Растафари?анство ?е настало као покрет припадника црне расе ко?и су сматрали Африку, а поготово Етиопи?у , као место ро?е?а човечанства. На настанак покрета ?е снажно утицала и традици?а отпора ропству и уг?етава?у, ко?и су пружали одбегли робови на ?ама?ци. ?авио се као побуна против " Вавилона “ (белачке цивилизаци?е и система), из потребе црначке популаци?е, потискиване од стране белаца, да задржи сво? понос, уклони остатке ропства, ослободи се колони?ализма , стекне ?еднака права као и белци, и докаже да завре?у?у слободу и поштова?е. Расте се залажу са слободу , поштова?е, ?еднакост и мир , и има?у снажан осе?а? за?едништва. Велики утица? на настанак покрета ?е имао афроцентристички религи?ски текст Холи Пиби (Holy Piby).

Растафари?анство се првобитно ?ав?а на ?ама?ци и ?егови почеци се везу?у за Маркуса Гарви?а , оснивача Универзалне асоци?аци?е за унапре?е?е црнаца (УНИА), ко?и ?е говорио црнцима да се упозна?у са сво?ом прошлош?у и културним насле?ем. Гарви ?е проповедао повратак у зем?у порекла Африку и наглашавао веру у ?едног Бога . На?ав?ивао ?е долазак црног кра?а ко?и ?е ослободити и у?единити све Африканце (?едном приликом ?е након сна из?авио: “Погледа?те у Африку. Тамо црни кра? ?е се крунисати, ?ер дан ослобо?е?а ?е надомак руке“).

Расте ове речи дожив?ава?у као пророчанство за ко?е сматра?у да се убрзо обистинило и зато пошту?у Гарви?а као пророка. У Етиопи?и ?е 2. новембар 1930 . године крунисан рас Тафари Маконен (послед?и цар Етиопи?е) и многи сматра?у та? датум даном ро?е?а покрета. Након Селаси?евог круниса?а, раста покрет ?е скупио сво?е следбенике и службено започео. По ?ему ?е растафари?анизам и добио име. Сам Гарви се, ме?утим, ни?е дивио цару Селаси?у и нападао ?е расте као занесе?аке. Рас Тафари Маконен потом узима назив Ха?ле Селаси?е I од Етиопи?е , као и следе?е титуле: Кра? свих кра?ева, Господар свих господара, изабраник Бога и победоносни Лав ?уде?ски, ?ер тврди да ?е 225. потомак кра?а Соломона.

Растафари?анцима ?е Селаси?е више од политичког лидера; раста теологи?а заснива се на ?егово? божанско? природи, као живе манифестаци?е Бога. Веру?у да су белци изменили чи?енице при преводу Библи?е ^{[ тражи се извор ]} , нпр. да ?е ра?ски врт у ствари у Етиопи?и, да су они потомци и припадници изгуб?еног племена Израела, некада прогнаног, али сада на?еног, захва?у?у?и отелотворе?у Бога у лику цара Ха?ла Селаси?а, потомка кра?а Давида . Веру?у да ?е ?ахве послати знак и помо?и повратак ?егових верника у Етиопи?у, ?ихову посто?бину. Расте веру?у да ?е пре Селаси?а било ?ош три спасите?а: Мо?си?е , Или?а и Исус Христос .

Први растафари?анци су изникли из на?ниже класе ко?а ?е често трпела малтретира?а, злостав?а?а, и затвара?а у затворе. ?едан од важни?их раста у том периоду био ?е Леонард Ховел , оснивач Пинакл (“врхунске”) комуне . Након руше?а комуне од стране власти дошло ?е и до крвавих сукоба, ?ер ?е неколицина раста у оча?а?у одбацила ненасилну политику покрета.

Покрет ?е прошао кроз релативно мирно раздоб?е током 1930-их и 1940-их. Али 1950-их и 1960-их ?е покрет почео буктати, и трпети све више прогона и затвара?а од сред?е класе ?ама?канског друштва и власти . Ово ?е било уско везано са све изражени?им црначким покретом у Америци, али и широм света. Раста покрет ?е почео окуп?ати све више следбеника у САД и Енглеско? . 1970-их покрет се драстично шири захва?у?у?и успону реге музике и ?еног на?познати?ег представника Боба Марли?а .

