Stefan Uro? V Nejaki
Freska iz manastirske crkve u Psa?i , između 1365 . i 1371 . godine
Datum rođenja	1337 .
Mesto rođenja	nepoznato
Datum smrti	4. decembar 1371 .
Mesto smrti	nepoznato
Grob	Crkva Uspenja Bogorodice u Nerodimlju (od 1705 . Novi Jazak , Fru?ka gora )
Titula	Car Srbije
Period	1355 ? 1371
Prethodnik	Stefan Du?an
Naslednik	carska titula je ukinuta
Poreklo i porodica
Dinastija	Nemanji?i
Otac	Du?an
Majka	Jelena
Supru?nik	Ana/Anka Besarab

Stefan Uro? V Nemanji? , poznatiji kao Uro? Nejaki , sin je i naslednik cara Du?ana . Vladao je od 1355 . do 1371 , a zadu?bina mu je manastir Matej?a . On je poslednji vladar loze Nemanji?a . U njegovo vreme slabi centralna vlast i oblasni gospodari se osamostaljuju. Posle smrti cara Uro?a srpska dr?ava prestaje da postoji.

Vladavina Uro?a, sina cara Du?ana, bila je gotovo u svakom pogledu suprotna vladavini njegovog oca. I sudbina i istorija ponekad igraju nemilosrdne igre. Tako je prvi potomak cara Du?ana poneo nadimak Uro? Nejaki . Novi srpski car koji je titulu nasledio od oca nije uspevao da za?titi svoju dr?avu, ni od spoljnih napada, ni od unutra?njih potresa.

I kako je ve? bilo pravilo u srednjem veku , i Uro? je morao da vodi bitku za svoja nasledna prava. Najozbiljniji protivnik mu je bio Simeon Nemanji? , Du?anov polubrat. Iako je celokupna srpska vlastela i crkva stala na Uro?evu stranu na dr?avnom saboru u Skoplju 1357 . Simeon vojno daleko sna?niji sebi je dodelio carske dostojanstvene oznake i zavladao Epirom i Tesalijom 1359. Mladi Uro? je uz podr?ku svoje majke Jelene, dr?avnog sabora odr?anog u Skoplju i Dubrov?ana uspeo je da spase svoje vladala?ko nasleđe. Ubrzo srpska dr?ava podelila na dva carstva, Uro?evo i Simeonovo. U ve?em delu koji je obuhvatao sve stare srpske zemlje vladao je Uro?. Pretpostavlja se da je umro 2. ili 4. decembra 1371. godine, verovatno posle Mari?ke bitke , kao poslednji srpski car.

Za vreme njegove vladavine, 1365. godine, za savladara je krunisan kralj Vuka?in Mrnjav?evi? sa o?ekivanjem da ?e njegovi potomci ( Marko Mrnjav?evi? ) naslediti carski presto jer Uro? nije imao potomaka. Te godine Vuka?inov brat Uglje?a preuzima od carice Jelene (Uro?eve majke) vlast u Seru .

Posle velikih Du?anovih osvajanja, car Uro? postaje ?rtva bahatosti vlastele koja se naglo obogatila u prethodnim ratovima i plja?kama. Infrastrukturna nepovezanost novih teritorija carevine sa jezgrom ote?ala je uspostavljanje reda i dr?avnih instrumenata. Uro? Nejaki je progla?en za svetitelja 211 godina posle smrti.

Njegove mo?ti se nalaze u fru?kogorskom manastiru Novi Jazak . Njegov lik i narodna tradicija o Vuka?inu Mrnjav?evi?u, su poslu?ili kao osnovni motiv za istorijsku dramu Stefana Stefanovi?a iz 1825 . godine pod imenom ? Smrt Uro?a V “ . Pre njega ovaj motiv je poku?ao da obradi Emanuel Koza?inski , a njegov rad je preradio Jovan Raji? pod imenom ? Tragedija cara Uro?a “ , ali ta dela nemaju zna?ajnu knji?evnu vrednost.

Rodio se u zimu 1336. ili po?etkom 1337. godine. Bio je jedini sin srpskog cara Du?ana i njegove supruge Jelene. Njegovim rođenjem je i njegova majka u?vrstila svoj polo?aj na dvoru. Na Vaskrs 16. aprila 1346. godine kada je njegov otac krunisan za cara on je krunisan za kralja i vladao je kao kralj sve do o?eve smrti 20. decembra 1355. godine.

Car Du?an je umro jo? mlad, u punoj mu?koj snazi, sa nepunih pedeset godina, i nije dospeo da svoje organizatorsko delo izvede do kraja. Suvi?e je bio u akciji, i to ovih poslednjih godina najvi?e, i zemlji nije ostavio dovoljno vremena da se pribere i u miru, koji jedini uti?e na privikavanje redu i radu, sređuje svoje odnose. Njegov naslednik Uro?, sa devetnaest godina, bio je nedorastao za ogromno nasledstvo, a i kasnije, kad je postao zreo ?ovek, nije pokazivao nijedne crte o?eve. Nije bio ni dobar vojnik, ni mudar dr?avnik, ni ve?t takti?ar, ve? ?ovek slab, bez volje i bez energije, bez talenta i autoriteta, po?elo je rastrojstvo i rasulo otimati maha. Narodno predanje dalo mu je odavno naziv Nejakog, koji se mo?e primeniti koliko na njegovu mladost, toliko i na njegove intelektualne osobine. Savremeni srpski letopisi, koji su o njemu pisali s vidljivim sau?e??em, govore za nj, da je bio "po istini krasan i dostojan divljenja po izgledu":, ali "mlad smislom"; da je odbacivao stara?ke savete, a pri?ao i voleo savete mladih, i da je s toga zlo pro?ao. U fresci manastira Psa?e Uro? je predstavljen kao krupan ?ovek, velike brade, ne?to duguljasta lica, s izvesnim crtama poznatog Du?anova lika, ali bez i?eg drugog, iz ?ega bi se mogli izvoditi ma kakvi zaklju?ci o njemu kao ?oveku.

Neposredno po smrti cara Du?ana i njegovog vojskovođe i namesnika u Tesaliji ( Preljub ), despot Ni?ifor Orsini je osvojio Tesaliju i Ju?ni Epir. Prognani srpski namesnik i despot Simeon, Du?anov polubrat, povukli su se iz Epira na sever. Osvojiv?i Kostur i okolinu, Simeon se proglasio za cara. ^[1] Pomo? u tom pothvatu dao mu je njegov tast despot Jovan Komnen iz Valone. Sa vojskom od kakvih 5.000 ljudi krenuo je Simeon od Kostura prema severu tra?e?i od vlastele, preko ?ijih je oblasti prolazio, da ga proglase za cara. Ali na dr?avnom saboru u Skoplju, aprila 1357 . godine, vlastela je dala podr?ku zakonitom Du?anovom nasledniku, Stefanu Uro?u ^[2] . Najve?i deo srpske vlastele ostade ipak na strani Uro?evoj. To je bilo iz vi?e razloga. Prvo, ?to se to dogodilo neposredno iza Du?anove smrti, kad je jo? delovao da na prestolu oca nasleđuje sin ("od oca je ostanulo sinu", veli narodna pesma za Uro?evo carstvo); i tre?e, ?to je Simeon bio, po majci, vaspitanjem i posle bavljenjem među Grcima smatran kao Polugrk. Najbli?i susedi Simeonove oblasti ne pristado?e uz nj; tako Hlapen, gospodar Vodena i Bera, i Branko Mladenovi?, gospodar ohridskog kraja. U borbama, vođenim u leto 1356. god., stradao je naro?ito grad Berat, dok su u svoj Albaniji, a naro?ito u ju?noj, nastali neredi i op?ta nesigurnost. Ljudi gospodara donje Zete, oko u??a Bojane i Drima, ?arka Mrk?i?a, za kojim be?e udata Teodora sestra bra?e Dejanovi?a, naneli su tom prilikom ?tete Dubrov?anima, isto kao i građani Dra?a, tako da je car Uro? morao posredovati u njihovu korist.

