Др Милан Баби? ?е ро?ен 26. фебруара 1956 . у селу Кукар код Врлике . Дипломирао ?е 1981 . на Стоматолошком факултету у Београду . 1989 . године, постао ?е ?едан од директора здравственог центра у Книну , града у ?угозападном делу Хрватске , познатом као Кра?ина , истори?ски ве?ински насе?ене етничким српским становништвом. Баби? ?е у политику ушао 1990 , када се СФР ?угослави?а почела убрзано распадати, напушта?у?и Савез комуниста Хрватске и придружу?у?и се Српско? демократско? странци као ?едан од оснивача 17. фебруара 1990. у Книну. Био ?е председник Одбора СДС-а за Книн и шеф изборног штаба странке на првим вишестраначким изборима у Хрватско?. СДС ?е осво?ила убед?иву победу у општинама са ве?инским српским становништвом, а Баби? ?е изабран за председника Скупштине општине Книн.

У ово време, Срби су били конститутиван народ у СР Хрватско? и чинили око 11% укупног становништва, што као ма?инско становништво по хрватским градовима, што као компактна ве?ина у пограничним областима некадаш?е Во?не кра?ине и уз границу са Срби?ом (источна Славони?а ); касни?е ( 1992 ) ?е се СДС у основи по овим лини?ама поделити на радикалну Баби?еву СДС Кра?ине и умерену СДС Хрватске ко?у ?е водио првобитни оснивач др ?ован Рашкови? . Као и другде у ?угослави?и, у Хрватско? су победу на изборима однели националисти Фра?е Ту?мана ( ХДЗ ) ко?и су ?е почели водити ка независности од СФР?, чему се успротивила српска национална за?едница, уз политичку и во?ну подршку ?угословенске народне арми?е . Разлози за ова? отпор Срба независности Хрватске потицали су како из геноцида ко?ем су током Другог светског рата били изложени у Независно? Држави Хрватско? чи?а ?е иконографи?а у време сировог национализма раних деведесетих често неометано ожив?авана широм Хрватске, тако и у чи?еници да ?е ?угослави?а, осим што ?е била оквир за за?еднички живот ?ужнословенских народа, омогу?авала и српском народу, стица?ем истори?ских околности распршеном широм Балкана, живот у ?едно? држави уз уважава?е конститутивности сво?их суседа. Кра?ишки српски националисти основали су Српски национални савет ради отпора Ту?мановим потезима; Баби? ?е изабран за председника овог Савета.

Септембра 1990 . организован ?е референдум на ко?ем су се кра?ишки Срби ве?ином од 99,7% определили за ?суверенитет и аутономи?у“ Срба у Хрватско?, и ко?и ?е хрватска власт прогласила нелегалним и неваже?им. Баби?ева администраци?а у Книну ?е потом 21. децембра 1990. основала Српску аутономну област (САО) Кра?ину, ко?а ?е потом 1. априла 1991 . прогласила отцеп?е?е од Хрватске и прик?уче?е Срби?и . (Власт у Срби?и никада ни?е званично признала српске државе на територи?и Хрватске и Босне и Херцеговине .) Ве?ински српске општине у источно? Хрватско? (Источна Славони?а, Бара?а и западни Срем) су об?авиле прик?уче?е САО Кра?ини. Др Баби? ?е 30. априла изабран за Председника Извршног савета САО Кра?ине, а потом га ?е Српска скупштина Кра?ине поставила и за министра унутраш?их послова и министра одбране. Баби? формира оружане снаге, блокира путеве (?балван револуци?а“) и тако ефективно прекида везе Далмаци?е са остатком Хрватске. Одмах потом, прво на Плитвицама а затим и другде, изби?а?у и оружани сукоби изме?у кра?ишких Срба и новооснованих хрватских оружаних снага, са десетинама мртвих на обе стране. ?угословенска народна арми?а, под контролом тада ве? нефункционишу?ег Председништва СФР? (у ко?ем ?е Милошеви? руководио са четири, а републике ко?е су тежиле отцеп?е?у са остала четири гласа), у почетку ?е покушавала да сто?и изме?у зара?ених страна али ?е временом прешла на српску страну.

