Срби су примили хриш?анство у 7. веку , али тада ?ош нису имали сопствену црквену организаци?у. Потпадали су под ?урисдикци?у Охридске архиепископи?е . Свети Сава ( Растко Нема?и? ) ?е 1219 . године рукоположен од стране патри?арха Мано?ла I Цариградског у Нике?и за ?архиепископа српских и приморских зема?а” , а одва?а?ем од Охридске архиепископи?е, српска црква доби?а аутокефалност и досто?анство архиепископи?а . Од тада се српски архиепископ бирао и посве?ивао у српско? зем?и.

Оснива?у Српске архиепископи?е огорчено се супротставио охридски архиепископ, Грк Димитри?е Хомати?ан , али без успеха. Охридска архиепископи?а ?е тада била под влаш?у епирских деспота , супарника Нике?ског царства. На подруч?у данаш?е Македони?е , хриш?анство ?е познато ?ош од времена апостола Павла . Од 4 . до 6. века Охридска архиепископи?а ?е наизменично зависила од Рима и Цариграда . Кра?ем 9 . и почетком 11. века ?е имала аутокефални статус , као архиепископи?а, а затим и као патри?арши?а , с центром у Охриду .

Српска архиепископи?а посто?ала ?е све до 1346 . године. Како ?е зем?а била без градских насе?а, епархи?ска средишта су била у манастирима . Средиште архиепископи?е ?е било у манастиру Жича , а од 1253 . године у Пе?и ?? Архиепископи?а пе?ка .

Како би могао да крунише Душана Силног за цара , Српски архиепископ ?оаники?е II ?е 1346. године на црквеном сабору у Скоп?у уздигнут на ранг патри?арха , а Српска архиепископи?а ?е уздигнута на досто?анство патри?арши?е . Том свечаном чину су присуствовали бугарски патри?арх, охридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патри?арха се налазило у Пе? и због тога ?е патри?арши?а названа Пе?ка патри?арши?а .

У сред?овековно? Срби?и пусти?аштво ?е било заступ?ено од на?рани?их времена. Пре Светог Саве познати пусти?аци су били Свети ?ован Рилски , Свети ?оаким Осоговски , Свети Прохор Пчи?ски , Свети Гаврило Лесновски и многи други. ^[1] По повратку Светог Саве са Свете горе , где се посве?ивао овом начину живота и формирао Каре?ску испосницу посве?ену Светом Сави ?ерусалимском , по ?еном узору формирано ?е у околини манастира Студенице неколико испосница, од ко?их су на?познати?е До?а Савина испосница и Гор?а Савина испосница .У касни?ем периоду испоснице су се формирале око православних манастира на цело? територи?и тадаш?е Срби?е, користе?и се пе?инама и удуб?е?има на скровитим и усам?еним местима, на?чеш?е на стрмим литицама и другим природом обдареним местима. У по?единим испосницама, дози?ивали су се зидови , сликао живопис и формирале се цркве у ко?има се, додуше у скромним условима, одржавала служба, монаси се бавили преписивачким радом, чувале реликви?е и богослужбени предмети.

Пошто ?е Српска патри?арши?а након 1346. године проширила сво?у надлежност према осво?еним областима (Македони?а, Тесали?а, Епир), цариградски патри?арх Калист I (1350?1353) ?е одлучио да на то реагу?е изрица?ем званичне осуде у виду изопште?а српског владара, српског патри?арха и осталих српских архи?ере?а, због присва?а?а царског наслова и патри?арши?ског досто?анства, односно због присва?а?а црквене надлежности над епархи?ама Цариградске патри?арши?е у недавно осво?еним областима. Тиме ?е изазван црквени раскол , ко?и ?е окончан тек 1375 . године, заслугом кнеза Лазара . ^[2]

У унутраш?ем црквеном развитку ни?е било знача?ни?их промена. Патри?арх ?е, попут царева Стефана Душана , Стефана Уроша и Симеона Синише , носио титулу ?патри?арха Срба и Грка” , а патри?арши?а ?е добила положа? и привилеги?е по узору на Цариградску патри?арши?у . Основано ?е неколико нових епископи?а, а неколико епископи?а ?е уздигнуто на ранг митрополи?е.

Са османским провалама наста?у тешка времена за Српску патри?арши?у. Многи сред?овековни српски манастири су запустели или им се чак губи траг због турских разара?а. Падом Срби?е под турску власт 1459 . године, тадаш?а Пе?ка патри?арши?а ?е била укинута, а затим ?е обнов?ена 1557 . године. Нестанком српске државе, српска црква поста?е уз верски и национално-политички центар српског народа. Црквени поглавари поста?у и народне во?е?? етнарси . Основна функци?а етнарха састо?ала се у прикуп?а?у пореза наме?ених султану и централним органима царевине. У време патри?арха Макари?а Соколови?а (1557?1571) ?урисдикци?а патри?арши?е покрива широку територи?у од Охрида до Будима . Црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османли?ских власти. Све ?е то уродити укида?ем српске патри?арши?е од стране султана Мустафе III 1766 . године.

