Opsesivno-kompulzivni poreme?aj

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Opsesivno-kompulzivni poreme?aj
Ritualno pranje ruku je ?est simptom
Specijalnost Psihijatrija , Psihologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD - 10 F42
ICD - 9 300.3
DiseasesDB 33766
MedlinePlus 000929
eMedicine article/287681
MeSH D009771

Opsesivno-kompulzivni poreme?aj (OKP) je vrsta neuroze koju karakteri?u opsesivne (prinudne, intruzivne, nametljive) misli i kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u poku?aju da se redukuje ili neutrali?e nerealan strah ( strepnja ili anksioznost ). Osoba obavlja radnje koje do?ivljava kao tuđe, nametnute i neprijatne, a ako se usprotivi tom porivu, strah , ose?anje krivice i strepnja se intenziviraju.

Izvr?enje prisilnih radnje ili izgovaranje nekih re?i donosi privremeno rastere?enje ili redukciju napetosti i strepnje , ali se potreba za prisilnim radnjama ubrzo ponovo javlja ?ime se ponavlja ?itav postupak. [1]

Uzroci OKP kod ?ivotinja , kao i kod ljudi, uklju?uju predispoziciju gena , uticaj okru?enja a ponekad i bolesti [2] .

Epidemiologija

[ uredi | uredi kod ]

U?estalost

Prema brojnim epidemiolo?kim istra?ivanjima, opsesivno-kompulzivni poreme?aj (OKP) danas spada u jedan od naj?e??ih neurotskih poreme?aja od kojeg pati oko 2,5% ?ove?anstva (od 1,7 do 4%). Prema izve?tajima ameri?kog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, oko dva miliona (prema drugim izvorima tri miliona) Amerikanaca pati od opsesivno-kompulzivnog poreme?aja. Razvojem dijagnostike zna?ajno se pove?ao broj novootkrivenih pojedinaca sa tim poreme?ajem, ali je i razvitkom novih metoda le?enje i boljom edukacijom pacijenata pove?an i broj izle?enih. [3]

Opsesivno kompulzivni poreme?aj po godinama starosti na 100,000  stanovnika u 2002 .
   nema podataka
   manje od 45
   45-52.5
   52.5-60
   60-67.5
   67.5-75
   75-82.5
   82.5-90
   90-97.5
   97.5-105
   105-112.5
   112.5-120
   vi?e od 120

Rasa i nacionalnost

Opsesivno-kompulzivni poreme?aj ima sli?nu prevalencu kod razli?itih rasa i nacionalnosti, iako specifi?na patolo?ka preokupacija u pojedinim kulturama i religijama mo?e pove?ati procenat onih sa OKP (na primer, ose?aj krivnje zbog blasfemije ?e??i je kod religioznih katolika i pravoslavnih Jevreja). [3]

Polne razlike

Opsesivno-kompulzivni poreme?aj se sa podjednakom u?estalo??u javlja kod mu?karaca i ?ena . Prvi simptomi poreme?aja se u proseku ne?to ranije uo?avaju kod mu?karaca (uglavnom u detinjstvu ili adolescenciji) nego kod ?ena (u ranim dvadesetim godinama). Zato se kod nekih ?ena OKP javlja i tokom trudno?e, iako se simptomi OKP-a kod ve? obolelih trudnica mogu i pogor?ati. Pogor?anje simptoma nalazimo i tokom predmenstrualnog perioda kod ?ena. [4]

Starost

Prvi simptomi poreme?aja se kod oba pola obi?no javljaju u detinjstvu (oko desete godine ?ivota) ili u ranom odraslom dobu(u srednjim dvadesetim godinama). Nije neobi?no da se oboljenje javi i kod deteta mlađeg od pet godina. Simptomi OKP-a se izuzetno retko javljaju kod lica starijih od 35 godina. Osnovni simptomi su ose?anje prisile, borba protiv nametnutih misli i radnji i svest o nelogi?nosti i besmislenosti simptoma . [5]

?U zavisnosti od uzrasta razlikuju se i na?ini kojima se osoba bori protiv nametnutog. Deca u mlađim uzrastima nisu svesna besmislenosti prisilnih simptoma kojima se brane od strepnje. Ne?to starija deca svesna su toga i bore se, pokazuju otpor. Adolescenti preduzimaju i izvesne protivmere kako bi se odbranili, dok odrasle osobe po?inju da izbegavaju situacije koje bi mogle izazvati prinudnu radnju ili misao. Ovo dalje vodi umanjenju radnog funkcionisanja, kretanja i op?tenja sa drugima. Javljaju se ose?anja stida, krivice i neprilagođenosti ?to ume da odvede u otuđenje od ?itavog sveta zbog svoje neobi?nosti“. [6]

Mortalitet

Jedan od vode?ih uzroka smrti pacijenata sa OKP je samoubistvo . Procene ukazuju da je ?ak 10% pacijenata sa OKP poku?alo samoubistvo u adolescenatnim ili odraslim godinama ?ivota [5] .

