Znaci bolesti (?esto u spoju: ? znaci i simptomi ”) su promene koje se javljaju sa nastankom bolesti . Utvrđuje ih lekar pri pregledu bolesnika (ili veterinar pri pregledu ?ivotinje ). Mo?e i ne mora da se radi o znacima koje mo?e da zapazi sam bolesnik ili njegova okolina. ^[1] Dakle radi se o objektivnim znacima bolesti, odnosno promenama kao medicinskim ?injenicama, koje su uo?ene kod bolesnika nakon posmatranja od strane za to kompetentne osobe, primenom dijagnosti?kih procedura (patolo?ki nalazi i dr.), pa i vidljive promene uo?ene od strane tre?eg lica (npr. ?lana porodice).

U odsustvu mogu?nosti (potrebnih znanja, dijagnosti?kih sredstava i dr.) objektivnog utvrđivanja medicinskih ?injenica, ljudi naj?e??e govore o svojim subjektivnim tegobama ? simptomima.

Simptomi ( gr?. σ?μπτωμαa - ?nesre?an slu?aj“, ?nezgoda“ i ?gubitak“, koja dolazi od re?i, συμπιπτω - ?zadesiti“ ), ^[2] su subjektivni do?ivljaji telesnih promena koje nastaju u toku nekog patolo?kog stanja ( bolesti ) ili procesa u organizmu .

Razli?iti bolesnici, simptome bolesti subjektivno do?ivljavaju na razli?ite na?ine, pa tako kod pojedinih bolesnika simptomi iste bolesti izazivaju jak do?ivljaj subjektivnih tegoba, dok drugi bolesnici te tegobe jedva prime?uju. Neke specifi?ne bolesti ispoljavaju tipi?nu grupu simptoma, npr trijada karakteristi?nih simptoma. Međutim, pojedini simptomi ponekad ozna?avaju ili definini?u u velikoj meri nepoznatu etiologiju (uzrok) ili patogenezu (razvoj) bolesti, ili se koriste se kao sinonimi za te bolesti. Skup ve?eg broja objektivnih i subjektivnih simptoma defini?e se kao sindrom . ^[3]

Znaci i simptomi bolesti imaju veliki zna?aj za brzo postavlje dijagnoze bolesti koja ih je izazvala. Simptomatologija je posebna oblast medicine koja se bavi otkrivanjem, prou?avanjem, sistematizacijom i ozna?avanjem ( vidi: MKB-10 ) simptoma i znakova bolesti.

Po znacima i simptomima, karakteristi?nim za određena patolo?ka stanja, postavlja se dijagnoza bolesti, a uspostavljanjem podudarnih i nepodudarnih znakova i simptoma vr?i se diferencijalna dijagnoza , tj. razlikuju bolesti koje imaju neke zajedni?ke karakteristike.

U humanoj medicini i veterini , ?znak“ ili skup pozitivnih ili negativnih znakova je objektivna manifestacija bolesti , identifikovana od strane lekara (ili veterinara) u toku konsultacije ili pregled pojedinca-?ivotinje (ili grupe lekara-veterinara), ali mogu biti uo?eni i od samog bolesnika (vlasnika ?ivotinje) ili njegove okoline, ?to u mnogome zavisi od nivoa obrazovanja i zdravstvene prosve?enosti tih osoba. Znak je bilo koji objektivan dokaz bolesti (npr. otok , ?utica ili ginekomastija su klini?ki znaci koje lekar-veterinar mo?e uo?iti tokom pregleda, ali i nakon određenih dijagnosti?kih procedura, ili krv u stolici je znak bolesti, to mo?e prepoznati pacijent, lekar, medicinska sestra, veterinar ili neko drugi). Znak mo?e biti i normalna pojava bez patolo?kog zna?aja. ^[4]

