Za ostala zna?enja, vidi Nacionalna ustavotvorna skup?tina (razvrstavanje) .

Nacionalna ustavotvorna skup?tina kraljevine Francuske ( francuski : Assemblee nationale constituante) formirana je od Narodne skup?tine 9. jula 1789. godine. Postojala je do 30. septembra 1791. godine kada je zamenjena Zakonodavnom skup?tinom .

Do raskida između aristokratije i bur?oazije 1789. godine dolazi zbog odluke pariskog parlamenta da se dr?avni stale?i ubudu?e redovno sazivaju i budu sastavljeni prema formuli usvojenoj 1614. godine. Narodne mase pokrenule su svoj zahtev: zahtev za dvaput ve?im brojem poslanika tre?eg stale?a . Trebalo ih je biti isto koliko i poslanika prva dva stale?a zajedno. Neker je 1788. godine predlo?io skup?tini prvaka ovaj predlog. Oni, naravno, nisu pristali. Neker je zaklju?io da je ?elja tre?eg stale?a nacionalna ?elja. Sijes tada objavljuje svoj pamflet ? ?ta je tre?i stale? “ u kom pi?e: ??ta je tre?i stale?? Sve. ?ta je bio do sada? Ni?ta. ?ta tra?i? Da postane ne?to“. Pokazatelj nezadovoljstva tre?eg stale?a pokraj ? starog poretka “ su i mnogobrojne knjige ?albi (oko 60.000 sa?uvanih). Pisali su ih i sve?tenici i plemstvo. Svi tra?e ustav koji bi ograni?io kraljevu vlast, izmenu fiskalnog sistema, reforme sudstva i krivi?no zakonodavstvo. Za skup?tinu zakazanu 1. maja 1789. godine sve?tenstvo je imalo 291 poslanika, plemstvo 270, a tre?i stale? 578. Kralj ih je primao u posebnim kabinetima. Sve?tenstvo je primljeno u kraljevom kabinetu, plemstvo uz određeni ceremonijal, dok su poslanici tre?eg stale?a primljeni u kraljevoj spavaonici. Prva sednica odr?ana je 5. maja. Neker je izlo?io svoj izve?taj u uvodnom govoru u kome nije bilo ni re?i o problemu glasanja. Tre?i stale? bio je nezadovoljan. Problem se sastojao u tome da se glasalo po stale?ima. Sve?tenici i plemi?i imali su jednaka gledi?ta te su uvek mogli nadglasati tre?i stale?. Poslanici tre?eg stale?a tra?ili su promene sistema glasanja. Odbili su da se okupe u zasebnom poslani?kom domu. Njihovi zahtevi odbijeni su glasanjem sve?tenstva i plemstva. Luj XVI se odlu?io na otpor protiv nepokornog tre?eg stale?a. Na jutro, 20. juna, poslanici su zatekli zatvorena vrata svoje dvorane Menus u kojoj su se okupljali. Poslanici se povla?e u dvoranu ?e de Pam (teniski teren) gde su svi dali zakletvu da se ne?e razi?i dok se ne donese nov ustav. Veliki broj sve?tenika stao je na njihovu stranu na zajedni?kom zasedanju u dvorani Sent Luis. Uglavnom je to ni?e sve?tenstvo. Pri?la su im i dva pripadnika plemstva koja su do?ekana aplauzima. Luj im je naredio da se raziđu i zasedaju odvojeno ?to je potkrepio i pretnjama. Sve?tenstvo i deo plemstva se razi?ao. Tre?i stale? je odbio. Kralj je naredio telesnoj gardi da ih rastera, ali su La Fajet i ostali odbili. Bila je to pobeda tre?eg stale?a i otvorena pobuna. Ubrzo se ređaju njegove pobede. Tre?i stale? poziva preostalu manjinu sve?tenstva i ve?inu plemstva da im se pridru?i protiv kralja. Ustavni komitet formiran je 7. jula, a dva dana kasnije se proglasio za Narodnu skup?tinu. Pravna revolucija je dovr?ena bez upotrebe sile, zahvaljuju?i bur?oaziji, ni?em sve?tenstvu i liberalnom plemtvu. Narod jo? nije stupio na pozornicu ^[1] .

