У писа?у ту?их властитих имена и израза у стандардном српском ?езику приме?у?у се два поступка ? прилаго?ено (приме?иво и у ?ирилици и у латиници ) и изворно писа?е (приме?иво само у латиници). Иако су у данаш?о? норми оба поступка приме?ива, па чак и изворно писа?е продуката популарне културе (називи музичких група, песама, филмова) у ?ирилици, у прошлости то ни?е био случа?. ^[3]

Смиш?а?у?и прво писмо за словенске ?езике ( глаго?ицу око 863), ?ирило и Методи?е су притом прилаго?ено писали грчка имена (претеча правописне транскрипци?е). Сем што у глаго?ици не посто?е еквиваленти слова тета , пси и кси , они су створили праксу деклинационог пролаго?ава?а класичних назива. Тако, на пример, они за Словене нису били Кирил ос и Методи ос (према грч. Κ?ριλλο? και Μεθ?διο? ), ве? ? ирил и Методи ? (за ?ужне), односно Кирил и Ме ф оди ? (за остале). ^[3]

Ипак, ствара?ем ?ирилице дошло ?е и до уво?е?а облика у коме су грчке графи?е дословно преношене. Тако су и они постали стсл. К?риллъ и Ме?од?и кoд: chu ?е напре?ен у кoд: cu (са ?ириличкима ижицом и фитом , еквивалентима грчког ипсилон и тета , односно словенских и и т / ф ). Стари писари су ова? графемски пренос доста приме?ивали, али ни?е био стран ни фонетски запис. Ипак, сви су пратили ?ирилово начело у вези са наставцима. Штошта, оно ?е касни?е проширено, па отуда и облици ?ирил о и Методи ?е . ^[3]

Ствара?ем националних ?ирилица, нестала ?е могу?ност дословног писа?а имена из грчког и словенских ?ириличких ?езика. Тиме ?е прилаго?ено писа?е постало опште правило ?ириличких правописа. У латиничким правописима, напротив, доминантно ?е изворно писа?е имена из других ?езика ко?и користе исто писмо. У српско? двоазбучно? пракси, прилаго?ава?е ?е широко распростра?ено и у латиници, док ?е навод изворног назива у загради, подбелешкама (фуснотама) или индексима увек отворена могу?ност. Ако се аутор из неког разлога одлучи за изворно записива?е и у ?ириличком тексту, и то ?е правописно коректно. ^[3]

У стандардне шеме транскрипци?е за лингвистичке потребе спада Ме?ународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и ?егов ASCII еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА). Они служе у сврху гласовне (фонетске) транскрипци?е , ко?ом се насто?и записива?е назива симболима ци?ног ?езика са на?слични?ом гласовном вреднош?у. ^[4] Пример за то ?есте реч итал. pizza . Гласовна транскрипци?а овде занемару?е изворни запис, те се у потпуности осла?а на изговор речи ^[2] ? /pitsa/ . Сви гласови су присутни у српском ?езику, па ?е коначан запис пица ? п /p/ , и /i/ , ц /ts/ , а /a/ .

У случа?у да се у страно? речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се на?ближи еквивалент. ^[2] Пример би била Кинески?а Циси ( кин : 慈禧, Cix? ), гласовно представ?ена као /ts?i?i/ . У ?еном имену ?ав?а се безвучни меки фрикатив /?/ . Како та? глас не посто?и у српском ?езику, требало би узети ?ему на?слични?и, дакле /?/ (дотични несрпски глас може бити и /??/ ).

Да транскрипци?а ипак ни?е Циши , ве? Циси, одре?у?е правопис. Таква транскрипци?а, без обзира на то да ли се поклапа са фонетском или не, назива се правописном (ортографском) . Правопис ?езика у ко?и се транскрибу?е садржи тачно одре?ена правила, т?. упутства како транскрибовати одре?ене гласове. У ве?ини случа?ева, правописна транскрипци?а, за разлику од фонетске, ни?е у потпуности базирана на изговору, ве? у потпуности или делимично на писму. ^[2] На пример, у Правопису српскога ?езика из 2010. године пише да се немачко ch преноси као х , а француско као ш , без претераног поми?а?а фонетског записа.

Правиписно одре?ива?е преноса речи понекад се разлику?е у односу на фонетски пренос, иако изме?ени глас посто?и у српском ?езику. Такве неправилности често су настале кроз истори?у или на неки други дуготра?ан начин. Пример за то било би преноше?е руског слова ч са изговором /t??/ према писму, иако ?е та? глас у потпуности остварен чита?ем српског слова ? . Други пример ?е и транскрипци?а ?апанског ?езика, чи?е се /dz/ преноси као з уместо дз , /t?/ као ч уместо ? , а /d?/ и /?/ као ? уместо ? и ж .

Изузеци при транскрипци?и, ко?и се представ?а?у као укоре?ене речи, посто?е. Примери ?есу неформални поздрав ?ао и амерички произво?ач аутомобила Шевролет . Према правилима транскрипци?е са итали?анског ?езика, заснованог на изговору /t?aːo/ , потпуни пренос био би чао . Како ?е оце?ено да ?е ?ао /t?ao/ транскрипци?а ко?а се увелико користи, она ?е означена као изузетак. Исти случа? ?е и са Шевролетом /?evrolet/ , ко?и би по правилима, али и према француском изговору /??v?ole/ , требало да буде Шевроле /?evrole/ .

У ово? табели налази се пример гласовне транскрипци?е имена бившег руског председника познатог на српском као Борис ?е?цин , са прихва?еним хибридним формама у различитим ?езицима. Име Борис ни?е само транскрипци?а, ве? додатно и преслов?ава?е.

• Пешикан, Митар; ?еркови?, ?ован; Пижурица, Мато (2010). ?Прилаго?ено писа?е имена из страних ?езика (транскрипци?а)”. Правопис српскога ?езика . Нови Сад: Матица српска. стр.?171. ISBN  978-86-7946-079-0 .