Немачки националисти под Отом фон Бизмарком из корена ме?а?у сво?а становишта. Од?едном, почи?у да заговара?у либералну иде?у о у?еди?е?у свих немачких зема?а. Бизмаркова же?а ?е била да у?едини конзервативне немачке државице, да направи ?аку Немачку, и да у то? Немачко? главну реч води Пруска . То му ?е и пошло за руком након три успешне во?не кампа?е: Другог Шлесвишког рата против Данске 1864 , Аустри?ско-пруског рата 1866 . у ко?ем ?е одбранио ?ужне немачке државе од Аустри?е и у Француско-пруском рату против Другог Француског царства од 1870?1871. Током опсаде Париза, Севернонемачка конфедераци?а ?е прогласила у?еди?е?е са ?ужним немачким зем?ама. Службено проглашава?е Немачког царства об?авио ?е сво?им прогласом први цар новооснованог царства Вилхелм I Немачки . Немачко у?еди?е?е се прогласило у дворцу Верса?у , што ?е било понижава?у?е за Французе. Французи убрзо преста?у са отпором и губе рат.

Напредак Немачког царства ?е у много томе сличан напретку Итали?е и ?апана . Слично као и Бизмарк, гроф Камило Кавур у Итали?и ?е користио и дипломатска и ратна средства како би дошао до свог ци?а. Прво се спри?ате?ио са Француском пре него што ?е напао Аустри?у. Тиме ?е осигурао у?еди?е?е Итали?е под влаш?у династи?е Пи?емонтесе (без Папске Државе и Венеци?е ко?у ?е држала Аустри?а) 1861 . За проблеме у Кра?евини Сардини?и , Кавур ?е одабрао револуционарне националисте као ?узепеа Гарибалди?а и ?узепеа Мазини?а, ко?и су хтели да заштите у?еди?е?е Итали?е. Слично Итали?и, ?апан ?е следио пут конзервативне модернизаци?е, ко?им ?е кренуо ?ош од пада Токугавиног шогуната . ?апан ?е 1882 . основао одбор ко?и ?е имао задатак да проучава уре?е?а других држава света. Били су веома импресионирани устро?ем Бизмаркове Немачке, и 1889 . изгласали су устав ко?и ?е био сличан ономе у Немачком царству.

Пре ?еног у?еди?е?а, Немачка ?е била поде?ена у 39 независних држава. Те државе су се делила на: кра?евине , велика во?водства , во?водства , кнежевине , слободне градове i ?едну царску територи?у. Кра?евина Пруска ?е била на?ве?а самостална немачка држава, и покривала ?е 60% површине тадаш?ег Немачког царства. Многи историчари сматра?у да ?е Бизмарково у?еди?е?е Немачке било у ствари само прошире?е Пруске.

Ове државе су сво?у сувереност стицале на различите начине. Неке су ?е добиле распадом Светог римског царства , док су се неке избориле за то на Бечком конгресу 1815 . године. Територи?е по?единих држава нису увек чинили ?едну физичку целину, неке су посто?але из неколико делова. Ово ?е резултат како повесног делова?а, тако и наследствима услед породичних веза одре?ених династи?а.

Свака зем?а ?е имала свог представника у Царском савезу ( нем. Bundesrat ) као и у Ра?хстагу ( нем. Reichstag ). Повезаност изме?у Царског центра и зема?а чланица били су глатки и разви?али су се на ве? постав?ено? основи.

•  
  Пруско кра?евство
•  
  Кра?евство Бавари?а
•  
  Територи?а Липе-Детмолда
•  
  Кра?евство Саксони?а
•  
  Кра?евство Виртемберг
•  
  Немачке колони?е 1914.

Бизмаркова унутраш?а политика одиграла ?е велику улогу у ствара?у ауторитативне политике у царству. Ма?е окупиран ?ача?ем континенталне политике одмах након у?еди?е?а 1871 , немачка влада донела ?е релативно ?едноставне економске и политичке промене. Теме?не Бизмаркове реформе одгурнуле су Немачку у сам врх европске индустри?ске мо?и.

