Сима Лази? Лукин родио се у трговачко? породици, у Би?е?ини ^[1] . Због антитурске делатности отац му ?е пребегао у Срби?у, а ма?ка га ?е као одо?че пренела тамо. Лази? ?е завршио основну школу у Шапцу , а у Београду 1876 . године окончао тре?и разред гимнази?е. Од младости ватрени родо?уб, као млади? се при?ав?у?е у доброво?це у српско-турском рату, али ?е одби?ен због болести. Гимнази?у ни?е завршио, те ?е живео као глумац у путу?у?им дружинама. Од 1886 . до 1889 . године глумио ?е у Српском народном позоришту у Новом Саду . Живео ?е у Београду и Загребу , об?ав?у?у?и новинске текстове, национално-политичке чланке, популарно истори?ске, к?ижевне, хумористичко-сатиричне, памфлетске и друге радове у стиховима и прози. Сара?ивао ?е у многим листовима и часописима.

У Београду ?е уре?ивао хумористички лист Бич , радио на "Од?еку" и писао родо?убиве песме. Када ?е прешао у Загреб, прво ?е био сарадник па уре?ивао загребачки ?Србобран“ (1891?1893), после ? Врач пога?ач “ (1896?1904). После "септембарских изгреда" 1902. године у Загребу, прешао ?е у Нови Сад где ?е продужио уре?ива?е "Врача пога?ача" и сара?ивао у радикалско? "Застави". ^[2] Неуморни радник са пером у руци, наводно ?е 25.000 примерака сво?их к?ига раширио по српству.

Био ?е оже?ен са к?ижевницом Зорком Милети?, синовицом Светозара Милети?а .

Много ?е претрпео током свог кратког и бурног живота, због чега ?е био стално болеш?ив. На спроводу ?ована ?ованови?а Зма?а Симо ?е изговорио сво?у послед?у песму посве?ено поко?нику. Умро ?е убрзо 19. ?ула 1904 . године у Ра?и?у у Славони?и , где ?е дошао у госте код брата Петра. У некрологу ?е истакнуто: "Поко?ни Симо био ?е сав Србин". ^[2]

Водио ?е жустре полемике са франковачком штампом у Хрватско? (ко?а ни?е имала научну вредност), написао ?е више истори?ских радова. Приказ к?иге Див?и чов?ек ?е об?ав?ен у дубровачком српском к?ижевном листу Ср? . ^[3]

У к?изи Кратка пов?есница Срба од поста?а Српства до данас ?е навео нетачан податак, да су владика Васили?е Петрови? и Свети Васили?е Острошки иста особа. Исто име дво?ице Васили?а и иста владичанска титула, уз ма?ак образова?а аутора, резултирала ?е тврд?ом да ?е цети?ски митрополит Васили?е умро у Петрограду 1766., да би му тело Црногорци пренели на Острог, па се назива и Острошки. ^[4] К?ига ?е писана у родо?убивом духу, за широке народне масе и завршава се овим речима: Ето тако ?е Српство прев?екотило 10 хи?ада година и преживило 100 хи?ада злотвора сво?их. А преживи?е их ?ош толико, само - и при?е свега - будимо ври?едни и сложни.

• ?Српско-бугарски рат“, Сисак , 1885.
• ?Срби у давнини“, Загреб, 1894.
• ?Кратка пов?есница Срба од поста?а Српства до данас“, об?ав?ивана 1894 . у ?Србобрану“ (издата као посебна к?ига у Загребу 1895)
• ?Дви?е оскоруше, ?една мени, друга ?ему“, Загреб, 1895.
• ?Србин од Србина“, Загреб, 1895.
• ?Див?и чов?ек“, песме, Загреб, 1901.

• Сима Лази? Лукин, ?Кратка пов?есница Срба од поста?а Српства до данас“, Београд 1998.
• Енциклопеди?ски лексикон ?Свезна?е“, Београд 1937, стр. 1204?1205.

• Зорка Лази?, уредник листа ?Врач пога?ач”: Одбранила часопис ко?и ?о? ?е супруг оставио у аманет (?Вечер?е новости”, 27. август 2016)
• KRATKA POVJESNICA SRBA OD POSTAN?A SRPSTVA DO DANAS