Од 1766. године српска црква потпада под ?урисдикци?у Цариградске патри?арши?е , а ве?ину епископа чинили су Грци ?? Фанариоти . Велики бро? Срба ?е емигрирао на подруч?е Аустри?е , а катедра архиепископа пе?ког ?е била премештена из Пе? у Сремске Карловце , а затим ?е 1848 . године уздигнута на ранг патри?арши?е.

Након успоставе српске аутономи?е 1832 . године, у Београду ?е била проглашена аутономна митрополи?а под ?урисдикци?ом Цариградске патри?арши?е, а 1879 . године ?е добила аутокефалност .

У току балканских ратова (1912?1913) у састав Београдске митрополи?е су ушле и епархи?е: Скопска , Велешко-дебарска и Призренска .

Све до 1920 . године не посто?и ?единствена црквена организаци?а код Срба и та? период у историографи?и се назива добом посто?а?а покра?инских цркава . На?знача?ни?а од свих покра?инских цркава била ?е Карловачка митрополи?а са седиштем у Сремским Карловцима .

Ствара?ем Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено у?еди?е?е. Од 1920. године средиште српске цркве ?е у Београду, а црква има досто?анство патри?арши?е. Цариградска патри?арши?а ?е убрзо признала у?еди?е?е покра?инских српских цркава и ствара?е патри?арши?е посебним томосом .

Српска православна црква (обнов?ена Пе?ка патри?арши?а ) ?есте ?една, неде?ива и аутокефална помесна црква ко?а одржава литурги?ско, догматско и канонско ?единство са осталим помесним црквама . ?ен основни црквеноправни акт ?е Устав Српске православне цркве . Помесна црква се управ?а на основу Светог писма и Светог преда?а , правила васе?енских сабора и од ?их признатих правила светих апостола , помесних сабора и светих отаца , као и Устава СПЦ и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

На челу Српске православне цркве сто?и патри?арх српски (пуна титула ?архиепископ пе?ки, митрополит београдско-карловачки и патри?арх српски”) као ?ен врховни поглавар. Патри?арх ?е председник Светог архи?ере?ског сабора , Светог архи?ере?ског синода и Патри?арши?ског управног одбора . Патри?арх има сва права и дужности епархи?ског архи?ере?а у сво?о? Архиепископи?и београдско-карловачко? и ?ом управ?а уз помо? сво?их викарних епископа .

На?више црквене власти, тела и органи су: Свети архи?ере?ски сабор , Свети архи?ере?ски синод , Велики црквени суд и Патри?арши?ски управни одбор . На челу свих ових црквених власти, осим Великог црквеног суда , налази се патри?арх српски .

Свети архи?ере?ски сабор Српске православне цркве ?е на?више ?ерархи?ско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт. Сабор састав?а?у сви епархи?ски архи?ере?и под председништвом патри?арха. У раду Сабора без права одлучива?а учеству?у и викарни епископи , а умиров?ени епископи по позиву. Свети архи?ере?ски синод Српске православне цркве ?е на?виша извршна (управна и надзорна) власт. Првостепени ?е суд за несугласице и кривице архи?ере?а. Синод састав?а?у патри?арх и четири епархи?ска архи?ере?а.

Велики црквени суд Српске православне цркве ?е виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и светов?ака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутраш?е црквене управе ко?и не спада?у у судску надлежност Сабора и Синода . Председник Великог црквеног суда ?е ?едан од чланова Синода. Патри?арши?ски управни одбор Српске православне цркве ?е врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима. Састав?а?у га патри?арх, два члана Светог архи?ере?ског синода, ?едан представник манастира, три свештеника и седам светов?ака.

У Београду посто?и Музе? Српске православне цркве ^[3] чи?и ?е на?стари?и експонат Дечанско апокрифно ?еван?е?е из 13. века. ^[4] Обнов?ена поставка Музе?а свечано ?е отворена 31. ма?а 2013. године. ^[5]

Српска православна црква доде?у?е Орден Светог Саве , а од 2009. године уведено ?е и шест нових одликова?а. ^[6]

Српска православна црква ?е епископална. Епархи?е су главне црквеноадминистративне ?единице. Непосредни поглавар епархи?е ?е епархи?ски архи?ере? . Епархи?у чине архи?ере?ска намесништва , црквене општине , парохи?е и манастири.

Канонска територи?а и ди?аспора Српске православне цркве поде?ена ?е на укупно 39 епархи?а:

• 1 архиепископи?у;
• 4 митрополи?е;
• 34 епископи?е.