" Veliki strah " primorao je skup?tinu da se pozabavi pitanjem feudalnog poretka. Saglasila se da feudalne obaveze predstavljaju vlasni?tvo posebnog tipa, ?esto prigrabljeno silom ili nezakonito. Stoga je naredila da se provere povelje koje svedo?e o obavezama. Na istoj sednici (3. avgust) ukinuto je plemi?ko pravo na lov, vlastelinski sudovi, prodaja zvanja, crkvena desetina. Pretvaraju?i se da je saglasan, Luj je proglasio ?obnovu francuske slobode“. Međutim, izvr?enje nije bilo lako. Seljak je oslobođen, ali ne i njegova zemlja ?to zna?i da mora pla?ati da?e dok se ne otkupi. Mnogi su bili suvi?e siroma?ni da bi se mogli otkupiti. Uprkos tome, odluke od 3. avgusta sru?ile su stari dru?tveni poredak. Svi Francuzi od tada imaju ista prava i du?nosti, mogli su do?i na sve polo?aje i pla?ali su isti porez. Slede?eg dana Skup?tina donela je odluku o potrebi dono?enja Deklaracije koja bi prethodila ustavu. Deklaracija treba da bude zasnovana na pravima ?oveka i da ih ?titi. Deklaracija prava ?oveka i građanina doneta je 26. avgusta. Ona je postavila temelje novog dru?tvenog poretka. Raspored poslanika na ovoj skup?tini doveo je do nastanka termina ? levica “ i ? desnica " ^[2] .

Skup?tina se takođe organizovala. Smestila se u dvoranu Mane?e. Svaki građanin mogao je do?i u skup?tinu. Skup?tina nije bila jedinstvena ve? su se ocrtavale razne grupe, mada se ne mogu smatrati strankama u dana?njem smislu te re?i. Postojale su, pre svega, dve velike grupe. Prvu su ?inile aristokrate, pristalice ?starog poretka“, a drugu rodoljubi, branitelji novog poretka. Ove dve grupe delile su se u vi?e manjih grupacija. Krajnji desni?ari bili su ?Crni“ ili ?aristokrati“, imali su sjajne govornike, finansirani su od strane dvora, branili su ih mnogi listovi. Monarhiste je predvodio Munije koji posle oktobarskih borbi napu?ta Ustavotvornu skup?tinu. Monarhisti, zajedno sa Crnima, poku?avaju da zaustave tok revolucije. Konstitucionalisti su predstavljali interese bur?oazije. Bili su pristalice umerene monarhije. Predstavljao ih je La Fajet, a ?inila ih je bur?oazija i kler, odnosno najve?i deo onih koji su revoluciju i pokrenuli. Trijumvirat je sedeo sa leve strane. Sa?injavali su ga Barnave , Du Port i Aleksandar de Lamet , liberali, koji krajem 1790. godine prilaze desni?arima. Krajnju levicu ?inila je demokratska grupa. Izdvajaju se Buzo, Petjon i Robespjer . Brane interese naroda i zahtevaju op?te pravo glasa. Patrioti su se solidno organizovali. Sastaju se jo? od 1789. godine u dominikanskom manastiru Svetog Jakova u ulici Sent Honore pod imenom ?Dru?tvo prijatelja ustava“. Poznatiji su kao jakobinci . Jakobinci privla?e i klubove pokrajinskih gradova. Klub fejantinaca (La Fajetova stranka) odvaja se od Jakobinskog kluba 1791. godine. To su u?inili nametanjem visoke ?lanarine koju pripadnici srednje bur?oazije nisu mogli pla?ati. Kordiljerski klub ili Dru?tvo prijatelja prava ?oveka osnovan je aprila 1790. godine. U njemu se isti?u ?an Pol Mara i ?or? Danton ^[3] .