Процес индустри?ализаци?е ?е динамично у Немачко? и немачким фабрикама почео да осва?а немачко тржиште, и тиме бацио у други план Британску робу. Започела ?е и жестока битка изме?у немачких и британских производа изван граница Немачке, претежно у САД . Немачки текстил и метална индустри?а почетком Француско-Пруског рата надмашио и заменио све стране, а ме?у ?има и британске производе са дома?ег тржишта. Током века немачка индустри?а ?е чак и извозила метал за британско слободно тржиште. Производе?и квалитетну во?ну опрему током Првог светског рата немачка индустри?а ?е опремила сво?е во?нике са одличном опремом. То ук?учу?е и производ?у пушака ( нем. Gewehr 98 ), pi?tolja ( нем. PO8 Luger ), и тешког наоружа?а (Машинки, разноврсних про?ектила и тешке и лаке арти?ери?е ).

Након службеног у?еди?е?а Немачке 1871 , Бизмарк се посветио пропагира?у прусионизма под маском у?еди?ава?а Немачке. Томе се супротставио службени Ватикан и папа Пи?е IX што их ?е довело до разних сукоба.

Бизмаркови главни ци?еви су били: Културна борба ( нем. Kulturkampf ), соци?алне реформе и национално у?еди?е?е.

• Културна борба ? Након оснива?а католичких немачких држава на ?угу и у неким деловима на истоку, католицизам , ко?и ?е заступала Католичка Странка Центра, чинила ?е велику прет?у процесу у?еди?е?а. ?ужне католичке државе, ве?ином су биле зем?орадничке па су потпале под утица? се?аштва, радништва и свештенства, за разлику од северних Немаца чи?е су државе биле разви?ени?е и под утица?ем аристократизма. Борба изме?у Бизмарка и утица?а Католичке цркве у ?ужним зем?ама назива се Културна борба . Ме?утим након 1878 . Бизмарк се у?единио са Католичком Странком Центра у борби против соци?ализма , и тиме ?е завршена Културна борба. Временом, утица? Ватикана ?е ослабио, и Немачка ?е постала ве?ином протестантска зем?а.
• Соци?алне реформе ? Како би ослабио утица? соци?алиста и ?ихових организаци?а, Бизмарк ?е увео неке реформе познате као соци?алне реформе. Увео ?е здравствено осигура?е 1883 , осигура?е у случа?у несре?е 1884 , инвалидску и старосну пензи?у 1889 . Ове реформе су биле на?напредни?е у целом ондаш?ем свету, стога и дан данас посто?е у Немачко?.
• Национално у?еди?е?е ? Бизмарк ?е уложио огроман напор у сма?ива?у разлика ме?у немачким државама. Наиме након у?еди?е?а морао ?е да води битку са националистима ко?и су захтевали независност ?ихових држава.

Политика у?еди?е?а ?е подразумевала и чиш?е?е ненемачких ?езика из ?авног живота, школа и академских установа. Насилна германизаци?а често ?е имала супротан ефекат од же?еног, националне ма?ине су чврш?е чувале сво? ?език и културу уче?и децу код ку?е, плаше?и се да не изгубе националну свест.

По?аци су били на?више потискивани германизаци?ом. Почела ?е жестока битка Бизмарка против ?их, давали би им зем?е у колони?ама, док би их из Немачке протеривали. Године 1888 , Бизмарк и ?егова влада су организовали ?е масовну депортаци?у По?ака.

Царство се ?ако добро разви?ало под Бизмарковим во?ством све до цареве смрти 1888 . Након ?егове смрти, Фридрих III , ?егов син и наследник, био ?е на власти само 99 дана, када ?е трон препустио Вилхелму II. Та? дога?а? ?е обележен као ?година три цара“ ( нем. Dreikaiserjahr ). Вилхелм II ?е схватао значе?е царског трона, и желео ?е да за разлику од ве?ине европских монарха у то време, ко?и су имали само фигуративну власт, буде владар и de facto . Амбици?е Вилхелма II и ?егова дела су га довела у сукоб са Бизмарком. Након жестоких сва?а око власти, Бизмарк се повукао и предао власт Вилхелму II марта 1890 , када ?е поднео оставку на место немачког канцелара.