Растафари?анци нема?у ?единствену цркву нити организаци?у, ве? посто?и више грана растафари?анства, од ко?их су неке:

• Светска етиопи?ска федераци?а - основана 1937 . уз подршку самог Селаси?а да матери?ално и политички помаже црнце на западу, касни?е узима и улогу религи?е;
• 12 племена Израела - основана 1968 . од стране др Вернона Карингтона, повезани су са кра?евском породицом Етиопи?е и залажу се да Селаси?ев унук Зер ?акоб поврати престо;
• Етиопски национални конгрес ; Бобо дредови?; Принц Едвард Емануел; Нуабинска теократска влада; Ционска коптска црква;

Посто?е и групе ко?е су прихватиле православ?е , предво?ене младим свештеницима школованим ван зем?е, као што ?е Аба Лаике Мандефро. Основна разлика изме?у православних верника и осталих расти ?е што православна црква сматра да ?е Селаси?е божанствен по сво?о? по?ави, то ?е ?доулеиа“ или поштова?е, док растафари?анци веру?у да ?е божанствен по духу, ?латреиа“ или апсолутно обожава?е.

На растафари?ански покрет су доста утицали афрички племенски обреди, хиндуизам (преко великог бро?а инди?ских радника доведених на ?ама?ку након укида?а ропства), црни ?евре?и (фаласха), као и православно хриш?анство односно етиопска вари?анта православ?а.

Растафари?анство ?е мешавина и хриш?анства и ?удаизма , народних преда?а, легенди и митова. Пошту?у Бога кога назива?у ?а (Jah (од ?ахве )). Нема?у свештенике ве? старешине са мудрош?у и искуством, нити цркву, ?ер сматра?у да ?е црква у сваком човеку. Растафари?анци веру?у да ?е ра?ски врт у ствари у Етиопи?и, и да су они потомци и припадници 12 израелских племена. Африка у целини, а Етиопи?а посебно, се сматра местом библи?ског ра?а на зем?и ( Цион ). Расте веру?у да су Вавилонци (односе?и се на робовласнике, данаш?е владе, зло) учинили нешто, чиме су увредили Бога, и да су их они отерали у ропство, но веру?у да ?е ?а послати знак и помо?и повратку ?егових верника у Етиопи?у, ?ихову посто?бину.

Расте веру?у у непосредно присуство Бога у ?дреду“ (расти ко?и пошту?е Бога). Они веру?у да ?е тело храм, тако да нема потребе градити физичке гра?евине. Изворни растафари?анци живе у за?едницама, комунама у шумама и селима ?ама?ке, док расте припадници сред?ег сталежа, узима?у само нека од обележ?а растафари?анства. Расте славе верске празнике, као што су етиопски Божи? (07.01.), ро?ендан Боба Марли?а (06.02.), ро?ендан Ха?ла Селаси?а, итд. Верске обавезе нису прецизно утвр?ене и разлику?у се од ?едне групе до друге, иако су у основи сличне.

Растафари?анство ?е тако?е патри?архални покрет, где жене има?у споредну улогу. Жене су признате само као супруге растафари?анаца. Сматрали су да жена може доживети веру само кроз мушкарца. Могле су приступити за?едници само уз мушкарца. Током времена избориле су се за ве?и статус и слободу, но улога им ?е ?ош увек споредна.

Поред Библи?е , растафари?анцима су важне ?ош две свете к?иге; Кебра Нагаст и Холи Пиби. Холи Пиби, познату под називом Црначка Библи?а, сматра?у списом на?ближим оригинално? Библи?и, написано? на коптском ?езику ^{[ тражи се извор ]} . Они сматра?у да ?е првобитна Библи?а проме?ена од стране Вавилона како би сакрили доказе о узвишености црне расе, и пороцима беле расе ^{[ тражи се извор ]} . Кебра Нагаст, тако?е позната под називом К?ига славе кра?ева Етиопи?е ?е изворни спис легенде ко?а потвр?у?е Ха?ла Селаси?а као потомка кра?а Соломона , и приказу?е повест Соломонове лозе. Она се сматра главним приказом преобра?е?а етиопског народа од поштова?а сунца, месеца и звезда на поштова?е Бога. Ни?е познато тачно време настанка, нити ко ?у ?е написао, но нага?а се да ?е настала у периоду изме?у 1270 . и 1285 . године.

