IX. Olimpijske igre - Amsterdam 1928
su odr?ane u
Amsterdamu
. Ovaj grad se kandidovao i za organizatora Igara 1920. i 1924., ali je tu ?ast dobio tek u tre?em poku?aju.
Prvi put utvrđen je obavezni program Igara:
atletika
, akvatika (plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu), boks, ma?evanje, gimnastika, strelja?tvo, rvanje gr?ko-rimskim i slobodnim stilom, veslanje, biciklizam, jahanje, jedrenje i dizanje tegova), a doma?in je mogao da po svom izboru uvrsti u program Igara i neke od ovih sportova: fudbal, ragbi, polo, hokej na travi, rukomet, ko?arka i kajak.
Delegacija
Gr?ke
, postojbine Igara prvi put predvodila je povorku u sve?anom defileu, a ekipa doma?ina
Holandije
i?la je na za?elju. To je od tada deo protokola otvaranja Igara. Sportisti iz Azije prvi put osvojili su zlatne medalje ? Mikio Oda (Japan) u troskoku, a njegov zemljak Jo?ijuki Curuta u plivanju na 200 m prsno.
Jugoslavija
u?estvuje sa 34 takmi?ara u ?est sportova, a najuspe?niji su gimnasti?ari, koji su osvojili (svih) 5 medalja ? 1 zlatnu, 1 srebrnu, 3 bronzane.
Najzna?ajniji događaji
[
uredi
|
uredi kod
]
- Ovo su bile prve Igre na kojima je upaljen Olimpijski plamen tokom trajanja Igara, iako je ?tafetno preno?enje baklje uvedeno kasnije, na
Igrama u Berlinu 1936.
Osim olimpijskog plamena po prvi puta je defile sportista izveden na na?in da su prvi iza?li sportisti Gr?ke, zatim sportisti ostalih zemalja po abacednom redu imena dr?ava, te kao zadnji predstavnici zemlje doma?ina, Holandije. Ovakav je raspored sportista u defileu ostao uobi?ajen do dana?njih dana.
- Na ovim su Igrama uvedene i dicipline za ?ene u atletici i gimnastici. Nakon trke na 800 metara za ?ene, u kojoj je nekoliko takmi?arki trku zavr?ilo potpuno isrcpljeno, procenjeno je da ?ene jednostavno nisu dovoljno sna?ne da izdr?e napore dugih atletskih trka. Zato su su sve do 1960. godine u programu olimpijskih takmi?enja u ?enskoj konkurenciji bile samo trka?ke discipline do maksimalno 200 metara.
- Organizaciju Igara su po prvi puta sponzorstvima pomogle i komercijalne firme, kao ?to je
Koka-kola
. Zanimljivo je da ta ?injenica nije promijenila stav
MOK
o potpuno amaterizmu sportista, koji jo? dugo godina nisu smeli imati bilo kakav komercijalni ugovor vezan uz bavljenje sportom ako su ?eljeli nastupati na Igrama.
- U takmi?arskom delu su se posebno istaknuli slede?i takmi?ari i ekipe:
- Pavo Nurmi
, atleti?ar iz Finske, je pobedom na 10000 metara osvojio svoju ukupno devetu zlatnu medalju. Uz to je na ovim Igrama osvojio i dva srebra.
- U plivanju se s dve zlatne medalje istakao
D?oni Vajsmiler
, kasnije popularni filmski glumac (?Tarzan“).
- Fudbalskim turnirom su dominirale ju?noameri?ke ekipe: u finalu je
Urugvaj
pobedio
Argentinu
s 2:1, nakon ?to je prvi finalni me? zavr?io nere?eno 1:1.
Jugoslavija na igrama
[
uredi
|
uredi kod
]
Jugoslavija u?estvuje sa 34 takmi?ara u ?est sportova (atletika, biciklizam, gimnastika, ma?evanje, rvanje, fudbal) a gimnasti?ari sa pet medalja (jedna zlatna, jedna srebrna i tri bronzane) svoj olimpijski saldo pove?ali na sedam medalja. Zlatnu medalju osvojio je
Leon ?tukel
j, srebrnu
Josip Primo?i?
, a bronzane reprezentacija (vi?eboj ekipno), Leon ?tukelj i
Stane Derganc
. Jugoslavija je zauzela 22. mesto po broju osvojenih trofeja.