Rat Pete koalicije
Segment Napoleonovi ratovi
Datum 10. april - 14. oktobar 1809. Lokacija centralna Evropa, Holandija i Italija Ishod pobeda Francuske, ?enbrunski mir
Sukobljene strane
Francuska Kraljevina Italija Napuljska kralj. Holandija Var?avsko vojv. Rajnska konfederacija ?vajcarska	Austrijsko carstvo Velika Britanija Kraljevina Sicilija
Snage
275.000	340.000 Austrijanaca 40.000 Britanaca

Rat pete koalicije bio je rat 1809 . između saveza Austrije i Velike Britanije protiv Napoleonove Francuske i Bavarske . Sukob se odvijao najvi?e u centralnoj Evropi od aprila do jula 1809 . Britanija je tada ve? u?estvovala u Ratu za ?pansku nezavisnost , ali poslala je jednu ekspediciju u Holandiju da smanji pritisak na Austriju. To je imalo mali efekat na ishod rata. Posle mnogo sukoba u Bavarskoj i du? Dunava rat je zavr?io pobedom Francuske posle bitke kod Vagrama po?etkom jula 1809 . ?enbrunski mir je bio najte?i mir koji je Francuska nametnula Austriji. Metternich i nadvojvoda Karlo su uspeli da o?uvaju Austrijsko carstvo u zamenu za obe?anje da ?e pomagati francuske napore. Francuska je Austriji oduzela Koru?ku , Kranjsku i jadranske luke. Galiciju je predala Poljskoj, a podru?je Salzburga Bavarskoj. Austrija je izgubila tri miliona podanika, tj. oko jedne petine stanovni?tva. Dok se nastavljao rat u ?paniji, rat pete koalicije je bio najve?i sukob na evropskom kontinentu do Napoleonove invazije Rusije .

Pre 1809 . Evropa je bila uklju?ena u francuske revolucionarne ratove od 1792 . Posle pet godina rata Francuska je pobedila Prvu koaliciju 1797 . Druga koalicija je stvorena 1798 , a bila je pora?ena 1801 . Britanija je tada ostala jedini protivnik. U martu 1802 . Britanija i Francuska su se Amijenskim mirom sporazumele da okon?aju neprijateljstva. Tada je po prvi put u deset godina zavladao mir u Evropi. Ipak ostalo je mnogo problema između dve strane, a sprovođenje sporazuma je bilo jako te?ko izvesti. Britanija nije lako predavala kolonije koje je zauzela nakon 1793 , a Francuska je bila ljuta jer Britanci nisu hteli da evakui?u Maltu . Napeta situacija se pogor?ala kada je Napoleon poslao ekspediciju da ugu?i Hai?ansku revoluciju . Britanija je maja 1803 . objavila rat Francuskoj.

U decembru 1804 . sporazum Velike Britanije i ?vedske doveo je do stvaranja Tre?e koalicije . Britanski premijer Vilijam Pit imao je 1804 . i 1805 . ?ivu diplomatsku aktivnost da bi stvorio novu koaliciju protiv Francuske. Međusobna sumnji?avost Rusije i Velike Britanije oslabila je zbog nekoliko francuskih politi?kih gre?aka, a do aprila 1805 . dve strane su potpisale sporazum o savezu. Austrija je bila dva puta pora?ena od Francuske i bila je ?eljna osvete, pa se nekoliko meseci kasnije pridru?uje koaliciji. U avgustiu 1805. francuska Velika armija je izvr?ila invaziju Nema?ke sa namerom da Austriju izbaci iz rata pre dolaska ruske vojske. Posle velike tajnovitosti i ?estokoga mar?a 200.000 francuskih vojnika je pre?lo Rajnu 26. septembra 1805 . na frontu dugom 260 km. Mak je sakupio najve?i deo austrijske vojske u Ulmu u Bavarskoj. Napoleon je uspeo da izvede Ulmski manevar, kojim je zaokrenuo svoju vojsku severno i zatim je zaokrenuo i do?ao Austrijancima u Ulma iza leđa. Drugi deo francuske vojske je napredovao sa prednje strane. Austrijanci su se na?li opkoljeni. U bici kod Ulma se 20. oktobra 1805 . predalo 20.000 Austrijanaca, a tokom pohoda Napoleon je zarobio 60.000 Austrijanaca. U novembru je zauzet Be? . Posle toga ruska i austrijska armija su pretrpjele te?ak poraz u bici kod Austerlica u decembru 1805 . Ruska vojska je proterana iz Centralne Evrope, a poni?ena Austrija je morala potpisati Po?unski mir 26. decembra 1805 .