Etiologija

[ uredi | uredi kod ]

Postoje razli?ite teorije o faktorima i uzrocima koji izazivaju opsesivno-kompulzivni poreme?aj ali ni jedna nije istra?ivanjima dokazana. Nau?nici se generalno sla?u da psiholo?ki i biolo?ki faktori igraju ulogu u izazivanju nereda, iako se razlikuju po stepenu naglaska na oba tipa faktor.

Visok skor predisponiraju?ih gena
Među brojnim uzrocima kao najzna?ajniji navodi se hereditet (nasledna predispozicija). Istra?ivanjima, u oko 60-87% slu?ajeva OKP utvrđena je hereditarna predispozicija (u 45-65% kod dece, 27-47% kod odraslih, [7] 80-87% kod monozigotnih blizanca i 47-50% kod dizigotnih blizanaca) [8] . Nekoliko genetskih istra?ivanja utvrdila su povezanaost OKP sa prisustvom razli?itih serotonergi?kih, dopaminergi?nih i glutamatergi?nih gena . U su?tini, svaki ?ovek mo?e patiti od OKP, ali kod ljudi koji su po prirodi pla?ljivi, emotivni, pla?ljivi, ni?eg samopo?tovanja, kao i kod onih koji te?e podnose nepravdu i kritiku, OKP se ?e??e javljaju [9] [10] [11] [12] [13] .

Uloga neurotransmitera
Izlo?enost hroni?nom stresu, infekcije i povrede glave, menjaju funkciju i građu mozga i zato se mnogi neurotski poreme?aji, u koje spadaju i opsesivno-kompulzivni, mogu objasniti akumulacijom latentnog delovanja stresa, infekcije ili povrede. Simptomi u OKP se mogu pogor?ati stresom , međutim, stres nije etiolo?ki faktor OKP. CT imid?ing mozga ljudi sa OKP je pokazao da oni imaju drugoja?ije obrasce mo?dane aktivnosti od onih bez OKP i da je razli?ito funkcionisanje kola u određenom delu mozga, kao ?to je strijatum, mo?e da izazove poreme?aj. Razlike u drugim delovima mozga i neravnote?a hemijskih supstanci u mozgu, posebno serotonina i dopamina , mo?e takođe da doprinese OKP. [14] [15] U izolovanim istra?ivanja se konstantno nalazi neobi?na dopaminska i serotoninska aktivnost u razli?itim regionima mozga kod osoba sa OKP. Ona se mo?e definisati kao dopaminergi?na hiperfunkcija u prefrontalnom korteksu i serotonergi?ka hipofuncija u bazalnim ganglijama [16] [17] .

I u ovim slu?ajevima konstitucija organizma ima va?nu ulogu, jer određuje pod kojim teretom i posle koliko vremena ?e se nervni sistem ?slomiti“ [18] [19] .

?ivotna sredina
Vekovi su protekli kao ?doba melanholije“ [20] , dok se za dvadeseti vek mo?e re?i da je ?doba strepnje (anksioznosti)“ , svetski podaci ukazuju na epidemiju strepnje , posebno u dvadesetprvom veku, pri ?emu se simptomi strepnje , a sa njom i OKP, iz generacije u generaciju, javljaju sve ranije i sve u?estalije. [21]

Patologija

[ uredi | uredi kod ]
Kategorizacija opsesija i prinuda [22]
Opsesije Povezane prisilne radnje
Strah od kontaminacije Pranje, ?i??enje
Potreba za simetrijom, precizno uređenje Naru?ivanja, uređenje, balansiranje, ispravljanje ("samo pravo")
Ne?eljene seksualne ili agresivni misli ili slike Provera, molitve, ?poni?tavanje“ akcije, tra?enje sigurnosti
Sumnje (npr. gas u ku?i isklju?en, vrata zaklju?ana) Uporno ponavljanje provere
Zabrinutost zbog bacanja ne?eg vrednog Ograda od dasaka

Klini?ka slika

[ uredi | uredi kod ]

Tipi?ni simptomi opsesivno-kompulzivne neuroze su:

  • opsesivne misli koje se uvek vra?aju i ne izlaze iz glave ,
  • prisilno brojanje (npr. koraka pri hodu),
  • prisilno pranje ruku ili vr?enje nekih ritualnih radnji.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

[ uredi | uredi kod ]

Da bi se dijagnostikovao opsesivno-kompulzivni poreme?aj, kod pojedinca u vremenskom periodu od dve nedelje ili du?e mora biti evidentirana u?estala pojava opsesivnih misli ili kompulzivnih radnji (ili istovremene pojave oba simptoma ).

