Ovaj ?lanak zahtijeva sređivanje kako bi ispunio Wikipedijine standarde kvaliteta. Pomozite u njegovom pobolj?anju tako ?to ?ete ga urediti .

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koriste?i kriptografiju ( kriptografija ) kao na?in obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih nov?anih jedinica i radi potvrde transfera valute. ^{[1] [2] [3]}

Podaci o individualnom vlasni?tvu nad nov?i?ima ?uvaju se u digitalnom registru, koji je ra?unarska baza podataka koja koristi sna?nu kriptografiju za osiguravanje evidencije transakcija, kontrolu stvaranja dodatnih nov?i?a i verifikaciju transfera vlasni?tva nad nov?i?ima. Uprkos terminu koji je postao opisan za mnoge zamjenjive blok?ejn tokene koji su kreirani, kriptovalute se ne smatraju valutama u tradicionalnom smislu, i razli?iti pravni tretmani su im primenjivani u razli?itim jurisdikcijama, uklju?uju?i klasifikaciju kao robe, hartija od vrednosti i valuta. Kriptovalute se generalno posmatraju kao posebna klasa imovine u praksi. Neke kripto ?eme koriste validatore za odr?avanje kriptovalute. U modelu dokaza o posedovanju, vlasnici ula?u svoje tokene kao kolateral. Zauzvrat, dobijaju ovla??enje nad tokenom proporcionalno iznosu koji ula?u. Generalno, ovi vlasnici tokena dobijaju dodatno vlasni?tvo nad tokenom tokom vremena putem provizija mre?e, novih tokena koji su u opticaju, ili drugih mehanizama nagrađivanja.

Kriptovaluta ne postoji u fizi?kom obliku (kao papirni novac) i obi?no nije izdata od strane centralne autoritete. Kriptovalute obi?no koriste decentralizovanu kontrolu nasuprot digitalnoj valuti centralne banke (CBDC). Kada se kriptovaluta kuje, kreira pre izdavanja, ili izda od strane jednog izdavaoca, generalno se smatra centralizovanom.

Prva kriptovaluta [ uredi | uredi kod ]

Bitkoin , koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta. ^[4]

Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren. ^[5] Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu ^[6] nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema. ^[7] Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blok?ejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu. ^[8]

Altcoins [ uredi | uredi kod ]

Alternativne kriptovalute ?esto imaju osnovne razlike u poređenju sa Bitcoinom. Na primer, Litecoin ima za cilj da obradi blok svakih 2,5 minuta, umesto Bitcoinovih 10 minuta, ?to omogu?ava Litecoinu da potvrđuje transakcije br?e od Bitcoina . Jo? jedan primer je Ethereum , koji ima funkcionalnost pametnih ugovora koja omogu?ava decentralizovanim aplikacijama da se izvr?avaju na njegovom blok?einu. Prema vestima Bloomberg-a, Ethereum je bio najkori??eniji blok?ein u 2020. godini. Prema New York Times-u, 2016. godine imao je najve?i "pratilac" od svih alternativnih kriptovaluta.

Arhitektura [ uredi | uredi kod ]

Kriptovaluta se proizvodi kolektivno od strane celokupnog kriptovalutnog sistema, po stopi koja je definisana prilikom stvaranja sistema i koja je javno navedena. U centralizovanim bankarskim i ekonomskim sistemima poput ameri?kog Federalnog rezervnog sistema, snabdevanje valutom kontroliraju korporativni odbori ili vlade. U slu?aju kriptovalute, kompanije ili vlade ne mogu proizvesti nove jedinice, i do sada nisu obezbedile podr?ku drugim firmama, bankama ili korporativnim entitetima koji dr?e vrednost imovine izra?enu u njoj. Osnovni tehni?ki sistem na osnovu kojeg su kriptovalute kreirane bio je stvoren od strane Satoshija Nakamota.

U okviru sistema dokaza o radu poput Bitcoina, bezbednost, integritet i balans glavne knjige odr?ava zajednica međusobno nepoverljivih strana koje se nazivaju rudarima. Rudari koriste svoje ra?unare kako bi pomogli u validaciji i vremenskom obele?avanju transakcija, dodaju?i ih u glavnu knjigu u skladu sa određenim ?emama obele?avanja vremena. U blok?einu koji koristi dokaz o posedovanju, transakcije se validiraju od strane vlasnika povezane kriptovalute, ponekad grupisanih u bazene sredstava.

Ve?ina kriptovaluta je dizajnirana da postepeno smanjuje proizvodnju te valute, postavljaju?i limit na ukupan iznos te valute koji ?e ikada biti u opticaju. U poređenju sa obi?nim valutama koje dr?e finansijske institucije ili se ?uvaju kao gotovina, kriptovalute mogu biti te?e za zaplene od strane organa reda.