Za razliku od znaka, u humanoj medicini, simptom , je subjektivan opis tegoba koje bolesnik do?ivljava u izra?enom stepenu, i bolesnici ga koristi da opi?e svoje tegobe lekaru. To je ne?to ?to samo bolesnik mo?e da ose?a i da opi?e. Interpretacija simptoma, je zato ?esto razli?ita kod razli?itih osoba ?to zavisi od na?ina na koji bolesnici do?ivljavaju tegobe, ali i od nivoa njihovog li?nog obrazovanja i zdravstvene prosve?enosti . Bol , stenogardija (tegobe iza grudne kosti), malaksalost, zujanje u u?ima itd., su simptomi , koji mogu na razli?iti na?in biti opisani od bolesnika. Ponekad mogu i svesno biti potencirani (?preuveli?ani“)od strane pacijenata u cilju ostvarenja sekundarne dobiti. ^[4]

Subjektivni do?ivljaji telesnih promena u fiziolo?kim stanjima organizma , (npr. trudno?a , dojenje , fiziolo?ka ?utica novorođen?eta i dr.), na spadaju u simptome bolesti, jer se re? simptom u medicini primenjuje samo u patolo?kim stanjima, ?kao karakteristi?ni znak, oznaka određenih patolo?kih promene u organizmu“ ^[5] . Do?ivljaji telesnih promena u određenim normalnim fiziolo?kim stanjima, odnosno same te promene nazivaju se znacima, indikacijama, nagove?tajima (ne i ?simptomima”).

Sindrom je u medicini, i klini?koj psihologiji, skup dva ili vi?e, međusobno povezana simptoma/znaka bolesti, koji zajedno ?ine jednu jedinstvenu nozolo?ku celinu neke bolesti (npr. anksiozno-depresivni sindrom, paranoidni sindrom, Korsakovljev sindrom). Ređe se koristi i izraz ?simptomski/simptomatski kompleks”.

Neki znaci bolesti su op?ti, a drugi vi?e ili manje specifi?ni. ^[1]

To su naj?e??e povi?ena telesna temperatura , smanjena telesna te?ina , znojenje , otok (edem) itd. Oni su veoma ?esti kod mnogih bolesti, pa njihova pojava ne ukazuje na oboljenje konkretnog organa i ne upu?uje na određenu bolest. Na primer, otoci su znak bolesti kod bilo kog od navedenih organa: srca, bubrega, krvnih sudova, jetre, poreme?aja ishrane, povreda itd, i zato njihova pojava zahteva dopunska ispitivanja navedenih organa, da bi se postavili dijagnoza bolesti koja ih je izazvala. ^[1]

Ovo su ujedno i op?ti simptomi bolesti.

Prisutni su samo kod bolesti određenih organa i u određenim bolestima. Oni jasno ukazuju koji je organ oboleo i od koje polesti. Na primer ?utica (prebojenost ko?e ?utom bojom) je objektivni znak koji se javlja zbog pove?ane koncentracije ?u?nih boja u krvi i prisutna je kod bolesnika sa hemoliti?kom ?uticom, sa oboljenjima jetre ili opstrukcijom (preprekom) u ?u?nim putevima. Prema tome ?utica je specifi?an znak u odnosu na pojavu temperatureili otoka (edem) ^[1]

Isto tako postoje i specifi?ni simptomi bolesti. ?esto se samo na osnovu njih, sa dosta pouzdanosti, mo?e postaviti dijagnoza neke bolesti. Primeri speifi?nih simptoma:

• Jak bol iza grudne kosti pra?en stezanjem koji se ?iri prema vratu i du? leve ruke i i??ezava nakon primene nitroglicerina pod jezik sa velikom verovatno?om ukazuje na koronarnu bolest srca .
• Jak bol, pra?en gr?evima, ispod desnog rebarnog luka i ?iri se pozadi u leđa prema desnoj lopatici i ?esto je pra?en mu?ninom i povra?anjem govori o ?u?nim kolikama .
• U?estalo mokrenje sa znacima pe?enja-?arenja i porastom temperature tela , ukazuje naj?e??e na upalu mokra?nih puteva itd.

