Pokolji u Ljumi predstavljaju seriju krvavih odmazdi nad civilnim stanovni?tvom oblasti Ljume , koje je srpska vojska sprovodila tokom okupacije Albanije u balkanskim ratovima 1912 - 1913 .

Pozadina [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Srpska okupacija Albanije

Krajem 1912 . godine, u prvom balkanskom ratu, Kraljevina Srbija je okupirala ve?i deo Albanije . Srbija je nastojala da izađe na Jadransko more , ?to je smatrala operacijom od strate?kog zna?aja. Tre?om armijom koja je osvajala Albaniju komandovao je general Bo?idar Jankovi? . Albansko stanovni?tvo se tome protivilo, i pru?alo je otpor srpskoj vojsci. Zbog toga su uvedene drasti?ne mere odmazde nad civilnim stanovni?tvom.

Pokolj u Ljumi 1912. [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Zlo?ini nad Albancima u Balkanskim ratovima

Kada je general Bo?idar Jankovi? video da se plemena Ljume opiru napredovanju srpskih trupa ka Jadranskom moru , proglasio ih je za ljudski odrod koji treba pobiti, ^[1] nakon ?ega je naredio trupama da nastave sa posebnom ?estinom. ^[2]

Prema pisanju inostrane ?tampe, srpska vojska je masakrirala civilno stanovni?tvo, mu?karce, ?ene, decu, i popalila 27 sela u oblasti Ljume. ^{[1] [2]} Izve?taji govore o ne?uvenim svirepostima srpske vojske, uklju?uju?i spaljivanje ?ena i dece vezanih za plastove sena, pred o?ima o?eva. ^[2] Nakon toga, oko 400 mu?karaca iz Ljume se dobrovoljno predalo srpskim vlastima, ali se navodi da su odvedeni u Prizren, gde su poubijani. ^{[1] [2]} The Daily Telegraph je tada pisao da su "svi u?asi istorije prema?eni zverstvima koje su po?inile trupe generala Jankovi?a ", ^[2] a The New York Times da je "srpska vojska ostavila krvav trag". ^[3]

Pokolj u Ljumi 1913. [ uredi | uredi kod ]

Na londonskoj konferenciji decembra 1912. odlu?eno je da Ljuma ostane Albaniji , ali srpska vojska se nije povukla. Albanci di?u veliku pobunu u septembru 1913 . godine, nakon ?ega je Ljuma je jo? jednom te?ko stradala u odmazdi srpske vojske.

Navodno, rezervni oficiri su dobili naređenje da selo u Ljumi zapale i sve ?to u njemu zateknu stave pod no? . ^[4] Oni su poku?ali da se odupru, izve?tavaju?i komandanta da u selu nema nikoga osim ?ena i dece i tra?e?i preispitivanje naređenja. No, kapetan Juri?i?, koji je radio u sporazumu sa potpukovnikom Mili?evi?em, im je potvrdio naredbu za ubistvo svih ?itelja sela. ^[4]

Prema pisanju Dimitrija Tucovi?a , jednog od u?esnika albanskog pohoda, srpske trupe su u?le u albansko selo u kojem nije bilo mu?karaca. Za dva sata poubijano je vi?e stotina ljudi:

Za dva sata selo je bilo potamanjeno uz scene koje je te?ko re?i. Plotuni su poobarali ?ene koje su dr?ale odoj?ad u naru?ju; pokraj mrtvih matera drala su se njihova de?ica koja su slu?ajno bila po?teđena kur?uma: tela, kao jela vitka, lepih gor?takinja rila su se kao crvi po ledini; ?ene su se porađale od straha. Za dva sata potamanjeno je na 500 du?a. ^[4]

?  Dimitrije Tucovi?

Prema Tucovi?u, klanje je obustavljeno kada je deo oficira ulo?io energi?an protest, priznaju?i da ?divlji Arnauti“ zarobljene srpske vojnike razoru?aju pa puste, a srpska vojska ubija njihovu decu. Nakon toga, le?evi su potrpani u ku?e a ku?e zapaljene, da bi se zlo?inu prikrio trag. ^[4]

Izve?taj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima navodi pismo srpskog vojnika koji opisuje kaznenu ekspediciju krajem septembra protiv pobunjenih Albanaca. On pi?e da se "stra?ne stvari de?avaju ovde" i pita se "kako ljudi mogu biti toliko surovi da po?ine takva zverstva". U nastavku pi?e:

Ne usuđujem se da ka?em vi?e, ali mogu re?i da Ljuma (albanska oblast pored istoimene reke) vi?e ne postoji. Nema ni?ega osim le?eva, pra?ine i pepela. Tamo su sela od 100, 150, 200 ku?a, gde vi?e nema ni jednog ?oveka, bukvalno ni jednog. Skupljamo ih na gomile od 40-50, i probadamo bajonetima do poslednjeg. Plja?ka je na sve strane. Oficir je rekao vojnicima da odu u Prizren i prodaju stvari koje su ukrali. ^[5]

U decembru 1913. godine, poslat je zvani?ni izve?taj velikim silama sa detaljima o pokolju Albanaca u oblasti Ljume i Debra, koji je izvr?en nakon progla?enja amnestije od srpskih vlasti. U izve?taju se navode imena i prezimena osoba koje su ubili srpski odredi, ?esto na najokrutniji na?in: spaljivanjem, klanjem, kasapljenjem bajonetima i tome sli?no. ^[6] Takođe se navodi detaljan spisak spaljenih i oplja?kanih sela u oblasti Ljume i Hasa . ^[6]

Poricanje [ uredi | uredi kod ]

Vest o stravi?nim pokoljima u Ljumi ubrzo je procurela u svet. Vlada Srbije je ve?inu izve?taja o ratnim zlo?inima do?ekala slu?benim poricanjem. ^[2] S druge strane, beogradska ?tampa je poku?ala da ubla?i razmere zlo?ina. Dopisnici beogradskih listova javljali su da je jedno selo u Ljumi uni?teno jer su se Albanci navodno zatvorili u ku?e i do poslednjega uporno branili. Tucovi? kvalifikuje ovu verziju kao "namernu obmanu javnosti". ^[4]

Izvori [ uredi | uredi kod ]

Vidi jo? [ uredi | uredi kod ]

• Srpska okupacija Albanije
• Zlo?ini nad Albancima u Balkanskim ratovima

Vanjske veze [ uredi | uredi kod ]

• Dimitrije Tucovi?, Pokolj u Ljumi