Periodni sistem elemenata je tabelarni prikaz hemijskih elemenata , organizovanih na osnovu njihovih atomskih brojeva (broja protona u jezgru ), elektronskoj konfiguraciji i ponavljaju?im hemijskim osobinama . ^{[1] [2] [3]} Elementi su poređani po rastu?em atomskom broju, koji se obi?no navodi sa hemijskim simbolom u svakom polju. Standarni oblik tabele se sastoji od mre?e elemenata poređanih u 18 kolona i 7 redova, sa dva reda elemenata ispod te tabele. Tabela se mo?e podeliti na ?etiri pravougaona bloka : s-blok nalevo, p-blok nadesno, d-blok u sredini i f-blok ispod njega.

Vrste tabele se nazivaju periode , a kolone se nazivaju grupe , a neke od kolona imaju posebna imena kao ?to su halogeni elementi ili plemeniti gasovi . Po?to je po definiciji periodni sistem zasnovan na ponavljaju?im trendovima, svaka takva tabela se mo?e koristiti da se dobiju veze između osobina elemenata i predvide osobine novih, jo? neotkrivenih ili sintetizovanih elemenata. Zbog toga periodni sistem elemenata, bez obzira da li je u standarnom obliku ili u nekoj drugoj varijanti, pru?a koristan okvir za analizu hemijskog pona?anja i ?iroko se upotrebljava u hemiji i u drugim naukama.

Iako su postojale prethodnice periodnog sistema, Dmitriju Mendeljejevu se uglavnom pripisuju zasluge za objavljivanje prve tabele ?iroko priznatog periodnog sistema elemenata 1869. godine. On je razvio svoj periodni sistem da ilustruje periodi?ne trendove u osobinama tada poznatih elemenata. Mendeljejev je takođe predvideo neke osobine tada nepoznatih elemenata od kojih se o?ekivalo da popune rupe u njegovoj tabeli. Ve?ina njegovih predviđanja se pokazala ta?nom kada su doti?ni elementi kasnije otkriveni. Mendeljejevljev periodni sistem je od tada pro?irivan i pobolj?an otkri?em ili sintetizovanjem novih elemenata i razvojem novih teoretskih modela za obja?njenje hemijskih odlika.

Svi elementi od atomskih brojeva 1 ( vodonik ) do 118 ( ununoktijum ) su otkriveni ili navodno sintezizovani, dok se elementi 113, 115, 117 i 118 jo? uvek moraju potvrditi. Prvih 98 elemenata postoje u prirodi, mada se neki mogu prona?i samo u tragovima ili su sintetizovani u laboratorijama pre nego ?to su pronađeni u prirodi. Elementi sa atomskim brojevima od 99 do 118 su samo sintetizovani ili se tvrdi da su sintetizovani. Dobijanje elemenata koji imaju ve?e atomske brojeve je izazov, dok se postavlja pitanje koliko se periodni sistem elemenata mo?e modifikovati da se zadovolje bilo kakvi novi dodaci.

Hemijske serije periodnog sistema elemenata

alkalni metali	zemno-alkalni metali	lantanoidi	aktinoidi	prelazni metali
slabi metali	metaloidi	nemetali	halogeni elementi	plemeniti gasovi

Zna?enje boja atomskih brojeva:

• Elementi numerisani brojem obojenim u plavu boju su u te?nom agregatnom stanju na standardnoj temperaturi i standardnom pritisku (STP).
• numerisani brojem obojenim u zeleno su gasovitom agregatnom stanju na STP;
• numerisani brojem obojenim u crno su u ?vrstom agregatnom stanju na STP;
• numerisani brojem obojenim u crveno su ve?ta?ki (svi su u ?vrstom agregatnom stanju na STP).
• numerisani brojem obojenim u sivo jo? uvek nisu otkriveni (takođe imaju posvetljenu boju koja prikazuje u koju grupu hemijskih elemenata spadaju).

