Херкула Поаро упозна?е бившу глумицу Ме?бел Се?нзбури-Сил док ?е одлазио од зубара Хенри?а Морли?а. При том сусрету подиже ?ену с?а?ну копчу за ?у ко?а ?е пала са ципеле. Касни?е тог дана, ?егов при?ате? инспектор ?ап га обавештава да ?е Морли прона?ен мртав, пого?ен метком у главу. Изме?у Поароовог прегледа и Морли?еве смрти, зубар ?е имао три паци?ента - сем Ме?бел, имао ?е посла и са Алистером Блантом, истакнутим банкаром и грчким господином познатим само као Амбериотис. Четврта особа ко?а ?е била тамо ?е Хауард Ре?кс, амерички левичарски активиста ко?и ни?е волео Бланта, али ?е за?уб?ен у ?егову сестричину ?е?не Оливеру. Амбериотис ?е касни?е прона?ен мртав од прекомерне количине анестетика што доводи до увере?а да га ?е Морли случа?но убио и извршио самоубиство схвативши сво?у грешку. Поаро се не слаже са овим увере?ем. Сазна?е да пре Морли?еве смрти ?егова та?ница Гледис Невил ни?е била ту због лажног брзо?ава и да зубар ни?е волео ?еног дечка Френка Картера.

Ме?бел убрзо неста?е. После потраге ?е прона?ено тело - унакаженог лица - у запеча?еном сандуку у стану госпо?е Чепмен, жене ко?а ?е тако?е нестала. Поаро приме?у?е старе ципеле са копчом. Стоматолошки записи убрзо открива?у да ?е то тело госпо?е Чепмен. Поаро се убрзо увлачи у живот породице Блант где ?е два пута нек покушао да уби?е Бланта чи?и ?е други покуша? ?е осу?етио Ре?кс. Открива се да ?е кривац Картер - добио ?е посао вртлара у ку?и под лажним именом и прона?ен ?е с пишто?ем у руци, истим оним ко?им ?е убин Морли. Агнес Флетчер, Морли?ева служавка, касни?е призна?е Поароу да ?е Картера видела на степеницама испред зубарске ординаци?е пре Морли?еве смрти. Поаро га убрзо притиска у вези истине, зна?у?и да ?е бити осу?ен за убиство и покуша? убиства. Картер призна?е да ?е, чека?у?и да разговара са Морли?ем, видео дво?е ?уди како напушта?у ?егову ординаци?у. Када ?е ушао, Морли ?е ве? био мртав.

Уз ове податке, Поаро се саста?е са Блантом и разоткрива и ?ега и ?егову ро?аку из Шкотске Хелен Монтресор као убице. Монтресорова ?е уствари Блантова прва супруга Герда ко?у ?е упознао за?едно са Мае?бел у Инди?и. Никада се ни?е развео од ?е кад се вратио у Британи?у и оженио сво?ом сада поко?ном другом супругом Ребеком Арнхолт. Ако би ?егова бигами?абио била откривена, био би посрам?ен и осрамо?ен и изгубио би богтство ко?е ?е наследио од ?е. Блант ни?е очекивао да ?е наи?и на Ме?бел кад ?е напуштао Морли?еву ординаци?у након заказаног прегледа. Иако га ?е препознала, она ни?е знала за ?егов нови живот. Амбериотис ?е касни?е сазнао за ова? случа?ни сусрет и Блантову прошлост када ?е срео Ме?бел и искористио ?е то зна?е да уцени Бланта. Блант ?е случа?но сазнао да ?е Амбериотис постао нови Морли?ев паци?ент па су он и Герда одлучили да искористе ?егов стоматолошки преглед да га уби?у.

