Британска кра?ица дугог кра?евства

Кра?ица Виктори?а (Алекандрина Вицториа) била ?е кра?ица Велике Британи?е и Ирске и царица Инди?е. Она ?е била на?дуже влада?у?и монарх Велике Британи?е док ?е кра?ица Елизабета ИИ превазишла сво? рекорд. Виктори?а ?е владала у време економске и импери?алне експанзи?е и дала ?е име виктори?анско? ери. ?ена деца и унуци су се удали у многе кра?евске породице Европе, а неки су уведли ген хемофили?е у те породице.

Била ?е члан ку?е Хановера (касни?е се зове ку?а Виндзор).

Датуми: 24. ма? 1819. - 22. ?ануар 1901

Вицториа'с Херитаге

Алекандрина Вицториа ?е била ?едина ди?ете четвртог сина кра?а ?оржа ИИИ: Едварда, кнеза Кента. ?ена ма?ка била ?е Вицтоире Мариа Лоуиса из Сакс-Кобург, сестра Принца (касни?е кра?а) Леополда из Белги?аца. Едвард се оженио Вицтоире кад ?е након смрти Принцезе Цхарлотте (ко?и ?е био оже?ен са Вицторовим братом Леополдом) потребан наследник престола. Едвард ?е умро 1820. године, непосредно пре ?еговог оца, кра?а ?ор?а ИИИ. Вицтоире ?е постао чувар Александри?е Виктори?е, како ?е то назначено у Едвардово? во?и.

Када ?е Георге ИВ постао кра?, ?егова неслага?а за Вицтоире помогла ?е изолаци?и ма?ке и ?ерке са остатка суда. Принц Леополд ?е финанси?ски помагао удовици и д?етету.

Постати наследница

Виктори?а ?е постала очигледна наследница британске круне на смрти ?еног у?ака ?ор?а ИВ, 1825. године, након чега ?е парламенту доделио доходак принцези.

Она ?е ипак остала релативно изолована, ме?утим, без правих при?ате?а, мада са пуно службеника и наставника, и низом ку?них ?убимаца. Учите?ица, Лоуисе Лехзен, покушала ?е да ?е подучава како ?е дисциплина ко?у ?е приказала кра?ица Елизабета. Она ?е ушла у политику ?еног у?ака Леополда.

Када ?е Виктори?а напунила 18 година, ?ен у?ак, Вили?ам ИВ, понудио ?о? ?е посебан приход и дома?инство, али Виктори?ина ма?ка ?е одбила дозволу.

Она ?е ушла у лопту у ?ену част, гд?е су га дочекале многе на улицама.

Бецоминг Куеен

Када ?е Вицториа'с ИВ у?ак Виллиам ИВ погинуо без д?етета месец дана касни?е, постала ?е кра?ица Велике Британи?е . Била ?е крунисана следе?е године, опет са гужвама на улицама.

Виктори?а ?е почела да иск?учу?е сво?у ма?ку из ?еног унутраш?ег круга. Прва криза ?еног владавине дошла ?е када су гласине кружиле да ?е ?една од ма?чиних дама у чека?у, Лади Флора, била трудна од стране ма?ке сав?етнице Цонроиа. Лади Флора умрла од тумора ?етре, али противници на суду користили су гласине како би нова кра?ица изгледала ма?е невино.

Кра?ица Виктори?а ?е тестирала границе сво?их кра?евских сила када ?е влада лорда Мелбурна, Виг ко?а ?е била ?ен ментор и при?ате?, пала следе?е године. Одбила ?е пратити преседан и одбацити сво?е даме у спаваоници, тако да их влада Тори може зами?енити. У томе, названа "криза у спава?о? соби", имала ?е подршку Мелбурна. ?ено одби?а?е вратило ?е Вхигс до 1841. године.

