Ovo je ?lanak o napravi za merenje vremena. Za druga zna?enja, vidi sat (razvrstavanje) .

?asovnik ili sat ( tur. saat < arap. ?????? , s??a ), naprava ili uređaj za merenje vremena, ponajpre za određivanje doba dana; takođe ura ili dobnik . Satovi koji se koriste u tehni?ke svrhe, ili sa izuzetno velikom precizno??u se ponekad nazivaju hronometri . Sat u svojoj naj?e??oj modernoj formi (u upotrebi od 14. veka ) pokazuje sate (?asove), minute , a ponekad i sekunde u periodu od 12 ili 24 sata.

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizi?ke procese koji se ponavljaju s određenom u?estalo??u, i na?in da se izmeri koliko taj proces traje. Kao ?to se godi?nja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protka određenih du?ih perioda vremena, tako se i kra?i periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta. Sun?ani sat , koji meri vreme dana pomo?u smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima. Kandila i ?tapi?i tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su kori??eni kao satovi. Pe??ani satovi merili su vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi.

Istori?ar Vitruvije izve?tava da su stari Egip?ani koristili klepsidru , vremenski mehanizam koji radi na vodu. Histori?ari se ne sla?u o poreklu ?Antikitera mehanizma“ (satnog mehanizma pronađenog kraj gr?kog ostrva Antikitera, za koji se veruje da poti?e iz 87. pne. ) ali se smatra da je to bio rani mehani?ki sat. Do 9. veka pne. mehani?ki satovi nisu imali uspinja?. Postoji bele?ka da je 1176 . u katedrali Sens instaliran ?orolog“ (od grkih re?i hora , sat, i legein , govoriti) ? re? koja se u Francuskoj jo? upotrebljava za velike satove. Ova re? navela je nau?nike da varuju da ovi satovi na kulama nisu imali kazaljke i broj?anike, ve? su ?govorili“ vreme zvu?nim signalima kao ?to su zvona.

Prvi prili?no ta?ni satovi su satovi na tornjevima iz 13. veka izrađeni za kaluđere u Severnoj Italiji (a mo?da su ih oni i napravili). Kori??eni su da objavljuju ?kanonske sate“ u intervalima između molitvi. ?Kanonski satovi“ su se razlikovali po du?ini vremena, i menjali su se s promenama izlaska i zalaska sunca.

Smatra se da je prvi sat sa zvu?nim obrojavanjem sati izumeo ?ang Jeong-Sil, glavni in?enjer Koreje, za vreme kralja D?oseona. Nazvan je Chagyongru , ?to na korejskom zna?i ?sat s odbrojavanjem“. [1] [2] Arhivirano 2007-07-06 na Wayback Machine-u

Najraniji stoni satovi koji su pre?iveli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalur?kih gradova Nirnberga i Augzburga . Ovi satovi imali su samo jednu kazaljku. Broja? sati je bio podeljen na ?etiri jednaka dela, tako da je sat mogao da pokazuje vreme od 15 minuta.

Slede?i zna?ajan razvoj u preciznosti javio se 1657 . s pronalaskom sata s klatnom . Jo? ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihaju?e klatno za pokretanje satnog mehanizma. Kristijan Hajgens se, međutim, obi?no smatra za pronalaza?a. On je napravio matemati?ku formulu odnosa du?ine klatna i vremena (99,38 cm ili 39,13 in?a za jednu sekundu vremena) i dao da se prvi takav sat napravi. Engleski sajd?ija Viljem Klement je 1670 . napravio ?uspinja? sa sidrom“, za razliku od Hajgensovog ?uspinja?a sa krunom“. Za nepunu generaciju dodate su i kazaljke za minute i sekunde.

Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pa?nju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je ku?i?te za sme?tanje sata s klatnom. Engleski sajd?ija Viljem Klement je izmislio ovo ku?i?te 1670 . Otprilike u isto vreme ku?i?ta su po?ela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla. Eli Teri je 17. novembra 1797 . prvi patentirao sat. On je poznat kao osnova? ameri?ke industrije satova.

Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne na?ine, na primer pomo?u kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. ?ak su i mehani?ki satovi napajani baterijama, ?ime je navijanje sata postalo suvi?no.

Satovi se mogu klasifikovati po na?inu na koji pokazuju vreme i po na?inu na koji mere vreme.

Analogni satovi pokazuju vreme kao ugao između dve kazaljke. Naj?e??e lice sata koristi fikni broj?anik i pokretne kazaljke. Obi?no ima kru?nu skalu od 12 sati, koja slu?i i kao skala od 60 minuta, a ?esto i kao skala od 60 sekundi. Prvi analogni sat je sun?ani sat , koji neprestano prati sunce, registruju?i vreme pomo?u senke gnomona, indikatora.

Digitalni satovi pokazuju vreme kao brojeve. Na digitalnim satovima koriste se dva formata numeri?kih displeja:

• 24-?asovna notacija sa satima od 00?23;
• 12-?asovna notacija sa AM/PM indikatorom, sa satima prikazanim kao 12AM, iza kojih slede 1AM?11AM, zatim 12PM, iza kojih slede 1PM?11PM (notacija koja se naj?e??e koristi u Sjedinjenim Dr?avama).