Ali, kako Srbi nisu marili Simeona kao Polugrka, tako ga nisu marili ni Grci kao Polusrbina. ?im su oni osetili, da je u Srbiji nestalo ?vrste ruke Du?anove, u njih se odmah javila te?nja da se oslobode srpskog gospodstva. Potomak starih epirskih gospodara, despot Ni?ifor javi se ve? u prole?e 1356. god. u Tesaliji i pozva gr?ke sunarodnike da mu se pridru?e u borbi protiv Srba. Za kratko vreme pristade uza nj sav Epir i Tesalija. I Ni?ifor i Simeonov tast ?eleli su, da Simeon uspe u Srbiji, pa da, posle toga, lako pregori gubitak jugozapadnih oblasti Carevine. Njegov neuspeh pomeo im je donekle ra?une. Ne ?ele?i nikako, da se Simeon vrati u gr?ke oblasti, Ni?ifor poku?a da se sam, neposredno prijateljskim na?inom, nagodi sa Srbima. Znaju?i za veliki uticaj carice Jelene u Srbiji, on se obratio njoj sa predlogom, da oterav?i prvu ?enu, uzme jednu Jeleninu sestru. Ali sve njegove planove preseko?e Albanci. ?im je nestalo Du?ana, pa se Grci oseti?e ne?to slobodniji, oni po?e?e da se odupiru albanskoj ekspanziji, a plemi?i naro?ito po?e?e silom povra?ati svoja ranije im oduzeta i Albancima razdeljena imanja. Albanci, koji se behu oja?ali pod srpskom vla??u i postali samopouzdaniji, re?i?e se na krvava obra?unavanja. U borbi kod Aheloja (1358. god.) pogibe despot Ni?ifor, a njegova vojska bi pora?ena i razjurena.

Posle neuspeha među Srbima, a upla?en Ni?iforovom akcijom, Simeon je tokom leta 1357. poku?ao da se izmiri sa Uro?em. Kao jedan od posrednika imala je biti i Dubrova?ka Republika, koja je dobro stala na srpskom dvoru. Na dr?avnom saboru u Skoplju, dr?anom prvih dana aprila 1357., u prisustvu carice majke i patrijarha Save, darovao je car Uro? 10. aprila ostrvo Mljet svojoj vlasteli Basetu Bivoli?i?u i Tripi Bu?i?u "da im je u ba?tinu." 24. aprila, na Ribniku pod Prizrenom, dao je car Dubrov?anima ?etiri razne povelje; potvrdio im je stare povlastice i ustupio im je podru?je od Ljute do Kurila, za kojim su dugo ?udili. Dubrovnik je, kao prijatelj Carevine, uzeo na sebe ulogu posrednika i u ovom sukobu između Uro?a i Simeona. Sporazum je naro?ito olak?ao Ni?iforov poraz. Simeon je, pomognut posredno od Albanaca, mogao sad bez opasnosti da povrati svoje oblasti. Ali se ipak nije smirio. Po?etkom 1359. god. on po?inje novu borbu i prodire do blizu Skadra. Jedan dubrova?ki trgovac, ?ak iz po?areva?kog Ku?eva, pisao je 3. februara 1359., kako ga je strah od Simeonova napadaja i s njim skop?ane nesigurnosti zadr?ao da nije poslao neke tovare olova. Ni taj poku?aj Simeonov da prodre u Srbiju nije imao sre?e. Ali cela njegova akcija donela je ipak izvesne promene u sklopu srpske dr?ave. On nije uspeo da dođe do srpskog prestola, ali je stvarno odvojio iz srpske dr?avne zajednice glavni deo gr?kih oblasti. U svojoj prestonici Trikali on je ?iveo potpuno u gr?kom krugu, kao kakav gr?ki dinast, posvetiv?i se gotovo isklju?ivo svojim podanicima gr?ke kulture. U njegovim poveljama gr?ko ime ide pre srpskog; a on se sam potpisuje samo gr?ki i kao gr?ki princ isti?e svoje poreklo od Paleologa, a ne od Nemanje: Συμεων εν Χριδτωτω θεω τδτοζ βαδιλενζ χαι αυτοχρατωρ Ρωμαιων χαι Σερβων ο Παλαιολογοζ ili se jo? ponekad dodavalo Ουρεδιζ ο Παλαιολογοζ. Nekoliko njegovih povelja o?uvano je naro?ito u tesalskim, veoma ?ivopisnim i na vrlo strmim stenama podignutim Metorskim Manastirima, kojima je bio dare?ljiv ktitor. Sa susednim srpskim velika?ima, koje nije uspeo da pokori, stupio je u porodi?ne veze, da ih ne bi dobio kao stalne neprijatelje. Tako je posinku mo?nog vojvode Hlapena, Tomi, sinu ?esara Preljuba, dao za ?enu svoju k?er Mariju, ustupiv?i mu posle na upravu ?itav Epir, u kom je Janina postala glavno mesto.

Da slobodni Grci iz susedstva Srbije ne?e ostati mirni, ?im osete da u Srbiji stvari ne idu kako treba i da je nestalo sna?ne ruke Du?anove, moglo se i o?ekivati. ?im je saznao za srpske međusobice, napao je Matija Kantakuzen, u zajednici s jednim turskim odredom od nekih 5.000 ljudi, srpsko podru?je, misle?i da ?e na dosta lak na?in mo?i da ga povrati svojoj dr?avi. Ali, mimo o?ekivanja, naiđe pod Serom na dobro spremljenu srpsku vojsku, koju je vodio ?esar Vojihna. Grci i Turci bi?e potu?eni i nagnani u beg. Sam car Matija, da spase glavu, sakri se u nekom tr??aru blizu Filipija, ali ga tu nađo?e lova?ki psi. Uhva?ena, Srbi su ga predali njegovu protivniku caru Jovanu Paleologu, po naredbi carice Jelene, koja se nalazila u svom serskom gradu, gde je zadr?ala vlast, iako se odmah po Du?anovoj smrti zamona?ila, i postala monahinja Jelisaveta.