На?знача?ни?и светите?и Српске православне цркве су:

• Свети Сава , први српски архиепископ
• Свети Симеон Мироточиви
• Свети кнез Лазар
• Света царица Милица
• Свети Стефан Лазареви?
• Свети кра? Милутин
• Свети кра? Драгутин
• Свети кра? Стефан Дечански
• Свети цар Урош
• Свети ?ор?е Кратовац
• Преподобна мати Ангелина
• Свети Максим (Бранкови?)
• Свети Стефан Шти?анови?
• Преподобна мати Параскева-Света Петка
• Свети Васили?е Острошки
• Свети Петар Цети?ски
• Свети Петар Коришки
• Свети ?оаники?е Девички
• Свети владика Никола? Велимирови?
• Свети владика Платон Ба?алучки
• Свети ?устин ?ели?ски
• Свети Симеон Да?бапски
• Свети Досите? митрополит загребачки

и ?ош велики бро? светите?а, преподобних, великомученика и мученика ко?и су пострадали исповеда?у?и православну веру.

Српска православна црква има велики бро? храмова и манастира . Ме?у на?познати?е и на?знача?ни?е спада?у:

• Храм Светог Саве на Врачару (ко?и спада ме?у на?ве?е храмове у сви?ету) , Саборна црква и Црква Светог Марка у Београду ,
• манастири: Хиландар , Студеница , Жича , Грачаница , Дечани , Свети Архангели , Сопо?ани , Пе?ка патри?арши?а , Девич , Милешева , Раваница , ?убости?а , ?ели?е , Троноша , Острог , Цети?ски манастир , Хопово , Крушедол , Вра?евшница , Манаси?а , ?ур?еви Ступови , Лепавина , Крка , Крупа , Драгови? , Ба?ска , Пива , Савина , Соко , Гор?ак , Витовница , Радовашница , Тавна , Моштаница , Добрун , Озрен , Манастир Свете Тро?ице код П?ева?а .

Многи од ових манастира и цркава су настали у време Нема?и?а (12. век) и има?у иконе и фреске од изузетног знача?а и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хриш?анску културу и цивилизаци?у. Стога ?е УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани , Студеница и Сопо?ани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пе?ка патри?арши?а, као и црква Богородице ?евишке у Призрену.

Критике верског живота у Срби?и ?е изнео ?ош Досите? Обрадови? са позици?а просветите?ства у свом делу Савети здравог разума ( арх . Сов?ети здраваго разума ) први пут об?ав?еном у Ла?пцигу 1784. године. ^{[7] [8]}

Калу?ери ?е песма ?уре ?акши?а написана око 1877 . године. ^[9] У песми се критику?е тадаш?и калу?ерски живот у манастирима Српске православне цркве. Песма калу?ери ?е део свих антологи?а нови?е српске лирике. ^[10] Због ове песме, ?акши? ?е постао омражен ме?у неким припадницима Српске православне цркве. ?егова биста ?е укло?ена из порте Манастира Липар код Крагу?евца на захтев архимандрита Саве ко?и ?е сматрао да ?о? ни?е место у манастирско? порти ?ер ?е ??ура био развратник и незнабожац”. Након ?еног повратка у манастир, биста ?е касни?е поново више пута укла?ана и вра?ана. ^[11]

Први бро? српског сатиричног листа ? Врач пога?ач” (1896) ни?е поштедио у критици ни на?више српске црквене ?ерархе. Тако ?е у тексту под називом Различице написано да ?е разлика изме?у бившег патри?арха Германа и тадаш?ег Георги?а у томе што ?е први брато?убац , а други родо?убац . Герман ?е да?ским приходима помогао само свог брата, а Георги?е помаже сав род сво? . ^[12]

По?едини епископи СПЦ попут епископа банатског Никанора критиковани су за неадекватан третман и реконструкци?е остваре?а српског културног насле?а из периода барока , попут иконостаса Саборне цркве у Вршцу . ^{[13] [14]}

Законом о црквама и верским за?едницама Републике Срби?е ко?и ?е донет 2006 . године у члану 11, ставци Српска православна црква сто?и: ^[15]

Српско? православно? цркви призна?е се континуитет са правним суб?ективитетом стеченим на основу Начертани?а о духовно? власти (Одлука Народне Скупштине К?ажевства Србског од 21. ма?а 1836. године) и Закона о Српско? православно? цркви (?Службене новине Кра?евине ?угослави?е”, бро? 269/1929). Српска православна црква има изузетну истори?ску, државотворну и цивилизаци?ску улогу у обликова?у, очува?у и разви?а?у идентитета српског народа.

?? Закон о црквама и верским за?едницама Републике Срби?е

•  
  Мапа епархи?а СПЦ у Европи
•  
  Мапа епархи?а у Северно? Америци
•  
  Мапа епархи?а у ?ужно? Америци
•  
  Мала епархи?а у Аустрали?и
•  
  Патри?арх српски Порфири?е ?е 46. врховни поглавар Српске православне цркве од 2021 . године
•  
  Свети Васили?е Острошки
•  
  Саборна црква у Београду
•  
  Манастир Пе?ка патри?арши?а
•  
  Српске цркве брвнаре
•  
  Манастир Острог

• Званични веб-са?т
• Православно хриш?анство: Српска православна црква
• ?Производни програм Српске православне цркве” . Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г.  
• Илустрована истори?а Српске православне цркве
• Истори?а хриш?анске цркве 1-2, ПДФ к?иге