Брак

Виктори?а ?е била дово?но стара да буде оже?ена, а иде?а о неоже?ено? кра?ици, упркос или због примера Елизабете И, ни?е била она ко?а ?е фаворизовала ни Вицториа или ?ени сав?етници. Мушкарац за Виктори?у би морао бити кра?евски и протестантски, као и одговара?у?а старост, ко?а ?е била мало мала област.

Принц Леополд ве? дуги низ година промовише свог ро?ака Принца Алберта из Саксони?а и Готе . Прво су се упознали када су имали и седамнаест година и почели су одговарати. Када су имали двадесет година, вратио се у Енглеску, а Виктори?а, за?уб?ена у ?ега, предложила ?е брак. Удали су 10. фебруара 1840. године.

Виктори?а ?е имала традиционалне ставове о улози жене и ма?ке, иако ?е била кра?ица, а Алберт ?е био Принце Цонсорт, он ?е поди?елио одговорности владе на?ма?е ?еднако. Често су се борили, понекад са Виктори?ом ?утито вичу?и.

Материнство

?ихово прво дете, к?ерка, ро?ено ?е у новембру 1840. године, а принц од Велса Едварда 1841. године. Следило ?е ?ош три сина и ?ош четири к?ерке. Све ?ене трудно?е завршиле су живим ро?е?ем и сва деца су преживела до одрасле доби, што ?е за то време било неуобича?ено.

Иако ?е Виктори?у неговала ?ена ма?ка, она ?е користила влажне медицинске сестре за сво?у децу. Породица, иако су могли да живе у Буцкингхамско? палати, Виндзорском замку или Пави?ону у Бра?тону, радила ?е на ствара?у ку?а погодни?им за породицу. Алберт ?е био к?уч у диза?нира?у сво?их резиденци?а у дворцу Балморал и Осборне Хоусе. Породица ?е путовала, ук?учу?у?и Шкотску, Француску и Белги?у. Виктори?а ?е нарочито волела Шкотску и Балморал.

Улога владе

Када ?е Мелбурнова влада пропала 1841. године, помогао ?е у транзици?и у нову владу, тако да не би посто?ала ?ош ?една непри?атна криза. Имала ?е ограничени?у улогу под преми?ером Пеелом, док ?е Алберт преузео во?ство у сваком случа?у за наредних 20 година "дво?не монархи?е". Алберт ?е водио Виктори?у на по?аву политичке неутралности, иако ни?е постала човек Пеел. Виктори?а ?е постала веома ук?учена у оснива?е добротворних организаци?а.

Европски сувереници су ?е посетили код ку?е, а она и Алберт су посетили Немачку, ук?учу?у?и и Цобург и Берлин. Почела ?е да се осе?а дио ве?е мреже монархаша. Алберт и Виктори?а користе сво?у везу да постану активни?и у спо?ним пословима, што ?е у супротности са иде?ама министра иностраних послова Лорда Палмерстона. Ни?е ценио кра?ицу и принца да се ук?уче у спо?не послове, а Виктори?а и Алберт често су мислили да су ?егове иде?е превише либералне и агресивне.

Алберт ?е радио на плану Велике изложбе, са Кристалном палачом у Хиде Парку.

?авна захвалност за ово ?е коначно довела до загрева?а британских гра?ана према ?ихово? супрузи.

Ратови

Рат на Криму ?е обузео паж?у Виктори?е; она ?е наградила Флоренс Нигхтингале за ?ену услугу у помага?у да заштити и поздрави во?нике. Виктори?ина брига за ра?енике и болесне довела ?е до ?еног оснива?а болнице Роиал Вицториа. Као резултат рата, Вицториа се приближила француском цара Наполеону ИИИ и ?егово? царици Еугение.

Побуна сепо? у во?сци источне инди?анске компани?е шокирала ?е Виктори?у, а ова? и касни?и дога?а?и довели су до британске директне владавине над Инди?ом и новог наслова Вицториа као царице Инди?е.

