Argentinska revolucija ( ?p. Revolucion Argentina ) bilo je ime koje su njene vođe dale vojnom udaru kojim je svrgnuta vlada Argentine u junu 1966. i ?ime je zapo?eo period vojne diktature hunte od tada do 1973. godine.
Dr?avnim udarom iz juna 1966. postavljen je general Huan Karlos Onganija kao de fakto predsednik, uz podr?ku nekoliko lidera Generalne laburisti?ke konfederacije (CGT), uklju?uju?i generalnog sekretara Avgusta Vandora .
Usledila je serija predsednika koje je postavila vojska i sprovođenje liberalne ekonomske politike, koju su podr?avale multinacionalne kompanije , udru?enja poslodavaca, deo manje-vi?e korumpiranih radni?kih pokreta i ?tampa .
Dok su prethodni vojni udari imali za cilj uspostavljanje privremenih, tranzicionih hunti , Argentinska revolucija na ?elu sa Onganijom imala je za cilj uspostavljanje novog politi?kog i dru?tvenog poretka, suprotstavljenog liberalnoj demokratiji i komunizmu , koji bi oru?anim snagama Argentine dao vode?u politi?ku i ekonomska uloga. Politikolog Giljermo O'Donel nazvao je ovu vrstu re?ima ?autoritarno-birokratskom dr?avom“. [1]