Sve verzije periodnog sistema obuhvataju samo hemijske elemente, a ne sme?e jedinjenja , ili subatomske ?estice . ^{[n 1]} Svaki hemijski element ima jedinstveni atomski broj koji ozna?ava broj protona u njegovom jezgru. Ve?ina elemenata ima razli?ite brojeve neutrona u razli?itim atomima, pri ?emu se te varijante nazivaju izotopima . Na primer, ugljenik ima tri prirodna izotopa: svi njegovi atomi imaju ?est protona i ve?ina ima ?est neutrona, ali oko jednog procenta ima sedam neutrona, i veoma mala frakcija ima osam neutrona. Izotopi se nikad ne razdvajaju u periodnom sistemu; oni se uvek zajedno grupi?u kao jedan element. Elementi koji nemaju stabilne izotope imaju atomske mase najstabilnijih izotopa, i takve mase su navedene u zagradama. ^[4]

U standardnom periodnom sistemu, elementi su poređani po atomskom broju (broju protona u jezgru atoma). Novi red ( perioda ) se po?inje kad nova elektronska ljuska ima svoj prvi elektron. Kolone ( grupe ) su određene elektronskom konfiguracijom atoma; elementi sa istim brojem elektrona u određenoj podljusci padaju u iste kolone (e.g. kiseonik i selen su u istoj koloni zato ?to oba imaju ?etiri elektrona u krajnjoj p-podljusci). Elementi sa sli?nim hemijskim svojstvima generalno padaju u istu grupu periodnog sistema, mada u f-bloku, i donekle u d-bloku, elementi u istoj periodi isto tako imaju sli?na svojstva. Stoga je relativno lako da se predvide hemijske osobine elementa ako se znaju svojstva jednog od elemenata u njegovoj blizini. ^[5]

Godine 2014. periodni sistem je imao 114 potvrđena elementa, ?ime su obuhva?eni: 1 (vodonik) do 112 ( kopernicijum ), 114 ( flerovijum ) i 116 ( livermorijum ). Elementi 113, 115, 117 i 118 su navodno sintetizovani u laboratorijama međutim te tvrdnje nisu zvani?no potvrđene od strane Međunarodne unije za ?istu i primenjenu hemiju (IUPAC), niti su im data imena. Kao takvi ovi elementi su trenutno nazivaju po njihovom atomskim brojevima (e.g., "element 113"), ili njihovim provizionim sistematskim imenima (" ununtrijum ", simbol "Uut"). ^[6]

Ukupno 98 elemenata se prirodno javlja; preostalih 16 elemenata, od ajn?tajnijuma do kopernicijuma , i flerovium i livermorijum, se javljaju samo nakon laboratorijske sinteze. Od 98 prirodnih elemenata, 84 su primordijalna . Drugih 14 prirodnih elemenata se javljaju jedino u lancu raspadanja primordijalnih elemenata. ^[7] Element te?i od ajn?tajnijuma (elementa 99) nikad nije uo?en u makroskopskim koli?inama u svojoj ?istoj formi. ^[8]

Periodic table layouts
Lantanoidi i aktinoidi su odvojeni (levo; 18 kolona) i u glavnoj tabeli (desno; 32 kolone)

U ve?ini grafi?kih prezentacija periodnog sistema, glavna tabela ima 18 kolona i lantanoidi i aktinoidi su prikazani kao dva dodatna reda ispod glavne tabele, ^[9] sa dva rezervisana mesta prikazana u glavnoj tabeli, između barijuma i hafnijuma , i radijuma i raderfordijuma , respektivno. Ovi dr?a?i mesta mogu dda budu markeri poput asteriska, ili sa?eti opisi elemenata ("57–71"). Ta konvencija je u potpunosti stvar prakti?nog formatiranja. Ista struktura tabele mo?e da bude prikazana u formatu sa 32 kolone, pri ?emu su lantanidi i aktinoidi u redovima 6 i 7 glavne tabele.

Međutim, na bazi hemijskih i fizi?kih svojstava elemenata mogu se konstruisati tabele sa mno?tvom alternativnih struktura.

Glavni ?lanak: Grupa periodnog sistema elemenata

Grupa ili familija je vertikalna kolona u periodnom sistemu. Grupe obi?no imaju zna?ajnije periodi?ne trendove od perioda i blokova, kao ?to je obja?njeno u daljem tekstu. Moderne kvantno mehani?ke teorije atomskih struktura obja?njavaju trendove grupa ?injenicom da elementi unutar iste grupe generalno imaju iste elektronske konfiguracije u njihovoj valentnoj ljusci . ^[10] Konsekventno, elementi u istoj grupi imaju sli?na hemijska svojstva i manifestuju jasan trend u osobinama sa porastom atomskog broja. ^[11] Međutim u nekim delovima periodnog sistema, kao ?to su d-blok i f-blok, horizontalne sli?nosti mogu da budu jednako va?ne, ili vi?e izra?ene od vertikalnih sli?nosti. ^{[12] [13] [14]}

