Tih Minh
je
francuski
crno-bijeli
nijemi
pustolovni
filmski serijal
sniman od 1918. do 1919. u re?iji
Louisa Feuilladea
. Sastoji se od 12 poglavlja, a naslovna protagonistica - ?iji lik tuma?i Mary Harald - je
eurazijska
djevojka koju je u Francusku iz
Indokine
doveo aristokrat i pustolov Jacques d'Athys (?iji lik tuma?i
Rene Creste
) u znak zahvalnosti ?to mu je spasila ?ivot. Radnja prati njihov sukob sa bandom međunarodnih ?pijuna kojoj pripadaju tajanstvena markiza, hinduski hipnotizer i njema?ki profesor. Dio filmskih histori?ara vjeruje kako je inspiraciju za zaplet dao ?pijunski skandal vezan uz
Matu Hari
, ali i
oktobarska revolucija
; s obzirom da se jedan od glavnih negativaca koristi pseudonim "Marx" (sli?no kao i
Karl Marx
), postoje ?pekulacije kako je Feuillaude, poznat po svojim konzervativnim i desni?arskim stavovima, izrazio svoje nezadovoljstvo dolaskom
bolj?evika
na vlast u
Rusiji
i njihovim izlaskom iz
prvog svjetskog rata
; zbog toga se ponekad
Tih Minh
naziva prvim
antikomunisti?kim
filmom u historiji.
| Br.
|
Naslov
|
Datum
[1]
|
Du?ina
[2]
|
| 1
|
Le Philtre d'oubli
|
07.02.1919
|
1125 m
|
| 2
|
Drames dans la nuit
|
14.02.1919
|
725 m
|
| 3
|
Les Mysteres de la Villa Circe
|
21.02.1919
|
880 m
|
| 4
|
L'Homme dans la malle
|
28.02.1919
|
725 m
|
| 5
|
Chez les fous
|
07.03.1919
|
645 m
|
| 6
|
Oiseaux de nuit
|
14.03.1919
|
760 m
|
| 7
|
L'Evocation
|
21.03.1919
|
650 m
|
| 8
|
Sous le voile
|
28.03.1919
|
715 m
|
| 9
|
La Branche du salut
|
04.04.1919
|
720 m
|
| 10
|
Mercredi
|
11.04.1919
|
870 m
|
| 11
|
Le Document 29
|
18.04.1919
|
? m
|
| 12
|
Justice
|
25.04.1919
|
780 m
|
- Mary Harald - Tih Minh
- Rene Creste
- Jacques d'Athys
- Georges Biscot
- Placido
- Edouard Mathe
- Sir Francis Grey
- Louis Leubas - Kistna
- Gaston Michel
- Dr. Gilson
- Marcel Marquet - Dr. Clauzel (kao Marquet)
- Emile Andre - Dr. Davesnes
- Georgette Faraboni - Markiza Dolores
- Jeanne Rollette - Rosette
- Lugane - Jane d'Athys
- Madame Lacroix - Mme d'Athys
- ↑
Izvor: Francis Lacassin:
Louis Feuillade. Maitre des lions et des vampires.
Bordas, Paris 1995
- ↑
Du?ina filma u metrima. Uzeti u obzir da je na samim po?ecima film imao brzinu od 14-18 sli?ica/sekundi, da bi se tek 1920-ih kao standard ustanovila brzina od 20-25 sli?ica/sekundi.