Austerlic je predstavljao veliki pomak u evropskoj ravnote?i sila. Pruska se nakon Austerlica osetila ugro?enom i zbog toga je u koaliciji sa Rusijom krenula 1806 . u rat protiv Francuske. U proleđe 1806. 180.000 francuskih vojnika je izvr?ilo invaziju kroz Tirin?ku ?umu , a da nisu znali gde se ta?no nalazi pruska vojska. Napoleon je u odlu?noj bici kod Jene 14. oktobra 1806 . naneo te?ak poraz pruskoj vojsci. Posebno se istakao Luj Nikola Davu , koji je sa 27.000 vojnika zadr?ao i nanio poraz vojsci od 63.000 Prusa u bici kod Auer?teta. ?estokim proganjanjem pora?enog neprijatelja Francuzi su uni?tili ostatke pruske vojske. Nakon toga Francuzi su izvr?ili invaziju Poljske, koja je bila 1795. podeljena između Pruske, Austrije i Rusije. U Poljskoj je do?lo do sukoba sa ruskom vojskom, koja je poku?avala da spasi Prusku. Francuska i ruska vojska su se najpre sukobile u bici kod Ejlaua u februaru 1807 . Bila je to neodlu?na, nere?ena bitka sa 50.000 ?rtava. Napoleon je pregrupisao svoje snage i nastavio je da ganja Ruse slede?ih meseci. Akcije u Poljskoj su kulminirale 14. juna 1807 , kada su Francuzi nanelii rusku armiju u bici kod Fridlanda . Posle toga sklopljen je Tilzitski mir 1807 ., kojim je okon?ano dve godine krvoproli?a. Francuska je pobedom nad Austrijom, Pruskom i Rusijom postala dominantna sila Evrope.

Francuska vojska od oko 24.000 vojnika pod komandom generala ?ana ?inoa je 17. oktobra 1807 . pre?la Pirineje i uz ?pansku pomo? je krenula na Portugal , da bi se sprovodio Napoleonov kontinentalni sistem . Bio je to prvi korak prema ?estogodi?njem ratu u kome je Francuska izgubila dosta snage. Tokom zime 1807 . francuski agenti su se dosta me?ali u unutra?nje ?panske stvari. Pku?ali su da stvore razdor među ministrima ?panske kraljevske ku?e. Tajne francuske makinacije su se materijalizovale 16. februara 1808 . kada je Napoleon najavio da ?e intervenisati da bi posredovao između razli?itih politi?kih rivala u ?panskoj kraljevskoj obitelji. Mar?al ?oa?en Mira je 24. marta 1808 . stigao sa 118.000 vojnika u Madrid . Nekoliko nedelja kasnije dolazi do ?estokih pobuna protiv okupacije. Kroz ?paniju se ra?irio otpor francuskom prisustvu u ?paniji. Poraz Francuza u bici kod Bajlena bio je veliko iznenađenje i dalo je nadu Napoleonovim neprijateljima. Zbog toga poraza sam Napoleon je preuzeo zapovedni?tvo, pa je sa novom armijom pre?ao Ebro i ?panskim snagama je zadavao udarac za udarcem, Napoleon je 4. decembra 1808 . u?ao u Madrid sa 80.000 vojnika. posle toga okrenuo se protiv britanske vojske u ?paniji, pa ih je potisnuo do obale. Posle bitke kod Korunje u januaru 1809 . Britanci su se povukli sa Pirinejskoga poluostrva.