Након Бизмарковог одласка, Вилхелм II ?е постао главни во?а Немачке. За разлику од ?еговог оца Вилхелма I, ко?и ?е ве?ину послова, било унутраш?их или спо?аш?их, остав?ао Бизмарково? влади, Вилхелм II се активно ук?учио у немачку политику, у же?и да остави утисак поузданог, способног и упу?еног владара, и да задржи праву, а не фигуративну власт. Вилхелм II ?е по властито? же?и примао савете од Валтера Ратенауа, веома контроверзне особе у немачко? политици ко?а ?е била либерал , ?евре?ин , масон и хомосексуалац (убили су га десничарски екстремисти 1922 ). Од Ратенхауа, Вилхелм ?е сазнао много о европско? економи?и и индустри?ским и финанси?ским везама унутар ?е, што му ?е пуно помогло у ук?учива?у у политички живот.

На службеним сликама и фотографи?ама, Вилхелм II ?е увек скривао сво?у леву руку ко?а му ?е била деформисана ?ош од ро?е?а. Вилхелм II ?е у светско? повести остао запам?ен по сво?о? агресивно? политици ко?а ?е и била ?едан од узрока Првог светског рата .

Током владавине Вилхелма II Немачка више ни?е уживала такав ауторитет као када ?е ?ом владао Ото фон Бизмарк . Наследници Бизмарка су имали велике проблеме код промене власти, посебно ?егови наследници на месту канцелара Пруске. Прве либералне промене увео ?е Лео фон Каприви и тиме ?е сма?ио незапосленост. ?егов програм либерализаци?е Немачке био ?е прихва?ен и од стране цара, и од стране немачког становништва. ?едини противници ових промена су били пруски зем?опоседници, ко?и су се бо?али губитка власти и мо?и, па су стога покренули кампа?у против Каприви?а ^[1] .

За време док су се пруске аристократе буниле против свих захтева у?еди?ене Немачке, 1890-их неколико побу?еничких организаци?а ?е устало против пруског милитаризма и политике прусификаци?е ко?а ?е полако поста?ала главни елемент немачке политике, како спо?не тако, и унутраш?е. По?едини професори су увели либерализам у школство и тако створили алтернативу милитаризму, у же?и за разви?а?ем индивидуализма и слободе. ^[2] . На?ве?у опозици?у Вилхелму II пружила ?е новооснована странка СПД ( Соци?ал-демократска парти?а Немачке ) ко?е ?е пропагирала многе левичарске иде?е, а ме?у ?има и марксизам . Тако?е СПД ?е био заговорник многих соци?алистичких реформи ко?е би ослабиле мо? цара, и због тога се та странке жестоко успротивила Вилхелму II. ?ака немачка индустри?а ?е увела програм соци?алне заштите и збри?ава?а за сво?е раднике све док они нису подржавали соци?алисте. Имали су право на пензи?е, осигура?е у случа?у болести, а чак су били и стамбено збринути, што ?е сма?ило соци?алне проблеме ^[2] .

Вилхелм II , за разлику од Бизмарка , ?е разрешио размирице изме?у Немачке и Католичке цркве , и са ?ом се удружио у борби против соци?ализма ^[3] . Ова политика ?е доживела пропаст када су соци?ал-демократе добиле тре?ину гласова 1912 . за Ра?хстаг ( нем. Reichstag ), и тако постали на?ве?а странка у Немачко?. Ме?утим, они нису образовали скупштинску ве?ину, ве? су то урадиле десничарске странке ко?е су подржавали цар и Католичка црква. У време ове владе порастао ?е национализам и милитаризам , и ве?ина Немаца ко?и нису хтели да служе во?ни рок су отишли у Америку .