У ?утро убиства, Герда ?е позвала Ме?бел у стан ко?и ?е обезбедила под псеудонимом госпо?е Чепмен и убила ?е да би ?о? украла идентитет. Затим ?е отишла на Ме?белин стоматолошки преглед ко?и би требало да буде након Блантовог. ?ен супруг ?е убио Морли?а кад ?е завршио па прозвао следе?ег паци?ента, а затим се претварао да одлази. Када ?е Герда ушла у ординаци?у, пустила ?е свог супруга да се врати унутра. Док ?е он скривао Морли?ево тело у споредно? пословници, Герда ?е Ме?белин и картон госпо?е Чепмен што ?е са Ме?белиним унакаженим лицем после убиства требало да заведе полици?у о томе ко ?е тело у стану тело госпо?е Чепмен. Након што ?е ?егова супруга отишла, Блант се представио као Морли, зна?у?и да Амбериотис никада рани?е ни?е видела зубара. Након што га ?е прозвао у ординаци?у, Блант му ?е убризгао кобну количину анестетика. Када ?е Амбериотис отишао, Блант ?е Морли?ево тело вратио у ординаци?у, поставио га да изгледа као самоубиство, а затим отишао.

Поаро открива да ?е план откривен са неколико чи?еница - Картер ?е видео Бланта како напушта ординаци?у након Амбериотисовог прегледа док ?е чекао да види Морли?а. Пар ?е послао брзо?ав Невилово? како би били сигурни да не?е бити тамо када се Блант буде представ?ао као зубар. Герда ?е носила нове ципеле када се представила за Ме?бел ?ер ни?е могла да обу?е Ме?белиненакон што ?у ?е убила. Иако прину?ен да призна да се Блант залагао за важне ствари у ?авном животу, Поаро из?ав?у?е да Блантове тврд?е да ?е потребан у свету не оправдава?у ?егове злочине наводе?и: ?Не брине мене судбина народа, господине. Него животи по?единаца ко?и има?у право да им се исти не одузима“. Блант и ?егова супруга су предати полици?и. Касни?е се Поаро састао са Ре?ксом и Оливеорм и рекао им да ужива?у у за?едничком животу ко?и су приже?кивали.

• Херкул Поаро , белги?ски детектив
• Главни инспектор ?ап
• Хенри Морли, зубар
• ?ор?ина Морли, ?егова сестра
• Гледис Невил, Морли?ева та?ница
• Мартин Алистер Блант, славни и богати банкар, удовац Ребеке Арнхолт
• ?ули?а Оливера, ?егова свастика
• ?е?н Оливера, ?егова сестричине
• Хауард Ре?кс, ?е?нин дечко и активиста политичке левице
• Амбериотис, паци?ент ко?и ?е умро због прекомерне количине анестетика
• Господин Барнс, паци?ент и бивши члан МУП-а познати?и и као Алберт Чепмен
• Ме?бел Се?нзбури-Сил, паци?ентки?а
• Френк Картер, Гледисин сум?иви дечко
• Ра?ли, други зубар и Морли?ев ортак
• ?ор?, Поароов слуга
• Алфред Бигс, Морли?ев портир
• Агнес Флечер, Морли?ева служавка
• Герда Блант (дево?ачко Грант) прва супруга Алистера Бланта познати?а и као госпо?а Чепмен и Хелен Монтресор

Британски наслов к?иге потиче из добро познате деч?е истоимене песмице, а свако поглав?а ко?е одговара?неком стиху. И друге к?иге и кратке приче Агате Кристи тако?е садрже ову конвенци?у именова?а, попут дела Хикори Дикори Док , ?еп пун ражи , Пет праси?а , Како расте тво? врт? и на?познати?и роман Десет малих црнаца . Следе стихови песмице са преводом:

One, two, buckle my shoe
Three, four, shut the door
Five, six, pick up sticks
Seven, eight, lay them straight
Nine, ten, a big fat hen
Eleven, twelve, men must delve
Thirteen, fourteen, maids are courting
Fifteen, sixteen, maids in the kitchen
Seventeen, eighteen, maids in waiting
Nineteen, twenty, my platter's empty ...

