Ро?ен ?е 12. ?ануара 1906. године у Сти?ени Пиперско? , у тадаш?о? К?ажевини Црно? Гори . ?егова породица ?е припадала племену Пипери , ко?е се по традици?и убра?а ме?у седам брдских племена. Пошто ?е ро?ен уочи Савиндана , на крште?у ?е добио име Саво , од чега ?е изведен и деминутивни облик ?еговог имена: Сави? , у значе?у: мали Саво . Касни?е ?е своме породичном презимену додао и надимак Штедимли?а , по брду Штедим у ?еговом родном кра?у. ?ош као омладинац, прик?учио се б?елашком покрету (око 1922 . године), а тада ?е узео учеш?е и у го?е?у зеленашких комита. Потом ?е постао симпатизер Комунистичке парти?е ?угослави?е , ус?ед чега ?е 1923 . године избачен из подгоричке гимнази?е, пошто ?е КП? у то ври?еме ве? увелико била став?ена изван закона. Школова?е ?е наставио у Пе?и , Нишу , Алексинцу , ?агодини и Лесковцу , где ?е са закаш?е?ем завршио гимнази?у. У то ври?еме пада и настанак ?егових првих публицистичких радова, као што ?е чланак под насловом "Свети Сава бра?у мири" (Пригодни зборник "Свети Сава", стр. 60).

Током двадесетих година XX века, Штедимли?а никада не споми?е посебност црногорске наци?е. У заступа?у сво?их ставова на?да?е одлази са формулаци?ом политички народ , сматра?у?и да Црногорци (као део српског народа) и Црна Гора заслужу?у бо?и статус и третман унутар за?едничке државе. ^[4]

Комунистички и усташки покрет, на теме?има и постулатима аустроугарског делова?а, црногорским федералистима и наследницима зеленашког покрета помажу и утичу да се про?екат помери од политичке наци?е (термин конфедералиста и наследника зеленаша) до засебно конституисаног идентитета црногорске наци?е . ^[5]

До знача?ног заокрета у ?еговом односу према националним пита?има долази након успостав?а?а веза за представницима Црногорске федералистичке странке , након чега 1928 . године наста?е и ?егова политичка брошура под насловом "Горштачка крв: Црна Гора 1918-1928". ^[6] ?егов изразито критички однос према начину на ко?и ?е 1918. године извршено укида?е државности Црне Горе привукао ?е паж?у разних политичких чинилаца, како државних тако и опозиционих, ^[7] након чега долази до ?еговог пресе?е?а у Загреб , где ?е ступио у службу антисрпских кругова.

Штедимли?а 1937 . године изда?е памфлет ?Црвена Хрватска“ у ко?ем, позива?у?и се на изворе из латинске верзи?е ?етописа Попа Дук?анина, по латинском препису названог "Regnum Sclavorum", тврди да се на територи?и данаш?е ?ужне Далмаци?е, од Дувна до Драча налазила такозвана ?Црвена Хрватска“. Оваква Црвена Хрватска се више нигде не поми?е и ова? навод ?е у потпуно? супротности са свим изворима из тог периода где се изричито наводи да посто?е зем?е: Срби?а , Дук?а , Травуни?а , Захум?е и Пагани?а , наста?ене Србима, док су Хрвати живели северозападно од уш?а реке Цетине. С обзиром на то да посто?и размак од 5 векова изме?у латинског преписа и оригиналног ?етописа, ова? документ ?е историчарима будио сум?у и зато ?е често описиван као непоуздан. Штедимли?а, као и ?ош неки хрватски и црногорски политичари, публицисте, па и историчари су користили управо ова? документ као к?учни доказ о хрватском идентитету истори?ски неспорне сред?овековне државе ко?а ?е наследила Дук?у и Зету .