Породица

У породичним стварима, Виктори?а ?е постала разочарана ?еним на?стари?им сином, Албертом Едвардом, принцом Велсом, наследником претпостав?еног. На?стари?а три д?еца - Виктори?а, "Бертие" и Алице - добили су едукаци?е изван сво?их мла?их бра?е и сестара, ?ер су то три на?вероватни?е наследиле круну.

Кра?ица Виктори?а и Принцеза кра?ица Виктори?а нису били ближи као што ?е Виктори?а имала неколико мла?их д?еце, а принцеза ближе ?еном оцу. Алберт ?е успео да се ожени принцезом са Фредериком Вили?ама, сина принца и принцезе Пруске. Млади принц предложио ?е када ?е принцеза Виктори?а била само четрнаест година. Кра?ица ?е затражила одлага?е у браку да би била сигурна да ?е принцеза заиста била за?уб?ена, а када ?е уверила себе и родите?е да су она, она су била формално ангажована.

Алберт никада ни?е учинио парламент принца.

Покуша?и 1854. и 1856. године нису успели. Коначно 1857. године Виктори?а ?е доделила титулу.

1858., принцеза Виктори?а оже?ена ?е у Ст. ?амесу пруском принцу. Виктори?а и ?ена ?ерка, позната под називом Вицки, разме?ивали су многа писма док ?е Виктори?а покушала да утиче на ?ену ?ерку и зет.

Кра?ица Виктори?а у жалости

Сери?а смрти ро?ака из Виктори?е ?е у велико? мери оплакивала током 1850. године. Затим ?е 1861. године кра? Пруси?е умро, чине?и Вики и ?еног мужа Фредерицку круну принцезу и принцу. У марту ?е Виктори?ина ма?ка умрла, а Виктори?а се срушила, што се током свог в?енча?а помирила с ?еном ма?ком. ?ош неколико смртних случа?ева у породици пратило ?е лето и ?есен, а затим и скандал са принцом Велсом. Усред преговора о ?еговом браку са Данкрадом Александром, откривено ?е да ?е имао аферу са глумицом.

А онда ?е здрав?е принца Алберта пропало. Ухватио ?е хладно?у и ни?е могао да се протресе, а можда и ослабио од рака, развио ?е оно што ?е могло бити тифусна грозница и умрло ?е 14. децембра 1861. године. ?егова смрт ?е уништила; ?ена дуга жалост изгубила ?е велику популарност.

Касни?им годинама

На кра?у ?е изашла из изолаци?е, задржала ?е активну улогу у влади све до сво?е смрти 1901. године, изградивши многе споменике свом супругу. ?ена владавина, на?дужа од било ког британског монарха, била ?е обележена депилаци?ом и опада?ем популарности - а сум?е да ?е превише волела Немце увек ?е нешто ума?ивала ?ену популарност. До тренутка када ?е преузела престол, британска монархи?а ?е била више фигура и утица?а него што ?е била директна власт у влади, а ?ена дуга владавина ни?е учинила ништа да то проми?ени.

Вритер

Током свог живота об?авила ?е сво?а писма , листе из часописа нашег живота на планинама и више листова .

насле?е

?ен утица? на британске и светске послове, чак и ако ?е често углавном као личност, довели су до тога да се она назива ера за ?у, виктори?анска доба. Видела ?е на?ве?у ширину Британске импери?е, а тако?е и тензи?е унутар тога. ?ена веза с ?еним сином, задржава?у?и га од било ко?е за?едничке мо?и, вероватно ?е ослабила кра?евску власт у буду?им генераци?ама, а неусп?ех сво?е ?ерке и зета у ?емачко? да има?у времена да реализу?у сво?е либералне иде?е в?ероватно ?е пом?ерила равнотежу европских истори?а.

У браку сво?их к?ери у друге кра?евске породице, а вероватно?а да ?е ?ена деца носила мутантни ген за хемофили?у , обе су утицале на следе?е генераци?е европске истори?е.