Иако етнички Црногорци сво? ?език назива?у ?црногорским ?езиком”, такав назив се не употреб?ава интернационално, пошто се у ве?ини светских ?езика као основа за опште именова?е Црногораца користи страни корен ?Montenegr-” те се из тог корена изводе и одговара?у?и називи за етничке Црногорце и ?ихов ?език ( енгл. Montenegrin language , нем. Montenegrinische sprache , фр. langue montenegrin , итал. lingua montenegrina , шп. idioma montenegrino ). Насупрот томе, у словенским ?езицима посто?и основа за употребу облика блиских дома?ем корену ?црногор-” те су сходно томе настали и одговара?у?и називи за ?език етничких Црногораца, а сваки од тих назива ?е скро?ен према посебним ?езичким правилима ко?а важе у сваком од дотичних словенских ?езика ( рус. черногорский язык , по?. j?zyk czarnogorski , чеш. ?ernohor?tina , буг. черногорски език ).

Пита?е о избору одговара?у?ег облика, ко?и би у српском ?езику требало користити као назив за ?език етничких Црногораца, поставило се пред српске лингвисте у склопу ширих расправа о савременом ста?у ?езичких односа на просторима бивше ?угослави?е . Тим поводом ?е указано на неопходност поштова?а лигвистичких правила ко?а важе у српском ?езику, а ко?а налажу да се називи ?езика изводе из назива народа. Познати српски лингвисти, ме?у ко?има ?е и професор Милош Ковачеви? , указали су на чи?еницу да се придев "црногорски" у српском ?езику изводи из именице "Црна Гора", а не из именице "Црногорци", ко?о? одговара ре?е употреб?авани придев "црногорачки", из чега ?е изведен зак?учак да би у српском ?езику као назив за ?език етничких Црногораца требало користити израз ?црногорачки ?език”. На важност тог пита?а ?е указано због сличних расправа ко?е су во?ене око назива за ?език етничких Бош?ака , за ко?и се у српском ?езику користи облик бош?ачки ?език , а не ?босански ?език”, што српски лингвисти об?аш?ава?у изво?е?ем придева ?бош?ачки” из именице ?Бош?аци”, уз напомену да се придев ?босански” изводи из именице "Босна" те стога не може бити употреб?аван као ознака за ?език етничких Бош?ака. По истом моделу, правилан назив за ?език етничких Црногораца би у српском ?езику гласио: ?црногорачки ?език”, а не ?црногорски ?език”, тако да се ово пита?е у српским лингвистичким круговима ?ош увек сматра отвореним. ^{[13] [14] [15] [16]}

Пита?е о избору одговара?у?ег термина, ко?и би у српском ?езику требало употреб?авати као назив за ?език етничких Црногораца , налази се у надлежности Одбора за стандардизаци?у српског ?езика (ОСС?), ко?и ?е сво?е основне ставове о ?езичким односима у Црно? Гори формулисао 2003. године. ^[17] Након уставног озваниче?а (2007) и ме?ународног призна?а (2017) посебног ?црногорског ?езика”, пред ОСС? се поставило пита?е о доноше?у одговара?у?их одлука, по моделу ко?и ?е сво?евремено приме?ен приликом решава?а пита?а о називу бош?ачког ?езика , ^[18] али никаква званична одлука о утвр?ива?у одговара?у?ег српског назива за ?език етничких Црногораца ?ош увек ни?е донета.

У ме?увремену, на српском ?езичком подруч?у ?е дошло до по?аве посебних жаргонских назива за ?език етничких Црногораца, од ко?их се у ?авном говору на?чеш?е употреб?ава?у по?мови као што су: монтенегрински ?език , односно новоцрногорски ?език или новодук?ански ?език , па чак и милогорски ?език , с тим што ?е послед?и назив скован према личном имену Мила ?уканови?а . Раширена употреба поменутих израза се из угла социолингвистике тумачи као сведочанство о посто?а?у нерешених идентитетских пита?а у равни интеретничких односа. ^[19]