Ugarski kralj Lajo? odlu?i, da se obra?una i sa Srbijom. Svakako je bio obave?ten o Uro?evim te?ko?ama u ju?nim oblastima i o boljim izgledima za obnovu borbe nego ?to su bili oni iz 1355. god. Kralj Lajo? je zami?ljao napadaj protiv Srba u ve?em stilu: s kopna i sa mora. Kralj Lajo? je ?eleo da pomo?u dalmatinske flote suzbije i Srbe sa Primorja, kao ?to je u?inio i s Mle?anima; iznuđeno mleta?ko odricanje od svih poseda od Kvarnera do Dra?a imalo je da poka?e mađarske tendencije i prema Srbima. Kako Srbi nisu imali flote, a kako im Mle?ani nisu smeli pomagati, ?inilo se na prvi pogled da ?e njihovo suzbijanje i?i dosta lako. Nije se, međutim, uzimala s mađarske strane dovoljno u obzir ?injenica, da se sva zaleđina primorskih gradova ju?no od Dubrovnika nalazila u srpskim rukama. Povod za napadaj s kopna, dala je Mađarima borba dvojice srpskih velika?a u severnoj Srbiji, ?ija nam imena nisu poznata. Kad je bio prite?njen od svog protivnika, jedan od te dvojice, ne mogu?i dobiti pomo? od Uro?a, obratio se Mađarima i tako izazvao njihovo posredovanje. U maju 1359. god. pre?la je velika mađarska vojska u Srbiju. Pora?eni u jednoj ve?oj borbi, Srbi su se povla?ili u svoje planine nose?i sve ?to se moglo i vode?i sa sobom i stoku. Mađari su prodrli u Srbiju "osam dana hoda" od dunavske i savske linije, ali verovatno ne dalje od rudni?kih planina ili Zapadne Morave. U te?ko prohodne srpske planine nisu se hteli upu?tati, ?ak ni onda, kad je u leto stigao sam kralj Lajo? s novim ?etama. Srpski otpor iz ?umom obraslih predela, s mnogo brda i uvala, zaustavio ih je od brzih i smelih prodiranja u unutra?njost. S toga je ?itav taj pohod zavr?en s relativno malim uspesima: sem ?to je ugro?eni srpski velika? priznao vrhovnu vlast Mađara, kralj Lajo? je kao jedinu nesumnjivu dobit imao osiguranje poseda Ma?ve i Beograda. Srpska grani?na linija ostala je nesumnjivo severno od Rudnika.

U podru?ju od Konavlja pa sve do Podrinja, s Trebinjem, Gackom i Polimljem, vladao je srodnik i prijatelj cara Uro?a, knez Vojislav Vojinovi?. Ovaj je pa?ljivo pratio uspehe Mađara u Dalmaciji znaju?i dobro, da ?e posle Mle?i?a do?i na red Srbi. Zbog toga, ?to je Dubrovnik priznao vrhovnu vlast mađarsku Srbi su po?eli da zaziru i od svog starog primorskog prijatelja i ubrzo njihovi odno?aji ne samo da hladne nego postaju ?ak i neprijateljski.

?im su u jesen 1358. po?ela mađarska neprijateljstva protiv Srbije, knez Vojislav tra?i od Dubrovnika izvesna obave?tenja o njegovu dr?anju, naro?ito s obzirom na Ston, koji su oni utvrđivali. Dubrov?ani su na to zabranili trgovinu s Vojislavom, hote?i mu na taj na?in spre?iti snabdevanje iz Primorja, i dali su tako odgovor, koji je bio vrlo blizu objavi neprijateljstava. To, doista, naskoro i zapo?e?e; da se ubrzo, izgleda posredstvom ?upana Sanka Miltenovi?a, za izvesno vreme smire. Ali kad su Mađari 1359. godine udarili ponovo na Srbiju i negde kod Rudnika potukli srpsku vojsku, u kojoj je verovatno sudelovao knez Vojislav, Dubrov?ani upusti?e svoje ljude u Konavlje i Trebinje, i primi?e u svoj grad neka lica, koja su plja?kala. Na tu nelojalnost knez Vojislav nije ipak odgovorio odmah neprijateljstvom, nego je najpre tra?io naknadu i predaju krivaca. Kad Dubrov?ani, uzdaju?i se u mađarsku pobedu, po?e?e odgovarati prevrtljivo, krenu Vojislav na njih svoje ljude i opleni Reku, Ro?at i ?umet; zapleni jedan dubrova?ki karavan i sam li?no krenu u blizinu Dubrovnika. Pretio je otvoreno, da ho?e da povrati ponovo Ston humskoj dr?avi i da i ina?e napakosti Dubrovniku kao kletveniku Mađarske.

Prepla?ena tom Vojislavljevom odlu?no??u Dubrova?ka Republika poku?a, da kneza nekako smiri, ali se u isti mah obra?ala na sve strane za pomo? i za?titu. Mađarskom kralju pisali su, da je napadaj do?ao po naredbi srpskog cara i da je u vezi sa poslednjim ratovanjem; oni bi, prema tom, bili ?rtva svoje vernosti prema mađarskoj kruni. Ali su se Dubrov?ani mogli brzo uveriti, da ?e se te?ko radi tog pograni?nog spora krenuti u njihovu pomo? kralj ili neko drugi ili da bi trebalo vrlo dugih pregovora pa da to u?ine. Njihova trgovina, međutim, kojoj je put i?ao ponajvi?e ba? preko Vojnovi?eva podru?ja, stradala je osetno i radi toga, ?to karavani nisu smeli da idu ili ?to su, kad bi i?li, bili predusretani i plja?kani. Daju?i volju za nevolju oni nađo?e, da je ipak najbolji na?in, da se nagode sa knezom i kad je taj pristao da se miri, tra?e?i 4.000 perpera o?tete, oni sklopi?e s njim mir oko 25. avgusta iste godine.

Ali ni ovaj sklopljeni mir nije bio duga veka. Dubrov?ani su jo? tada ose?ali, da je, i pored stvorenog sporazuma, ostala među njima jaka tra?ina nepoverenja. I to ih ose?anje nije prevarilo. Udovica cara Du?ana obratila se po?etkom 1360. god. u Dubrovnik sa zahtevom, da joj se vrate ili isplate neke dragocenosti, koje je republi?in ?ovek, Maroje Gu?eti?, carev protevestijar pre Du?anove smrti, navodno odneo sa careva dvora. Republika se branila tim, da to tra?enje nije opravdano; dokazuju?i, na osnovu careva oprosnog pisma, da je Maroje prav. Odbijena tako sa svojim tra?enjem carica mati se obratila knezu Vojislavu, da on ili uredi stvar ili kazni Dubrov?ane. Ovaj se odmah odazvao pozivu i uputio je u Dubrovnik vrlo o?tru poruku. Zabrinuta, Republika je odmah, oko 10. februara, uputila mađarskom kralju jedno pismo, u kom se potu?ila na Vojislava, koji "kao vuk nasr?e hote?i da pro?dere janjce", mole?i svog za?titnika, da im otkloni opasnost. U isto vreme, oni su upotrebili svu svoju slatkore?ivost, da se objasne sa srpskim dvorom i knezom Vojislavom. Naro?ito su iskoristili svadbu mladog cara Uro?a, u leto 1360. da ?estitaju?i veselje uvere dvor o svojoj iskrenoj dobroj volji i da izrade u Senici 29. septembra, ?iroke povlastice za svoju trgovinu po ?itavu podru?ju srpske carevine, ? pa prema tome i u oblasti kneza Vojislava, koja je u carevoj povelji naro?ito pomenuta, mimo dotada?nji obi?aj.

