Tra?i i na?i ?e? se odnosi na ?uvenu Isusovu izreku koja je, u raznim oblicima, zabele?ena na vi?e mesta u Novom zavetu i u apokrifima .

Izreka ohrabruje na upornost u iskanju, tra?enju, traganju. ?esto se tuma?i u smislu duhovnog traganja za znanjem ili istrajnosti u molitvi .

Kod Mateja i Luke je povezana sa pri?om o prijatelju u pono? .

Glavni ?lanak: Pri?a o pono?nom prijatelju

U pri?i o pono?nom prijatelju , zabele?enoj u Evanđelju po Luki , Isus ovom izrekom ohrabruje ljude da se mole Bogu. Isus prvo podse?a da nema takvog prijatelja koji ?e odbiti ako mu zatra?imo hleba u pono?, ako ne zbog prijateljstva, onda zbog na?e upornosti. Potom zaklju?uje:

I?tite i da?e vam se: tra?ite i na?i ?ete; kucajte i otvori?e vam se. Jer svaki koji i?te, prima; i koji tra?i, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.

?  Evanđelje po Luki , glava 11:9-10 (prevod Vuk Karad?i?)

Ili u ne?to druk?em prevodu:

Molite i da?e vam se; tra?ite i na?i ?ete; kucajte i otvori?e vam se. Jer svako ko moli dobiva, i ko tra?i nalazi, i otvori?e se onom koji kuca.

?  Evanđelje po Luki , glava 11:9-10 (prevod Emilijan ?arni?)

U nastavku pri?e Isus zaklju?uje da kada ljudi, koji su zli , tako postupaju onda ?e nam dobri Bog dati mnogo vi?e.

Evanđelje po Tomi prenosi veoma sli?nu Isusovu izreku:

?Ko tra?i, na?i ?e. Ko kuca, otvori?e mu se.“

?  Evanđelje po Tomi , izreka 94

Na drugom mestu Toma prenosi izreku u ne?to razrađenijem obliku:

≫Ko tra?i, neka ne stane tra?iti dok ne nađe. Na?av?i, za?udi?e se. Za?uđen, divi?e se. I tada ?e vladati nad svim.≪

?  Evanđelje po Tomi , izreka 2

Evanđelje po Hebrejima takođe prenosi izreku u pro?irenom vidu, sli?no kao kod Tome:

≫Ko tra?i, ne?e stati dok ne nađe; na?av?i, za?udi?e se; za?uđen, vlada?e; i vladaju?i, po?inu?e.≪ ^[1]

?  Evanđelje po Hebrejima

Uobi?ajena hri??anska interpretacija ovih Isusovih re?i je ohrabrenje na molitvu . Neki prou?avaoci, međutim, smatraju da Isus ovim re?ima ohrabruje na tra?enje znanja ili mudrosti . ^{[2] [3]}

Isusovu napomenu o ljudima kao zlima, neki tuma?e da se odnose na sve ljude, Fowler smatra samo u poređenju sa Bogom, dok drugi tuma?e da se osnosi samo na neke ljude. Dok kod Mateja pi?e da nam Bog u odgovor na tra?enje daje ?dobre stvari“, kod Luke pi?e da nam Bog daje ? duha svetoga “. Neki nau?nici smatraju da je Matej bli?i originalnoj Isusovoj izreci ^[4] , dok drugi smatraju da je verodostojnija kod Luke. ^[3]

Ranohri??anski apokrifni spis U?enje Silvanovo sadr?i pasus koji tuma?i Isusovu izreke o kucanju i tra?enju u smislu duhovnog istra?ivanja i samospoznaje :

Kucaj na sebe kao na vrata i idi po sebi kao po pravom putu. Jer ako ide? tim putem, nemogu?e je da zaluta?... .Otvori sam vrata da bi znao ?ta je... ?to god otvori? za sebe, otvori?e?. ^[5]

?  U?enje Silvanovo

Hri??anski apologeta Tertulijan ( 3. vek ) pi?e protiv duhovnog istra?ivanja, smatraju?i da vernici ne smeju postavljati pitanja, jer ?pitanja ?ine ljude jereticima " ^[6] , ve? moraju prihvatiti propisano pravilo vere. ^[5] On zna da ?e se ?jeretici" bez sumnje protiviti, pozivaju?i se na Isusove re?i: ? I?tite, i da?e vam se; tra?ite, i na?i?ete; kucajte, i otvori?e vam se " (Matej 7: 7). Ali Tertulijan nema strpljenja s takvim ljudima: ?Gde se zavr?ava potraga? ?ovek tra?i da bi na?ao; a pronalazi da bi verovao." ^[7] Tertulijan zaklju?uje da po?to sada crkveno pravilo vere daje neposredan odgovor na sva pitanja, ako ljudi i dalje tra?e, re? je o ?istoj tvrdoglavosti:

Uklonite onoga koji uvek tra?i, jer on nikad ni?ta ne nalazi; jer ni?ta ne mo?e biti nađeno tamo gde on tra?i. Uklonite onoga ko uvek kuca, jer gde on kuca je mrak, i nema nikog da otvori; uklonite onog ko uvek pita, jer on pita onoga ko ne ?uje. ^[8]

?  Tertulijan

Irenej se sla?e: ≫ Prema ovakvom na?inu postupka, ?ovek bi uvek tra?io, a nikad ne bi na?ao zato ?to je odbacio sam metod otkri?a .≪ ^[9] Jedino siguran i ta?an postupak, ka?e on, jeste verovati u ono ?to crkva u?i, uvidaju?i granice ljudskog poimanja. ^[10]

• Isusove izreke
• Isusove parabole