Током Првог светског рата ( 1916 ), Вилхелмова мо? се знатно сма?ила, т?. пренела се на два човека, Паула фон Хинденберга , заповедника врховне команде немачке во?ске и касни?ег председника Ва?марске Републике и Ериха фон Лудендорфа , немачког генерала, организатора ратне привреде за време Првог светског рата, и касни?ег нацисте . Цар ?е изгубио стварну мо?, и након две године на челу немачке државе без стварне власти, 1918 . ?е морао да абдицира .

Вилхелм II ?е желео да створити за Немачку ?место под сунцем“, па ?е као и Велика Британи?а почео стварати колони?алне поседе широм Африке и Пацифика . Како ?е ве?ина афричке територи?е ве? одрани?е била колонизована, Немачка ни?е имала лаган задатак. Преузели су све неколонизоване државе у Африци створивши тако Немачку ?угозападну Африку ( Намиби?а ), Немачки Камерун и Камерун ) и Немачку источну Африку ( Танзани?а ). Немачка ?е тако?е добила нека острва у Пацифику , као и кинеску луку ?ингдао , ко?а ?е била конкурентска лука британском Хонгконгу и португалском Макау . Афричке колони?е стварале су некакав профит Немачко?, док од пацифичких острва ни?е било велике економске користи. Служили су само за шире?е немачког ?езика и утица?а у свету. Немачка, ко?у ?е финансирала Немачка банка, ук?учила се у про?екат изград?е Багдадске железнице (1900?1911) за?едно са Османским царством , што ?е покренуло ствара?е немачких лука на Блиском истоку ^[4] . Ствара?е Багдадске железнице подупирала ?е и Велика Британи?а, ко?а ?е веровала да ?е тим чином пове?ати обим сво?е трговине са Немачком. Ме?утим како ?е време пролазило, Британци су увидели да немачки напори у покушава?у пове?ава?а утица?а на Блиском истоку доводе до сма?ива?а британског утица?а, стога су Британци затражили обуставу радова на Багдадско? железници. Захтев су прихватили Немачка и Османско царство . Бизмарк ?е додуше имао другачи?у политику и противио се колонизаци?и. Сматрао ?е да ?е Немачка добити ме?ународну мо? доминаци?ом у Европи и ствара?ем немачке сред?е Европе и тако преузети неке делове територи?е Руске Импери?е , што би створило дово?не економске ресурсе и остварило профит. Вилхелмови напори да колонизу?е неколико слободних територи?а у Африци и на Пацифику наишли су на велике критике немачких националиста (ук?учу?у?и буду?ег буду?ег нацистичког во?у Адолфа Хитлера ), ?ер ?е пропустио да направи Немачко царство ко?е би се теме?ило само на европским територи?ама.

Немачки колони?ализам Вилхелма II уплео ?е Немачку у бро?не сукобе. Први сукоб догодио се током Боксерског устанка у ?ингдаоу. Кинески цивили протестовали су против немачке власти у то? покра?ини. На та? чин цар ?е одговорио веома брзо оружаним нападом, говоре?и да Кинези мора?у запамтити немачку мо? и силу на исти начин како су европски народи запамтили Хуне . Та царева из?ава употреб?ена ?е много пута у Првом и Другом светском рату за исмева?е Немачке и немачког народа. Други случа? ?е био када ?е насилна немачка политика два пута скоро проузроковала рат са Французима око пита?а Марока .