?im je pro?la careva svadba knez Vojislav je na?ao novi povod za raspru s Dubrov?anima. Krajem novembra 1360. on je tra?io od njih ni?ta drugo nego otstupanje jednog dela njihove zemlje, verovatno ili Stona ili ?rnovni?ke ?upe koju oni dr?ahu "pod zakup" jo? od davnih vremena. Dubrov?ani su se branili tim, da je zemlja u stvari njihova; da imaju za to i potvrde srpskih vladara i da oni u njoj rade ve? nekoliko dobrih desetina godina.

Ne dobiv?i od Republike povoljan odgovor, knez naredi svom namesniku u Trebinju i Konavlju, Milmanu, da po?ne neprijateljstva. Milman postupi po naredbi; udari u prvoj polovini januara 1361. na ?rnovni?ku ?upu i mnogo je o?teti. Videv?i svu ozbiljnost polo?aja Dubrov?ani se na sve strane stado?e spremati na otpor. Car Uro? je ponovio u Dubrovniku maj?in zahtev od pro?le godine i, kad ga oni ponovo ne hte?e ispuniti, on odobri Vojislavljev borbeni stav. Kne?eva vojska, ?are?i i pale?i, stigla je sve do blizu gradskih vrata samog Dubrovnika. Razjareni, Dubrov?ani uceni?e glavu Vojislavljevu sa 10.000 perpera, a obe?ali su ubici jo? i dubrova?ko građanstvo i kamenu ku?u u gradu. Ko ubije koga kne?eva sina dobi?e 1.000 perpera, a ko mu donese glavu u Dubrovnik jo? hiljadu vi?e. Retko je kad Republika sa toliko besa i strasti ustala protiv koga od svojih protivnika i ?elela, da mu do kraja iskopa ku?u i trag. Na stranu Dubrov?ana stupi?e, protiv svog vladara i protiv Vojinovi?a, zetska vlastela Bal?i?i, verovatno iz ?elje da se dokopaju Kotora.

Oko sredine avgusta 1361. god. knez Vojislav je napustio opsadu Dubrovnika, opustiv?i i opet pred polazak njegovo podru?je. Ali tim nije prekinuo i ratovanje ili, bolje re?i, ?etovanje po njihovoj dr?avi. Dubrov?ani, mesto da odahnu posle njegova odlaska, dospe?e u jednu drugu nezgodu. Njihova o?tra blokada protiv Kotora i njihovo smetanje slobodne trgovine sa podanicima cara Uro?a dovede ih u sukob sa Mle?anima koji su ?uvali svoje trgova?ke interese. Ra?lju?eni dubrova?kim postupkom protiv svojih lađa, Mle?ani pozatvara?e dubrova?ke trgovce u svom gradu. Sva posredovanja dubrova?ka i dubrova?kih prijatelja ostado?e bezuspe?na. U neprilici Dubrova?ka Republika ku?a posle toga da se miri sa Vojislavom, ali on postavlja vrlo te?ke uslove. Videv?i da produ?avanje ratovanja donosi za njih sve nove ?tete i zaplete, a da im niko od suseda ne?e da pru?i stvarnu vojni?ku pomo? protiv kneza, Dubrov?ani se najzad obrati?e caru Uro?u. Car je pokazao mnogo dobre volje, da se rat dokraj?i i vr?io je u tom pravcu izvestan pritisak na Vojislava. 22. avgusta 1362. potpisana je najzad u Onogo?tu mirovna povelja, koja je prebila ?tete i vratila Republiku u raniju milost Carstva.

Srpska vlastela ose?ala je sve vi?e, da sposobnosti mladog cara ne odgovaraju nimalo ni te?kom polo?aju, koji je zauzimao, ni opasnim vremenima, u kojima je ?iveo. Najstariji srpski letopisi, nastali naskoro iza mari?ke bitke, optu?uju Uro?a, da je oko sebe kupio mlade vrsnike, odbijaju?i savete starih. Drugim re?ima, otuđivao je od sebe tvorce Du?anove Srbije i ljude sa dr?avni?kim iskustvom. Vlastela sama, ose?aju?i slabost centralne vlasti, po?ela je sve vi?e da grabi vlast za sebe. U pojedinim oblastima, kao Bal?i?i u Zeti ve? 1361. god., oni se pona?aju gotovo kao samostalna gospoda i u toj te?nji izazivaju postepeno, ipak dosta naglo komadanje Du?anove Carevine.

Pojedina vlastela je poku?avala da se otrgne od sredi?ne vlasti, koja je bila slaba da svoj avtoritet odr?i. ?esto se to de?avalo stoga, ?to je pojedina vlastela htela da bude samostalna i ?to je mislila da cepanje od dr?avne zajednice zahtevaju njeni li?ni interesi. Ali je isto tako ?esto vlastelin ili oblasni gospodar bio samo izraz te?nje i ?elja cele oblasti ili je samo i vr?io ono, ?to je javno mnjenje ili ?to su oblasni interesi zahtevali. Jer pojedine pokrajine jo? nisu bile jako vezane za centar, koji je stvorio Du?anovu carevinu; pojedine oblasti u toj velikoj dr?avi nisu se mogle za tako kratko vreme stopiti u jednu celinu, koja bi imala iste interese, iste te?nje i iste ideale. ?ivot u drugim politi?kim zajednicama, u drugim sferama, u drugim kulturnim i pod drugim politi?kim i verskim uticajima, ?esto i sa drugim nacionalnim podlogama, ostavio je u pojedinim oblastima tragove, koji se nisu mogli tako lako istrti, osobito za onako kratko vreme. Stoga su pojedine oblasti i same, nezavisno od svojih gospodara, ?elele da dođu do onoga, na ?emu su radili njihovi ambiciozni feudni gospodari, koji su bili uvek spremni, da vladala?ku vlast oslabe, a svoj uticaj da ja?aju.

Zgodno je vreme za takav rad bilo u doba vlade Uro?eve. Na prestolu je bio slab vladalac, bez volje i bez energije, a i spolja i iznutra bilo je mnogo kriza i puno nere?enih va?nih pitanja. Vizantija je, istina, bila slaba da ma ?ta ozbiljnije i u ve?em stilu preduzme protiv carevine, ali su pojedine oblasti u novoj dr?avi, zbog svojih veza, tradicija i kulture, mnogo vi?e naginjale starom sredi?tu, nego novoj dr?avi. Druge su opet pokrajine, kao i pojedini feudni gospodari i oblasni namesnici, te?ili za ?to ve?om avtonomijom ili nezavisno??u. Osim Vizantije, koja je i ako slaba, bila gotova da otkine od Ra?ke koliko samo mo?e, bila je u ovaj mah i Ugarska spremna da zarati na Ra?ku, zbog njenog saveza sa Mlecima i zbog zauzetih pokrajina.