Po međunarodnoj imenskoj konvenciji, grupe se numeri?u od 1 do 18 sa leve strane (od alkalnih metala) do krajnje desne kolone (plemenitih gasova). ^[15] Ranije su bili kori??eni rimski brojevi . U Americi, rimskim brojevima je dodavano "A" ako je grupa u s- ili u p-bloku , ili "B" ako je grupa u d-bloku . Rimski brojevi su odgovarali zadnjoj cifri u dana?njoj imenskoj konvenciji (e.g. elementi grupe 4 su bili grupa IVB, a elementi grupe 14 su bili grupa IVA). U Evropi je kori?teno sli?no obele?avanje, izuzev da je "A" kori??eno ako je grupa bila pre grupe 10 , a "B" je kori?teno za grupe uklju?uju?i i iza grupe 10. Dodatno grupe 8, 9 i 10 su tretirane kao triplet-grupa , kolektivno poznata u obe notacije kao grupa VIII. Godine 1988, novi IUPAC imenski sistem je u?ao u upotrebu, i ranije kori?tena imena grupa su postala zastarela. ^[16]

Nekim od tih grupa su data trivijalna (nesistematska) imena, kao ?to je prikazano u donjoj tabeli, mada se pojedina retko koriste. Grupe 3?10 nemaju trivijalna imena i oslovljavaju se jednostavno po njihovim grupnim brojevima ili po imenu prvog ?lana grupe (kao ?to je 'scandijumova grupa' za Grupu 3 ), po?to one pozuju sli?nosti i/ili vertikalne trendove u manjoj meri. ^[15]

Elementi u istoj grupi obi?no slede patern u pogledu atomskog radijusa , energije jonizacije , i elektronegativnosti . Idu?i od gore nadole u grupi, atomski radijusi elemenata se pove?avaju. Po?to broj popunjenih energijskih nivoa raste, valentni elektroni se nalaze sve dalje od nukleusa. Idu?i od gore na dole, svaki sukcesivni element ima sve manju energiju jonizacije jer je lak?e da se ukloni elektron. Sli?no tome, elementi grupe imaju idu?i od gore na dole sve manju elektronegativnost usled pove?anja rastojanja imeđu valentnih elektrona i nukleusa. ^[17] Postoje izuzeci tih trendova, na primer u grupi 11 gde se elektronegativnost pove?ava idu?i nani?e. ^[18]

Glavni ?lanak: Perioda periodnog sistema elemenata

Perioda je horizontalni red u periodnoj tabeli. Mada grupe generalno imaju zna?ajnije periodi?ne trendove, postoje regioni gde su horizontalni trendovi zna?ajniji od trendova vertikalnih grupa, kao ?to je f-blok, u kom slu?aju lantanoidi i aktinoidi formiraju dve znatne horizontalne serije elemenata. ^[19]

Elementi u istoj periodi ispoljavaju tredove u pogledu atomskog radijusa, energije jonizacije, afiniteta elektrona , i elektronegativnosti. Kre?u?i se sa leva na desno du? periode, atomiski radius se obi?no sni?ava. Do toga dolazi zato ?to svaki sukcesivni element ima dodatni proton i elektron ?to ima za posledicu pribli?avanje elektrona nukleusu. ^[20] Smanjenje atomskog radijusa uzrokuje povi?enje energije jonizacije idu?i s leva na desno du? periode. ?to ?vr??e je element vezan to je vi?e energije potrebno za uklanjanje elektrona. Elektronegativnost se povi?ava u istom maniru kao i energija jonizacije, zbog privla?enja elektrona od strane nukleusa. ^[17] Afinitet elektrona takođe pokazuje izvestan trend du? periode. Metali (na levoj strani periode) generalno imaju ni?i elektronski afinitet od nemetala (na desnoj strani periode), sa izuzetkom plemenitih gasova. ^[21]

