|
|
| Op?te
|
| Ime, simbol,
atomski broj
|
Nikl, Ni, 28
|
| Pripadnost skupu
|
prelaznih metala
|
| grupa, perioda
|
VIIIB
,
4
|
| gustina
,
tvrdo?a
|
8908
kg/m
3
, 4,0
|
| Boja
|
srebrnobela
|
| Atomske osobine
|
| atomska masa
|
58,6934
u
|
| atomski radijus
|
135 (149)
pm
|
| kovalentni radijus
|
163 pm
|
| van der Valsov radijus
|
bez podataka
|
| elektronska konfiguracija
|
[
Ar
]3d
8
4s
2
|
| e
-
na
energetskim nivoima
|
2, 8, 16, 2
|
| oksidacioni brojevi
|
2
, 3
|
| Osobine oksida
|
srednje bazni
|
| kristalna struktura
|
regularna zidno
centrirana
|
| Fizi?ke osobine
|
| agregatno stanje
|
?vrsto
|
| temperatura topljenja
|
1728
K
(1455
°C
)
|
| temperatura klju?anja
|
3186 K
(2913 °C)
|
| molska zapremina
|
6,59×10
-3
m
3
/
mol
|
| toplota isparavanja
|
370,4
kJ/mol
|
| toplota topljenja
|
17,47 kJ/mol
|
| pritisak zasi?ene pare
|
237
Pa
(1726 K)
|
| brzina zvuka
|
4970 m/s (293,15 K)
|
| Ostale osobine
|
| Elektronegativnost
|
1,91 (
Pauling
)
1,75 (
Alred
)
|
| specifi?na toplota
|
440
J/(kg*K)
|
| specifi?na provodljivost
|
14,3×10
6
S
/m
|
| toplotna provodljivost
|
90,7
W/(m*K)
|
| I
energija jonizacije
|
737,1 kJ/mol
|
| II
energija jonizacije
|
1753 kJ/mol
|
| III
energija jonizacije
|
3395 kJ/mol
|
| IV
energija jonizacije
|
5300 kJ/mol
|
| Najstabilniji izotopi
|
| izotop
|
zast.
|
v.p.r.
|
n.r.
|
e.r.
MeV
|
p.r.
|
| 56
Ni
|
(ve?.)
|
6,077
dana
|
z.e.
|
2,136
|
56
Co
|
| 58
Ni
|
68,077%
|
stabilni izotor sa 30
neutrona
|
| 59
Ni
|
(ve?.)
|
7,6×10
4
godina
|
z.e.
|
1,072
|
59
Co
|
| 60
Ni
|
26,233%
|
stabilni izotor sa 32
neutrona
|
| 61
Ni
|
1,14%
|
stabilni izotor sa 33
neutrona
|
| 62
Ni
|
3,634%
|
stabilni izotor sa 34
neutrona
|
| 63
Ni
|
(ve?.)
|
100,1
godina
|
β
-
|
2,137
|
60
Cu
|
| 64
Ni
|
0,926%
|
stabilni izotor sa 34
neutrona
|
|
Tamo gde druga?ije nije nazna?eno,
upotrebljene su
SI
jedinice i
normalni uslovi
.
|
Obja?njenja skra?enica:
zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=na?in raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona
|
Nikl
(
Ni
,
latinski
-
niccolum
) je metal
VIIIB
grupe.
Ima 14
izotopa
?ije se
atomske mase
nalaze između 53-67, od kojih je postojano 5 (58,60,61,62,64).
Zastupljen je u
zemljinoj
kori u koli?ini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku
minerala
garnierita i pantlandita.
Godine
1751
otkrio ga je Axel Fredrik Cronstedt.
Nikl gradi niz kompleksnih jedinjenja kao na primer nikolcen
Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim
enzimima
. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u koli?ini 0,3 mili
grama
.
Nikl je srebrnobele boje blistav metal otporan na koroziju. Koristi se za prevla?enje drugih metala radi za?tite.
Legure nikla i
bakra
se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo... Nikl se takođe dodaje
?eliku
i drugim legurama da bi pove?ao njihovu otpornost na koroziju