Немачки колони?ализам ?е резултовао и многим неславним потезима, као што су бро?ни геноциди у Немачко? ?угозападно? Африци (данаш?а Намиби?а), посебно она? над племенима Хереро и Нама. Након преузима?а ?угозападне Африке, немачки бели досе?еници населили су се на зем?у афричких племена Хереро и Нама, у ци?у да их потлаче и ставе у резервате . Припадници племена Хереро и Нама постали су робовска снага, док ?е ?ихова зем?а кориш?ена као вредан ресурс, нарочито за ва?е?е драгог каме?а и ди?аманата . Припадници племена Хереро и Нама су се 1903 . и 1904 . побунили се против немачких власти у источно? Африци . Као одговор на побуну, Вилхелм II послао ?е немачког во?ног заповедника Лотара фон Троту у ?угозападну Африку како би прогнао припаднике племена Хереро из источне Африке. Фон Трота ?е дао ултиматум племену Хереро:

?а, велики генерал немачких трупа, ша?ем ово писмо припадницима племена Хереро... Сви припадници племена Хереро мора?у напустити ову зем?у... Ако било ко?и припадник племена буде прона?ен унутар немачких граница, с оруж?ем или без ?ега, са дома?ом животи?ом или без ?е, би?е устре?ен. Више не?у примати жене или децу; него ?у их одвести натраг у племе и убити. То ?е мо?а одлука за све припаднике племена Хереро. ^[5]

Укупно, око 65.000 припадника племена Хереро (80% целокупне популаци?е) и 10.000 припадника племена Нама (50% целокупне популаци?е) ?е ликвидирано или ?е умрло током немачке владавине у Африци. Немачко царство оправдавало ?е акци?у свету, говоре?и да припадници племена Хереро нису били под заштитом Женевске конвенци?е о ?удским правима зато што припадници племена Хереро и Нама нису ?уди, него ?под?уди“. Ова метода дехуманизаци?е и одузима?а ?удских права би?е основа Адолфу Хитлеру и нацистичком режиму за прогон ?евре?а и остали ?нижих раса“. Ме?утим, насупрот Тре?ем ра?ху, Немачко царство ни?е све црнце сматрало нижим расама. Неколико домородаца ко?и су прихватили хриш?анство су постали део немачке колони?алне во?ске, зване Аскарис. Геноцид ?е био посебно уперен према припадницима племена Хереро и Нама из Немачке источне Африке, како би уплашили тамош?е домородачко становништво и зауставили их у свако? да?ем покуша?у побуне. У?еди?ене наци?е су признале и потврдиле ова? геноцид 1985 , а 2004 . ?е и немачка влада ?е осудила све злочине ко?е ?е починило Немачко царство.

Немачке размирице с Француском и подупира?е Аустроугарске окупаци?е Босне и Херцеговине 1908 , уништиле су добре односе Немачке с Руси?ом , потенци?алним савезником у борби против британске превласти. Када су се Британци и Руси усагласили против немачке агресивне спо?не политике и решили размирице с Француском, Немачка ?е остала изолована и уз Аустроугарску као ?единог оданог савезника. Тако?е се Аустроугарска осла?ала на Немачку као на ?единог правог савезника и зависила ?е од немачке подршке етничком национализму у мултиетничком Аустроугарском царству. Немачки други савезник Итали?а видела ?е много више користи у преузима?у великог дела хрватске обале, ко?а ?е у то доба била у склопу Аустро-Угарске , него у савезништву с Немачком.

Након атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда ко?и ?е починио Србин из Босне и Херцеговине Гаврило Принцип , цар Вилхелм II понудио ?е аустри?ском цару Францу ?озефу пуну помо? и подршку аустри?ском плану о нападу на Срби?у , ко?у су кривили за атентат. Пошто ?е Срби?а одбила захтев Аустроугарске да аустри?ски истражите?и истраже случа? атентата, Аустроугарска ?е започела инвази?у на Срби?у. Немачка ни?е очекивала рат, а и мислила ?е ако и рат изби?е да ?е бити на регионалном нивоу, изме?у Аустроугарске и Срби?е у ко?и би се евентуално ук?учила Руси?а . Пошто ?е Немачка стала уз Аустроугарску, а Француска и Британи?а уз Руси?у, било ?е очигледно, ако рат изби?е, да ?е се Европа суочити с на?ве?им ратом до тада.

