Sojuz 2 (Sojuz 2.1a/2.1b/ST/STK)
Sojuz-2.1a raketa spremna za poletanje sa satelitom MetOp.
|
| Funkcija
|
Bespilotna
raketa nosa?
|
| Proizvođa?
|
CSKB-Progres
|
| Zemlja porekla
|
Rusija
|
| Dimenzije
|
| Visina
|
46,1 m
|
| Pre?nik
|
2,95 m
|
| Masa
|
312 t
|
| Stepeni
|
2 ili 3
|
| Nosivost
|
| Kapacitet u
NZO
|
9.200 kg
|
Kapacitet u
GTO
|
3.250 kg
|
| Istorija lansiranja
|
| Status
|
aktivna
|
| Lokacije
|
Bajkonur
Pleseck
Kuru (Fr. Gvajana)
Vosto?ni
(od 2015.)
|
Ukupno
lansiranja
|
44 (
2.1a:
20,
2.1b:
24)
|
| Uspe?nih
|
41 (
2.1a:
19,
2.1b:
22)
|
| Neuspe?nih
|
1 (
2.1b
)
|
Delom
neuspe?nih
|
2 (
2.1a
1,
2.1b
1)
|
| Prvi let
|
2.1a:
8. novembar 2004.
2.1b:
27. decembar 2006.
|
Zna?ajna
lansiranja
|
COROT
,
GLONASS
|
| Dodaci
|
| Br. dodataka
|
4
|
| Motori
|
1
RD-117
|
| Potisak
|
1.021,097 kN
|
| Specifi?ni impuls
|
310 s
|
Vreme
sagorevanja
|
120 s
|
| Gorivo
|
Te?ni
kiseonik
/
RP-1
|
| Prvi stepen
|
| Motori
|
1
RD-118
|
| Potisak
|
999,601 kN
|
| Specifi?ni impuls
|
311 s
|
Vreme
sagorevanja
|
286 s
|
| Gorivo
|
Te?ni kiseonik/
RP-1
|
| Drugi stepen
|
| Motori
|
1
RD-0124
|
| Potisak
|
294 kN
|
| Specifi?ni impuls
|
359 s
|
Vreme
sagorevanja
|
300 s
|
| Gorivo
|
Te?ni kiseonik/
RP-1
|
| Tre?i stepen - Fregat (Opciono)
|
| Motori
|
1
S5.92
|
| Potisak
|
19,6 kN
|
| Specifi?ni impuls
|
327 s
|
Vreme
sagorevanja
|
877 s
|
| Gorivo
|
N
2
O
4
/
heptil
|
Sojuz-2
,
GRAU indeks
14A14
, je zajedni?ka oznaka za novu verziju
ruske
rakete
Sojuz
. U osnovnoj konfiguraciji, ova
raketa nosa?
ima tri stepena koji slu?e za postavljanje
satelita
i drugih
svemirskih letelica
u
orbitu
. Potisnici i prva dva stepena rakete su dobili nove, modernizovane
raketne motore
sa unapređenim sistemima ubrizgavanja goriva u odnosu na prethodne verzije ove rakete. Digitalna kontrola leta i sistem
telemetrije
omogu?avaju da raketa bude lansirana sa fiksne platforme, dok su lansirne platforme ranijih verzija morale da budu rotirane jer raketa nije bila u mogu?nosti da se okrene tokom leta.
Rakete Sojuz-2 ?esto su opremljene dodatnim tre?im stepenom koji omogu?ava lansiranje satelita u vi?e orbite, poput
geosinhrone orbite
. Tre?i stepen rakete je opremljen nezavisnim kontrolama leta i telemetrijom u odnosu na ostatak rakete.
Fregat
je naj?e??e kori??en tre?i stepen i proizvodi ga
NPO Lavo?kin
.
Rakete Sojuz-2 trenutno se lansiraju sa lansirne rampe 31 kosmodroma
Bajkonur
i lansirne rampe 43 kosmodroma
Pleseck
. Komercijalna lansiranja rakete se sprovode sa lansirne rampe 31 u Bajkonuru i
ECA
lokacije kosmodroma u
Francuskoj Gvajani
. Sojuz-2 je zamenila raketu Molnija-M
[1]
i po?inje da zamenjuje rakete Sojuz-U i Sojuz-FG koje su jo? u upotrebi, ali se o?ekuje da budu penzionisane od 2014. godine.
[2]
[3]
Familija raketa Sojuz-2 uklju?uje varijante 2.1a, 2.1b i 2.1v. Prve dve varijante predstavljaju modifikaciju rakete Sojuz-U, dok je 2.1v ?lak?a“ verzija rakete (bez ?etiri potisnika).
