Ovaj ?lanak je o anti?koj dr?avi u Evropi. Za ostala zna?enja v. Makedonija .

Μακεδον?α Makedonija ← 800-ih pne  ?  146. pne →   →   →   → Glavni grad Aigai do 400. pne. kada se Arhelaj preselio u Pelu Jezik/ci Makedonski , kasnije ati?ki / Koine gr?ki Religija Starogr?ka religija Vlast Monarhija Kralj  - 808 - 778. pne. Karan Makedonski  - 359 - 336. pne. Filip II Makedonski  - 336 - 323. pne. Aleksandar Veliki  - 221 - 168. pne. Filip V Makedonski Historijska era Klasi?na antika  -  Karan uspostavlja Argejadsku dinastiju 800-ih pne  -  Aminta III ujedinjuje Makedoniju 382. pne.  - Osvojena od Rimske Republike u ?etvrtom makedonskom ratu 146. pne Valuta gr?ka drahma

Makedonija (od gr? . Μακεδον?α) je bio naziv anti?kog kraljevstva koje prvobitno se nalazilo na teritoriji dana?nje gr?ke Makedonije . Na zapadu je grani?ilo s Epirom , a na istoku s Trakijom . Tokom jednog kratkog vremenskog perioda to je kraljevstvo postalo najmo?nijom dr?avom na Bliskom istoku nakon osvaja?kih pohoda Aleksandra Velikog , koji su ozna?ili po?etak helenisti?kog perioda u istoriji stare Gr?ke.

Istorija do rimskih osvajanja [ uredi | uredi kod ]

Rana istorija [ uredi | uredi kod ]

U vekovima nakon dorske invazije (oko 1100. st. e.) mnogi novi narodi do?li su u Makedoniju. Anti?ki Makedonci naseljavali su ju?ne delove Makedonije jo? od arhajskog perioda gr?ke istorije. Prva makedonska dr?ava pojavila se na istorijskoj pozornici krajem 8. ili po?etkom 7. veka stare ere pod vla??u argeadske dinastije , kada su se Makedonci navodno doselili u tu oblast iz zapadnih krajeva. Ta je dinastija tvrdila da vodi poreklo od mitskog Temena (Τ?μενο?), kralja grada Argosa , koji je bio jedan od Heraklida . Prvi makedonski kralj koji se spominje u izvorima jeste Perdika I , koji je, prema tradiciji, napustio Argos i oti?ao u Iliriju , verovatno polovinom 7. veka st. e., i odande zauzeo makedonsku dolinu i u?vrstio se u Egeji (dana?njoj Vergini ) kao kralj Makedonije. Prema toj tradiciji, dakle, makedonski su kraljevi bili dorskog porekla, govorili su neku varijantu dorskog dijalekta i praktikovali neku vrstu gr?ke kulturne tradicije. Pitanje da li su anti?ki Makedonci govorili gr?ki ili neki strani jezik danas jo? uvek nije re?eno, ali dokazi upu?uju na to da su govorili neku varijantu gr?kog, koja je mo?da bliska eolskom dijalektu . Međutim, Grci koji su ?iveli dalje na jugu uporno su tvrdili da Makedonci nisu puni Heleni i da su poluvarvari .

Otprilike u vreme vladavine Aleksandra I Makedonskog Makedonci su po?eli da se ?ire u Eordeju , Botijeju , Pijeriju , Migdoniju i Almopiju . Blizu dana?njeg grada Edese Perdika I (ili, ?to je verovatnije, njegov sin Argej I ) sagradio je svoju prestonicu, Egeju (dana?nja Vergina ).

Nakon kratkog perioda persijske dominacije pod Darijem I , Makedonija je ponovo stekla nezavisnost pod kraljem Aleksandrom I Makedonskim (495?450. st. e.). U periodu pre 4. veka makedonsko je kraljevstvo zauzimalo podru?je koje otprilike odgovara dana?njoj gr?koj oblasti Makedoniji . Aleksandar I, koji je bio savremenik i saveznik persijskog kralja Kserksa , i koji je igrao neku vrstu dvostruke igre tokom gr?ko-persijskih ratova , zna?ajno je pro?irio teritoriju makedonske dr?ave. Uspostavljeni su prijateljski odnosi sa atinskim tiraninom Pizistratom i njegovim sinovima. U tom je periodu po?eo proces sve sna?nije helenizacije Makedonije. Grci su poku?ali da spre?e Aleksandra I da u?estvuje na Olimpijskim igrama oko 500. godine st. e. tvrde?i da je on varvarin, ali su sudije prihvatile njegovo argivsko poreklo i dale mu dozvolu da se takmi?i.

Aleksandrov naslednik Perdika II (vladao oko 452?413) vodio je jednako neprincipijelnu i nestalnu spoljnu politiku kao i njegov prethodnik, stalno balansiraju?i između Atine i Sparte tokom peloponeskih ratova . Njega je 413. st. e. nasledio Arhelaj, koga je Platon u Gorgiji prikazao kao okutnog nasilnika. Ipak, on se postigao mnogo u poku?aju da Makedoniju u?inili delom ostatka Gr?ke pretvoriv?i svoj dvor u Peli u sredi?te okupljanja gr?kih umetnika i pesnika, među kojima su bili Euripid , Agaton , Heril iz Samosa , Timotej i Zeuksis . Do ovog vremena nestalo je mnogo makedonskih svakodnevnih obi?aja koji su se ?inili negr?kim, ali su se neki jo? uvek odr?avali. Zemlja je bila divlja, i jo? u klasi?no doba ispunjena lavovima i medvedima , a mo?da ?ak i panterima i leopardima .