Naj?e??i medicinski problem u le?enju OKP postavlja pogre?no postavljena dijagnoze [23] . Zato svaki klini?ar koji se bavi le?enjem OKP mora dobro da raspoznaje i diferencijalno dijagnosti?ki razlikuje kriterijume kao ?to su tikovi , raspolo?enje , anksioznost ili drugi kompulzivni oblici pona?anja, kao ?to su trihotilomanija ili neurodermatitis [23] .

Kao poseban problem i ?estu zamku u diferencijalnoj dijagnostici i neuspe?nom prepoznavanju i dijagnostikovanju OKP predstavljaju slede?i poreme?aji, koji se ?esto sre?u kod pacijenata, i koje treba imati u vidu [8] [23] :

Prognoza

[ uredi | uredi kod ]

Opsesivno-kompulzivni poreme?aj je hroni?na bolest sa ?irokim spektrom i razli?itim intenzitetom simptoma . Bez le?enja, intenzitet i manifestacije simptoma mogu da se uve?avaju i slabe, i spontano se retko povla?e.

U blizu 70% pacijenata po?etak le?enja zna?ajno pobolj?ava stanje OKP i redukuje njegove simptome. Međutim, OKP ostaje hroni?no oboljenje, sa simptomima koji mogu ja?ati ili slabiti tokom celog ?ivota pacijenta.

Oko 15% pacijenata mo?e pokazati progresivno pogor?anje simptoma ili pogor?anje u funkcionisanju tokom vremena (starenja). Dok oko 5% pacijenata ima potpunu remisiju simptoma između epizoda egzacerbacije .

Farmakolo?ko le?enje se naj?e??e sprovodi u kontinuitetu. Ako uspe?no le?en pojedinac naglo prestane da sprovodi propisani re?im uzimanja lekova , recidiv nije neuobi?ajen.

Određeni broj procenata mo?e reagovati negativno na le?enje, upornim simptomima . Zato le?enje ovih pacijenti mo?e zahtevati primenu ve?eg broja medikamenata ili ve?e doze lekova i/ili upu?ivanje u specijalizovane ustanove. U ovoj grupi, manji broj pacijenata, mogu biti kandidati za neurohirur?ke ( psihohirur?ke ) intervencije [24] .

Lije?enje opsesivno-kompulzivnog poreme?aja

[ uredi | uredi kod ]

"Metod 4 koraka" za samolije?enje opsesivno-kompulzivnog poreme?aja doktora Jeffrey M. Schwartz-a

Jeffrey M. Schwartz je jedan od vode?ih svjetskih stru?njaka kada je u pitanju opsesivno-kompulzivni poreme?aj i njegovo lije?enje.

Ako imate opsesivne misli i kompulzivna (prinudna, prisilna) pona?anja, mnogo ?e vam pomo?i saznanje o zna?ajnim napretcima u tretmanu opsesivno-kompulzivnog poreme?aja. U posljednjih 20 godina bihejvioralna (behavior-pona?anje) terapija se pokazala veoma efektivnom u tretmanu opsesivno-kompulzivnog poreme?aja.

Koncept samolije?enja, kao dio bihejvioralne terapije, je najve?i napredak. Metodom 4 koraka mo?ete nau?iti kako da postanete sam svoj bihejvioralni terapeut. Sa saznanjem nekih temeljnih ?injenica o opsesivno-kompulzivnom poreme?aju i shvatanjem da je to medicinsko stanje koje reaguje na tretman, bit ?ete u mogu?nosti da prevaziđete nagon da izvr?ite kompulzivna pona?anja i ovladat ?ete novim tehnikama kako da izađete na kraj sa dosadnim, opsesivnim mislima.

Metod 4 koraka:

  • Korak 1: Reimenovanje
  • Korak 2: Pripisivanje stvarnom uzroku
  • Korak 3: Refokusiranje
  • Korak 4: Revalorizacija

