Постао ?е кардинал врло млад, ?ош 1348 . године. На том положа?у ?е био на универзитету у Перу?и, где ?е постао вешт канониста и теолог. Стекао ?е поштова?е свих због сво?е понизности и чистости, па ?е 30. децембра 1370 . године, после смрти папе Урбана V , ?едногласно изабран за папу. П?ер Ру?ер ?е узео име Гргур XI. Рукоположен ?е за свештеника 4. ?ануара 1371 . године, а наредног дана ?е крунисан. ^{[ тражи се извор ]}

Почетак понтификата уреди

На самом почетку понтификата ?е покушао да помири кра?еве Француске и Енглеске изме?у ко?их се водио Стогодиш?и рат , али доживео ?е неуспех. Године 1374. Гргур ?е у томе успео и сазвао ?е енглеско-француски конгрес у Брижу, ко?и ?е требало да одреди границе изме?у ових две?у зема?а и мир ?е наступио 1377. године, али рат се ве? иду?е године наставио. Посредовао ?е и за мирове изме?у Круне Арагона , Круне Касти?е , Кра?евине Наваре , Кра?евине Сицили?е и Напу?а . Планирао ?е да у?едини Православну и Римокатоличку цркву, па да ту у?еди?ену цркву реформише и сазове нови крсташки поход, али су га спречили проблеми у Итали?и, где се претерано осилио владар Милана и окорели непри?ате? папства, Бернабо Висконти , ко?и ?е 1371. године осво?ио Ре?о Емили?у и ?ош нека места ко?а су била папски вазали. Господари итали?анских градова су покушали да га покоре, али их ?е он поразио. После тога папа га ?е екскомуницирао. Бернабо ?е по?ео булу о екскомуникаци?и и после тога вре?ао папу и легата, ко?и му ?е донео булу. Папа ?е после тога 1372. године об?авио рат Бернабу.

Рат са Бернабом Висконти?ем уреди

Бернабо ?е на почетку имао успеха, али када ?е папи пружио подршку цар Светог римског царства , Карло IV Луксембуршки , кра?ица Напу?а, ?ована I Напу?ска , угарски кра? Ла?ош I Анжу?ски и енглески кондот?ер ?он Хавквуд , Бернабо ?е тражио преговоре са папом. Подмитио ?е неке кардинале па ?е 6. ?уна 1374. године склоп?ен по ?ега пово?ан мир.

Рат осам светаца уреди

Гргур ?е постав?ао Французе на високи положа? у Папско? држави због чега ?е изазвао мрж?у северноитали?анских државица, па су се Фирентинци плашили да ?е изгубити сво? престиж и склопили су савез са Бернабом, Боло?ом, Перу?ом, Републиком ?еновом и Републиком Пизом у ?улу 1375. године о непризнава?у папе, а ци? тог савеза био ?е да се изазове побуна на територи?и папске државе. Та? сукоб ?е назван ратом осам светаца , и добио ?е име по осам фирентинских ве?ника, ко?и су управ?али сукобом. У том рату су савезници били толико успешни да ?е цела Папска држава устала против папиних легата. Побуна ?е на кра?у ипак била угушена и папа ?е побу?енике сурово казнио. Фиренца бива екскомуницирана и Република Фиренца ?е од стране папе проглашена за непосто?е?у. Због те побуне Фиренца ?е изгубила много новца, али ?е за мир изме?у папе и Фирентанаца 1376. године посредовала ?е Катарина С?енска , ко?а ?е и заговарала повратак папства у Рим и првобитно ни?е успела да наговори папу и убрзо ?е дошло до наставка рата, али ?о? ?е папа на кра?у попустио и упркос протестима француског кра?а Шарла V Валое и ве?ине кардинала, папа ?е склопио мир са Фиренцом и одлучио ?е да се врати у Рим.

Прелазак у Рим уреди

После одлуке да се врати у Рим, Гргур ?е 13. септембра 1376. године напустио Ави?он и кренуо ка Марсе?у из кога ?е 2. октобра испловио бродом до Корнетоа, у ко?и ?е стигао 6. децембра, где ?е направио аранжмане за буду?у владу и 13. ?ануара ?е напустио град и сутрадан стигао у луку Ости?у. После тога ?е отишао у манастир Светог Павла, где ?е остао неколико дана и 17. ?ануара ?е свечано ушао у Рим, али се мрж?а према папи ?ош више уве?ала.

Чезенска крвава купка уреди

Убрзо после папиног доласка у Рим избила ?е побуна, али ?у ?е сурово угушио Роберт, кардинал Женеве, побивши око 3 000 хи?аде цивила та? злочин назван ?е Чезенска крвава купка , а Роберт ?е назван Чезенским месаром. То ?е ?ош више подстакло становнике папске државе да се буне. Папа ?е лично кра?ем ма?а угушио побуну у Ангу?у, као и ?ош неке побуне и вратио се у Рим 7. новембра.

Покрет ?она Виклифа уреди

Енглески теолог ?он Виклиф ?е критиковао опрошта? грехова и тврдио ?е да кра? има ве?у власт него папа. Гргур ?е због тога 22. ма?а 1377. године издао против ?ега пет була. Поред тога ?он ?е сматрао да папство треба да буде сиромашно. Када ?е 21. ?уна 1377 . године умро енглески кра? Едвард III Плантагенет , нови кра? Ричард II Плантагенет ?е имао само десет година, па ?е de facto кра? постао Ричардов стриц ?он од Гента , ко?и ?е подржавао Виклифа. Због те ?онове подршке Виклифу, Енглези од октобра исте године нису признавали Гргура, ко?и ?е тек у децембру издао сво?е буле. По папином налогу вицеканцелар у Оксфорду ?е затворио Виклифа, кога су ослободили раз?арени следбеници.

Смрт и последице уреди

Гргур ?е 27. март 1378 . године умро на европском конгресу у Сарцану. Он ?е био послед?и папа, ко?и ?е био Француз. Био ?е побожан, али се бавио и непотизмом. По налогу шпанских пусту?ака 1374. године ?еронима Стридонског прогласио за свеца. Гргур ?е био згрожен условима у Риму да га ?е само смрт спречила да се врати у Ави?он.

После Гргурове смрти становници Рима су се бо?али да Францусз не буде изабран за папу, ?ер су заслугом Гргура, ве?ина кардинала били Французи, па су под притиском раз?арене ру?е за папу изабрали Итали?ана Бартоломеа Пригнана . Ова? римски папа се замера са кардиналима па они у Фонду бира?у за ави?онског антипапу, 20. септембра исте године, истог оног кардинала названог Чезенски месар . Та? период дво?ства папа назива се Западна шизма и она се завршила тек 1417 . године избором папе Мартина V.

• Западна шизма
• Ави?онско папство
• Шарл V Мудри
• ?он Виклиф
• ?он од Гента