한국   대만   중국   일본 
Хе?дар Али?ев ? Википеди?а
Википедија

Хе?дар Али?ев

3. председник Азербе??ана (1993?2003)

Хе?дар Алирза оглу Али?ев ( азер. Heyd?r ?lirza o?lu ?liyev ; 1923 ? 2003 ) ?е био тре?и председник Азербе??ана , од 24. ?уна 1993 . до 31. октобра 2003. године. [1] Као национални председник имао ?е уставна овлаш?е?а, али ?егов утица? на азербе??анску политику започео ?е годинама рани?е. Као млади? придружио се Азербе??анском народном комесари?ату за државну безбедност (НКГБ) и брзо се успео на чин генерал-ма?ора.

Хе?дар Али?ев
Хе?дар Али?ев, 1997.
Лични подаци
Датум?ро?е?а ( 1923-05-10 ) 10. ма? 1923.
Место?ро?е?а Нахчиван , СССР
Датум?смрти 12. децембар?2003. ( 2003-12-12 ) ?( 80 год. )
Место?смрти Кливленд , Оха?о , САД
Народност Азер
Религи?а Ислам , Шиит
Универзитет Азербе??анска државна нафтна академи?а , Baku State University
Породица
Супружник Зарифа Али?ева
Деца син Илхам, ?ерка Севи?
Политичка кари?ера
Политичка
странка 		Парти?а Нови Азербе??ан
24. ?ун 1993???31. октобар 2003.
Претходник Абулфаз Елчибе?
Наследник Илхам Али?ев
Потпис

Режим ко?и ?е успоставио Хе?дар Али?ев у Азербе??ану описиван ?е као диктаторски , [2] [3] [4] [5] [6] [7] ауторитаран , [8] [9] [10] [11] и репресиван . [12] Политички коментатори истичу да ?е Али?ев водио опресивну полици?ску државу , да ?е намештао изборе и загушивао штампу, [13] [14] док други истичу да ?е ?егова уравнотежена политика Азербе??ану донела стабилност. [15] [16]

Биографи?а уреди

Ро?ен ?е у граду Нахчивану . Након што ?е завршио Нахчиванску педагошку школу, од 1939 . до 1941 . ?е студирао архитектуру на Азербе??анском индустри?ском институту (данас Азербе??анска државна нафтна академи?а).

Придружио се НКГБ-у (претеча КГБ -а) 1944 . године. Брзо се успео до чина генерал-ма?ора и ве? 1964 . постао заменик шефа, а 1967 . шеф Азербе??анског КГБ-а.

Леонид Бреж?ев ?е 1969 . Али?еву доделио функци?у Првог секретара Централног комитета Комунистичке парти?е Азербе??ана . Током свог мандата успешно се борио против корупци?е. ?ури? Андропов га ?е 1982 . именовао за првог заменика председника Ве?а министара Сов?етског Савеза. Али?ев ?е на ово? функци?и био Азер ко?и се на?више успео у политичко? хи?ерархи?и Сов?етског Савеза.

Године 1987 . био ?е приси?ен да поднесе оставку и оде у пензи?у због оптужби за корумпираност ко?е ?е изнео Михаил Горбачов .

До 1990 . ?е живео у Москви , а у току распада Сов?етског Савеза вратио се у Азербе??ан. До 1993. ?е био гувернер Нахчивана , а након што ?е дотадаш?и председник Абулфаз Елчибе? сишао с власти након референдума, Али?ев ?е изабран за новог председника у октобру 1993. године.

Марта 1995 . против Али?ева ?е покушан државни удар , ко?и ?е завршио убиством во?е пуча, пуковника Ровшана ?авадова.

Здрав?е ?е почело да му се погоршава 1999 , а лечио се у САД . С функци?е председника сишао ?е у октобру 2003, умро ?е у Кливленду (САД) 12. децембра исте године.

Младост уреди

Хе?дар Али?ев ?е ро?ен ?е у Нахичевану у ку?и ко?а се налазила у Пушкиново? улици, познато? као Пушкински поток. [17] Ро?ен ?е у породици же?езничког радника као четврто од осморо деце. Породица Али?ев ?е у Нахичеван дошла из азерског села ?омартли у некадаш?ем Зангезурском у?езду (данаш?е село Танат код Гориса у ?ермени?и ). [18] Ма?ка ?еговог оца била ?е из села Уруд (данас село Воротан у ?ермени?и). [19] Ме?у ?еговим претцима има и оних ко?и су носили почасни наслов kerbalai ко?и се давао оним ши?итским муслиманима ко?и су ходочастили у Карбалу у Ираку . У ?едном интерв?уу Али?ев ?е рекао: "?а по сво?им коренима припадам муслиманско? религи?и. По националности сам Азер и поносан сам с тим". [20] У ?егово? ?е породици било ?ош четверо бра?е: Хас?н (1907 - 1993), Хусеин (1911 - 1991), Акил (1926 - 2006) и Калал (р. 1928) те три сестре: Сура, Шафика и Р?фика (р. 1932).