Бо?е заступ?ене у раста симболици су црна , црвена , жута и зелена . Зелену, жуту и црвену бо?у, са заставе Етиопи?е, су расте прихватили као сво?е бо?е. Томе су додали и црну бо?у ко?а се по?ав?у?е на застави ко?у ?е диза?нирао Маркус Гарви. Црна бо?а ?е бо?а Африке. Црвена представ?а крв Африканаца, проливену у борби за слободу. Жута представ?а оп?ачкано злато и богатство ?ихове ота?бине. Зелена представ?а лепоту и вегетаци?у Етиопи?е, обе?ане зем?е. На застави се често може видети и приказ лава . Лав ?уде?ски представ?а Ха?ла Селаси?а, ?кра?а над кра?евима“, као што ?е и лав кра? свих животи?а. Селаси?е ?е носио прстен лава ?уде?ског, ко?и ?е после ?егове смрти предат Бобу Марли?у. Да?а судбина овог прстена ?е мистери?а, ?ер ?е нестао после Марли?еве смрти.

Праве расте ?еду само 'И-тал' храну, ко?а ?е нека врста вегетари?анске исхране. Назив потиче од речи виталан . Ова храна ни?е третирана хемикали?ама. Расте сматра?у да ?е ?удско тело храм, и да у ?ега не би смели уносити нечисту храну, ве? се мора бринути о ?ему. Раста исхрана не садржи со, конзервансе, месо, млеко и млечне производе, алкохол, цигарете, кафу ни дрогу (марихуану не сматра?у дрогом ве? светом би?ком). Кувана ?е, али се служи без зачина. Доста користе семе коноп?е од кога се доби?а у?е за кува?е, а користе га и као зачин и ча?. Тако?е кува?у и на кокосовом млеку. Пи?у само чисту воду, во?не сокове и понекад ча?. Као посу?е користе кокосове ?уске, а кашике су им од изрезбареног дрвета.

Ган?у (марихуану, траву, коноп?у, канабис, итд) растафари?анци тако?е назива?у и светом би?ком ко?а прочиш?ава тело и душу , доноси смиреност, испу?ава ?уде надахну?ем и приближава их Богу. Ган?а се користи у церемони?алне сврхе, ?ер сматра?у да ?ена опо?ност ме?а ста?е свести, пружа надахну?е изнутра, служи као средство медитаци?е. Она има широк распон употребе; користи се у медицини, ?ено семе се користе у прехрамбене сврхе, од ?ега се може добити и у?е, тако?е се користи за прав?е?е ужади, оде?е, папира, сапуна, бо?е, итд. Ган?а ни?е специфична само за раста покрет, она се и пре ме?у ?ама?канским народом користила у медицинске сврхе, за израду оде?е, ча?еве и слично. Легенда каже да ?е ган?а прва би?ка ко?а ?е израсла на гробу кра?а Соломона. Расте веру?у да и Библи?а налаже ужива?е канабиса, и тумаче неке реченице из Библи?е у смислу ужива?а коноп?е. Ону траву супротстав?а?у алкохолу , за ко?и кажу да чини ?уде глупим и да ни?е део афричке културе.

У многим зем?ама растама ?е забра?ено да пуше ган?у, ук?учу?у?и и ?ихову домовину ?ама?ку. У САД и Велико? Британи?и су експлицитно одби?ени захтеви да им се дозволи ужива?е коноп?е у верске сврхе, што они сматра?у ограничава?ем слободе вероисповести. Због тога у многим градовима широм света организу?у Ган?а марш за ?ену легализаци?у.

Дредови на глави расте представ?а?у ?ихове корене, повезаност са зем?ом, прецима и природом . Тако?е представ?а?у гриву лава, симбол Африке. У?едно су и вид побуне против белог естаблишмента, као контраст белачко? плаво? коси и култури. У почетку су их носили само они ко?и су полагали заклетву, да би их касни?е прихватила ве?ина раста. Дужина дредова за ?их представ?а меру мудрости, зрелости и зна?а, као и то колико дуго ?е одре?ена особа следбеник покрета.

Реге музика ?е настала под утица?има домородачког ?ама?канског и афричког буб?а?а. Реге ?е инспирисан раста покретом, те се назива и музиком црначког протеста. По?авио се током 1960-их на ?ама?ци. Он поста?е центар расту?е националне свести ?ама?канца, били они расте или не. Растафари?анци су до тада сматрани за отпаднике и криминалце, али са доласком реге музике ствари се ме?а?у. Убрзо су сви познати?и реге музичари имали дредове и певали о Селаси?у. Током 1970-их реге се проширио у Европу, Америку и Африку. За то ?е пре свега заслужан Боб Марли, ко?и ?е са сво?им бендом прихватио растафари?анство и ширио га сво?ом музиком.