Usvojena je ve? 26. avgusta 1789. godine. Deklaracija predstavlja temelj novog poretka. Sadr?i sedamnaest ?lanova koji određuju su?tinu prava ?oveka i prava naroda. Uzor je imala u ameri?kim deklaracijama donetim tokom rata za nezavisnost. Prava ?oveka pripadala su mu pre svakog dru?tva, ona su prirodna i nezastariva; ljudi se rađaju, ostaju slobodni i jednaki u pravima (1. ?lan), a ta prava su sloboda, svojina, sigurnost i otpor ugnjetavanju (2. ?lan). Narod je suveren (3. ?lan), a sloboda nema granica, sem slobode drugih ljudi (4. ?lan). Svi građani imaju pravo u?e??a u dono?enju zakona (6. ?lan). Sloboda je pre svega sloboda li?nosti, li?na sloboda, jamstvo protiv optu?bi i samovoljnog hap?enja (7. ?lan). Ljudi mogu govoriti, pisati i ?tampati ?ta ?ele (10. ?lan), uz pravo dr?ave da spre?ava zloupotrebu (11. ?lan). Porez je neophodan i mora biti razrezan na građane u skladu sa njihovim mogu?nostima (13. ?lan). Pravo kontrole javnih finansija imaju građani preko svojih predstavnika (14. i 15. ?lan). Katoli?ka vera je dr?avna religija, dok su protestantizam i judaizam privatna vera. Građanska prava protestanti su stekli tek decembra 1789. godine, a Jevreji januara slede?e godine. Ropstvo je ukinuto u Francuskoj, ali je zadr?ano u kolonijama. Ustavotvorna skup?tina li?ila je obojene ljude građanskih prava. Le ?apeljeov zakon iz 1791. godine zabranjuje ?trajkove. Građani su razvrstani u tri kategorije: pasivni (nemaju bira?ko pravo jer nemaju svojinu, oko 3 miliona Francuza), aktivni (pla?aju direktan porez i u?estvuju u lokalnim skup?tinama, oko 4 miliona Francuza) i bira?i (po jedan na 100 aktivnih građana, u Francuskoj oko 50.000, pla?aju ve?i porez i u?estvuju u skup?tinama departmana) ^[4] .

Odbor od 30 ?lanova za pripremu ustava formiran je ve? 7. jula 1789. godine. Raprava o kona?nom tekstu po?ela je avgusta 1791. godine. Ustav iz 1791. godine izglasan je 3. septembra ^[5] .

Narodna skup?tina imala je re?iti dva velika problema: finansijski i verski. Kako bi re?ila prvi problem, Ustavotvorna skup?tina je odlu?ila da stavi crkvena dobra naciji na raspolaganje. Stvorena je Vanredna blagajna koja se punila uglavnom novcem od prodaje crkvene imovine. ?lanovi Ustavotvorne skup?tine nikako se nisu neprijateljski odnosili prema katoli?koj crkvi. ?ak ni najsmeliji teoreti?ari 18. veka nisu zami?ljali poredak u kome bi crkva i dr?ava bile odvojene. Međutim, reforma francuske crkve bila je nu?na. Ustavotvorna skup?tina donosi odluku kojim ukida mona?ke redove. Jula 1790. godine Ustavotvorna skup?tina usvojila je Građanski ustav sve?tenstva . Ustav je prihvatio samo deo sve?tenstva. Aristokratija je odbijala da prihvati novi poredak. Spremao se građanski rat. ?etva je 1790. godine bila odli?na ?to je donekle smirilo situaciju. Oficiri koji nisu emigrirali sve vi?e su bili pogođeni reformama Ustavotvorne skup?tine. Pred skup?tinom se postavilo pitanje kako oteti kraljevsku vojsku od uticaja aristokratije ako se vojska ne ponarodi. Prihva?ene su privremene mere kao ?to je pove?anje plata, administrativne i disciplinske reforme. Robespjer je ukazivao na ovaj problem: ?Uni?tili ste plemstvo, a ono se i dalje nalazi na ?elu vojske“. La Fajet je u pobunama vojnika stao na stranu zapovednika. Pobuna u Nansiju silom je ugu?ena ^[6] .

• Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)

Nacionalna ustavotvorna skup?tina na Wikimedijinoj ostavi

?ablon:Francuska revolucija