Posle Simeonova odmetni?tva na krajnjem jugu i onog nepoznatog vlastelina na krajnjem severu, po?inju odmetanja i u samoj unutra?njosti Carevine. Od starih srpskih oblasti prva se odvojila od zajednice Zeta, pod Bal?i?ima. Zeta je bila odavno najbuntovnija na?a oblast, jo? i sad, sredinom XIV veka, sa me?anim stanovni?tvom i uvek gotova i na neke proteste. Sva prin?evska odmetanja srpska u prvoj polovini XIV veka poticala su iz te oblasti; jedan zetski ustanak izbio je odmah po Du?anovu stupanju na presto. Najmo?nija porodica Zete u ovo vreme behu Bal?i?i, ?ije je poreklo, sude?i po prezimenu, romansko, odnosno vla?ko. Nije poznato koji je događaj izbacio ovu porodicu na povr?inu; misli se samo, da su se istakli u poslednjem ratu protiv Simeona, i to u borbama oko Skadra. Njih su bila, kako u narodnoj pri?i, tri brata: Stracimir, đurađ i Bal?a, a imali su gradove Bar i Budvu, a mo?e biti i Skadar. Za vreme neprijateljstva između Dubrovnika i Srbije oni vode svoju posebnu politiku, protiv one koju zastupa car i njihov sused knez Vojinovi?. Kad je sklopljen mir u Onogo?tu, oni nastavljaju rat na svoju ruku bez obzira na to, ?to se car li?no zalo?io da dođe do mira. U toj ?injenici najbolji je dokaz, koliko je carev autoritet pao, kad se o?evidno protiv njegove volje smelo tako postupati. Njihovu nasrtljivost osetili su ubrzo svi susedi. U leto 1362. bili su u borbama s Ulcinjanima verovatno s toga, ?to su hteli da ih pokore, iako je grad bio svojina carice majke. Po?to je prestala opasna kuga, od koje je među drugima umro knez Vojislav, Bal?i?i god. 1364. dolaze u sukob sa novim albanskim dinastom, Karlom Topijom, koji se javlja kao "knez Arbanije". U tom sukobu đura Bal?i? dopada ropstva i Dubrov?ani se u oktobru te godine zauzimaju za nj da bude oslobođen. Njihovim posredovanjem do?lo je do mira u leto 1366., koji je bio kratka veka. Ve? u januaru 1368. nalaze se opet Bal?i?i na Mati, u pohodu na Karla.

Od uzurpacija ne osta po?teđena ni severna Srbija. U njoj se po svojoj bezobzirnosti i samovolji najvi?e isticao mladi, tek dvadesetogodi?nji ?upan Nikola Altomanovi? (rođen 1348. god.), sinovac kneza Vojislava Vojinovi?a, po svoj prilici najpre gospodar kraja oko Rudnika. Od leta 1367. on je napadao svoju strinu Gojislavu, udovicu Vojislavljevu, i do kraja oktobra 1368. uspeo je da je potisne iz cele njene oblasti i da postane mo?an gospodar od Rudnika do Trebinja i mora. U isto vreme ?upan Nikola je hteo da iskoristi i mete?e u Bosni i pomagao je odmetanje izvesnih ljudi bana Tvrtka, kao na primer humskog gospodara Sanka Miltenovi?a, a verovatno se hteo i osvetiti Tvrtku, jer je ovaj bio u vezama i pomagao Gojislavu. Dubrova?ka Republika nije bila nimalo zadovoljna novim susedom i uticala je sa svoje strane na njegove nove prijatelje, kao na ?upana Sanka, da se okane veza sa njim. U tom nije odmah uspela, jer se protiv Tvrtka borio i njegov mlađi brat Vuk, koga je ?upan Nikola isto tako potsticao i pomagao. Sukobi u isto?noj Bosni i humskom trebinjskom kraju izvrgli su se u pravi rat. Protiv ?upana Nikole ratovali su i Dubrovnik i ban Tvrtko, ali bez mnogo uspeha. Ban je, istina, skr?io svoje protivnike u Bosni, naterao je na pokornost i Sanka, ali samog ?upana Nikolu nije mogao da savlada. U leto 1370. god. do?lo je do mira između bana Tvrtka i ?upana Nikole, ali taj mir nije obuhvatio i Dubrova?ku Republiku, iako se Tvrtko trudio da joj pomogne i u tom pravcu.

Bujan i plahovit, ?upan Nikola se sve vi?e isticao kao pravi vladar. Od Dubrova?ke Republike tra?io je, da se njemu ispla?uje ?ak svetodimitarski dohodak, koji se pla?ao samo vladarima u Srbiji. Zna?i, da nije vodio ra?una ni o caru Uro?u ni o kralju Vuka?inu. Odbijanje Dubrov?ana da to u?ine dalo mu je povoda, posle sklopljenog mira sa Tvrtkom, da poja?a neprijateljstva protiv njih i da im u jesen 1370. god. nanese osetne ?tete. Kad su se Dubrov?ani, u nevolji, obratili za pomo? kralju Lajo?u, ovaj je naredio da se uti?e na ?upana, ali je ma?vanski ban Nikola Gorjanski, prijatelj Altomanovi?ev, to posredovanje izveo samo re?ima.

Isto?ni sused Altomanovi?ev u severnoj Srbiji bio je knez Lazar Hrebeljanovi?. Otac Lazarev, Pribac, bio je jedno vreme logofet cara Du?ana, a i sam Lazar proveo je vi?e godina u dvorskoj slu?bi obojice srpskih careva. Oko god. 1353. o?enio se Milicom, k?erkom kneza Vratka, potomka Vukana Nemanji?a, pa je tako stupio i posredno u veze sa vladala?kom ku?om. Njegov srodnik be?e ?elnik Musa, gospodar od 1363. god. Brvenika i njegove ?upe. On je imao za ?enu sestru kneza Lazara, od koje je dobio sina, u narodnoj poeziji poznatog Stevana Musi?a. Ni knez Lazar nije mogao ostati u prijateljstvu s Altomanovi?em. Za?to su do?li u sukob nije pobli?e poznato, ali glavna se borba između njih vodila oko va?nog Rudnika. Taj grad oteo je knez Lazar od ?upana Nikole krajem 1370. god., za vreme ovih njegovih zapleta na jugu.