Glavni ?lanak: Blok periodnog sistema elemenata

Specifi?ni regioni periodnog sistema se nazivaju blokovima u skladu sa redosledom u kom su elektronske ljuske elemenata popunjene. Blokovi su nazvani po podljusci u kojoj ?zadnji“ elektron teoretski boravi. ^{[22] [n 2]} s-blok se sastoji od prve dve grupe (alkalnih i zemnoalkalnih metala), kao i vodonika i helijuma. p-blok se sastoji od zadnjih ?est grupa, ?to su grupe 13 do 18 po IUPAC notaciji i sadr?i između ostalog, sve metaloide . d-blok se sastoji od grupa 3 do 12 i sadr?i sve prelazne metale . f-blok , koji se ?esto prikazuje ispod ostatka periodnog sistema, ne sadr?i numerisane grupe i obuhvata lantanoide i aktinoide. ^[23]

Na osnovu zajedni?kih fizi?kih i hemijskih svojstava, elementi se mogu klasifikovati u nekoliko kategorija: metali , metaloidi i nemetali . Metali su u op?tem slu?aju sjajne, visoko provodne ?vrste materije koje formiraju legure jedan s drugim, i jonska jedinjenja (soli) sa nemetalima (izuzev plemenitih gasova ). Ve?ina nemetala su obojeni ili bezbojni izolacioni gasovi; nemetali koji formiraju jedinjenja sa drugim nemetalima ?ine to putem kovalentnog vezivanja . Između metala i nemetala su metaloidi, koji imaju srednja ili me?ovita svojstva. ^[24]

Metali i nemetali se dalje mogu klasifikovati u potkategorije koje pokazuju gradijent od metalnih do nemetalnih svojstava, idu?i s leva na desno u periodnom redu. Metali se dalje dele u visoko reaktivne alkalne metale, manje reaktivne zemljoalkalne metale, lantanoide i aktinoide, arhetipske prelazne metala, i fizi?ki i hemijski slabe post-tranzicione metale. Nemetali se jednostavno dele u poliatomske nemetale, koji po?to su najbli?i metaloidima pokazuju donekle metalni karacter; diatomske nemetale, koji su esencijalno nemetalni; i monatomske plemenite gasove, koji su nemetalni i skoro kompletno inertni. Specijalizovana grupiranja kao ?to su refraktorni metali i plemeniti metali , koja su podskup (u ovom slu?aju) prelaznih metala, su isto tako poznata ^[25] i povremeno kori??ena. ^[26]

Svrstavanje elemenata u kategorije i potkategorije na bazi zajedni?kih svojstava je imperfektno. Postoji ceo spektar svojstava u svakoj kategoriji i nije te?ko na?i preklapanja na granicama, kao ?to je to slu?aj i sa mnogim drugim klasifikacionim ?emama. ^[27] Berilijum se, na primer, klasifikuje kao zemnoalkalni metal, mada njegova amfoterna hemija i tendencija da uglavnom formira kovalentna jedinjenja su atributi hemijski slabih ili post-tranzicionih metala. Radon se klasifikuje kao nemetal i plemeniti gas, iako on ima donekle katjonsku hemiju, koja je karakteristi?na za metale. Druge klasifikacione ?eme su mogu?e, kao ?to je podela elemenata u mineralo?ke pojavne kategorije , ili kristalizacione strukture. Kategorisanje elemenata na ovaj na?in datira jo? od 1869, kad je Hinrichs ^[28] napomenuo da jednostavne grani?ne linije mogu da budu povu?ene u periodnom sistemu radi ozna?avanja elemenata sa sli?nim svojstvima, kao ?to su metali i nemetali, ili gasoviti elementi.

Glavni ?lanak: Periodni trendovi

Glavni ?lanak: Elektronska konfiguracija

Elektronska konfiguracija ili organizacija elektrona koji orbitiraju neutralne atome ispoljava ponavljaju?i patern ili periodi?nost. Elektroni okupiraju serije elektronskih ljuski (numerisanih kao ljuska 1, ljuska 2, itd). Svaka ljuska se sastoji od jedne ili vi?e orbitala (imenovanih s, p, d, f i g). Sa porastom atomskog broja , elektroni progresivno popunjavaju te nivoe i orbitale, manje ili vi?e slede?i Madelungovo pravilo ili pravilo energetskog uređivanja, kao ?to je prikazano na dijagramu. Elektronska konfiguracija neona , na primer, je 1 s ² 2 s ² 2 p ⁶ . Sa atomskim brojem deset, neon ima dva elektrona na prvom nivou, i osam elektrona na drugom nivou ? dva u s orbitali i ?est u p orbitali. S perspektive periodnog sistema, kad prvi put elektron zauzme novi nivo, zapo?inje se nova perioda. Takve pozicije su zauzete vodonikom i alkalnim metalima . ^{[29] [30]}