Austrija je tra?ila jo? jednu priliku da se osveti Francuskoj za poraze. Razvoj rata u ?paniji je ohrabrio austriju. austrija nije mogla da ra?una na rusku pomo?, zato ?to je Rusija ratovala sa ?vedskom i Turskom 1809. Pruski kralj je najpre obe?ao da ?e pomo?i Austriji, ali povukao se pre nego ?to je sukob po?eo. Britanci su jedini bili voljni da pomognu Habzburgovce. Austrijski ministar finansija je upozoravao da zbog mobilizovane vojske dr?ava do sredine 1809. mo?e ostati bez novca. Nadvojvoda Karlo je upozoravao da Austrijanci nisu spremni za jo? jedan sukob sa Napoleonom. Ipak zastupnici ratne opcije su pobedili, pa je u februaru 1809 . kona?no odlu?eno da Austrija zarati sa Francuskom.

Austrija je reformisala svoju vojsku, tako da Napoleon nije postigao brzu pobedu kao ?to je to ina?e ?inio. Veliki sukobi su trajali od aprila do jula 1809., kada su Francuzi kona?no pobedili.

Nakon poraza kod Austerlica bilo je o?ito da austrijska vojska treba da izvr?i reformu. Napoleon je nadvojvodi Karlu ponudio tron nakon bitke kod Austerlica. Taj potez je izazvao sumnju kod Karlovoga brata cara Franje II. Dopustio je Karlu da sprovodi reformu, ali uz pomo? vojnog saveta nadgledao je aktivnosti nadvojvode Karla. Karlo je 1806. izdao novi vodi? za armiju i za taktiku jedinica. Glavno takti?ko unapređenje je bio koncept "mase", protukonji?ke formacije koja bi zatvorila razmak između redova. Austrijski komandanti su to retko koristili, osim kad bi ih nadzirao nadvojvoda. Austrijski generali nisu ?eljeli da isprobaju nove stvari. Nakon poraza u bici kod Ulma i bici kod Austerlica Austrijanci su ponovo koristili model ?est ?eta po bataljonu zapu?taju?i ranije uvedeni koncept ?etiri ?ete po bataljonu. Probemi su postojali, iako su postojale regorme. Austrijska konjica je bila raspr?ena u pojedina?ne jedinice, tako da nije mogla da zada ili spre?i udar, ?to je bilo prisutno u francuskom sistemu. Iako je nadvojvoda Karlo nastojao da imitira komandnu strukturu francuskoga korpusa, generali nisu imali volje da sprovode reforme.

Nadvojvoda Karlo i vojni savet su bili podeljeni oko strategije sa kojom napasti Francuze. Karlo je predlagao veliki prodor kroz ?e?ku, da bi se izolovale francuske snage u severnoj Nema?koj. Veliki deo austrijske vojske je ve? bio koncentrisan tamo, tako da je to izgledalo kao prirodna operacija. Vojni savet se nije slagao jer bi Dunav razbio snage nadvojvode Karla i njegovoga brata nadvojvode Johana. Predlo?ili su da glavni napad bude ju?no od Dunava, da mogu da odr?avaju sigurniju komunikaciju sa Be?om . Tako je i bilo. Po austrijskom planu bohemski 1. korpus od 38.000 vojnika i 2. korpus od 20.000 vojnika trebali su napasti Ratisbon sa Bohemskih planina. Austrijski centar i rezerva od 66.000 vojnika je trebala napredovati sa istim ciljem kroz ?arding. Levo krilo od 5. 6. i 2. rezervnoga korpusa od 61.000 vojnika trebali su se kretati prema Land?utu i trebali su da ?tite krilo.