Немачка ?е кренула у рат ци?а?у?и на свог главног противника, Француску . Немачка ?е у Француско? видела главну прет?у на европском континенту, ко?а би се могла брже мобилизовати од Руси?е и преузети ?езгро немачке индустри?е у долини Ра?не . За разлику од Британи?е и Руси?е, Французи су се ук?учили у рат пре свега због освете Немачко?, посебно због губитка Алзаса и Лорене 1871 . Немачко врховно заповедништво знало ?е да Французи скуп?а?у во?ску за улазак у Алзас и Лорену. Немачка ни?е хтела ризиковати дугачким биткама уз немачко-француску границу па ?е уместо тога прихватила Шлифенов план , во?ни план смиш?ен тако да избегне напорне битке уз немачко-француску границу. Немачка во?ска ?е ушла ?е кроз зем?е Бенелукса у Француску, спушта?у?и се према Паризу и опколила га, те ?е брзо победила француску во?ску на француско-немачко? граници. Након пораза француске во?ске, Немачка се окренула према Руси?и. Ме?утим, Французи су и након пораза сво?е во?ске пружали жесток отпор бране?и сво? главни град, и Немци су се морали пову?и након прве битке на Марни .

Након немачког неуспеха у прво? бици на Марни, немачка иде?а о брзо? победи ?е пропала и почело ?е дуготра?но ратова?е у рововима. Да?и покуша?и продора у дубину француске територи?и су пропали након две битке код Ипра са великим жртвама на обе стране. Немачки заповедник врховног штаба Ерих фон Фалкенха?н одлучио ?е одустати од Шлифеновог плана и уместо тога усредсредити се на дуготра?ни и напоран рововски рат с Француском код Вердена . Разлог ?е био та? што ?е град Верден био град херо? и француски понос у Француско-пруском рату, стога ?е знао да ?е се Французи побринути да Верден остане слободан. Када ?е почела битка за Верден , француске ?единице почели су задобивати тешке ударце. Прво ?е немачка во?ска тровала француске во?нике отровним гасовима, а након тога директним нападом ?ош би више наудила ?иховом ста?у. Но битка се током времена охладила, стога ?е опет све прешло у исцрп?у?у?и рововски рат ко?и ?е само задржавао немачке во?нике у Француско? док су Руси били све ближе источно? Пруско? . Упркос томе што су француски губици били пуно ве?и од немачких, француски во?ници на бо?ишту доби?али су сталну подршку у ?удству, што ?е Немцима отежавало заузима?е Вердена. Када ?е на место Фалкенха?на дошао буду?и нацист Ерих Лудендорф , схватио ?е да ?е битка код Вердена узалудна и да тако Немачка само губи у ?удству и на времену, стога ?е наредио повлаче?е сво?их трупа у децембру 1916 . године.

Док ?е ста?е на западном фронту било безизлазно, борбе на Источном фронту често су завршавале немачком победом. ?ако лоше организована и наоружана руска во?ска ни?е била у могу?ности да победи много бо?е организовану немачку во?ску, стога су се Немци успешно ширили на исток. Немачка ?е профитирала из унутраш?их политичких сукоба у Руси?и, стога ?е 1916. осигурала руском комунисти Владимиру Ле?ину сигуран пут кроз Немачку на путу у Руси?у. Немци су сматрали да ?е Ле?ин проузроковати да?е политичке нереде у Руси?и, и да Руси?а након тога више не?е бити способна за рат, тако да ?е немачка во?ска победити на Источном фронту, што би у?едно довело и до пребацива?а великог бро?а во?ника с Источног фронта на Западни фронт за да?и рат са савезницима .