Reference

[ uredi | uredi kod ]
  1. ↑ ( en ) Bartz JA, Hollander E. Is obsessive-compulsive disorder an anxiety disorder?. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. May 2006;30(3):338-52. Medline .
  2. ↑ ( en ) Laura L. Smith, Obsessive Compulsive Disorder (OCD) in Our Best Friends [1] Arhivirano 2011-11-13 na Wayback Machine-u , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  3. ↑ 3,0 3,1 ( en ) Karno M, Golding JM, Sorenson SB, Burnam MA. The epidemiology of obsessive-compulsive disorder in five US communities. Arch Gen Psychiatry. Dec 1988;45(12):1094-9. Medline , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  4. ↑ American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 4th Edition, Text Revision (DSM-IV-TR). Washington, DC: American Psychiatric Association; 2000.
  5. ↑ 5,0 5,1 ( en ) Dell'Osso B, Altamura AC, Allen A, Marazziti D, Hollander E. Epidemiologic and clinical updates on impulse control disorders: a critical review. Eur Arch Psychiatry Clin Neurosci. Dec 2006;256(8):464-75. Medline . Full Text [ mrtav link ] .
  6. ↑ Predrag đorđevi?, Opsesivno kompulsivni poreme?aj na www.akademijauspeha.com Arhivirano 2011-08-27 na Wayback Machine-u , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  7. ↑ ( en ) van Grootheest DS, Cath DC, Beekman AT, Boomsma DI. Twin studies on obsessive-compulsive disorder: a review. Twin Res Hum Genet. Oct 2005;8(5):450-8. Medline .
  8. ↑ 8,0 8,1 Carey G, Gottesman I. Twin and family studies of anxiety, phobic, and obsessive disorders. In: Klein DF, Rabkin JG. Anxiety: New Research and Changing Concepts. New York: Raven Press; 2000.
  9. ↑ Arnold PD, Rosenberg DR, Mundo E, Tharmalingam S, Kennedy JL, Richter MA. Association of a glutamate (NMDA) subunit receptor gene (GRIN2B) with obessive-compulsive disorder: a preliminary study. Psychopharmacology. August 2004;174:530-538.
  10. ↑ ( en ) Arnold PD, ( en ) Sicard T, Burroughs E, Richter MA, Kennedy JL. Glutamate transporter gene SLC1A1 associated with obsessive-compulsive disorder. Arch Gen Psychiatry. Jul 2006;63(7):769-76. Medline .
  11. ↑ ( en ) Denys D, Van Nieuwerburgh F, Deforce D, Westenberg H. Association between the dopamine D2 receptor TaqI A2 allele and low activity COMT allele with obsessive-compulsive disorder in males. Eur Neuropsychopharmacol. Aug 2006;16(6):446-50. Medline .
  12. ↑ ( en ) Dickel DE, Veenstra-VanderWeele J, Cox NJ, Wu X, Fischer DJ, Van Etten-Lee M, et al. Association testing of the positional and functional candidate gene SLC1A1/EAAC1 in early-onset obsessive-compulsive disorder. Arch Gen Psychiatry. Jul 2006;63(7):778-85. Medline .
  13. ↑ ( en ) Lin PY. Meta-analysis of the association of serotonin transporter gene polymorphism with obsessive-compulsive disorder . Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. Apr 13 2007;31(3):683-9. Medline .
  14. ↑ WebMD | Obsessive-Compulsive Disorder (OCD) - Cause , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  15. ↑ ?Enhanced Dopamine Transporter Density in Psychotropic-Naive Patients With Obsessive-Compulsive Disorder Shown” .  
  16. ↑ ?Dopamine Transporter Density in the Basal Ganglia in Obsessive-Compulsive Disorder” .  
  17. ↑ ?New approach to obsessive-compulsive disorder: dopaminergic theories” .  
  18. ↑ ( en ) Greist JH, Jefferson JW, Kobak KA, Katzelnick DJ, Serlin RC. Efficacy and tolerability of serotonin transport inhibitors in obsessive-compulsive disorder . A meta-analysis. Arch Gen Psychiatry. Jan 1995;52(1):53-60. Medline , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  19. ↑ ( en ) Kobak KA, Greist JH, Jefferson JW, Katzelnick DJ, Henk HJ. Behavioral versus pharmacological treatments of obsessive compulsive disorder: a meta-analysis . Psychopharmacology (Berl). Apr 1998;136(3):205-16. Medline , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  20. ↑ Robert Burton Anatomy of Melancholy , 1621
  21. ↑ Institut ?Batut“(2008) Istra?ivanje zdravlja stanovnika Republike Srbije , Analiti?ka studija 1997-2007 Arhivirano 2012-05-13 na Wayback Machine-u , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  22. ↑ ( en ) William M Greenberg, MD; Chief Editor: David Bienenfeld, MD Obsessive-Compulsive Disorder Medline , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  23. ↑ 23,0 23,1 23,2 ( en ) William M Greenberg, MD; Chief Editor: David Bienenfeld, MD Obsessive-Compulsive Disorder Differential Diagnoses Diagnostic Considerations na WebMD , Pristupljeno 17. 4. 2013.
  24. ↑ GIULIANA CHIAPPE Las obsesiones se pueden operar EL UNIVERSAL 2010. , Pristupljeno 17. 4. 2013.

Spolja?nje veze

[ uredi | uredi kod ]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Opsesivno-kompulzivni_poreme?aj&oldid=41489071