Napoleon nije bio potpuno siguran o austrijskim planovima i namerama. U to vreme je bio u Parizu i odatle je savetovao Luja Bertjea o rasporedu snaga i koncentraciji. Njegove grube ideje su bile da dolina Dunava ponovo bude glavni teatar operacija, kao ?to je bilo 1805. Osim toga nastojao je spre?iti mogu?u invaziju severne Italije snagama pod komandom E?ena Boarnea i mar?ala Marmona. Lo?i obave?tajni podaci su Napoleonu davali utisak da ?e glavni udar biti severno od Dunava, Popslao je Bertijeu pismo 30. marta u kome je obja?njavao nameru da se koncentri?e 140.000 vojnika u blizini Ratisbona. Pogre?ne predstave o austrijskom na?inu razmi?ljanja ugrozile su francusku vojsku.

U rano jutro 10. aprila 1809 . vode?i delovi austrijske vojske su pre?li In i napali su Bavarsku . Lo?i putevi i ledena ki?a zaustavljali su austrijsko napredovanje u prvoj sedmici, a suprostavljene bavarske snage su se postepeno povla?ile. Austrijski napad se desio sedam dana pre Napoleonovih o?ekivanja, a izostanak Bertijeove uloge postao je jo? kriti?niji. Bertije se pokazao kao nesposoban komandant na terenu, a jo? je gore bilo ?to je nekoliko poruka iz Pariza do?lo sa zaka?njenjem, a bile su i lo?e protuma?ene. Napoleon je pisao Bertijeu da se na austrijski napad pre 15. aprila treba odgovoriti koncentracijom francuskih snaga oko Donauverta i Augzburga . Bertije se fokusirao na re?enicu, koja je govorila da Davu postavi 3. korpus oko Ratisbona, tako da je naredio Davuu da se vrati u Ratisbon , iako su tamo Austrijanci stvarali veliki pritisak.

Francuska armija se nalazila u opasnoj poziciji. Dva krila su bila udaljena oko 75 milja, a bili su povezani samo tankim kordonom bavarske vojske. Austrijska prethodnica je 16. aprila potisnula Bavarce blizu Land?uta i osigurala je dobar prelaz preko Izara . Napoleon je kona?no stigao 17. aprila u Donauvert . Nadvojvoda Karlo je bio zadovoljan po?etkom pohoda i nameravao je da uni?ti Davuuov i Lefebvrov izolovani korpus. Kada je Napoleon shvtio da zna?ajne austrijske snage prelaze preko Izara i da kre?u dalje pream Dunavu, inzistirao je da se cela francuska armija rasporedi iza reke Ilm u roku od 48 sati u poretku bataljonskih kvadrata. Njegova naređenja su bila nerealisti?na, jer je potcenio veli?inu vojske, koja je krenula na Davuov korpus. Napoleon je mislio da Austrijanci imaju samo jedan korpus preko Izara, a Austrijanci su imali 5 korpusa, koji su se kretali prema Ratisbonu. Ukupno je to bilo 80.000 vojnika. Napoleon je morao da brzo u?ini ne?to da bi spasio svoje levo krilo od propasti.

Luj Nikola Davu je o?ekivao probleme, pa je povukao svoj korpus iz Ratisbona, ostavljaju?i samo 2.000 vojnika za obranu. Severne austrijske kolone u Kelhajm-Abah zoni naletele su ujutro 19. aprila na Francuze, koji su kretali zapadno prema Noj?tatu. Austrijski napad je bio spor i nekoordinisan, tako da su ga lako odbili iskusni vojnici francuskoga 3. korpusa. Napoleon je znao za borbe u Davuovom sektoru i ve? je smislio strategiju sa kojom je nameravao pobediti Austrijance. Dok su Austrijanci napadali severno korpus Andrea Masene , koji ?e kasnije biti pove?an snagama Nikole Udinoa , udariti ?e jugoisto?no prema Frajzingu i Land?utu u nadi da ?e to osloboditi pritisak na Davua.