Srpske velika?e na jugu ?ezdesetih godina XIV veka nije sasvim pribli?ila ni turska opasnost, koja je iz dana u dan postojala ve?a. God. 1361. pala je Dimotika, a 1363. god. Adrijanopolj, u koji Turci prenose svoju prestonicu. Ve? 1366. god. dr?e Turci celu rodopsku oblast. Emir Murat (1362-1389.), koji je nasledio svog od kuge umrlog oca Orkana, be?e jedan od najsilnijih turskih vladara, odlu?an u nameri da tursku vlast u?vrsti u Evropi. "?inilo se da je prezirao lake pobede", pi?e za nj H. Ganem, "i da je voleo sresti opasnost s ozbiljno??u junaka, sla?u?i triumfe na triumfe i u?vrstiv?i ih na kraju svojom krvlju". Vide?i tu opasnost od Turaka vizantiski car Jovan poku?a da stupi u veze sa Srbima. On uputi, u leto 1364., u Ser, carici monahinji, patrijarha Kalista, da nađe bazu za sporazum i zajedni?ku delatnost prema Turcima. Carica je bila sklona za sporazum. Ali, usred pregovora patrijarh se razboli i umre u Seru, gde bi i sahranjen. Car Jovan je poku?ao zainteresovati za sudbinu Balkana i zapadne sile. U zimu 1365. on je li?no krenuo u Mađarsku, ne bi li zadobio njenog borbenog kralja, Lajo?a Velikog, za rat protiv Turaka. Ne?to odziva on je na?ao i na mađarskom dvoru i na zapadu, gde je grof Amadej Savojski, sinovac carice Ane, organizovao neku vrstu krsta?ke, ali nevelike, ekspedicije. Ali ta se ekspedicija, u sporazumu s kratkovidom politikom Carigrada, obrnula koliko protiv Turaka toliko i protiv Bugara, ?to je samo unelo novu zlu krv i nepoverenje među ve? i ina?e prili?no zavađene balkanske narode i dr?ave.

Uz cara Uro?a naro?ito se podi?e Vuka?in Mrnjav?evi? sa bratom Uglje?om. Poreklo njihove porodice, koje se ve?e za vi?e mesta i oblasti, nije sigurno poznato, ali bi se moglo misliti da je odnekud iz zapadnih strana, iz humske ili zetske zemlje. U Trebinju se oko 1280. god. pominje neki Mrnjan, kaznac kraljice Jelene. U istom mestu nalazio se kao Du?anov namesnik 1346. god. neki vlastelin Uglje?a, mo?da mlađi sin Mrnjanov. Du?an je, kako znamo, u ju?nim oblastima voleo da ima kao vi?e ?inovnika pouzdanu srpsku vlastelu, stoga je, mo?da, vrednije ?lanove Mrnjanove porodice iz trebinjskog kraja premestio na jug. Vuka?in se prvi put spominje 1350. god. kao ?upan prilepskog kraja, gde je u?vrstio svoju porodi?nu vlast. Narodno predanje kazuje za nj, da je bio ?ura i s toga po spolja?njosti neugledan. Na fresci u manastiru Psa?i car Uro? je ?itavom glavom ve?i od njega, i razvijeniji. Vuka?inov lik nije tu nimalo simpati?an; izraz njegovih malih o?iju ima ne?eg lukavog i prodirnog. Najstariji Vuka?inov sin Marko, najpopularniji junak narodne epske poezije svih Ju?nih Slovena, javlja se prvi put 1361. god. kao poslanik cara Uro?a u Dubrovniku za vreme rata sa knezom Vojislavom. Zna?i, dakle, da je porodica u?ivala poverenje oba cara, i Du?ana i Uro?a. Narodno predanje govori, da je Marko bio pisar na Du?anovu dvoru, a za Vuka?ina tvrdi i ono, kao i najpouzdaniji istoriski izvori, da je bio ?ak ven?ani kum Uro?ev.

O Vuka?inu nema nekog naro?itog pomena sve do 1365. god. Te?ko bi bilo re?i da on, koji je nesumnjivo bio ?ovek ja?e volje i vrednosti, nije za to vreme ni?im skretao pa?nju na sebe, ali mi samo ne znamo u kom je pravcu to bilo. Ne znamo, isto tako, ni kad on uzima u Carevini glavnu ulogu, ni za?to, ni kako. Po svoj prilici on se izdi?e naro?ito ne toliko posle smrti caru odanog Vojislava Vojinovi?a (+1363.), ?ija se oblast nalazila daleko na zapadu, nego vi?e posle smrti despota Dejana, carskog zeta, i despota Olivera, ?iji je ugled u Ma?edoniji bio veoma veliki. Za njihova ?ivota, ?ini nam se, Vuka?inovo se dizanje ne bi moglo izvesti bez te?ih potresa. Velika je ?teta, ?to ni?ta ne znamo ni o tom kako je zavr?io svoj ?ivot despot Oliver i za?to njegovu oblast ne nasleđuju njegovi sinovi, nego sinovi despota Dejana, Jovan Draga? i Konstantin. Da je tu bilo nekog mete?a i poreme?aja mo?e se uzeti kao sigurno, ali se ne mo?e re?i u kolikoj su se meri oni razvili i kakve su im sve bile posledice.

Bi?e da su sve te prilike u neposrednom susedstvu Srbije dale podstreka vlastoljubivom Vuka?inu, da uzme vlast u svoje ruke. Li?ne ambicije mogao je pravdati dr?avnom potrebom. Ma koliko osion, izgleda ipak da nije bio bez izvesnih obzira. Upada u o?i, da on nije uzeo carsku titulu, nego titulu kralja; onu, koju je Uro? nosio za ?ivota Du?anova. U Dubrovnik, novembra 1366. god., dolaze zajedno po svetodimitarski dohodak poslanici i Uro?evi i Vuka?inovi. U Psa?i su na fresci izrađeni zajedno, kao vladari, i Uro? i Vuka?in. Moglo bi se, dakle, misliti, da je mogla biti neka dvojna vlada, kao donekle malo ranije u Vizantiji, kad su zajedno vladali car Jovan i Kantakuzen. Ali protiv takvog shvatanja govore izvesni na?i izvori, pisani sedamdesetih godina XIV veka. Stariji letopisi bele?e izri?no, da je Vuka?in "srinuo" cara s prestola i sam uzeo vlast, da je Uro? "mnoga ozlobljenja i muke i nevolje pretrpeo". U biografiji patrijarha Save kazuje anonimni pisac, kako je Uro? "bedu primio veliku od svoje vlastele", a kako se Vuka?in "drznuo na kraljevstvo". Uro?u je, doista, ostala gotovo sama titula; stvarne vlasti nije imao nikakve.

Vuka?in se proglasio za kralja u Prilepu krajem 1365. god. Njegov primer delovao je zarazno i izazvao prohteve i svih drugih; od 1365. Srbija, i pored o?igledne opasnosti od Turaka po?inje da se rasipa. Vuka?in je skupio pod svojom vla??u u glavnom Staru Srbiju i severnu i zapadnu Makedoniju, s gradovima Prizrenom, Skopljem, Prilepom i Ohridom. On sam kazuje, da je "gospodin zemlji srpskoj i Grkom i zapadnim stranam". U svojim poveljama on nigde, ni jednom re?ju, ne pominje svoj odnos prema caru, a u celom svom radu on se pona?a kao potpuno samostalan vladalac. Njegov brat Uglje?a progla?ava se despotom u oblasti gr?ke Makedonije, koja je po?injala ispod Prilepa i obuhvatala dramsku i sersku oblast. Ne zna se kad je uzeo za ?enu blagorodnu gospođu Jefimiju, ?enu izvanredno lepog umetni?kog ose?anja, koja je imala primetan knji?evni dar (n. pr. zapis na ikonici za umrlog sina, vezena pohvala knezu Lazaru) a bila vrlo dobra vezilja (naro?ito joj je lep rad pla?tanica, danas u manastiru Putni, rađena zajedno s nekom, bli?e nepoznatom, bazilisom Eupraksijom). Ona je bila k?i ?esara Vojihne, Du?anova namesnika u dramskoj oblasti. Uglje?a je, verovatno, dobio taj kraj iza tastove smrti, a svoje posede ra?irio je delimi?no i na ra?un careve majke, od koje je uzeo i Ser, i to, po svoj prilici, pre izvesnim pritiskom, ako ne ve? silom, nego dobrovoljnim ustupanjem.

