Титула се први пут ?ав?а на хеленистичком Блиском истоку , в?ероватно у ?уде?и . ^[2] У прво? к?изи макаве?ско? израз се поми?е три пута (14:47 и 15:1?2), гд?е се Симон Таси поми?е као првосвештеник и етнарх ?уде?аца. ^[3]

Израз ?е кориш?ен у реги?и чак и након пада под римску власт и раног Римског царства и односио се на владаре вазалних кра?евстава ко?и се нису уздигли до нивоа кра?ева. Рим?ани су користили изразе natio и gens за народ као генетски и културни ентитет, без обзира на политичку државност .

На?познати?и ?е в?ероватно Ирод Архела? , син Ирода Великог , ко?и ?е био етнарх Самари?е , ?уде?е и Едома , од смрти оца 4. године при?е н. е. до 6. године н. е. Ова реги?а позната ?е као Иродска тетрархи?а . ?егов брат Ирод Филип II добио ?е с?евероисток кра?евства и титулу тетрарха (?владар четвртине”); а Галиле?у ?е добио Ирод Антипа ко?и ?е носио исту титулу. Због тога ?е Архела?a титула изdво?ила као стари?ег владара, вишег ранга од тетрарха и поглавара ?евре?ског народа; ова три ентитета су се у изв?есном смислу у?единила под Иродом Агрипом од 41. до 44. године. ^[4]

Претходно ?е Хиркан II, ?едан од касни?их хасмоне?ских владара ?уде?е, тако?е носио титулу етнарха, као и првосвештеника.

У Новом зав?ету израз се користи ?едном апостол Павле у сво?о? Друго? посланици Корин?анима (11:32). ^[3] Ме?утим, дефиници?а ри?ечи у смислу стварне надлежности и ?авне функци?е етнарха можда ни?е тачно утвр?ена. ^[3]

Византинци су израз користили генерички за владаре варварских племена или кра?евстава изван граница царства. ^[2] У хриш?анском контексту, гд?е ?е етникос значило ?паган”, неки Црквени оци користили су израз етнарх за божанства паганских народа. ^[2] У 10. ви?еку израз ?е стекао више техничког смисла, када ?е неколико високих запов?едника добило ту титулу. Иако о специфично? природи титуле ни?е посв?едочено, општеприхва?ено ?е да ?е у 10?11. ви?еку означавао контингенте страних пла?еника ко?и су служили у византи?ско? во?сци . ^[2]

Прилично различит био ?е случа? етнарха ма?инских за?едница, нарочито унутар исламског Османског царства, ко?и су били признати као легитимни ентитети (милети) и тако им ?е било омогу?е да има?у свог представника при властима, али без политичких личности.

Када ?е османски султан Мехмед II одлучио да таквом ди?алогу да формални?и природу, за поглавара православних хриш?ана избран ?е грчки православни васе?енски патри?арх . Нехалкедонски хриш?ани (?ермени, Сири?ци и Копти) били су представ?ени преко ?ерменског патри?арха Константинопо?а . За далеко ма?у, али утица?ну ?евре?ску ди?аспору, сличан положа? добио ?е хахам-баши т?. главни рабин .

У савремено? грчког употреби израз има конотаци?у ?отац наци?е” и широко се користи као епитет ко?и се прим?е?у?е на неке од на?утица?ни?их политичких во?а модерног хеленизма: Елефтериос Венизелос и Костас Караманлис . ^{[5] [6]} У контексту савременог Кипра, та? израз се готово уви?ек односи на првог предс?едника државе, архиепископа Макарариоса II.

• Kazhdan, Alexander P. (1991). ?ETHNARCH”. The Oxford Dictionary of Byzantium (на ?езику: енглески). Oxford University Press. стр.?734. ISBN  978-0-19-504652-6 .