Прве замисли о конституиса?у црногорског ?езика као посебног ?езика етничких Црногораца по?авиле су се средином 20. века ме?у по?единим црногорским националистима ко?и су сматрали да про?екат ствара?а посебне црногорске наци?е треба заокружити и са ?езичке стране, путем конструиса?а посебног црногорског ?езика. Све до тада, пита?е ?езичког идентитета у Црно? Гори ни?е било спорно, пошто ?е ?език ко?и се говорио на том подруч?у одувек био сматран српским . Тако се у Закону о народни?ем школама из 1907 . године каже у члану 1.: ?Задатак ?е народни?ем школама, да васпитава?у д?ецу у народном и религи?ском духу и да их спрема?у за гра?ански живот, а нарочито да шире просв?ету и српску писменост“. ^[20] У истом закону се у другим члановима ?асно назначава да се поха?а српска школа и да су предмети српски ?език и српска истори?а а да д?еца не могу поха?ати стране школе на другим ?езицима док не заврше школу на српском.

Црна Гора ?е 1946 . године донела устав у коме се не наводе директне одредбе о ?езику, али у поглав?у о судовима се у члану 113. каже: ?Поступак пред судовима се води на српском ?езику“. У Уставном закону за Црну Гору из 1953 . године се не поми?е службени ?език, а тек у Уставу СР Црне Горе из 1963. године се поми?е српскохрватски , а то тако?е оста?е у Уставу СР Црне Горе од 1974. године. У Уставу Републике Црне Горе од 1992. године се у члану 9. каже: ?У Црно? Гори у службено? употреби ?е српски ?език и?екавског изговора“. У претходном попису, 1991 . године, ве?ина гра?ана се из?аснило да говоре тада званични ?език ? српскохрватски.

Црногорски ?език ?е на почетку био самостални про?екат Во?ислава Никчеви?а ко?и ?е у сво?о? к?изи Пиши као што збориш реинтерпретирао став Вука Кара?и?а. Користе?и реч ?зборити“ уместо ?говорити“, Никчеви? ?е заступао став да ?е Кара?и?ев рад у ствари заснован на црногорском ?езику. На?уоч?иви?а одлика планираног црногорског ?езика ко?и би га учинили различитим од српског, хрватског и бош?ачког су била три нова графема ко?а би означавала посебне црногорске палаталне сугласнике. ^[21]

Кра?ем деведесетих и почетком 21. века, упоредо са покретом за обнову независности Црне Гори, по?ав?у?е се покрет за признава?е ди?алеката у Црно? Гори за посебан ?език. ^{[22] [23]} Заговорници посто?а?а посебног црногорског ?езика су истицали да ?свака држава мора имати сво? ?език“. ^[24]

На попису 2003. године, 21,53% становништва Црне Горе се из?аснило да им ?е матер?и ?език црногорски. 63,5% становништва Црне Горе се из?аснило да говори српски ?език као матер?и ?език. Буду?и да се 32% популаци?е из?аснило да су српске националности, и да ?е мало могу?е да би се било ко од ?их из?аснио за неки други ?език осим српског као за сво? матер?и, може се ре?и да се 31% становништва из?аснило за српски ?език као за сво? матер?и а да се нису из?аснили као Срби.

На пос?ед?ем попису 2011. године, 36,97% становништва Црне Горе се из?аснило да им ?е матер?и ?език црногорски. 42,88% становништва Црне Горе се из?аснило да говори српски ?език као матер?и ?език.

Влада?у?е Демократска парти?а соци?алиста и Соци?алдемократска парти?а Црне Горе су подржавале иде?у просто преименова?а службеног ?езика Црне Горе у црногорски. Томе су се успротивиле Соци?алистичка народна парти?а , Српска народна странка , Народна странка , Демократска српска странка . Ипак, референдум ни?е био потребан, пошто ?е за усва?а?е устава гласала двотре?инска ве?ина у скупштини, ук?учу?у?и влада?у?у коалици?у, Покрет за пром?ене, Бош?ачку странку и либерале, против ?е била српска опозици?а, док су странке албанске ма?ине биле уздржане, па ?е црногорски ?език проглашен за службени ?език Црне Горе у новом уставу ко?и ?е усво?ен 19. октобра 2007 .

