Svemo? , svemogu?nost ili omnipotencija (lat.) u filozofiji je obele?je bo?anske prirode.

Sveti Augustin daje slede?e određenje svemo?i: "Svemo?an zna?i da on ?ini ono ?to ho?e, i da ne trpi ono ?to ne?e; kad bi mu se takvo ?to događalo, nipo?to ne bi bio svemo?an" ( De civ. D., 5,10,1 ).

Toma Akvinski prime?uje da bo?ansko svojstvo omnipotencije zna?i da bog mo?e u?initi "sve ono ?to je mogu?e". ^[1] Mogu?e je ono ?to nije u su?tinskoj opre?nosti prema bi?u, drugim re?ima, ?ije postojanje ne uklju?uje protivre?nost. Ono ?to u samom pojmu uklju?uje protivre?nost nije ni aktuelno ni mogu?e, to je nebi?e . Na primer, da ?ovek bude i ?ovek i konj uklju?uje protivre?nost: ?ovek je racionalan, a konj iracionalan. Mo?emo govoriti o "humanom konju" ili "konjskom ?oveku", ali to ne zna?i nikakvu stvar, ni aktuelnu ni mogu?u. Dakle, sve ?to ima ili mo?e imati bivstvo jeste predmet bo?anske svemo?i, ali ono ?to je inherentno protivre?no nije predmet uop?te. Tako da ono ?to uklju?uje protivre?nost ne mo?e biti u?injeno. ^[2] Međutim, Toma nagla?ava da to ne zna?i da bog mo?e ?initi samo ono ?to aktuelno ?ini. ^[2] On zaklju?uje da bog mo?e stvoriti ne?to bolje od bilo koje date stvari. ^[3]

Spinoza postavlja objektivna ograni?enja bo?joj svemogu?nosti. On ka?e:

Stvari nisu mogle biti proizvedene od boga ni na koji drugi na?in, i nikakvim drugim redom, nego ?to su bile proizvedene. ^[4]

?  Spinoza

U psihologiji, omnipotencija je ose?aj nekih osoba da svojim delovanjem ili ?ak mislima mogu izazvati veliki uticaj na pona?anje ili druge promene u socijalnoj sferi. Mnogi smatraju da je ovakav ose?aj fiksacija na vreme detinjstva bez da se po?tuje princip realnosti i onog ?to se događa ?ovde i sada”. Vera u omnipotencijal misli je magijske prirode te stvara uslove za razvoj opsesivne neuroze ^[5] .

• Paradoks svemogu?nosti
• Problem zla
• Sveprisutnost