По?ам структуре к?учан ?е за структурализам, али ни?е настао за?едно са ?им. Води порекло из лингвистике , где се првенствено и употреб?авао. На?општи?а дефиници?а по?ма ?е: ?Структура ?е целина ко?у творе солидарне по?аве, тако да свака зависи од других и може бити оно што ?есте само по односу према ?има”. ^[6] То би значило да структура представ?а скуп ме?усобно зависних и уско повезаних сложених по?ава и да се свака може одредити на основу односа према другим по?авама из те структуре.

Другу, ма?е-више сличну дефиници?у дао ?е Жан Пи?аже и она гласи: “О структури говоримо онда кад су елементи повезани у целину ко?а, као таква, има сво?е специфичне карактеристике и кад су особине елемената, од ко?их ?е та целина састав?ена, сасвим или делимично зависне од особина те целине”. ^[7] Дакле, да би нешто било структура, ?егови елементи мора?у бити ма?е или више ме?усобно повезани. ^[8]

Структурализам ?е двосмислен термин ко?и се односи на различите школе миш?е?а у различитим контекстима. Као такав, покрет у хуманистичким и друштвеним наукама ко?и се зове структурализам односи се на социологи?у . Емил Диркем ?е засновао сво? социолошки концепт на 'структури' и 'функци?и', а из ?еговог рада ?е произашао социолошки приступ структуралног функционализма . ^[9]

Осим Диркемове употребе термина структура, семиолошки концепт Фердинанда де Сосира ^[10] постао ?е фундаменталан за структурализам. Сосир ?е замиш?ао ?език и друштво као систем односа. ?егов лингвистички приступ био ?е и оповргава?е еволуционе лингвистике .

Током 1940-их и 1950-их, егзистенци?ализам , какав ?е заступао Жан-Пол Сартр , био ?е доминантни европски интелектуални покрет . Структурализам ?е постао истакнут у Француско? у ?еку егзистенци?ализма, посебно 1960-их. Почетна популарност структурализма у Француско? довела ?е до ?еговог шире?а широм света. До раних 1960-их, структурализам као покрет ?е поста?ао сам по себи, а неки су веровали да нуди ?единствен приступ ?удском животу ко?и ?е обухватити све дисциплине.

Руски функционални лингвиста Роман ?акобсон био ?е к?учна фигура у прилаго?ава?у структуралне анализе дисциплинама изван лингвистике, ук?учу?у?и филозофи?у, антропологи?у и теори?у к?ижевности. ?акобсон ?е пресудно утицао на антрополога Клода Леви-Строса , чи?им се радом први пут по?авио термин структурализам у односу на друштвене науке . Леви-Стросов рад ?е заузврат довео до структуралистичког покрета у Француско? , ко?и се тако?е назива француски структурализам, ко?и ?е утицао на размиш?а?е других писаца, од ко?их се ве?ина одрекла да су део овог покрета. Ово ?е ук?учивало писце као што су Лу? Алтисер и психоаналитичар Жак Лакан , као и структурални марксизам Никосa Пуланцаса . Ролан Барт и Жак Дерида су се фокусирали на то како би структурализам могао да се примени на к?ижевност . ^[11]

Сходно томе, такозваном ?бандом четворице“ структурализма сматра?у се Леви-Строс, Лакан, Барт и Мишел Фуко . ^{[12] [13]}

У досадаш?ем разво?у структурализма могу се разликовати три фазе. Прве две припада?у класичном облику структурализма, ко?и представници француске филозофске авангарде сматра?у прошлош?у, а тре?а, данаш?а, ?е такозвани постструктурализам, ко?и се ве? приближава своме кра?у и преласку на тзв. миш?е?е разлике. Прекретница у разво?у структурализма ?е ма? 1968. године у Француско?.

У прво?, предфилозофско? фази свога разво?а, структурализам се ?авио и утврдио као нови научни метод у посебним научним дисциплинама- лингвистици (структурална лингвистика Фердинанда де Сосира ), поетици, литерарно? теори?и и естетици (руска формалистичка школа), етнологи?и (анализа митова, структурна антропологи?а Клод Леви-Строса ), психоанализи ( Жак Лакан ), генетици итд.

На?ве?и утица? на разво? структурализма имао ?е Фердинанд де Сосир , у области лингвистике , тачни?е семиологи?е . Доказ да структурализам води порекло из лингвистике ?е то да ?е структура, главни теори?ски по?ам структурализма, прво кориш?ена у лингвистици, семиологи?и, као назив за систем знакова, а не у биолошком, физичком, психолошком или социолошком смислу.

У друго?, филозофско? фази разво?а структурализма разлику?у се две етапе:

• критичка
• конститутивна

У критичко? фази , структурализам првенствено представ?а критику статуса суб?екта т?. приоритет човека у различитим областима друштвених наука ( етнологи?и , лингвистици , психоанализи итд.) и доказу?е да ?е човек, ?егов начин размиш?а?а, поступци и живот уопште део исте организационе шеме и да ?е зависан од истих категори?а као и научни и технички свет, ко?и ?е и ?едини стварни свет.

У конститутивно? фази структурализма, он прелази у изград?у чврсто повезаних теори?ских склопова заснованих на ?единствано? методологи?и, ко?и би требало да га засну?у као правац. Представници те фазе структурализма били су Клод Леви-Строс и ?егове ?Методологике”, Фукоове “Речи и ствари” и “Археологи?а зна?а” и Алтхусеово чита?е Марксовог ?Капитала”.

Паралелно са тим, по?авиле су се и критике самог структурализма и то на?више од стране егзистенци?алиста ( Сартреова критика структурализма као “послед?е бари?ере ко?у ?ош гра?анска филозофи?а може истурити против марксизма”), као и од стране самих марксиста.

Година 1968. била ?е важна и бурна година, како за ?уде, тако и за структурализам. Студентски и раднички протести потресали су цео свет, а они ма?ски у француско? изазвали су прекретницу у разво?у структурализма т?. уда?или га од оног класичног. Од тада структурализам представ?а постструктуралистички филозофски покрет ко?и ?е у одре?ено? мери актван и данас.

Постструктурализам ?е за ци? имао да исправи недостатке класичног структурализма и да га унапреди, тако што га ?е критиковао. Карактеристичан за постструктурализам ?е прелазак са проучава?а структуре на проучава?е процеса ко?е те структуре производе као сво?у последицу. На?важни?и представници структурализма су Лу? Алтисер и Мишел Фуко (друга фаза ?иховог разво?а), Жил Делез и ?ули?а Кристева . ^[14]

У сво?о? прво?, предфилозофско?, фази структурализам ни?е имао додирних тачака са марксизмом .

У друго?, филозофско? т?. класично?, фази, структурализам и марксизам спа?а Лу? Алтисер и ?егова париска школа. Сам Алтисер не спада у структуралисте, ?ер ?е углавном критиковао та? правац, нарочито ?егову претфилозофску фазу и из?авио ?е да, иако користи структуралистичку терминологи?у у неким сво?им делима, он не припада структурализму.

Други структуралисти, као што су Мишел Фуко и Жил Делез , до 1968. Године оштро су критиковали марксизам, али су након тога ублажили сво?е критике.

Иде?а постструктурализма ?е, у поре?е?у са структуралистичким, на?ближа марксизму. ^[15]