Svoj polo?aj Vuka?in se trudio da u?vrsti porodi?nim vezama. Za jednog od svojih sinova, Marka ili Andriju, hteo je dobiti jednu devojku iz porodice hrvatskih ?ubi?a, orođenih s carem Du?anom, koja je u to vreme ?ivela na srodni?kom dvoru bana Tvrtka. Taj brak spre?io je papa, koji nije dozvoljavao da jedna katoli?ka princeza pođe za "?izmatika". Ne znamo kad se Marko ven?ao sa Jelenom, k?erkom na jugu mo?nog vojvode Hlapena. Svoju k?er Oliveru udao je Vuka?in za đuru Bal?i?a. Po nekoj bli?e nepoznatoj vezi bio je kraljev srodnik i ugledni ohridski vlastelin, Ostoja Rajakovi? (+1379.). Zahvaljuju?i svojoj energiji, a donekle i tim vezama, kralj Vuka?in je postao apsolutno priznati gospodar cele Makedonije.

Protiv ?upana Nikole spremao se u prole?e 1371. god. opasan savez. Svi njegovi susedi imali su dosad s njim sukoba izuzimaju?i jedino Brankovi?e s Kosova, od kojih je bila njegova majka. Nije dovoljno jasno, ko je sve uticao da se na njega digao sam kralj Vuka?in, pored Dubrov?ana i Bal?i?a. Verovatno je Vuka?in u mladom ?upanu, koji tra?i za sebe vladarske dohotke, gledao suparnika, koji mu je, ve? zbog svoje velike oblasti i snage, mogao postati opasan. Mo?da je ?upan preduzimao ?togod i protiv Bal?i?a, sa kojima se njegova oblast grani?ila u dugoj liniji. Oko 20. juna stigao je kralj Vuka?in sa sinom Markom i vojskom pod Skadar, odakle se spremao, s Bal?i?ima zajedno, da krene prema Onogo?tu, u susret Altomanovi?u. Dubrova?ka Republika bila je spremna, da na svojim lađama prebaci jedan deo vojske u Altomanovi?evo podru?je, u Konavlje, da ga napadne ? sa te strane. Ali upravo u vreme kad je trebalo da otpo?ne ta ofanziva, koja je mogla da bude kobna po Altomanovi?a, stigo?e kralju Vuka?inu glasovi o velikoj turskoj opasnosti s juga, i on morade na brzu ruku vra?ati vojsku i krenuti i sam natrag, u isto?nu Makedoniju.

Kralj Vuka?in je, koliko se po njegovim postupcima dade suditi, bio vojni?ka priroda i ?ovek bez mnogo obzira, dok je njegov brat Uglje?a imao intelektualnog interesa i pokazivao izvesnih diplomatskih sposobnosti. Poznat je naro?ito kao pomaga? manastira. U Svetoj Gori, kuda je i li?no odlazio, on je obnovio manastir Simopetru i obilato pomagao Hilandar, u kome su bili sahranjeni njegov tast ?esar Vojihna i njegov mali sin Uglje?a. Poznat je i kao pomaga? Arhanđelova Manastira kod Gabrova. Nastavljaju?i veze koje be?e po?eo 1364. god. vaseljenski sabor u Seru, on ?ivo radi da izmiri obe crkve, srpsku i gr?ku, i da ostvari politi?ki savez sa Vizantijom. U tom poslu poma?e ga ohridski arhiepiskop Grigorije, kao i druga sve?tena lica, koja su te?ko ose?ala carigradsko prokletstvo. Uglje?a se nije ustru?avao da Du?anovo progla?enje carstva i patrijar?ije prizna kao nekanoni?no nalaze?i da nema naro?ite potrebe braniti ustanovu carstva koje se i onako srozava. U ostalom, i neki savremeni srpski duhovni krugovi mislili su kao i on. Nastavlja? ?itija arhiepiskopa Danila pi?e, kako je car Du?an pomenuto progla?enje izveo "kako ne podoba", a "ne po zakonu ni sa blagoslovom carigradskog patrijarha, kako treba". Uglje?ina pomirljivost bila je izraz nesumnjive politi?ke potrebe. On je jasno video sve ve?e ja?anje Turaka i sve neposredniju opasnost od njih. Od srpskih dinasta on im je prvi bio na udarcu. Ali njegova pomirljivost tuma?ena je u Carigradu ne toliko kao politi?ka mudrost koliko kao naro?ita slabost i s toga su pregovori o izmirenju i?li vrlo sporo; Grci su, na ime, mislili da mogu postavljati uslove i te?e vrste. Tek u maju 1371. do?lo je do kona?nog obja?njenja. Vaspostavljeno je jedinstvo između obe crkve, na ?tetu, naravno, pe?ske patrijar?ije; ali taj sporazum nije obavezivao sve Srbe nego samo podanike Uglje?ine, a sem toga bio je i suvi?e pripreman. Posle ?etiri meseca nestalo je i Uglje?e i njegova dela; ostalo je samo uverenje, da stvari treba dovesti u red.

Jo? se ne mo?e sa pouzdano??u utvrditi kako je do?lo do srpskog pohoda protiv Turaka u jesen 1371. god. Da se taj pohod nije spremao iz ranije najbolji je dokaz u tom, ?to je kralj Vuka?in sa sinom Markom, juna meseca, do?ao s vojskom pod Skadar, da odatle, s drugim saveznicima, deluje protiv Nikole Altomanovi?a. Ma kako kratak taj bi pohod, s povratkom u Makedoniju, imao trajati najmanje do kraja leta. Ali, s druge strane, jedan na? pisar iz tog vremena, monah Isaija, pi?e izri?no, da su Vuka?in i Uglje?a krenuli "na izgnanje Turaka". Da je ofanziva preduzeta od Srba vidi se jasno i po tom, ?to je boji?te bilo van srpske granice. Najverovatnija ?e biti pretpostavka, da je despot Uglje?a bio obave?ten o nekim dotle nenadanim turskim pripremama ili o nekoj veoma povoljnoj prilici za napadaj, pa da se re?io da Srbi njih preduhitre ili da iskoriste priliku. Tako se mo?e objasniti nagli Vuka?inov povratak i srpska ofanziva. Izgleda da je Uglje?a hteo da napane Turke u samom Jedrenu, za vreme otsutsva cara Murata u Maloj Aziji. Srbi su doista prodrli do blizu Jedrena, u ?umoviti kraj ?rnomena (sada ?irmena), na Marici. Ali tu ih 26. septembra 1371. snađe strahovit poraz. On je do?ao kao posledica jednog no?nog prepada, u kome su Srbi potpuno izgubili glavu. Srpski kaluđerski letopisci prikazuju to kao bo?iju kaznu za postupak Mrnjav?evi?a prema caru Uro?u; naro?ito isti?u da se ?ak nisu mogla na?i ni mrtva tela Vuka?inova i Uglje?ina. Srpska pogibija bila je, doista strahovita, najbezglavija u celoj na?oj pro?losti. Zapam?ena je dobro i u narodnom predanju toga kraja i u narodnoj epskoj poeziji. Mesto borbe i danas se zove Srbsindigi, t. j. srpska pogibija; a u narodnoj frazeologiji uzre?ica "odnela ga mutna Marica" potse?a na tu kobnu borbu, kad je ta reka

Udarila mutna i krvava,
Pa pronosi konje i kalpake,
Ispred podne ranjene junake.