U humanoj i veterinarskoj medicini, znaci bolesti prema vrsti i zaklju?ku koji se mo?e doneti na osnovu njihovog prisustva mogu biti: ^{[4] [6] [7]}

To su znaci koji ukazuju na trenutno stanje i mogu?i ishod nastalih promena (bolesti) u organizmu bolesnika (odnosno, ukazuju na bolest pre nego ?to se potvrdi dijagnoza bolesti). Prognosti?ki znaci uvek ukazuju na budu?i razvoj bolesti.

Znaci koji (uzimaju?i u obzir trenutno stanje u organizmu bolesnika), ukazuju da je u pro?losti kod bolesnika postojalo određeno oboljenje sa istim znacima. Anamnesti?ki znaci uvek ukazuju da je bilo pojave sada?njih znakova bolesti i u bliskoj ili dalekoj pro?losti.

To su objektivni zanci bolesti dobijeni kao rezultat klini?kog ispitivanja, i slu?e za jasno postavljanje dijagnoze bolesti.

Posebno karakteristi?ni znaci bolesti, prisutni kod samo određenih bolesti, i van svake sumnje, dokazuju da je ta bolest prisutna. Morfolo?ki patognomi?ni znaci su relativno retki. Ka?e se i patognomski znaci .

Izgled pojedinih vidljivih znakova bolesti:

• 
  Otok o?nog kapka
• 
  Plavetnilo ko?e ( cijanoza )
• 
  ?utica
• 
  Ginekomastija

Neki poznatiji/karakteristi?niji znaci bolesti:

A ? B	C ? G	H ? K	L ? O	L ? ?
Adenopatija Afazija Alopecija Amenoreja Anasarka Angiom Anozognozija Anuria Apneja Apraksija Arefleksija Astenija Ataksija Babinski (znak) Bradikardija Bradipneja Bru?inski (znak) Bubuljica Bula (mehuri? )	Cijanoza ?vori? Dermoabrazija Diks-Halpikeov (znak) Disfazija Dispneja Dispraksija Diureza (test) Dizartrija Egzoftalmus Eholalija Enoftalmija Eritem Erozija Galop srca Ginekomastija Gojaznost Groznica Gu?avost	Halucinacije Hemianopsija Hepatomegalija Hiperaktivnost Hiperamnezija Hiperrefleksija Hipertenzija Hirutizam Iscrpljenost Ispljuvak Ka?alj Kaheksija Kernigov (znak) Klonulost Krepitacije Krvni pritisak Ksantelazma Ksantoma Kseroderma Kurvoazije-terijerov (znak ) Kvostekov (znak)	Laseguov (znak) Logoreja Makroglosija Makula Marfijev (znak) Mehuri? Meningealni znaci Meningizmus Midrijaza Miksedem Mioza Musetov (znak) Mutizam Negativizam Nekroza Nistagmus Nozofobija Abrazija Edem	Papula Povra?anje Psihomotorna usporenost Puls Purpura Rascep Raselov (znak) Refleksi Rombergov (znak) Splenomegalija Strije Tahikardija Tahipneja Te?ina Tik Traubeov (znak) Tremor Ulceracija Vrtoglavica ?utica

1. Anti? R. Interna propedevtika, Institut za stru?no usavr?avanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
2. Risti? S. M. Klini?ka propedevtika, Zavod za ud?benike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.

• Medical Decision Support Computing ( en )
• Medical symptom report creator ( en )
• Medical Symptoms Database ( en )
• Online Medical Symptom Checker Arhivirano 2005-10-29 na Wayback Machine-u ( en )
• Symptomat Online Medical Symptom Checker Arhivirano 2014-01-02 na Wayback Machine-u ( en )
• Lista znakova i simptoma bolesti od A-Z ( en )