Превод

?едан, два, ципела се распала
три, четири, птичица ?е заспала
пет, шест, гранчице сакуп?а?
седам, осам, и лепо их поре?а?
девет, десет, кокица пуначка
?еданест, дванаест, треба да се чачка
тринаест, четрнаест, парови по клупама
петнаест, шеснаест, служавка на мукама
седамнаест, осамнаест, дево?ка ?е знала
деветнаест, двадесет завеса ?е пала.

Подстрекнута деч?ом песмицом Агата Кристи написала ?е роман у ком убица уби?а по то? песми.

Ово ?е први од Поарових романа ко?и одражава свеопшти немир Другог светског рата и ?едан ?е од на?отворени?их политичких романа Кристи?еве. Френк Картер ?е фашиста, а Хауард Ре?кс левичар. Блантове легитимаци?е као првака конзервативног реагова?а поста?у очигледне у целом тексту. Ипак, с обзиром на могу?ност избора изме?у ослоба?а?а убице и хитног допушта?а непри?атног, али невиног човека да иде на вешала, Поаро (са изразитом нево?нош?у) спашава Картера.

Морис Вилсон Дишер из часописа Време к?ижевности 9. новембра 1940. ни?е био задив?ен ни романом ни жанром када ?е у чланку под насловом "Убиство зубара" написао: ?Можда ?е читалац ко?и жели да буде збу?ен можда на?бо?и суди?а детективска прича. Ако ?е тако, Агата Кристи осво?ила ?е ?ош ?едну награду ?ер би ?ен нови роман требало да удово?и ?еговим захтевима. Али други тип читалаца сматра?е га сувим и безбо?ним." Затим ?е наставио; "Чи?енице су изнете у нерадосном стилу непристрасне истраге. Она убрзава живот тек када се откри?е побу?ени леш. То ?е уобича?ено за школу Кристи?еве." Пуне ужасне по?единости "ко?е ?уде доводе до смрти важни?и су од по?единости ко?е ожив?ава?у ?уде“. ^[3]

У часопису Време разматра?а к?иге 2. марта 1941. године, Ка? Ирвин ?е зак?учио: ?То ?е прави трилер Агате Кристи: изузетно сложен у заплету, жустро и компактно ?едноставан у приповеда?у, са брзим током несигурненеизвесности ко?а доводи до потпуног изнена?е?а. Завршницом к?иге може се мрм?ати ?Умиш?ено" или чак ?Немогу?е". Али свака таква жалба би?е изречена тек након завршетка приче. Пре тога не?е бити времена за размиш?а?е." ^[4]

Морис Ричардсон ?е у изда?у часописа Посматрач 10. новембра 1940. из?авио: ?Маштарска домиш?атост кра?ице злочина толико ?е похва?ена да ?е човек понекад склон да превиди лако?у свог додира. Ако би госпо?а Кристи писала о убиству у ПТТ-у по распореду прича би и да?е била увер?иво чит?ива." Признао ?е да ?е ?идентитет при?ате?а можда ма?е прикривен него обично. Мотиваци?а ?е климава, али по?единости о траговима су с?а?ни“. ^[5]

У часопису Скот ?е 26. децембра 1940. написано за к?игу: ?Иако побуда ни?е очигледног реда, госпо?а Кристи се на на?гени?ални?и начин бави загонетком и, као и обично, доноси ма?сторско реше?е“. ^[6]

Роман ?е прилаго?ен 1992. године као епизода сери?е Поаро , а Де?вид Сачет ?е тумачио насловну улогу. ^[7] Екранизаци?а ?е, у целини, верна к?изи, али су избачени ликови Хауарда Ре?кса, господина Барнса и Поароов слуге ?ор?а. Морли?ев зубар не презива се Ра?ли него Бенет. Због избацива?а Ре?кса, Блантова сестричина нема тако велику улогу као у роману. Екранизаци?а за ТВ стекла ?е бро?не похвале у неколико зема?а, истичу?и се као ?една од на?мрачни?их епизода сери?е ?ер су екранизаци?е ве?ином биле светли?ег тона.

Роман ?е прилагодио Ма?кл Бле?квел за ББЦ Радио 4 2004. године, а ?он Мофат играо ?е Поароа. ^[8]