У путописно? к?изи об?ав?ено? 1866. године у Лондону, под насловом "Путова?е по словенским зем?ама Турске у Европи", британске списате?ице ?ор?ина М?ур Макензи и Аделина Паулина Ирби су истакле да "чист српски ?език ко?им Црногорац брани сво?е право пред судом на Цети?у на?лепше звечи за ухо сво?ом разговетнош?у и хармони?ом". ^{[25] [26]}

На?стари?и записани помен о црногорском ?езику десио се у Чешко? у 19. веку. О томе дога?а?у нам пише Чех ?озеф Холечек у к?изи из 1884.г. ?Црна Гора у миру", (изда?е на српском: ЦИД Подгорица, 2002), 200.стр.?: ?Ко ?е "Колинског Црногорца" видио током ?еговог првог сусрета са Србима и чуо да он не зна ни то да су и Црногорци Срби и да не говоре "зрнагорски", како ?е он рекао, ве? српски, не би никада ни примислио шта све он себи дозво?ава... Када смо били у на??епшем расположе?у, она? "Колински Црногорац"?е измолио да зап?ева нешто "Зрнегорско", што му ?е и удово?ено, ?ер ?е ту ?егова нумера обе?авала несвакидаш?у забаву. Били смо веома захт?евни. Зап?евао ?е. Шта ?е п?евао сам Бог зна! Ни?една ри?еч му се ни?е могла разум?ети, а ту ни п?есме ни?е било." Радило се о преваранту, Чеху ко?и се лажно претварао да ?е Црногорац да би добио новац, а Холечек ?е знао српски и познавао ?е тадаш?е Црногорце, па ?е о ?има и написао две путописне к?иге "Црна Гора" и "Црна Гора у миру".

У Истори?и Црне Горе ?език се увек називао српским, нашким, илирским, али никада црногорским. У време укида?а црногорске државности у Риму ?е штампана к?ига црногорских емиграната "Неколико страница из крвавог албума Кара?ор?еви?а", 1921.г., где се наводе подаци о наси?у срби?анских власти у Црно? Гори, па се на ?едном месту поми?е и намета?е источног на место ?ужног ди?алекта, чиме су на?огорчени?и црногорски емигранти доказали да ни у емиграци?и сво? ?език нису називали црногорским именом, ве? ?ужним ди?алектом истог, дакако српског ?езика. У само? к?изи сто?и: "...ди?алекат (ко?и се говорио у Срби?и) увели су у администраци?у и у школама на м?есто ?ужног."

Године 2010 . Сав?ет за опште образова?е ?е усво?ио прву Граматику црногорског ?езика , на чи?ем су раду ангажовани хрватски лингвисти др ?осип Сили? (тако?е ?едан од аутора правописа) и Иво Пра?кови? . Главни уредник Аднан Чирги? ?е тврдио да у Црно? Гори нема квалификованих ?уди да би радили на граматици, нити интереса за ?у, те признао ?ене мане, али истакао да ?е она на?бо?а ко?а посто?и за сада. Само 2 од 13 чланова сав?ета су били ?езички струч?аци (професор ?езика и лингвиста) и оба су гласала против, оштро се успротививши предложено? црногорско? граматици. Критиковали су како прихвата?е два нова слова за писма, тако и превелику архаизаци?у ?езика и уво?е?е необразложених хрватизама, ко?и нема?у упориште у црногорском ?езику. ^[27]

Дана 10. ?ула 2009 . године представ?ен ?е први правопис црногорског ?езика чи?и су аутори Миленко Перови? , професор из Новог Сада , ?удмила Васи?ева, професор универзитета у Лавову , Укра?ина , и ?осип Сили?, пензионисани професор из Загреба . Ова? правопис црногорском алфабету додао ?е два нова слова ? с? и з? у ?ириличко? и ? и ? у латиничко? верзи?и ? тако да црногорски ?език сад има укупно 32 слова. Уво?е?е два нова слова, састав?ачи правописа су об?аснили ставом да црногорска стандардно?езичка норма мора да садржи све продукте и?екавског ?отова?а. ^{[28] [29]}

(У примерима ко?и следе можда ?е бити проблема са приказом због избора фонта и одговара?у?е подршке за Уникод .)