Napad je po?eo dobro jer je sredi?nji austrijski 5. korpus, koji je branio Abensberg, popustio pred francuskom prethodnicom. Masenino napredoavnje do Land?uta zahtevalo je dosta vremena, ?to Napoleon nije ba? najbolje izra?unao, tako da je Hiler mogao pobe?i preko Izara . Dunavski most je omogu?avao lak pristup Ratisbonu, tako da su se Austrijanci mogli natrag vratiti na suprotnu stranu izbegavaju?i mogu?nost da budu uni?teni na toj strani Dunava. Austrijanci su 20. aprila imali 10.000 ?rtava, izgubili su 30 topova i 8.000 raznih vozila. Napoleon je zaklju?io da je taj dan bio sukob samo sa dva austrijska korpusa. Nadvojvoda Karlo je jo? imao mogu?nost da pobegne sa vojskom preko ?traubinga.

Napoleon je 21. aprila primio depe?u od Davua u kojoj se govorilo o velikom sukobu kod Teugena-Hauzena. davu se dobro dr?ao. Sa 36.000 vojnika odolevao je austrijskoj vojsci od 76.000 vojnika. Kada je Napoleon shvatio da se nadvojvoda Karlo nije povukao na istok, on je preslo?io svoju armiju u operaciju, koja je pozanta pod nazivom "Land?ut manevar". Sve raspolo?ive francuske snage (osim onih 20.000 koji su gonili Hilera) okrenuli su se prema Ekmilu u drugom poku?aju da uhvate Austrijance i oslobode pritisak na Davua. Za 22. april Karlo je ostavio 40.000 vojnika pod Rozenburgom i Hoencolernom da napadaju Davua i Lefebvra. Davuov korpusa pod komandom Kolovata i Lihten?tajna je poslao na Abah. U 1:30 stigao je Napoleon. Daavu je odmah naredio napad na celoj liniji. Tako je 10. laka pe?adijska pukovnija uspe?no zauzela Lojhling i uz velike gubitke krenula na ?umu Unter-Lojhing. Napoleonova poja?anja su ubrzo slomila austrijsko levo krilo. Bitka kod Ekmila zavr?ila je ubedljivom francuskom pobedom, a nadvojvoda Karlo je odlu?io da se povu?e preko Dunava kod Ratisbona, Napoleon je onda posla Andrea Masenu da zauzme ?traubing, dok je ostatak armije ganjao Austrijance. Francuzi su zauzeli ratisbon posle herojskoga napada ?ana Lana. Ipak ogromno mno?tvo austrijske vojske pobeglo je u Bohemiju. Napoleon je onda obratio pa?nju na Be? , bore?i se u nizu akcija protiv Hilerovih snaga, a posebno Bitku kod Ebersberga 3. maja. Deset dana kasnije Napoleon je zauzeo Be?, po drugi put u ?etiri godine.

Austrijska vojska pod nadvojvodom Karlom je 16. i 17. maja stigla u Marhfeld, ravnicu sevroisto?no od Be?a preko Dunava. Karlo je dr?ao glavninu svojih snaga nekoliko milja od obala reke, sa nadom da ?e ih koncentrisati na mestu gde Napoleon odlu?i da pređe reku. Zaklju?io je 20. maja od svojih posmatra?a da Francuzi grade most na Kajzer-Ebersdorfu, jugozapadno od Lobau ostrva, koje vodi u Marhfeld. Shvatio je 21. maja da Francuzi prelaze u punoj snazi, pa je naredio op?ti pokret svojih 98.000 vojnika i 292 topa. Kretali su se u pet kolona. Francuski mostobran se oslanjao na dva sela: A?pern na zapadu i Esling na istoku. Napoleon nije o?ekivao da se suo?i sa otporom, tako da mostovi, koji su povezivali francusku vojsku na A?pern-Eslingu sa Lobauom nisu bili za?ti?eni palisadama. Zbog toga su mostovi bili osetljivi na napad vatrom sa austrijskih bar?i.

