Reinkarnacija ili preporađanje ( lat . re-incarnatio ? "ponovno utelovljenje") je verovanje o ponovnom vra?anje du?e u zemaljsko telo .

Prema ovom u?enju, ?ovek se nakon smrti ponovo rađa, odnosno njegov duh se prenosi u neko novo bi?e ili osobu . Tako dolazi do kontinuiranog ?ivota , odnosno do besmrtnosti du?e. ^[1] U varijantama ovog u?enja, du?a posle smrti provodi neko vreme na onom svetu, pre no ?to opet siđe na Zemlju da se sjedini s jednim novim ljudskim bi?em.

Shvatanje o ?ivotu kao cikli?nom procesu, tj. prolasku du?e kroz razli?ita tela, izvodi se kod mnogih drevnih naroda na osnovu pojava rađanja i smrti, i preno?enja porodi?nih osobina kod dece. Pojam veoma sli?an reinkarnaciji je i metempsihoza , s jedinom razlikom ?to se tu du?a mo?e useliti i u razli?ite ?ivotinje i biljke.

U seobu du?a verovali su npr. Pitagora , Empedokle i Platon , a takođe sa?injava bitan element hinduizma , budizma i nekih drugih religija. ^[2]

U?enje o reinkarnaciji se javilo u Indiji oko 800. p. n. e. ^[3] Ono je blisko povezano sa konceptom karme , da posledice dobrih ili lo?ih dela ?oveka sti?u i u slede?em ?ivotu.

Glavni ?lanak: Preporađanje (budizam)

Buda je usvojio ideju preporađanja iz starije indijske religije. Budizam se suo?io sa te?ko?om prilikom pomirenja verovanja u preporađanje sa doktrinom anatte (nepostojanja sopstva). ^[4] Međutim, u budizmu nema selidbe du?a iz jednog ?ivota u drugi. Kada ?ovek umire, njegovo telo, osnova njegove psihe, raspada se, i tako psihi?ki ?ivot se zavr?ava. Nema nikakve du?e koja bi se mogla preseljavati. Nakon smrti produ?uje da postoji samo karmi?ka energija njegovih dela, pa jedino zaista besmrtno u ?oveku jesu njegova dela. Stoga je mogu?a vera u preporađanje i bez vere u ve?ni identitet sopstva ili individualnost du?e.

Ideja preporađanja se putem budizma ra?irila po velikom delu Azije. Kada je budizam dospeo u Kinu, Koreju i Japan , doktrine o karmi i preporađanju, i shvatanje da zaslu?ni postupci mogu da budu posve?eni pomo?i du?ama iz ni?ih ishodi?ta preporađanja kako bi napredovale do boljih ishodi?ta, nai?le su na ?irok prijem.

Sve dok je du?a sputana karmi?kim procesom i nije u potpunosti oslobođena od mr?nje, pohlepe i neznanja, nu?no mora da podlegne ponovnom rođenju. U budizmu su se razvile razli?ite modifikacije shvatanja preporađanja, ali je su?tinska ideja ostala ista. To?ak preporađanja ( samsara ) predstavlja ?est vidova postojanja: bogove , polubogove ( asure ), ljudska bi?a , ?ivotinje , gladne duhove i demone . Du?e izuzetno ?estitih ljudi ponovo se rađaju kao bogovi; oni koji su ?iveli dobrim ?ivotom vra?aju se na zemlju kao mu?karci ili ?ene, a neki se zbog svojih grehova ponovo rađaju kao ?ivotinje, gladni duhovi ili stanovnici pakla. ^[4]

Sva ose?ajna bi?a se smatraju okovanim za To?ak preporađanja sve dok ne postignu oslobađanje od karmi?kog procesa ulaskom u nirvanu . ^[4]

Indijsko u?enje o reinkarnaciji je na?lo pristalice i kod drugih naroda, a naro?ito kod starih Grka. Metempsihoza je izraz gr?kog porekla sa zna?enjem "preno?enja du?e" (psihe) iz jednog tela u drugo. U metempsihozi se du?a mo?e useliti i u razli?ite ?ivotinje i biljke, a ne samo u ljudsko telo. U?enje o seobi du?a su zastupali mnogi anti?ki filozofi, između ostalih Pitagora , Empedokle , Platon i orfi?ari . Empedokle smatra da reinkarnacija obuhvata i bogove, koji su pali za svoje grehe na zemlju i osuđeni na kru?na preovaplo?enja. On u stihu opisuje svoja prethodna postojanja:

"Sad sam i ja takav begunac od bogova, koji je zabludeo,

Ja sam pak nekada bio mladi?, i devojka i ptica, i ?bun,

i nema riba koja u vodi obitava."

Shvatanje sli?no seobi du?a su imali i gr?ki pesnik Pindar , kao i tragi?ari Eshil i Sofokle . Po njima, sila jednom u?injenog greha, produ?ava ponovo da ?ivi u sudbama potomaka i ka?njava se u njima sve novim zlo?inima i nesre?ama. ^[5]

Vera u preseljenje du?a nije bila prihva?ena od kasnijih filosofa. Ve? je za Aristotela bila nedopustiva ideja o preseljenju du?e po?to svako telo ima svoju sopstvenu du?u, svoj "oblik" ("formu"). Nekoliko vekova kasnije, ovo u?enje je zastupljeno kod ?uvenog neoplatoni?ara Plotina .

Reinkarnacija na Wikimedijinoj ostavi

• Reinkarnacija i ?ivot posle smrti (promisao.com)
• Smrt i reinkarnacija (meditacija.org)
• Povratak (Reinkarnacija) i Rekurencija