Narodno predanje kazuje, da su Vuka?in i Uglje?a, kao te?ko ranjeni, bili poubijani posle borbe od lakomih sluga ili namernika.

Bitka na Marici je jedan od najsudbonosnijih događaja ne samo u istoriji srpskog naroda, nego i celog Balkana uop?te. Ako i slu?ajan srpski je poraz bio potpun; ?to ga Turci nisu odmah iskoristili u ve?oj meri to je za to, ?to im se dobar deo vojske nije nalazio u Evropi i ?to i sami nisu bili potpuno svesni kolikog je obima bila ova njihova pobeda. U Ma?edoniji nije bilo nikog ko bi mogao zadr?ati s uspehom njihov ve?i nalet; svi su bili pod utiskom stra?ne pogibije, koja je sna?la glavnog gospodara zemlje i naja?eg među svima. U mari?koj bici turska sila je slomila najopasnijeg vojni?kog protivnika na Balkanu; u Trakiji i Ma?edoniji ona je posle toga neosporno glavni ?inilac. Put za dalja osvajanja bio je otvoren sve do Morave na severu i Neretve na zapadu. Srbija je ovim udarcem odjednom survana u red dr?ava drugog i tre?eg reda, kojoj je posle toga ne samo nedostajala snaga nedavnog Du?anovog vremena, nego i vera u nju. Odmah iza ovoga delovi doju?era?nje carevine moraju da tra?e naslona kod tuđih dr?ava i primaju na sebe vazalske obaveze. Druge, one u Makedoniji, postaju turski podlo?nici. Od te godine po?inju Turci da ?ire svoju vlast nad Ju?nim Slovenima.

Brzo razvijena Du?anova dr?ava brzo je i propala. Petnaest godina trebalo je njemu da od mladog zetskog kralja postane mo?ni car, 1331-1346., a ta?no petnaest godina trebalo je od njegove smrti pa do mari?ke katastrofe, 1355-1371. Razbijena u nekoliko malih oblasti, nejakih po vlastitoj snazi ne samo za dela ve?eg obima nego i za uspe?an otpor protiv silnog turskog zavojeva?a, Srbija se dr?ala u te?kom naporu jo? jedno stole?e, a izvesne njene zemlje i ne?to malo du?e: ali, ne vi?e kao dr?ava smelih planova za budu?nost, nego kao bolesnik koji se gr?evito hvatao da o?uva ?ivot.

Srpski poraz iskoristi?e prvi Grci i jo? u novembru iste godine njihova je vojska u?la u Ser. Akcijom je upravljao solunski namesnik Manojlo Paleolog, docniji car. Gde se sklonila Uglje?ina udovica u prvi mah nije poznato. Pouzdano je, da se tad pokaluđerila (otad nosi ime Jefimija) i da je kraj ?ivota provela sa kneginjom Milicom. Sahranjena je u manastiru Ljubostinji.

Naskoro iza bitke na Marici, 4. decembra 1371. umro je i car Uro?. Docnija pri?anja, nastala mo?ebiti u vezi sa u nas poznatim i popularnim pri?anjima iz romana o Tristanu, kazivala su, da je kralj Vuka?in li?io cara ne samo prestola nego i ?ivota. A ubio ga je, govorila su najrasprostranjenija pri?anja i narodne pesme, u lovu, na vodi, kad se car sagao da se osve?i. Na?a crkva je, na osnovu tog predanja, oglasila Uro?a za mu?enika i uzela ga u seriju svojih svetitelja. Njegovo telo, obreteno tek 1584. god. u zapustelom manastiru kod ?arenika, nalazi se danas u manastiru Jasku, u Sremu. S njim je izumrla mu?ka linija srpskih Nemanji?a. Simeonova loza dr?ala se jo? neko vreme u Tesaliji. Simeonov sin, "car" Jovan Uro?, smatrao se vi?e Paleologom nego Nemanji?em i bio je ?ista kaluđerska priroda. Odrekao se vlasti ve? 1381. god. i primio mona?ki ?in; potpuno povu?en, predan knjizi i molitvi, umro je kao monah Joasaf 1423. god. Najstariji srpski Koporinski Letopis govori sa simpatijom o ovoj grani srpske dinastije, nalaze?i kako je ona "radi na?ih grehova" li?ena svog ota?estva. S Joasifovom smr?u nestalo je i nje.

Godina 1371. pretstavlja jednu od najsudbonosnijih u istoriji Srbije i Balkana. Smrt trojice vladara cara Uro?a, bugarskog cara Jovana Aleksandra i kralja Vuka?ina i strahovita srpska pogibija na Marici ?inili bi i ina?e va?ne datume, ali u ovom sticaju prilika oni nagove?tavaju kobni obrt sre?e hri??anskih balkanskih dr?ava.

Jo? kao de?ak Uro? je veren sa rođakom vizantijskog cara, ali nju nije o?enio.

Car Uro? je 1360. godine uzeo za ?enu Anu, k?er vla?kog kneza Aleksandra. Jedna sestra nove carice bila je udata za sina bugarskog cara Aleksandra, a vidinskog gospodara Stracimira, brati?a carice majke Uro?eve. S toga je sasvim opravdano Jiri?ekovo mi?ljenje, da je carica majka bila posrednik u toj ?enidbi, poja?avaju?i tako veze nemanji?ske dinastije sa svojim rodom.

• Grb Uro?evog carstva prema ilirskim grbovnicima

• Vladimir ?orovi? , ?Istorija srpskog naroda“
• Vladimir ?orovi? , ?Istorija srpskog naroda“
• Vladimir ?orovi? , ?Istorija srpskog naroda“
• Stanoje Stanojevi? , ?Istorija srpskog naroda“

• ?Zemaljski i nebeski putevi nejakog“ Arhivirano 2012-06-19 na Wayback Machine-u ( Politikin Zabavnik , 7. septembar 2007 , broj 2900, godina LXIX)
• Povelja cara Stefana Uro?a V za Dubrov?ane, sastavljena 1362. godine u Onogo?tu (kasniji Nik?i?)
• SPOMEN SVETOG URO?A V, CARA SRPSKOG Arhivirano 2015-09-23 na Wayback Machine-u

Prethodnik: Stefan Du?an

Car Srbije ( 1355 ? 1371 )

Nasl j ednik: niko