Оптужница Хашког трибунала опису?е како ?е око августа 1991. Баби? постао део ?за?едничког криминалног подухвата“ са ци?ем да тра?но и силом одстрани несрпско становништво са територи?е под сво?ом управом и потом их припо?и ново? држави под српском контролом; ме?у другима оптуженима за ова? подухват су и Слободан Милошеви?, др Во?ислав Шеше? , чи?е су параво?не ?единице учествовале у де?ствима у Хрватско?, Милан Марти? , тако?е председник Кра?ине, те неколико официра ?НА ук?учу?у?и и генерала Ратка Млади?а , у то време команданта снага ?НА у Хрватско?. Према сведоче?у ко?е ?е Баби? дао у свом предмету за ратне злочине, током лета 1991. та?на полици?а Срби?е под Милошеви?евом контролом ?е ?успоставила паралелну структуру државне безбедности и полици?у Кра?ине, те ?единице ко?има ?е управ?ала Служба државне безбедности Срби?е“ ^{[ тражи се извор ]} . Распламсао се и прави рат у ко?ем ?е заузета тре?ина територи?е Хрватске и, тврди се, несрпско становништво етнички очиш?ено. На?ве?е борбе во?ене су од августа до децембра 1991, током ко?их ?е око 80.000 Хрвата и Муслимана напустило Кра?ину, протерано или уби?ено. ^{[ тражи се извор ]} ?ош хи?аде су уби?ене или депортоване у источно? Славони?и, где ?е главну улогу играла ?НА.

У новембру 1991 , специ?ални представник генералног секретара У?еди?ених наци?а Са?рус Венс предложио ?е план ко?им би Кра?ина била демилитаризована (оруж?е похра?ено у складишта по систему ?двоструког к?уча”) и ко?у би потом штитиле мировне снаге У?еди?ених наци?а (? плави шлемови “) ко?е би биле распоре?ене на читаво? ?ено? територи?и док би се водили политички разговори а на српским подруч?има иначе очуван статус кво. Баби? се снажно успротивио овом плану и САО Кра?ина ?е 19. децембра 1991, датума када ?е немачки министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер об?авио да ?е Немачка признати независност Хрватске (види и ? Данке До?чланд “), преименована у Републику Српску Кра?ину , ко?о? су се у фебруару 1992 . придружиле и српске области из источне Хрватске. Баби? ?е од Српске скупштине Кра?ине тражио да одбаци Венсов план, али неуспешно, ?ер ?е план подржавао Милошеви?, кога су касни?е западне силе проглашавале за ?фактора мира и стабилности на Балкану”. Милошеви? ?е сматрао да су српски ци?еви у Хрватско? остварени и желео да повуче ?НА пред долазе?и рат у Босни и Херцеговини. Баби? ?е гурнут у страну, Скупштина РСК ?е члан усво?ила 16. фебруара 1992, а онда ?е 26. фебруара Милошеви? Баби?а и формално одстранио и заменио га Гораном Ха?и?ем из источне Славони?е, ко?и ?е генерално ви?ен за ?ему далеко послушни?у фигуру. Иако ?е Баби? остао активан у кра?ишко? политици као министар спо?них послова, ?егов утица? био ?е веома слаб. Мировни разговори ко?и су во?ени по усва?а?у Венсовог плана нису дали резултате, а хашка оптужница тврди како несрпским избеглицама не само да ни?е дозво?аван повратак ве? се уништава?ем ?ихових села, културних и истори?ских знаме?а чинило све како до ?ега никада не би дошло. Баби? ?е сведочио како ?е ова политика спрово?ена преко српске та?не полици?е из Београда ко?ом ?е управ?ао Милошеви?, за ко?ег ?е тако?е тврдио да ?е у потпуности управ?ао кра?ишком администраци?ом и оружаним снагама; Милошеви? ?е ове наводе негирао, тврде?и да их ?е Баби? измислио ?у страху”.

На првим парламентарним и председничким изборима у Републици Српско? Кра?ини 12. децембра 1993 , Баби? ?е убед?иво победио противкандидата Милана Марти?а , ко?и ?е уживао нескривену подршку београдских власти, изме?у осталог у виду меди?ске кампа?е. Београд ?е одбио да призна резултате и нови избори су одржани 23. ?ануара наредне године, на ко?има ?е Марти? изабран за председника а Борислав Микели? за председника Владе.

?ула 1995 . Микели? ?е сме?ен. Изузетно тешка позици?а у ко?о? се на лето нашла Во?ска Републике Српске , нападана на терену са свих страна и изолована од Срби?е, учинила ?е да Баби? буде изабран за председника Владе Републике Српске Кра?ине, и буде проглашено ?ено у?еди?е?е са Републиком Српском. Баби? после дужег одби?а?а под ?аким притиском Београда (власти, опозици?е, СПЦ ) прихвата план З-4 , ко?и ?е предви?ао широку аутономи?у за ?едан део РСК у оквиру Хрватске, као основу за да?е преговоре. Загреб ни?е пристао на план З-4, рачуна?у?и са тиме да ?е, пошто ?е ВРС заузела Жепу и Сребреницу, ме?ународна за?едница одобрити во?ну акци?у.