Bitka kod A?perna (ili bitka kod A?pern-Eslinga) zapo?ela je 21. maja 1809 u 14:30. Po?etni i lo?e koordinisani austrijski napadi protiv A?perna i prema jugu nisu uspeli, ali Karlo je ostajao uporan, pa su nekako uspeli da zauzmu celo selo, da bi onda izgubili isto?ni deo. Austrijanci nisu napadali Esling do 18:00, jer su ?etvrta i peta kolona imali du?u putanju da stignu na vreme. Francuzi su uspe?no odbijali napade kod Eslinga celoga 21. maja. Borba je zapo?ela do 22. maja u 3:00 ujutro i Francuzi su za ?etiri sata povratili A?pern. Napoleon je do tada imao 71.000 vojnika i 152 topa na obe strane reke, ali Austrijanci su jo? uvek bili jako broj?ano nadmo?niji. Napoleon je onda zapo?eo masivni napad na austrijski cenatar da bi dobio vremena za prelazak 3. korpusa preko Dunava. ?an Lan je napredovao sa tri pe?adijske divizije oko milju, ali nadvojvoda Karlo je li?nim heroizmom ispirisao napad na Francuze i njeihovo vrađanje. Do 9:00 francuski mostobran je bio razbijen, a Karlo je sat vremena kasnije zapo?eo masivni napad u kome je zauzeo A?pern. Nekoliko sati kasnije Austrijanci su zauzeli i Esling. Napoleon je na to poslao Imperijalnu gardu pod komandom ?ana Rapa, koji je napao Austrijance u Eslingu i isterao ih odatle. Napoleon mu to nije bio naredio. Austrijanci su zapo?eli sa artiljerijskom vatrom, a Francuzi su se onda povukli na ostrvo Lobau. Nadvojvoda Karlo je bio prvi koji je porazio Napoleona u bici.

Posle poraza u bici kod A?perna Napoleon je ?est sedmica planirao i pripremao slede?i prelazak Dunava. Dovukao je jo? vojske, topova i napravio je bolje obrambene mere da osigura uspeh u slede?em prelasku Dunava. Od 30. juna do prvih dana jula Francuzi su pre?li Dunav sa 188.000 vojnika i krenuli su prema Marhfeldu. Posle uspe?noga prelaska Napoleon je naredio napad du? cele linije da bi spre?io da Austrijanci pobegnu preko no?i, Najpre su dve francuske pe?adijske pukovnije ostvarile dobitak, ali su bili potisnuti. Kasno popodne francuska vojska je formirala polukrug. Andre Masena je bio krajnje levo. U centru su bili mar?al Bernadot i E?en d Boarnea. Nikola Udino i Luj Davu su bili na desnom krilu. Pre sumraka Napoleon je naredio kona?ni napad, da bi odlu?io bitku u jednom danu pre nego ?to Austrijancima stignu rezervne snage. Napad MekDonaldove vojske bio je slabo koordinisan, pa nije uspeo usled jake austrijske vatre.

Slede?e jutro Austrijanci su prvi izveli napad na francusko desno krilo. Taj napad je bio izveden da bi se zavarale francuske rezervne snage i navukle na taj deo bojnoga polja, pa bi se izvelo dvostruko opkoljavanje. Pravi napad je bio planiran na francusku levu stranu oko sela Aderkla, gde su Austrijanci uspeli potisnuti Bernadotove Saksonce. Da bi suzbio austrijski napad Napoleon je stvorio veliku bateriju od 112 topova, koji su plju?tali po austrijskim formacijama u napredovanju. Masenin korpus je pozvan da stabilizuje Saksonsku liniju. Uz saradnju sa konjicom uspeli su da se dr?e linije reke. U međuvremenu na francuskoj desnoj strani Francuzi su bili uspe?niji, pa su Nikola Udino i Luj Davu napredovali. Odlu?uju?i napad cele bitke protiv austrijskog centra u napredovanju izveo je general MekDonald. Etjen MekDonald je zbog toga dobio mar?alsku palicu. Vojska generala MekDonalda formirala je klin od 8.000 vojnika i posle te?ke bitke na udaljenosti bajoneta probili su se kroz austrijski centar, razbili austrijsku armiju na dva dela i dobili bitku. Nadvojvoda Karlo je tra?io poja?anje od svoga brata, ali pomo? od 13.000 vojnika stigla je slede?e jutro posle bitke, kada je bilo prekasno. Pet dana posle bitke nadvojvoda Karlo prihvatio je neizbe?no i molio je za mir. Posle te bitke MekDonald, Nikloa Udino i Marmon postali su mar?ali. Rat austrije i Francuske je fakti?ki zavr?io, iako je trebalo nekoliko meseci diplomatske aktivnosti da se utana?i mirovni sporazum.