Године 1917 . у Руси?и су избиле две револуци?е у ко?има ?е срушено царство и успостав?ен комунистички режим под во?ством Владимира Ле?ина. Како ?е имао превише унутраш?их проблема, Ле?ин ?е одлучио да заустави поход на Немачку и Аустроугарску и преусмери во?не снаге у борбу против унутраш?их непри?ате?а, присталица свргнутог цара Никола?а II. Мировним уговором у Брест-Литовску из 1918, комунистичка власт Руси?е дала ?е огромну територи?у Немачко? само да би што пре окончала рат на Источном фронту. То ук?учу?е данаш?е прибалтичке зем?е ( Естони?у , Литвани?у и Летони?у ), Укра?ину и Белоруси?у . Наравно, мировни уговор ?е ставио Немачку у пово?ан положа?. Не само што ?е огромна количина територи?а дана Немачко? и што су Руси уз то и морали платити ратну одштету Немачко?, него су Немци могли да пребаце велики бро? во?ника на Западни фронт и посвете се рату са остатком Антанте .

На колони?алном бо?ишту, немачки резултати су били промен?иви. Много немачких колони?а пало ?е у руке британске и француске во?ске. Ме?утим у Немачко? источно? Африци, импресиван поход водио генерал Паул фон Летов Форбек , во?а афричких домородаца ко?и су се борили на немачко? страни. Лотов-Ворбек ?е користио герилске методе напада против Британаца у Кени?и као и у осва?а?у португалског Мозамбика како би добио више зем?е и залиха хране и оруж?а за сво?е во?нике. Након рата ?егова во?ска ?е била ?едина ко?о? ?е допуштена победничка свечаност испод Бранденбуршке капи?е .

Без обзира на успех на источном бо?ишту 1918 , Немачка ни?е напредовала на западном бо?ишту због три разлога. Први ?е био дужина дуготра?ног и напорног рата, ?ер су немачки во?ници константно били на бо?ишту, боре?и се без вере у победу Немачке. Други разлог ?е био побуна цивила због дуготра?ног ратова?а немачких во?ника и сма?е?а животног стандарда. Наиме, након британске блокаде Немачке , немачки цивили били су приси?ени да живе у ?ако лошим условима. Пове?але су се цене, нарочито хране и основних животних потрепштина. Почели су бро?не антиратне демонстраци?е ко?е су организовали припадници странака левог крила као Соци?алдемократска странка Немачке и Независна соци?алдемократска странка Немачке, ко?е су захтевале хитан завршетак рата. Током рата, а посебно зиме 1916?1917, од неухра?ености ?е умрло 750.000 немачких цивила, што ?е разбеснело немачки народ ко?и ?е сво? бес показивао прик?учива?ем радикалним странкама у Немачко? , ко?е су се противиле наставку рата. Тре?и разлог немачког неуспеха ?е ук?учива?е САД у рат, што ?е додатно пореметило немачке планове и потопило послед?е иде?е о победи Немаца у Првом св?етском рату.

У новембру 1918. Аустроугарска се нашла у врло тешко? позици?и. Унутраш?е револуци?е, ве? изгуб?ени рат, незадово?ство потлачених етничких група узело ?е маха. Аустроугарска, ?едини прави савезник Немачке , се под притиском унутраш?их проблема распала. С друге стране немачки цар Вилхелм II, због соци?алистичких демонстраци?а ко?е ?е покренуо СПД , ?е пред кра? рата абдицирао са положа?а немачког цара. Овим ?еговим чином завршава ера Немачког царства и почи?е нова ера Немачке ( Ва?марска Република ) у сасвим новом друштвеном уре?е?у.

• Kurtz, Harold (1970). The Second Reich: Kaiser Wilhelm II and his Germany . American Heritage Press.  
• Sturmer, Michael (2000). The German Empire: 1870-1918 . New York: A Modern History Library Chronicles Book. стр.?91.  

• Map of the German Empire, 1871 (?език: енглески)
• German Empire: administrative subdivision and municipalities, 1900 to 1910 (?език: немачки)
• ?Das Kaiserreich - Deutsches Reich 1871-1918” .   (?език: немачки)
• ?Germany: Heads of State: 1871-1945” .   (?език: енглески)
• The New Student's Reference Work/German Empire (?език: енглески)