Kopanje [ uredi | uredi kod ]

Na blok?einu, rudarenje predstavlja validaciju transakcija. Za ovaj napor, uspe?ni rudari dobijaju novu kriptovalutu kao nagradu. Nagrada smanjuje transakcione provizije stvaranjem dodatne motivacije za doprinos procesorskoj mo?i mre?e. Stopa generisanja he?eva, koji validiraju bilo koju transakciju, pove?ana je upotrebom specijalizovanih ma?ina poput FPGA i ASIC uređaja koji koriste kompleksne algoritme he?iranja poput SHA-256 i scrypt. Ova trka za jeftinijim, ali efikasnim ma?inama postoji od kako je Bitcoin predstavljen 2009. godine. Rudarenje se meri po brzini he?a obi?no u terahesima.

Sa sve vi?e ljudi koji ulaze u svet virtuelne valute, generisanje he?eva za validaciju postalo je sve slo?enije tokom vremena, prisiljavaju?i rudare da investiraju sve ve?e sume novca kako bi pobolj?ali ra?unarsku performansu. Kao rezultat, nagrada za pronala?enje he?a je opala i ?esto ne opravdava investiciju u opremu i hlađenje (da bi se ubla?ila toplota koju oprema proizvodi) i elektri?nu energiju potrebnu za njihov rad.

Nov?anici [ uredi | uredi kod ]

Kriptovalutni nov?anik je sredstvo za ?uvanje javnih i privatnih "klju?eva" (adresa) ili semena koje se mo?e koristiti za primanje ili tro?enje kriptovalute. Sa privatnim klju?em, mogu?e je pisati u javnu knjigu, efektivno tro?e?i povezanu kriptovalutu. Sa javnim klju?em, drugi mogu poslati valutu na nov?anik.

Postoji vi?e metoda za ?uvanje klju?eva ili semena u nov?aniku. Ove metode se kre?u od kori??enja papirnih nov?anika (koji su javni, privatni ili klju?evi semena napisani na papiru), do kori??enja hardverskih nov?anika (koji su hardver za ?uvanje informacija o va?em nov?aniku), do digitalnog nov?anika (koji je ra?unar sa softverom koji hostuje informacije o va?em nov?aniku), do hostovanja va?eg nov?anika kori??enjem berze gde se kriptovaluta trguje, ili ?uvanje informacija o va?em nov?aniku na digitalnom medijumu poput plaintext-a.

Legalnost [ uredi | uredi kod ]

Status legalnosti kriptovaluta varira od dr?ave do dr?ave i jo? uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok ve?ina dr?ava zakonom ne zabranjuje kori??enje kriptovaluta, njihov status kao novca nije ?vrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko , Bolivija , Ekvador , Kirgistan , Banglade? kori??enje Bitkojina je ilegalno i zakonom ka?njivo, dok je u ve?ini drugih Brazil , ?ile , Kolumbija , Argentina legalan.

Prednosti [ uredi | uredi kod ]

• Hakovanje Blockchain je dosta te?ak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada ra?unara, ?to je gotovo nemogu?e.
• Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni nov?ani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
• Niko ne mo?e da promeni koli?inu nov?i?a koji se koriste.
• Zbog ograni?ene koli?ine nov?i?a, otporan je na inflaciju.
• Nema potrebe da tro?imo novac za nekakvo odr?avanje ra?una.
• Svako mo?e da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
• Nije kontrolisan ni od koga, ve? ima svoju sopstvenu mre?u po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije (takozvani "peer to peer" ).

Kritike i mane [ uredi | uredi kod ]

• Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je za?tita korisnika od prevare.
• Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za za?titu potro?a?a, za razliku od kriptovaluta.
• Mnoge banke ne pru?aju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijaju?i da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
• Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastu?i.
• Sa tehnolo?kim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve ja?im ra?unarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo kori??enje.
• Mogu biti zauvek izgubljene/uni?tene zbog nekog ?tetnog softvera ili gubitka podataka na interentu. ^[9]
• Zasnovane su na komplikovanim matemati?kim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge dr?ave imaju dosta oprezan pristup njima, boje?i se njihovih efekata na finansijsku sigurnost. ^[10]
• Zabrane u određenim dr?avama su dostigle nivo ogromnih nov?anih kazni. ^[11]

Reference [ uredi | uredi kod ]

Literatura [ uredi | uredi kod ]

Kriptovaluta na Wikimedijinoj ostavi

• Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium . Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-24 . Pristupljeno 2018-02-12 .