U Holandiji Britanci su zapo?eli val?eren kampanjuda bi oslobodili pritisak na Austrijance. Britanci su sa 39.000 vojnika izveli desant kod Val?erena 30. jula 1809 . Dotad je Austrija ve? bila izgubila rat. Bilo je tu malo borbi, ali 4.000 Britanaca je izgubilo ?ivot i povukli su se u decembru 1809. U Italiji nadvojvoda Johan je krenuo u borbe protiv E?ena Boarnoa. Austrijanci su u po?etku u aprilu 1809. imali uspeha u severnoj Italiji, ali na kraju su bili isterani iz severne Italije. U Dalmaciji se general Marmon borio protiv generala Stoj?evi?a. U Var?avsko vojvodstvoVar?avskom vojvodstvu Jozef Ponijatovski je posle bitke kod Ra?ina protiv Austrijanaca u aprilu 1809. morao da napusti Var?avu. Kasnije je povratio teritorije. U Tirolu je trajala pobuna protiv Francuza Andreasa Hofera. Posle bitke kod Vagrama pobuna je ugu?ena, a Hofer je 1810. streljan.

Austrijski poraz nije bio samo odlu?na vojna pobeda, nego je Napoleon Austriji nametnuo te?ke uslove ?enbrunskoga mira 14. oktobra 1809 . Kao rezultat mira Francuska je dobila Koru?ku, Kranjsku i jadranske luke. Poljska je dobila Galiciju, a Salcburg i Tirol su pripali Bavarskoj. Austrija je izgubila 3 miliona podanika, tj oko 20% stanovni?tva. Austrija je morala platiti ratnu ?tetu od 85 miliona franaka, morala je priznati Napoleonovoga brata ?ozefa Bonapartu za kralja ?panije. Austrijska armija je bila ograni?ena na maksimum 150.000 vojnika. austrijski poraz je ukr?io put ven?anju Napoleona i Marije Lujze, ?erke austrijskoga cara. Napoleon je smatrao da ?e tom ?enidbom eliminisati Austriju kao budu?u opasnost, ali u tome se prevario.

Rat je umanjio Napoleonov ugled, jer je po prvi put pora?en u bici kod A?perna. Francuzi su po?eli patiti od trakti?kih nedostataka. takti?ke ve?tine francuske pe?adije su postale lo?ije, jer su veterani bitaka u Jeni i austerlicu zamenjeni regrutima. Osim toga veliki deo Napoleonove vojske nisu vi?e ?inili Francuzi, pa je opao borberni moral.

• Brooks, Richard (editor). Atlas of World Military History. London: HarperCollins, 2000. ISBN 0-7607-2025-8
• Chandler, David G. The Campaigns of Napoleon. New York: Simon & Schuster, 1995. ISBN 0-02-523660-1
• Fisher, Todd & Fremont-Barnes, Gregory. The Napoleonic Wars: The Rise and Fall of an Empire. Oxford: Osprey Publishing Ltd., 2004. ISBN 1-84176-831-6
• Uffindell, Andrew (2003). Great Generals of the Napoleonic Wars . Spellmount Ltd. ISBN   1-86227-177-1 .