Примери употребе слова с? (мек изговор ш? ): с?утра, с?евер, с?еме, ос?етити, с?е?ети, с?екира, с?енка, с?енокос, с?екирати, с?ера, с?ерав, пос?екотина, с?е?и, с?етити, пас?и, с?екло?а (презиме), Пас?еглав (топоним), С?еница (топоним), С?ата (надимак)... ^[30]

Примери употребе слова з? (мек изговор ж? ): из?утра, з?еница, из?ести, из?елица, из??е?и, з??е?ати, коз?и?и, коз?етина, З?а?о (име), Коз?еви? (презиме), З?але (надимак)... ^{[30] [31]}

Во?ислав П. Никчеви? ?е тако?е предлагао и графем ? ^[21] , за меко слово з (дз) , глас ко?и има фонетску вредност /dz/. Ипак, то слово ?ош увек ни?е уведено у службени ?език. Примери употребе фонема ?: ?авала, ?ера, ?анови?етати, би?ин, ?ин?ула, ?амантати, брон?ин, ?ингани, ?ипати, ?и?ка, ?ано (име), Боро?ан (презиме), Мален?а (топоним), Ми?а (надимак).

Ме?утим, правопис ?ош увек ни?е одобрен од стране Сав?ета за опште образова?е Министарства просв?ете црногорске владе. ^[27]

Творци црногорског ?езика сврстава?у га у групу ?ужнословенских ?езика, а разлика ме?у ди?алектима и стандардним ?езицима ко?и се говоре у Срби?и, Босни и Херцеговини, Црно? Гори и Хрватско? ?е врло мала, скоро никаква. На?више кориш?ени ди?алекат у свакодневном говору у Црно? Гори ?е зетско-рашки ди?алекат српског ?езика ко?им се говори у Цети?у, Подгорици, Даниловграду, Бару, Будви, Котору, Тивту, Улци?у (код Црногораца и Срба), ве?ини Колашинске општине, Мо?ковцу, Беранама, Би?елом По?у, Андри?евици, Плаву, Рожа?ама и ди?елу Никши?а. Источнохерцеговачким ди?алектом, сличним оном у Херцеговини, Дубровнику и Западно? Срби?и се говори у Херцег Новом, Рисну, ди?елу Никши?а, у Ровцима код Колашина, Шавнику, Жаб?аку, Плужинама и П?ев?има.

Заговорници посто?а?а црногорског ?езика фаворизу?у кориш?е?е латинице ^[32] у односу на ?ирилицу и препоручу?у уво?е?е слова за додатна два гласа (/?/ и /?/), сво?ствена неким ди?алектима ко?и се говоре у Црно? Гори. ^[33]

Главни заговорник посто?а?а црногорског ?езика био ?е Во?ислав Никчеви? , директор Института за црногорски ?език у Подгорици и редовни професор Филозофског факултета Универзитета Црне Горе.

Црногорски преми?ер Мило ?уканови? показао ?е да подржава формализаци?у црногорског ?езика из?аш?ава?у?и се да говори црногорски ?език, у интерв?уу датом у октобарском бро?у Политике, 2005 . године.

Године 2004 , влада Црне Горе ?е променила име обавезног предмета ?српски ?език“ у ?матер?и ?език (српски, црногорски, хрватски, босански)“ а као разлог ?е наведен дава?е ?еднаког права свим народима Црне Горе ко?и говоре лингвистички неспорно исти ?език, да га назива?у сво?им националним именом и да би се тако заштитила ?удска права несрпског становништва у Црно? Гори ко?е жели да сво? ?език назива другим именом, а не српским.

Ова одлука ?е проузроковала да неколицина српских наставника прогласи штра?к и да известан бро? родите?а одби?е да ша?е сво?у децу у школу. Ти наставници су добили отказ. ^[34]

Од школске 2010/11. наставници у школама обавезни су наставу да преда?у на црногорском ?езику.

Званични са?тови црногорских институци?а нуде црногорску верзи?у.

• Са?т Института за црногорски ?език и к?ижевност
• Службени Правопис и речник црногорског ?езика Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. август 2017)
• Политика (2008): Новица ?ури?, Црногоризаци?а српског ?езика