Оснива?ем Универзитета у Нишу заокружу?е се ?едан знача?ан период у нови?о? истори?и града ко?и почи?е 1960. године формира?ем првих нишких факултета под окри?ем
Универзитета у Београду
. Били су то Правно-економски,
Медицински
и
Технички факултет
, матице из ко?их се, у складу са могу?ностима и захтевима времена, систематски разви?ала све сложени?а и свеобухватни?а физиономи?а Универзитета у Нишу. Универзитет ?е у години оснива?а имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената. Пораст бро?а студената, разво? нових научних дисциплина, али и све изражени?е потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизаци?у посто?е?их и оснива?е нових факултета.
- 1968: Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет;
- 1970: из Правно-економског факултета израста?у два посебна факултета - Правни и Економски.
- 1971: Машински и Гра?евински одсек Техничког факултета поста?у посебни факултети. Исте године оснива се и Филозофски факултет са седам наставних група: Математика, Физика, Хеми?а, Социологи?а, Психологи?а, Англистика и Физичко васпита?е;
- 1972: из састава Гра?евинског факултета издва?а се Факултет заштите на раду;
- 1979: почи?е са радом Технолошки факултет у Лесковцу;
- 1987: на Филозофском факултету се отвара Студи?ска група за српски ?език и к?ижевност;
- 1993: почи?е са радом Учите?ски факултет у Вра?у;
- 1995: Гра?евински факултет, по отвара?у Одсека за архитектуру ме?а назив у Гра?евинско-архитектонски факултет;
- 1998: Филозофски факултет упису?е прву генераци?у студената на Студи?ско? групи за истори?у. Исте године у Нишу почи?у са радом наставна оде?е?а Факултета ликовних уметности, као и Факултета приме?ених уметности и диза?на као организационе ?единице Унивезитета уметности у Београду.
- 1999: из Филозофског факултета се издва?а?у два факултета: Природно-математички и Факултет физичке културе;
- 2000: Природно-математички факултет доби?а сагласност за отвара?е одсека за географи?у и биологи?у са екологи?ом, а сам Филозофски факултет за оснива?е студи?ских група за филозофи?у, педагоги?у, славистику са балканистиком и уметност, чиме се стичу потребни услови за инкорпораци?у наставних оде?е?а ликовне и приме?ене уметности у програмске оквире Универзитета у Нишу.
- 2002: оснива се Факултет уметности са три студи?ске опци?е - за ликовну, приме?ену и музичку уметност - ко?е су у претходном периоду функционисале у оквиру Студи?ске групе за уметности Филозофског факултета.
Универзитет у Нишу има у свом саставу 14 факултета:
Име
|
Адреса
|
Година оснива?а
|
Гра?евинско-архитектонски факултет
|
Александра Медведева 14, Ниш
|
1960.
|
Економски факултет
|
Трг кра?а Александра У?едините?а
11, Ниш
|
1960. (1973)
|
Електронски факултет
|
Александра Медведева 14, Ниш
|
1960.
|
Машински факултет
|
Александра Медведева 14, Ниш
|
1960.
|
Медицински факултет
|
Булевар Зорана ?ин?и?а 81, Ниш
|
1960.
|
Педагошки факултет
|
Партизанска 14, Вра?е
|
1993.
|
Правни факултет
|
Трг кра?а Александра У?едините?а
11, Ниш
|
1960. (1973)
|
Природно-математички факултет
|
Вишеградска 33, Ниш
|
1999.
|
Технолошки факултет
|
Булевар Ослобо?е?а 124, Лесковац
|
1979.
|
Факултет уметности
|
Кнеги?е ?убице 10, Ниш
|
2002.
|
Факултет заштите на раду
|
Чарно?еви?а 10а, Ниш
|
1976.
|
Факултет спорта и физичког васпита?а
|
Чарно?еви?а 10a, Ниш
|
1999.
|
Филозофски факултет
|
?ирила и Методи?а 2, Ниш
|
1971.
|
По?опривредни факултет
|
Косанчи?ева 4, Крушевац
|
2017.
|
У оквиру глобалне образовно-научне ори?ентаци?е сваког од горе набро?аних факултета посто?и ве?и бро? одсека, група или смерова ко?и пружа?у широке и разноврсне могу?ности образова?а од основних и постдипломских студи?а до нивоа доктората.
Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од ко?их ?е 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особ?е бро?и 636 радника.
Од оснива?а до школске 2009/10. године, на Универзитету у Нишу дипломирало ?е 49.512 студената, од ко?их су 1.323 страни држав?ани. Академски назив магистра наука стекла су 2.254 постдипломца, а одбра?ено ?е 1.275 докторских дисертаци?а. Изнети подаци се односе на школску 2009/10. годину.
?едан од почасних доктора Универзитета у Нишу ?е
Зигфрид Зелберхер
(од 2006).
Зграда Универзитета у Нишу
Зграда Универзитета у Нишу
(Бановина) сагра?ена ?е 1887. године за потребе тадаш?ег Окружног начелства. Изгра?ена ?е у неоренесансном стилу, по про?екту Монументална и модерна гра?евина, како ?е опису?е аустри?ски путописац
Феликс Каниц
, имала ?е у то време два спрата и улазни део са ке?а ко?и ?е зграду делио на два симетрична крила у ко?има су били смештени Суд, Начелство и Капетани?а.
У периоду од 26. ?ула 1914. до 16. октобра 1915. године, у време када ?е Ниш био ратна престоница Срби?е, у згради су били смештени кабинет Владе и Министарство иностраних дела. Званична об?ава рата од стране
Аустроугарске
стигла ?е у ову зграду два дана по усе?е?у Владе. Године 1930, зграда поста?е административно седиште
Моравске бановине
. После рата у периоду 1925?1930. старом делу ?е етапно догра?ен ?ош ?едан спрат. Друга фаза доград?е почи?е 1930. године, када ?е Ниш постао административно седиште Моравске бановине.