Po?to su svojstva elementa uglavnom određena njegovom elektronskom konfiguracijom, osobine elemenata takođe imaju ponavljaju?e ili periodi?ne trendove. Neki primeri toga su prikazani na donjim dijagramima za atomske radijuse, energiju jonizacije i elektronski afinitet. Manifestacije tih periodi?nih svojstava su bile poznate daleko pre razvoja teorije , i one su dovele do formulisanja zakona periodi?nosti (ponavljanja svojstava elemenata u variraju?im intervalima) i formulisanja prvih periodnih sistema. ^{[29] [30]}

Glavni ?lanak: Atomski radijus

Atomski radijusi variraju u predvidivom i obja?njivom maniru du? periodnog sistema. Na primer, radijusi se generalno smanjuju du? periode u tabeli, idu?i od alkalnih metala do plemenitih gasova; i pove?avaju se idu?i niz grupe. Radius se naglo pove?ava nakon plemenitog gasa na kraju svake periode i alkalnog metala na po?etku slede?e periode. Ovi trendovi atomskih radijusa (i raznih drugih hemijskih i fizi?kih svojstava elemenata) se mogu objasniti teorijom elektronskih nivoa atoma; oni pru?aju zna?ajnu evidenciju za razvoj i potvrđivanje kvantne teorije . ^[31]

Elektroni u na 4f-podnivou, koji se progresivno popunjava idu?i od cerijuma (elementa 58) do iterbijuma (elementa 70), nisu posebno efektivni u za?ti?ivanju rastu?eg nuklearnog naelektrisanja iz isturenijih podnivoa. Elementi neposredno iza lantanoida imaju atomske radijuse koji su manji nego ?to bi o?ekivalo i koji su skoro identi?ni sa atomskim radijusima elemenata neposredno iznad njih. ^[32] Stoga hafnijum ima virtualno isti atomski radijus (i hemijska svojstva) kao cirkonijum , i tantal ima atomski radijus sli?an niobijumu , i tako dalje. Ova pojava je poznata kao lantanoidna kontrakcija . Efekat lantanidne kontrakcije je primetan do platine (elementa 78), nakon ?ega je maskiran relativisti?kim efektom poznatim kao efekat inertnog para . ^[33] Kontrakcija d-bloka , koja je sli?na efektu između d-bloka i p-bloka , je manje izra?ena nego lantanoidna kontrakcija, mada proizilazi iz sli?nih uzroka. ^[32]

Glavni ?lanak: Energija jonizacije

Prva energija jonizacije je energija koja je neophodna za uklanjanje prvog elektrona iz atoma, druga energija jonizacije je energija neophodna za uklanjanje drugog elektrona iz atoma, itd. Za dati atom, sukcesivne energije jonizacije se pove?avaju sa stepenom jonizacije. Veliki skokovi u uzastopnim molarnim energijama jonizacije se javljaju pri uljanjanju elektrona iz konfiguracije plemenitih gasova (kompletiranih elektronskih ljuski). Za magnezijum na primer, prva energija jonizacije je 738 kJ/mol, a druga je 1450 kJ/mol. Prve dve molarne energije jonizacije magnezijuma se odnose na uklanjanje dva 3 s elektrona, a tre?a energija jonizacije bi bila daleko ve?a 7730 kJ/mol, jer bi se odstanjivao 2 p elektron iz veoma stabilne konfiguracije Mg ²⁺ jona, koja je sli?na neonu . Istovetni skokovi se javljaju u energijama jonizacije u drugih atoma tre?e periode. ^[33]

Elektroni u bli?im orbitalama su izlo?eni ve?im silama elektrostati?kog privla?enja; tako da je za njihovo uklanjanje potrebno vi?e energije. Energija jonizacije se pove?ava idu?i na gore i na desno u periodnom sistemu. ^[33]

