Matija Korvin
Matija Hunjadi
(
mađ.
Hunyadi Matyas, I. Matyas
; rođen 23. februara 1443. u
Kolozsvaru
, umro 6. aprila 1490 u
Be?u
), poznat kao
Matija I Korvin
, bio je
ugarski
kralj i reformator. Nadimak
Korvin
(
lat
.
corvus
? "vrana") nazvan je po predstavi
vrane
u njegovom grbu.
Kao sin
Jano?a Hunjadija
, vojvode iz
Erdelja
, izabran je za kralja 1458. godine i bio je poslednji ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutra?nje prilike u zemlji i da uspostavi jaku kraljevsku vlast i ostvari ostvariti
apsolutnu
monarhiju
oslanjaju?i se na srednje
plemstvo
i gradove.
Uspe?no je ratovao protiv
Turaka
i
Habsburgovaca
, a 1486. godine zauzeo je
Be?
. Nakon pada Bosne oslobodio je
Jajce
i organizirao Jaja?ku i Srebreni?ku banovinu, ote?av?i time Turcima prodor u
ju?noslovenske
zemlje. Reformisao je dr?avu, a u Po?unu (danas
Bratislavi
) osnovao je 1465. godine
univerzitet
i 1472. prvu
?tampariju
. Dvor mu je bio okupljali?te
humanista
, među kojima su bili i
Ivan Vitez od Sredne
i
Ivan ?esmi?ki
.