На позици?и председника Владе Баби? ?е остао неколико неде?а. Дана 4. августа 1995, Хрватска ?е отпочела Операци?у Олу?а . Београд ?е у потпуности игнорисао ситуаци?у (српска државна телевизи?а дуго ни?е ни об?авила вест о нападу, и у кра??ем власти Срби?е су се задово?иле улага?ем дипломатских протеста), стигла ?е наредба за повлаче?е и евакуаци?у и РСК ?е пала практично за неколико сати уз отпор ко?и ?е потра?ао до 7. августа. Стотине хи?ада Срба, ве?ина становништва РСК, избегло ?е ка тадаш?о? СР ?угослави?и и Републици Српско? .

Баби? ?е са породицом дошао у Београд уочи ?Олу?е”. Живели су у Бата?ници га?у?и живину на има?у ро?ака. ^[1] Потом су живели у земунском насе?у Алтина , у Ратарско? улици, где ?е Баби? подигао нову ку?у. ^[2]

Децембра 2002 , Баби? се по?авио на су?е?у за ратне злочине Слободану Милошеви?у пред Хашким трибуналом као сведок оптужбе, где ?е сведочио да ?е Милошеви? био лично умешан у сукоб у Хрватско?. 18. новембра 2003 , Трибунал ?е обелоданио и оптужницу против самог Баби?а, терете?и га за злочине против човечности, ук?учу?у?и и убиство стотине Хрвата и другог несрпског становништва у више села у Кра?ини од 1. августа 1991 . до 15. фебруара 1992 . године, и по ?ош четири тачке оптужнице за крше?е закона и обича?а ратова?а. Иако се првобитно ни?е из?аснио о оптужници, Баби? ?е према нагодби са тужилаштвом 27. ?ануара 2004 . признао кривицу за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991-92, док су тужиоци заузврат одустали од оптужби за крше?е закона и обича?а ратова?а. Баби? ?е у ?авном саопште?у тада казао:

Излазим пред ова? Трибунал са дубоким осе?а?ем срамоте и ка?а?а. Дозволио сам себи да учеству?ем у прогону на?горе врсте против ?уди само зато што су били Хрвати а не Срби. Жа?е?е ко?е осе?ам због тога ?е бол са ко?им морам живети остатак живота. Молим мо?у бра?у Хрвате да опросте бра?и Србима. Прекли?ем мо? српски народ да остави прошлост иза себе и окрене се буду?ности где ?е добро, саосе?а?е и правда на неки начин олакшати резултате зла у коме сам и сам учествовао. ^[3]

Баби?ево призна?е била ?е велика победа за хашко тужилаштво, како као ?едино призна?е кривице неког од учесника рата у Хрватско?, тако и због потврде ко?у ?е дало ?ихово? тврд?и како ?е Милошеви? био главна фигура у за?едничком злочиначком подухвату у Хрватско?.

Хашки трибунал ?е 28. ?уна 2004. године Баби?а осудио на 13 година затвора, одбацу?у?и предлог тужилаштва за казну од 11 година . Суд ?е зак?учио да ?е Баби? крив за више но што га ?е Тужилаштво теретило али ?е имао у виду и доброво?ну преда?у: ?Баби? ни?е био главни покретач кампа?е прогона... Ме?утим, Претресно ве?е подсе?а да ?е Баби? одлучио да остане на власти и да ?е пружао знача?ну подршку прогонима несрпског цивилног становништва” ^[4] . Према Баби?евом захтеву из страха због сво?ег сведоче?а, Трибунал никада ни?е открио у ко?о? ?е он зем?и служити казну.

Баби? ?е на?ен мртав 5. марта 2006 . у 18.30 након самоубиства у притвору Хашког трибунала у Схевенингену ( Хаг , Холанди?а ), где ?е боравио ради сведоче?а против Милана Марти?а, свог наследника као председника РСК. Пре овога, сведочио ?е на су?е?у Слободану Милошеви?у и Момчилу Кра?ишнику , а планиран ?е и као сведок на су?е?има ?овици Станиши?у , Френки?у Симатови?у и Во?иславу Шеше?у . Трибунал ?е потврдио самоубиство али не и информаци?е да се Баби? обесио. ^{[ тражи се извор ]}

Милан Баби? ?е био оже?ен Душанком Душком. Имали су сина Стефана и ?ерку ?елену. Сахра?ен ?е на Новом бежани?ском гроб?у у Београду. ^[5]

• Милан Баби?, бивши лидер РСК: Празна обе?а?а (?НИН”, 30. април 1998 )