Glavni ?lanak: Elektronegativnost

Elektronegativnost je tendencija atoma da privla?i elektrone . ^[34] Elektonegativnost atoma je zavisna od njegovog atomskog broja i rastojanaja između valentnih elektrona i nukleusa. ?to je ve?a njegova elektronegativnost, to vi?e element privla?i elektrone. Ovo svojstvo je prvi predlo?io Linus Pauling 1932. godine. ^[35] U op?tem slu?aju, elektronegativnost se pove?ava idu?i s leva na desno du? periode, i smanjuje se spu?tanjem niz grupe. Fluor najelektronegativniji element, ^{[n 4]} dok je cezijum najmanje elektronegativan, bar među elementima sa znatnom koli?inom dostupnih podataka. ^[18]

Postoje neki izuzeci od ovog op?teg pravila. Galijum i germanijum imaju ve?u elektronegativnost od aluminijuma i silicijuma respektivno, zbog kontrakcije d-bloka. Elementi ?etvrte periode neposredno nakon prvog reda prelaznih metala imaju neobi?no male atomske radijuse zato ?to 3 d - elektroni nisu efektivni u za?ti?ivanju naelektrisanja nukleusa, i manja veli?ina atoma je u korelaciji sa pove?anom elektronegativno??u. ^[18] Anomalno visoka elektronegativnost olova, posebno u odnosu na talijum i bizmut , ?ini se da je artefakt selekcije podataka (i dostupnosti podataka) ? metode ra?unja, izuzev Polingovog metoda, pokazuju normalne periodi?ne trendove za ove elemente. ^[36]

Glavni ?lanak: Elektronski afinitet

Elektronski afinitet atoma je koli?ina energije koja se oslobodi dodavanjem elektrona u neutralni atom, ?ime se formira negativni jon. Mada elektronski afinitet znatno varira, izvesni obrasci su primetni. Generalno, nemetali imaju pozitivnije vrednosti elektronskog afiniteta od metala . Hlor najja?e privla?i dodatni elektron. Elektronski afiniteti plemenitih gasova nisu nepobitno izmereni, tako da oni mo?da imaju neznatno negativne vrednosti. ^[39]

Elektronski afinitet se generalno pove?ava du? periode. To je uzrokovano popunjavanjem valentne ljuske atoma; atom grupe 17 otpu?ta vi?e energije od atoma grupe 1 pri zadobijanju elektrona, zato ?to dobija popunjenu valentnu ljusku i stoga je stabilniji. ^[39]

Trend smanjivanja elektronskog afiniteta idu?i niz grupe je logi?an. Dodatni elektron ulazi u orbitale koje su udaljenije od nukleusa. Kao takav taj elektron u manjoj meri privla?i nukleus i manje energije se otpu?ta njegovim dodavanjem. Međutim, pri kretanju nih grupe, oko jedne tre?ine elemenata pokazuje anomalna svojstva, pri ?emu te?i elementi imaju ve?e elektronske afinitete od njihovih susednih lak?ih kongenera. Ta pojava je uglavnom posledica nedovoljnog za?ti?ivanja d i f elektronima. Uniformno smanjenje elektronskog afiniteta je primetno jedino u 1. grupi atoma. ^[40]

?to je ni?a vrednost energije jonizacije, elektronegativnosti i elektronskog afiniteta, to u ve?oj meri element ima metalni karakter. Nasuprot tome, nemetalni karakter se pove?ava sa pove?anjem vrednosti tih svojstava. ^[41] Imaju?i u vidu periodi?ne trendove te tri osobine, metalni karakter ima tendeciju opadanja du? periode (ili reda). Postoje izvesne iregularnosti, uglavnom zbog slabe za?tite nukleusa d i f elektronima, i relativisti?kih efekata . ^[42] Elementi sa najizra?enijim metalnim karakterom (poput cezijuma i francijuma ) su u donjem levom uglu periodnog sistema, a nemetalni elementi ( kiseonik , fluor , hlor ) su prevashodno u gornjem desnom uglu. Kombinacija horizontalnih i vertikalnih trendova u ispoljavanju metalnog karaktera obja?njava rebrastu liniju podele između metala i nemetala u nekim periodnim sistemima, i praksu da se ponekad elementi pored te linije smatraju metaloidima . ^{[43] [44]}

Iako je sastavljanje periodnog sistema ne?to ?to se rutinski pripisuje Mendeljejevu , periodizacija i sistematizacija elemenata ima znatno du?u istoriju. ^{[1] [2] [3]}

Ve? u 17. veku, ta?nije 1661 . godine, Robert Bojl je poređao tada poznatih 13 elemenata po rastu?oj relativnoj atomskoj masi , dok ?e ovaj sistem pro?iriti Lavoazje sa dodatnih 11 elemenata.