Након завршеног образова?а на Педагошко? високо? школи 1939. Али?ев ?е отишао да студира архитектуру на Азербе??анском индустри?ском институту . Ме?утим, почетак Другог светског рата ?е прекинуо ?егово образова?е. [21]

Комунистичко раздоб?е уреди

Делатност у служби сигурности уреди

 
Хе?дар Али?ев као пуковник КГБ-а

Од лета 1941. године Али?ев ?е радио као начелник од?ела у Народном комесари?ату унутраш?их послова Нахичеванске АССР и у Ве?у народних посланика Нахичеванске АССР. У лето 1944. године премештен ?е у службу државне сигурности. [21] Био ?е припадник СМЕРША , во?не противобав?ешта?не службе, на Укра?инском бо?ишту . [22] У Комунистичку парти?у СССР-а учланио се 1945. године, а исте године завршио ?е курс оспособ?е?а у Школи обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а. Након тога се вратио у Нахичеван где ?е радио у служби сигурности с чином поручника . [23]

На 30. годиш?ицу сов?етске во?ске и морнарице, 1948. године, Али?ев ?е одликован ?убиларном меда?ом, а у то време промовисан ?е у чин натпоручника . [23] Од те ?е године водио 5. оде?е?е МУП-а у Азербе??анско? ССР . [24] Изме?у 1949. и 1950. године поха?ао ?е Школу обуке руководства оперативног састава МУП-а СССР-а ради преквалификова?а у Ле?инграду ко?у ?е завршио с одличним успехом. [25] Након тога вратио се у Баку и убрзо ?е унапре?ен у чин капетана . [23] Од 1953. године радио ?е у Источном оде?е?у КГБ-а, те ?е путовао у Пакистан , Иран , Авганистан и Турску . [22]

За заменика шефа КГБ-а у Бакуу именован ?е 1956. године. [23] Под ?еговим руководством и непосредним суделова?ем спроведене су операци?е делова?а "Двобо?", "Алагез", "Природословац" и друге. [25] Упоредно ?е поха?ао вечер?е оде?е?е Факултета истори?е Азербе??анског државног универзитета , на ко?ему ?е дипломирао 1957. године. [22] Због узорне службе КГБ га ?е одликовао више пута. [25] Од 1960. године био ?е на челу противбавешта?ног одела Ве?а министара Азербе??анска ССР. [26] Замеником председава?у?ег КГБ-а Азербе??анска ССР именован ?е 1964. године. [25] На челу азербе??анског КГБ-а био ?е генерал Сем?он Цвигун , помо?ник и зет главног секретара КП СССР-а Леонида Бреж?ева , ко?и ?е Али?ева препоручио на положа? првог зам?еника. [27] Две године касни?е завршио ?е обуку руководите?ског састава с одличним успехом на Вишо? школи КГБ-а названу по Феликсу Дзержинском . [25]

Цвигун ?е, након што га ?е Бреж?ев именовао замеником шефа КГБ-а, помогао Али?еву да га замени на челу Азербе??анског КГБ-а. [28] Тако ?е Али?ев одлуком Президи?ума Врховног сов?ета Азербе??анска ССР именован на дужност шефа азербе??анског КГБ-а 21. ?уна 1967. године. [25] Он ?е био ?е први Азер на то? дужности након Мира Джафара Багирова . [29] На то? дужности остао ?е до 14. 7. 1969. године. Као шеф азербе??анског КГБ-а, дао ?е велик допринос национализаци?и и обуци обав?ешта?них струч?ака. Унапре?ен ?е у чин генерала ма?ора . Због заслуга у служби, шеф КГБ-а у СССР-у ?ури? Андропов послао му ?е писмо захвале и вредан поклон. [25]