Расте веру?у да су им робовласници украли изворни афрички ?език и наметнули им енглески. Зато су основали два ди?алекта: 1.?а?арски“ (енгл. ?Iyaric“) ко?и подразумева енглески са урбаним слангом и 2.?патоис“ или ??ама?кански патва“ (енгл. ?Patois“, ?Jamaican Patwah“)

BABYLON - трули систем, црква и држава; извор свеколиког зла; полици?а, полица?ци.
BALD-HEAD - просечан човек; она? ко нема дредове; она? ко ради за Вавилон .
BLACKHEART MAN - лош човек.
CEASE & SEKKLE! - стани са свим и опусти се!
CHANT ? певати, нарочито духовне песме.
COLLIE (урбани сланг) ? канабис.
CREATION STEPPER - она? ко?и се кре?е кроз Вавилон без страха.
CULTURE - изворне вредности и традици?а ко?у Расте пошту?у.
CUTCHIE - лула за за?едничко пуше?е.
DALLY - и?и цик-цак на точковима или пешке; возити ба?к у ритму и клатити се.
DONKYA - настало од "don't care"; брига ме, све ми ?е равно.
DOWNPRESSOR ? тлачите?.
DREAD - особа са дредовима; озби?на ствар или иде?а; опасна ситуаци?а или особа.
DREADLOCKS - коса ко?а се не чеш?а и не шиша; особа са дредовима.
DREADY - при?ате?ски израз за особу са дредовима.
EVERYTING COOK & CURRY - све ?е како треба; побринули смо се за све.
GAL ? дево?ка.
HARD EARS - тврдоглавост; не слушати.
HITEY-TITEY - виша класа, богатуни; они ко?и хо?е да буду бо?и од других.
I-MAN - ?а, мене, мо?е.
IRIE - поздрав; добро изврсно; на??ачи позитивни придев за нешто.
JAH - Бог; настало од старозаветног ?ахве.
HAILLE SELASSIE - етиопски владар кога растафари?анци обожава?у као Бога.
JAMMIN - музицирати на лицу места, импровизовати; добро се проводити, ?ускати..
KUMINA - екстатички плес чи?а ?е сврха опште?е са прецима.
MADDA ? ма?ка.
MAROON - одметнути робови ко?и су се одупирали властима у 18. и 19. веку.
NATTY, NATTY DREAD - особа са дредовима; дредови.
ONE LOVE - честа фраза ко?а изражава за?едништво.
POLYTRICKS - настало од politics; политика.
ROCKERS - они ко?и слуша?у реге музику.
ROOTS ? корени; оно што ?е произишло из за?едничког искуства ?уди; изворно.
SATTA - седети, одмарати, медитирати.
SKANK - играти уз реге или ска музику, сканковати.
SOUND SYSTEM - огромно покретно озвуче?е са ко?им путу?у изво?ачи широм ?ама?ке праве?и журке и фестивале на отвореном.
TATA ? тата, отац; користи се и као почасна титула за стари?е.
ZION - Етиопи?а, Африка, растафари?анска посто?бина (од библи?ског Цион).
HERB, KALI, COOLY, KAYA ? канабис.
LAMBSBREAD - веома квалитетан канабис.
DEH - there; DI - the; DIS - this; FI ? for.

“All a dem a me fambly” - Сви они су мо?а фамили?а.
“Wha eye no see, heart no leap” - Кад очи не виде, срце се не плаши. (могло ?е нешто страшно да се деси, али ако ниси видео онда ниси уплашен)

“Me come yah fi drink milk, me no come yah fi count cow!” - Дошао сам по млеко, а не да бро?им краве! (да? то што си обе?ао, доста глупости!)

“The higher the monkey climbs the more him expose” - Што се ма?мун више пе?е, више се открива. (кад неко доби?е виши положа? покаже сво?е право лице)

Израз “I and I” (?а и ?а) се често користи у говору и наглашава да нико ни?е привилегован и да су сви ?уди у основи ?еднаки, као и да ?е човек у ?единству са Богом.

• Растафари?анци
• Растафари?анци и света би?ка
• Растафари?анци у Срби?и
• Reggae у Срби?и