Za ovo vreme zna?ajna otkri?a na polju hemije i fizike, omogu?ila su otkrivanje i imenovanje novih elemenata, tako da je potreba za klasifikacijom tog rastu?eg broja poznatih elemenata postajala sve o?iglednija. Johan Debernajer , kao odgovor na ovu potrebu, formira sistem elemenata koji su bili poređani u trijade, po zajedni?kim osobinama, i tako da relativna atomska masa srednjeg elementa trijade bude aritmeti?ka sredina gornjeg i donjeg. Sli?nu sistematizaciju dao je i francuz de ?akankurtua , koji je do?ao na ideju da elemente, po rastu?oj relativnoj atomskoj masi poređa u spiralu obmotanu oko valjka.

Svakako najozbiljni pomak ka dana?njem periodnom sistemu, pre Mendeljeva dao je D?on Njulends koji je prema ugledu na muzi?ke oktave, dao periodni sistem sa elementima poređanim u oktave, tako da se osobine periodi?no ponavljaju nakon svakih 7 elemenata. U vertikalnim kolonama, elementi su bili poređani po porastu Ar , dok su horizontalne vrste bile uslovljene sli?no??u u osobinama.

Ipak rad Mendeljejeva na periodzaciji elemenata ostao je zapam?en kao najva?niji, nemalo zato ?to je njegovo re?enje periodnog sistema zaista bilo najadekvatnije. 1869 . on daje prvu verziju periodnog sistema sa rasporedom elemenata sli?nim onom kod Njulendsa. Ovakav raspored Mendeljejev je uslovio zakonom periodi?nosti koji je dao po kome su fizi?ke i hemijske osobine elemenata periodi?ne funkcije njihove relativne atomske mase .

1871 . Mendeljev daje drugu, reformisanu verziju periodnog sistema koja se temeljila na izmeni koju je Mendeljejev napravio u zakonu periodi?nosti. Naime, on je primetio da su osobine hemijskih elemenata zapravo periodi?ne funkcije njihovih rednih brojeva . Reformisani periodni sistem imao je elemente podeljene u vertikalne nizove - grupe - koje su sadr?ale elemente sli?nih osobina i horizontalne nizove - periode - koje su imale elemente poređane po rastu?em rednom broju, i u kojima su su osobine iz prethodnog niza periodi?no ponavljale. Grupa je u po?etku bilo 8, prvih 7 su imale podgrupe dok je osma bila podeljena u trijade. Perioda je bilo sedam, i sistem nije sadr?ao plemenite gasove . Mendeljejev je takođe predvideo postojanje elemenata sa drugim atomskim masama koji jo? nisu bili otkriveni, ali je na osnovu zakona periodi?nosti za njih ostavio odgovaraju?a mesta.

Danas se ova periodi?nost obja?njava periodi?no??u javljanja sli?nih elektronskih konfiguracija u odgovaraju?im atomima.

• Veliki periodni sustav elemenata (s obja?njenjima)
• Periodni sustav elemenata sa Kemijskog-Tehnolo?kog fakulteta - Split Arhivirano 2004-08-02 na Wayback Machine-u
• M. Dayah. ?Dynamic Periodic Table” . Pristupljeno 14 May 2012 .  
• Brady Haran. ?The Periodic Table of Videos” . University of Nottingham . Pristupljeno 14 May 2012 .  
• Mark Winter. ?WebElements: the periodic table on the web” . University of Sheffield . Pristupljeno 14 May 2012 .  
• Mark R. Leach. ?The INTERNET Database of Periodic Tables” . Pristupljeno 14 May 2012 .  

p r u Grupe periodnog sistema elemenata 1. grupa · 2. grupa · 3. grupa · 4. grupa · 5. grupa · 6. grupa · 7. grupa · 8. grupa · 9. grupa · 10. grupa · 11. grupa · 12. grupa · 13. grupa · 14. grupa · 15. grupa · 16. grupa · 17. grupa · 18. grupa

p r u Blokovi periodnog sistema elemenata s-blok · p-blok · d-blok · f-blok

p r u Hemijske serije Alkalni metali · Zemnoalkalni metali · Lantanoidi · Aktinoidi · Prelazni metali · Slabi metali · Polumetali · Nemetali · Halogeni elementi · Plemeniti plinovi