Ve?ina digitalnih satova koristi LCD ili LED displej; mada se koriste i druge tehnologije prikazivanja: ( katodne cevi , nixie tubes , itd.). Posle resetovanja, zamene baterija ili gubitka energije, digitalni satovi bez mogu?nisti ?uvanja podataka ili ponovo po?nu da mere vreme od 00:00, ili staju na 00:00, uz treptanje brojeva ?to je znak da vreme treba da se ponovo podesi.

Zbog potreba telefoniranja ili za slepe osobe, postoje satovi koji vreme pokazuju zvukom, ili govornim jezikom (npr: ?Sada je ta?no dvanaest sati i trideset pet minuta), ili zvu?nim signalima (npr. broj udaraca zvona pokazuje koliko je sati u tom trenutku).

Tekstualni satovi pokazuju vreme vizuelno u formi jezika. Na primer, na engleskom, 12:35 mo?e se prikazati kao "Twelve thirty-five". Neke verzije ovih satova koriste mnogo pribli?nije merenje, na primer, ?Oko dvanaest i trideset“ ^[1]

Najve?i broj satova je sagrađen oko neke vrste oscilatora , koji menja polo?aj u beskrajnom nizu periodi?nih promena, koje omogu?avaju trajnu i stabilnu referentnu frekvenciju. Periodi ovog oscilatora se broje i konvertuju u određeno vreme na satu.

• Mehani?ki satovi koriste klatno kao oscilator, koji kontroli?e rotaciju niza zup?anika koji mere vreme.

• Kristalni satovi koriste elektronski kvarcni kristalni oscilator i delitelj frekvencija ili broja?. Ve?ina kristalnih satova s baterijskim napajanjem koristi oscilator od 2 ¹⁵ Hz = 32.768 kHz.

• Atomski satovi koriste mikrotalasni oscilator ( maser ) pode?en izmenama energije elemenata kao ?to su cezijum , rubidijum ili vodonik . Oni su najprecizniji satovi. Atomski satovi na cezijumu se danas koriste kao zvani?ni merioci jedinica vremena.

• Elektri?ni satovi mere periode od 50 ili 60 herca naizmeni?ne struje , ?ijom stabilnom prose?nom frekvencijom upravljaju posebne elektrane.

• Radio satovi periodi?no aktiviraju ugrađeni radio prijemnik da bi automatski podesili vreme prema radio signalu. Radio signal obi?no generi?e atomski sat u radio stanici.

• Sun?ani satovi koriste prividnu rotaciju Sunca oko Zemlje kao svoju referentnu oscilaciju.

Satova ima u ku?ama i kancelarijama, mali se nose na ruci; veliki se nalaze na javnim mestima, npr: na ?elezni?kim stanicama ili crkvama . Mali satovi se ?esto nalaze u uglu kompjuterskih displeja ili na mobilnim telefonima .

Najva?nija namena sata nije uvek da ?pokazuje“ vreme. On se koristi da ?kontroli?e“ ili upozorava na određene događaje, npr: alarmni sat, sat na video uređajima ili tempirana bomba .

Prakti?no svi ra?unari zavise od ta?nog vremenskog signala da bi se odvijali sinhronizovani procesi. Neki kompjuteri takođe pokazuju vreme i datum i slu?e kao alarmi, pokreta?i određenih procedura i događaja ili jednostavno pokazuju vreme.

Precizna navigacija brodova zavisi od sposobnosti merenja geografske ?irine i du?ine . Geografsku ?irinu je relativno lako odrediti pomo?u nebeske navigacije, ali merenje geografske du?ine zahteva precizno merenje vremena. Ovo je bio jedan od glavnih razloga za razvoj preciznih mehani?kih satova. Prvi izuzetno precizan pomorski hronometar napravio je D?on Harison sredinom 18. veka. ?Podnevni top“ u Kejptaunu jo? uvek pucnjem daje precizan signal koji omogu?ava brodovima da provere svoje hronometre.

Kvarcni satovi su pronađeni dvadesetih godina pro?log veka .

Digitalni sat je pronađen 1956 .

• Alarmni sat
• Analogni sat
• Analogni sat s digitalnim displejem
• Astronomski sat
• Atomski sat
• Binarni sat
• Digitalni sat
• ?elezni?ki hronometar
• Pomorski hronometar
• Pe??ani sat
• Radio sat
• Sat sa odbrojavanjem
• Sat s kukavicom
• ?ahovski sat
• Sat s klatnom

• Kvarcni sat
• ?toperica
• Sun?ani sat
• Svetski sat
• Ru?ni sat
• Vodeni sat
• Hronometar

?asovnik na Wikimedijinoj ostavi

• American Watchmakers-Clockmakers Institute
• British Horological Institute Arhivirano 2007-10-12 na Wayback Machine-u
• London's Biggest Clock face
• 24 hour analog clocks
• Science Museum - more details on early clocks Arhivirano 2007-03-09 na Wayback Machine-u
• Humanclock.com a website with a unique image for every minute of the day
• [3] Arhivirano 2007-05-13 na Wayback Machine-u article, by a key figure in the development of quartz crystal clocks, on the history of timekeeping up to the late 1940s (based on remarks he made when given a prize for his contributions to horology) from The Bell System Technical Journal, Vol. XXVII, pp. 510-588, 1948
• information on Dutch clocks Arhivirano 2020-11-23 na Wayback Machine-u