Штедимли?а ?е тако?е познат као сарадник и главни пропагандиста Анте Павели?а , хрватског фашисте, во?е усташке Независне Државе Хрватске (1941?1945), ко?има се придружио ве? 1941. године као главни уредник усташке публикаци?е ?Хрватска православна црква“. O Штедимли?и се каже:

?Након извесног времена када се Гермoген (Григори? Иванович Максимович, руски калу?ер, емигрант кога ?е Павели? изабрао као ?погодну личност за патри?арха Хрватске православне цркве ) налазио код Павели?а у ?егово? резиденци?и на Ребру, дошли су код ?их Андри?а Артукови? и Сави? Маркови? Штедимли?а. Павели? се тада, очигледно обрадован доласком гости?у, обратио Геромегену: Ех, ево их! Ово ?е Сави? Маркови? Штедимли?а, новинар, прво перо Загреба . Он ?е вам бити десна рука. А ово ?е Андри?а Артукови?, министар унутар?их послова. Артукови? никако ни?е хтео да вам даде Штедимли?у, то ?е ?егов на?бо?и чов?ек у од?елу за пропаганду ... све световне ствари, посебно пропаганду водити ?е Штедимли?а.“

Ук?учива?ем Штедимли?е у рад Хрватске православне ?аутокефалне“ цркве (ко?у су усташе основали на захтев Немаца ?ер су хтели да покажу да не прогоне православне Србе), Павели? ?е не само успоставио потпуну контролу над ?еним радом, него ?е ?ош обезбедио да та црква, нарочито када се ради о пропагира?у усташког покрета, постане права и прворазредна агентура тог покрета.

Штедимли?а 5. ?ула 1941. године об?ав?у?е чланак "Das freie Montenegro" (Слободна Црна Гора ) у хрватском неде?нику на немачком ?езику "Neue Ordnung" (Нови поредак). У том чланку тврди да се Црногорци оригинално Хрвати и Илири , а не Срби , као и да ?е ?език ко?им се говори у Црно? Гори само ?едан ди?алект хрватског ?езика. Тако?е износи како Православна црква у Црно? Гори никада ни?е била део Српске православне цркве , и да Црногорци призна?у Папу за духовног лидера док Римокатоличка црква штити Црну Гору. Тако?е тврди да су Мусолини и Хитлер заштитници независне Црне Горе у ново? Европи. ^[8]

Штедимли?а 1943 . изда?е православни календар Хрватске православне цркве за 1944. годину у ко?ем пише чланак ?Православ?е у Хрватско?“ где тврди да ?е сред?овековна Дук?а у ствари Црвена Хрватска ко?у су касни?е заузели Срби, а да народна се?а?а у Црно? Гори и да?е говоре о Хрватима као к?учним ?удима црногорске истори?е. По капитулаци?и Итали?е , Штедимли?а ?е по Др?еви?евом налогу отишао у ?емачко посланство у Загребу да пренесе поруку ко?ом ?е Др?еви? понудио сарад?у са Ни?емцима ако они призна?у независност Црне Горе. ^[9]

У часопису ?Хрватски народ“ 18. фебруара 1944. пише чланак у ко?е тврди да су Хрвати, Црногорци и Албанци на?ближи народи ко?и треба да се у?едине против Срба.

Штедимли?а се повукао са усташама у Аустри?у , али га ?е 1945. ухватила Црвена арми?а и десет година га држала у гулагу . ?угословенско комунистичко руководство ?е затражио од Сов?етског Савеза да га изручи ?угослави?и. Штедимли?а ?е осу?ен на 8 година затвора за сво?а дела током рата. Касни?е га ?е Мирослав Крлежа довео у ?угословенски лексикографски завод .

Умро ?е у Загребу 25. ?ануара 1971.

• Маркови?-Штедимли?а, Сави? (1928). Горштачка крв: Црна Гора 1918-1928 . Београд: Народна штампари?а.  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1936). Crna Gora u Jugoslaviji (PDF) . Zagreb: Putovi. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 07. 2019. г . Приступ?ено 26. 06. 2019 .  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1937). Crvena Hrvatska . Zagreb: Putovi.  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1937). Osnovi crnogorskog nacionalizma (PDF) . Zagreb: Putovi.  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1937). Rusija i Balkan . Zagreb: Putovi.  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1941). Crnogorsko pitanje . Zagreb: Crnogorski nacionalni komitet.  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1941). Tragom popa Dukljanina . Zagreb: Preporod.  
• Markovi?-?tedimlija, Savi? (1943). Auf dem Balkan . Zagreb: Putovi.  

• Terzi?, Slavenko (2000). ?Ideological roots of Montenegrin nation and Montenegrin separatism” .