Галери?а уреди

Извори уреди

  1. ^ ?Heydar Aliyev biography” . Архивирано из оригинала 2007-09-13. г . Приступ?ено 2007-08-11 .  
  2. ^ The Two Faces of Azerbaijan’s Mr. Aliyev // The New York Times , JAN. 11, 2015
  3. ^ Hans Slomp . Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO, 2011. ISBN 9780313391811 . P.672
  4. ^ FranCoise Companjen, Laszlo Maracz, Lia Versteegh . Exploring the Caucasus in the 21st Century: Essays on Culture, History and Politics in a Dynamic Context. Amsterdam University Press, 2011. ISBN 90-8964-183-1 , 9789089641830. P.121
  5. ^ Thomas Goltz . Azerbaijan Diary: A Rogue Reporter’s Adventures in an Oil-Rich, War-Torn, Post-Soviet Republic. M.E. Sharpe, 1999. ISBN 9780765602442 . P.66
  6. ^ Elisabeth Precht . Azerbaijan In the Shadow of a Dictatorship //Jarl Hjalmarson Foundation, 2012
  7. ^ В турецком учебнике Гейдар Алиев представлен как диктатор Архивирано 2017-08-20 на са?ту Wayback Machine // Сontact.az. 2013 Февраль 09 ≪ В изданной в Турции учебнике ?Конституционное права“ для студентов университетов бывший президент Азербайджана Гейдар Алиев назван ?диктатором“ ≫ ( copy )
  8. ^ Rise of Leader's Son Sharpens Azerbaijan's Identity Crisis // Washington Post . August 9, 2003
  9. ^ David J. Kramer and Richard Kauzlarich . It’s time for the United States to act on Azerbaijan // Washington Post , September 8, 2016
  10. ^ Svante E. Cornell Democratization Falters in Azerbaijan // Journal of Democracy 12.2 (2001) 118?131
  11. ^ Борисов Николай Александрович . Институционализация института президентства и перспективы консолидации политических режимов на постсоветском пространстве // ≪Полития≫.-2011.-№ 4(63).-С.93-103. ≪ И хотя эта гипотеза ещё нуждается в дополнительной проверке, уместно предположить, что в этих государствах состоялась авторитарная консолидация, причем важнейшим её фактором был институт президентства и сами личности президентов (Сапармурат Ниязов, Эмомали Рахмон, Нурсултан Назарбаев, Гейдар Алиев) ≫
  12. ^ Encyclopædia Britannica . Heydar Aliyev .

    Azerbaijani politician who, was one of the most powerful men in Azerbaijan for more than 30 years, as deputy chairman (1964-67) and chairman (1967-69) of the regional KGB, as secretary (1969-87) of the Communist Party of Azerbaijan, and from 1993 as the repressive and autocratic president of independent Azerbaijan.

  13. ^ ?Heidar Aliev, maestro of the Caucasus” . The Economist . 2000-08-31. ISSN  0013-0613 . Приступ?ено 2017-09-03 .   "There is stability, because Mr Aliev is an acute tactician who runs a heavy-handed police state. Opposition leaders who decline to be co-opted are in jail, in exile or bullied. Elections are rigged, the media muzzled."
  14. ^ Kucera, Joshua (2008-05-20). ?Travels in the Former Soviet Union” . Slate (на ?езику: енглески). ISSN  1091-2339 . Приступ?ено 2017-09-03 .  
  15. ^ Aslanli, Araz. ?AZERBAIJAN-RUSSIA RELATIONS: IS THE FOREIGN POLICY STRATEGY OF AZERBAIJAN CHANGING?” (PDF) .  
  16. ^ ?why-so-much-stability-an-overview-of-the-azerbaijani-political-system” (PDF) .  
  17. ^ Речь Президента Азербайджана Гейдара Алиева на церемонии открытия памятника гениальному русскому поэту А.С.Пушкину (na ruskom). Хе?дар Али?ев irsi, 9. travnja 2000. Pristupljeno 2. svibnja 2014.
  18. ^ De Wall, 2004, str. 306.
  19. ^ Ahundova 2007 , стр.?19?29
  20. ^ Gusman 2005 , стр.?95
  21. ^ а б Hajdar Alirza oglu Alijev - Nacionalni vođa azerbejd?anskog naroda . Хе?дар Али?ев irsi. Pristupljeno 2. 5. 2014.
  22. ^ а б в Altstadt 1992 , стр.?177
  23. ^ а б в г Алиев, Гейдар (na ruskom). Lenta. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  24. ^ Алиев Гейдар Алиевич (Алиев Гейдар Алирза-оглу) (na ruskom). Kommersant, 15. 12. 2003. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  25. ^ а б в г д ? е Heads of special services of Azerbaijan: Aliyev Heydar Alirza ogly: June, 1967 ? July, 1969 Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. ма? 2014) (na engleskom). Ministarstvo nacionalne sigurnosti Republike Azerbejd?an. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  26. ^ Гейдар Алиев ? архитектор современного Азербайджана ("Твой выходной") Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. ма? 2014) (na ruskom). Golos Rossii, 12. 5. 2013. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  27. ^ Mihail Makejev: " Филипп Борков или диверсионный характер "холодной войны" ", КТО есть КТО (na ruskom), br. 6 (15). Ruski biografski institut, Moskva, 1999. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  28. ^ Altstadt 1992 , стр.?177?178
  29. ^ Altstadt 1992 , стр.?178

Литература уреди

Спо?аш?е везе уреди

 
Хе?дар Али?ев на Викимеди?ино? остави .


Председник Азербе??ана
1993?2003.
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хе?дар_Али?ев&oldid=27803590 ”