Prilikom lansiranja sa rampe ELS u
Francuskoj Gvajani
, Sojuz-2 je uvek opremljena omota?em tipa ST. Ova verzija se naziva
Sojuz-ST
ili
Sojuz-STK
, gde ?K“ u nazivu predstavlja specijalne mere koje se preduzimaju tokom sastavljanja rakete i lansiranja u toplim i
vla?nim
uslovima
ekvatorijalne klime
.
Ova verzija rakete uklju?uje konverziju iz analognog u digitalni sistem kontrole leta i unapređene motore na potisnicima i prvom stepenu sa modernizovanim sistemom ubrizgavanja goriva. Digitalna kontrola leta i sistem
telemetrije
omogu?avaju da raketa bude lansirana sa fiksne platforme, dok su lansirne platforme ranijih verzija morale da budu rotirane jer raketa nije bila u mogu?nosti da se okrene tokom leta. Digitalni upravlja?ki sistem takođe omogu?ava lansiranje ve?ih komercijalnih satelita, uz pomo? ?irih i du?ih omota?a poput omota?a tipa ST. Ovi omota?i tokom leta stvaraju veliku aerodinami?ku nestabilnost i zato nisu mogli da budu kori??eni u starijim verzijama rakete, jer stari analogni sistemi nisu mogli da upravljaju raketom u toku leta. U drugom stepenu raketa i dalje koristi motor RD-0110 koji je kori??en i u starim verzijama.
Verzija 2.1a/ST se ponekad naziva i
Sojuz-ST-A
. Prvo lansiranje, iz Francuske Gvajane 17. decembra 2011. godine, bilo je uspe?no i u orbitu su lansirana 4 satelita.
U ovoj verziji u drugom stepenu rakete se koristi unapređeni raketni motor
RD-0124
.
Verzija 2.1b/ST se ponekad naziva i
Sojuz-ST-B
. Prvo lansiranje, iz Francuske Gvajane 21. oktobra 2011. godine, bilo je uspe?no i u orbitu su lansirana prva dva satelita
evropskog navigacionog sistema
.
Prvi nacrti verzije 2.1v pojavili su se 2009. godine. Zami?ljeno je da ona bude ?lak?a“ verzija Sojuz-2 rakete, bez ?etiri potisnika sa strane. Motor prvog stepena bi?e zamenjen sna?nijim
NK-33
, a kasnije jo? sna?nijim
RD-193
raketnim motorom. Raketa bi u ovakvoj konfiguraciji mogla da dostavi teret od 2.800
kg
u
nisku Zemljinu orbitu
.
[4]
Sojuz-2, kao i verzija Sojuz-U koja predstavlja prvu modernizaciju originalne rakete
R-7
, ima svoje prednosti i mane u odnosu na druge rakete nosa?e u svojoj klasi.
Prednosti:
- dokazani dizajn ? zajedno sa verzijama Sojuz-U i Sojuz-FG do polovine
2013
. godine lansirana je preko 850 puta, ?ime se svrstava u jednu od najpouzdanijih
raketa nosa?a
na svetu
- relativno nizak pritisak raketnih motora ? pritisak motora kod verzije 1a iznosi 70
atmosfera
, dok je kod verzije 1b oko 160
atmosfera
, ?to daje veliku sigurnosnu marginu
- razrađen proces proizvodnje ? tokom decenija proizvodnje otklonjene su gre?ke u procesu izrade i sklapanja delova rakete, tro?kovi proizvodnje su mali a kontrola kvaliteta na visokom nivou
Mane:
- zbog kori??enja starih proizvodnih tehnologija posti?e se relativno lo? maseni odnos (odnos mase tereta koji se lansira u odnosu na poletnu masu rakete) u odnosu na moderne rakete, koje u procesu proizvodnje koriste najnovije proizvodne tehnologije
- kori??enje
vodonik-peroksida
za pokretanje turbomotora prvog i drugog stepena, umesto da se koristi isto gorivo koje koriste raketni motori tih stepena rakete, ?ime bi se pobolj?ala efikasnost
- upotreba te?kog
azota
(umesto
helijuma
) za stavljanje rezervoara sa gorivom pod pritisak. Međutim, prvi i drugi stepen verzije 2.1v, kao i tre?i stepen verzije 2.1b/ST-B, za odr?avanje pritiska koriste helijum
- upotreba raketnih motora sa otvorenim ciklusom sagorevanja koji imaju manji stepen iskori??enja u odnosu na motore sa zatvorenim ciklusom. Raketni motori sa otvorenim ciklusom sagorevanja se smatraju bezbednijim jer se u vanrednim situacijama stvari odvijaju sporije, ?to je prednost prilikom kori??enja rakete za lansiranje ljudske posade u
svemir