한국   대만   중국   일본 
Универзитет у Нишу ? Википеди?а

Универзитет у Нишу

државни универзитет у Нишу

Универзитет у Нишу државни универзитет у Нишу . Основан ?е 15. ?уна 1965. године од факултета ко?и су тада били у саставу Универзитета у Београду . Тре?и ?е универзитет по бро?у студената у Срби?и .

Универзитет у Нишу
Тип државни
Оснива?е 15.??ун 1965. ; пре 58?година ?( 1965-06-15 )
Ректор Драган Анти?
Бро??студената 22.325 (2022/23) [1]
Преддипломци 18.249 (2022/23) [1]
Постдипломци 2.658 (2022/23) [1]
Докторанди 1.337 (2022/23) [1]
Локаци?а Ниш , Срби?а
43°?19′?23″?N 21°?53′?36″?E ? / ? 43.32306°?С; 21.89333°?И ? / 43.32306; 21.89333
Веб-са?т www .ni .ac .rs

Састо?и се од 14 факултета, ко?и се првенствено налазе у Нишу, као и по ?едним у Лесковцу , Вра?у и Крушевцу . У склопу Универзитета се тако?е налази и Универзитетска библиотека Никола Тесла . [2]

Истори?а

уреди

Оснива?ем Универзитета у Нишу заокружу?е се ?едан знача?ан период у нови?о? истори?и града ко?и почи?е 1960. године формира?ем првих нишких факултета под окри?ем Универзитета у Београду . Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет , матице из ко?их се, у складу са могу?ностима и захтевима времена, систематски разви?ала све сложени?а и свеобухватни?а физиономи?а Универзитета у Нишу. Универзитет ?е у години оснива?а имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената. Пораст бро?а студената, разво? нових научних дисциплина, али и све изражени?е потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизаци?у посто?е?их и оснива?е нових факултета.

Разво?

уреди
  • 1968: Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет;
  • 1970: из Правно-економског факултета израста?у два посебна факултета - Правни и Економски.
  • 1971: Машински и Гра?евински одсек Техничког факултета поста?у посебни факултети. Исте године оснива се и Филозофски факултет са седам наставних група: Математика, Физика, Хеми?а, Социологи?а, Психологи?а, Англистика и Физичко васпита?е;
  • 1972: из састава Гра?евинског факултета издва?а се Факултет заштите на раду;
  • 1979: почи?е са радом Технолошки факултет у Лесковцу;
  • 1987: на Филозофском факултету се отвара Студи?ска група за српски ?език и к?ижевност;
  • 1993: почи?е са радом Учите?ски факултет у Вра?у;
  • 1995: Гра?евински факултет, по отвара?у Одсека за архитектуру ме?а назив у Гра?евинско-архитектонски факултет;
  • 1998: Филозофски факултет упису?е прву генераци?у студената на Студи?ско? групи за истори?у. Исте године у Нишу почи?у са радом наставна оде?е?а Факултета ликовних уметности, као и Факултета приме?ених уметности и диза?на као организационе ?единице Унивезитета уметности у Београду.
  • 1999: из Филозофског факултета се издва?а?у два факултета: Природно-математички и Факултет физичке културе;
  • 2000: Природно-математички факултет доби?а сагласност за отвара?е одсека за географи?у и биологи?у са екологи?ом, а сам Филозофски факултет за оснива?е студи?ских група за филозофи?у, педагоги?у, славистику са балканистиком и уметност, чиме се стичу потребни услови за инкорпораци?у наставних оде?е?а ликовне и приме?ене уметности у програмске оквире Универзитета у Нишу.
  • 2002: оснива се Факултет уметности са три студи?ске опци?е - за ликовну, приме?ену и музичку уметност - ко?е су у претходном периоду функционисале у оквиру Студи?ске групе за уметности Филозофског факултета.

Организаци?а

уреди

Универзитет у Нишу има у свом саставу 14 факултета:

Име Адреса Година оснива?а
Гра?евинско-архитектонски факултет Александра Медведева 14, Ниш 1960.
Економски факултет Трг кра?а Александра У?едините?а 11, Ниш 1960. (1973)
Електронски факултет Александра Медведева 14, Ниш 1960.
Машински факултет Александра Медведева 14, Ниш 1960.
Медицински факултет Булевар Зорана ?ин?и?а 81, Ниш 1960.
Педагошки факултет Партизанска 14, Вра?е 1993.
Правни факултет Трг кра?а Александра У?едините?а 11, Ниш 1960. (1973)
Природно-математички факултет Вишеградска 33, Ниш 1999.
Технолошки факултет Булевар Ослобо?е?а 124, Лесковац 1979.
Факултет уметности Кнеги?е ?убице 10, Ниш 2002.
Факултет заштите на раду Чарно?еви?а 10а, Ниш 1976.
Факултет спорта и физичког васпита?а Чарно?еви?а 10a, Ниш 1999.
Филозофски факултет ?ирила и Методи?а 2, Ниш 1971.
По?опривредни факултет Косанчи?ева 4, Крушевац 2017.

У оквиру глобалне образовно-научне ори?ентаци?е сваког од горе набро?аних факултета посто?и ве?и бро? одсека, група или смерова ко?и пружа?у широке и разноврсне могу?ности образова?а од основних и постдипломских студи?а до нивоа доктората.

Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од ко?их ?е 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особ?е бро?и 636 радника.

Од оснива?а до школске 2009/10. године, на Универзитету у Нишу дипломирало ?е 49.512 студената, од ко?их су 1.323 страни држав?ани. Академски назив магистра наука стекла су 2.254 постдипломца, а одбра?ено ?е 1.275 докторских дисертаци?а. Изнети подаци се односе на школску 2009/10. годину.

?едан од почасних доктора Универзитета у Нишу ?е Зигфрид Зелберхер (од 2006).

Зграда

уреди
 
Зграда Универзитета у Нишу

Зграда Универзитета у Нишу (Бановина) сагра?ена ?е 1887. године за потребе тадаш?ег Окружног начелства. Изгра?ена ?е у неоренесансном стилу, по про?екту Монументална и модерна гра?евина, како ?е опису?е аустри?ски путописац Феликс Каниц , имала ?е у то време два спрата и улазни део са ке?а ко?и ?е зграду делио на два симетрична крила у ко?има су били смештени Суд, Начелство и Капетани?а.

У периоду од 26. ?ула 1914. до 16. октобра 1915. године, у време када ?е Ниш био ратна престоница Срби?е, у згради су били смештени кабинет Владе и Министарство иностраних дела. Званична об?ава рата од стране Аустроугарске стигла ?е у ову зграду два дана по усе?е?у Владе. Године 1930, зграда поста?е административно седиште Моравске бановине . После рата у периоду 1925?1930. старом делу ?е етапно догра?ен ?ош ?едан спрат. Друга фаза доград?е почи?е 1930. године, када ?е Ниш постао административно седиште Моравске бановине.

Види ?ош

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г ?Уписани студенти, 2022/2023. школска година” . stat.gov.rs (на ?езику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023 . Приступ?ено 26. 6. 2023 .  
  2. ^ ?Реч ректора” . Приступ?ено 14. 4. 2013 .  

Спо?аш?е везе

уреди