Makedonsku je dr?avu kona?no ujedinio kralj Aminta III (oko 393?370. st. e.), premda je u njoj vladao jo? uvek jak kontrast između obalske ravnice bogate stokom i izolovanih plemena u dubini kopna, koja su s kraljem bila povezana bra?nim vezama. Ta su plemena kontrolisala prolaze kroz koje su dolazaili varvarski upadi iz Ilirije u severne i severozapadne delove Makedonije. Aminta je imao tri sina: prva dvojica, Aleksandar II Makedonski i Perdika III , vladala su samo kratko. Maloletnog sina i naslednika Perdike III svrgao je Amintin tre?i sin, Filip II Makedonski , koji se proglasio za kralja i zapo?eo period makedonske vlasti nad Gr?kom.

Ekspanzija [ uredi | uredi kod ]

Pod Filipom II (359?336) Makedonija se pro?irila na teritoriju Peonjana , Tra?ana i Ilira . Pored drugih osvajanja, Filip je anektirao i oblasti Pelagonije i ju?ne Peonije (Pelagonija otprilike odgovara podru?ju dana?nje Bitole , a ju?na Peonija podru?ju da?anje đevđelije u Severnoj Makedoniji ).

Makedonija je odr?avala sve ?vr??e politi?ke veze sa gr?kim polisima , ali je istovremeno zadr?ala i neke arhai?ne karkteristike kao ?to je dvorska kultura, prvo u Egeji (dana?njoj Vergini ), a zatim u Peli , po ?emu je vi?e nalikovala na mikensku kulturu nego na klasi?nu polisnu kulturu. Tu su bile i druge arhai?ne odlike, kao Filipova poligamija (premda je dakako postojala samo jedna kraljica ? kraljica Olimpijada , majka Aleksandra Velikog).

Jo? jedan arhai?ni element bilo je upravo o?uvanje nasledne monarhije , koja je kralju davala gotovo apsolutnu vlast , premda je ona ponekad bila ograni?ena zemljoposedni?kom aristokratijom i premda su je ?esto u opasnost dovodile borbe za vlast u okviru same kraljevske porodice. Takav sistem vlasti bio je o?tro suprotstavljen gr?kim obi?ajima dalje na jugu, gde su nezavisni polisi imali manje-vi?e demokratske ustanove; tiranije , koje se mogu smatrati de facto monarhijama, ali u kojima je nasledni princip vlasti bio vi?e ?elja nego prihva?eni sistem; te ograni?enu, uglavnom vojnu i religijsku vlast dvojice spartanskih kraljeva. Isto se mo?e re?i i za makedonsku ustanovu du?ni?kog ropstva , koje je u gr?kim polisima bilo davno ukinuto (najpoznatiji je primer atinskog zakonodavca Solona i njegove "sisahteje", σεισ?χθεια seisachtheia ).

Filipov sin Aleksandar Veliki (356?323. st. e.) uspeo je da za kratko nametne makedonsku vlast ne samo gr?kim polisima, nego i Persijskom carstvu , uklju?uju?i Egipat i zemlje dalje na istoku sve do oboda Indije . Aleksandrovo uspostavljanje orijentalnih institucija vlasti pratilo je ?irenje gr?ke kulture i obrazovanja ?irom njegovog ogromnog carstva. Premda se njegovo carstvo raspalo ubrzo nakon njegove smrti, njegova su osvajanja ostavila trajne tekovine, naro?ito u vidu novoosnovanih helenisti?kih gradova ?irom zapadnih oblasti Persije.

I pored raspada carstva na vi?e manjih kraljevstava kojima su vladale Aleksandrove vojskovođe, sama Makedonija i dalje je bila klju?na teritorija oko koje su se vodile ?estoke borbe. Jedno je vreme njome vladao Demetrije I (294?288. st. e.), ali je zatim izbio građanski rat. Antipatar i njegov sin Kasandar uspeli su da uspostave svoju kontrolu nad Makedonijom, ali su se nakon Kasandrove smrti 297. st. e. opet rasplamsali unutra?nji sukobi.

Demetrijev sin Antigon I (277?239. st. e.) uspe?no je zaveo mir, doneo prosperitet i odbacio invaziju Gala?ana, premda je izgubio kontrolu nad mnogima od gr?kih polisa kojima je prethodno vladao. On je uspostavio stabilnu monarhiju i osnovao vlastitu dinastiju Antigonida . Oslanjaju?i se na te uspehe, njegov sin Antigon II (239?221. st. e.) ponovo je uspostavio makedonsku vlast nad celom regijom.

Opadanje [ uredi | uredi kod ]

Pod Filipom V Makedonskim (221?179. st. e.) i njegovim sinom Persejem (179?168. st. e.) makedonsko je kraljevstvo do?lo u sukob sa sve sna?nijom Rimskom republikom . Tokom 2. i 1. veka st. e. Makedonija je s Rimom vodila niz ratova, koji se skupno nazivaju makedonskim ratovima . Prvi makedonski rat (215?205) bio je relativno uspe?an za Makedonce, ali je Filip V bio kona?no pora?en u drugom makedonskom ratu (200?197). Filip V pre?iveo je i ovaj drugi rat s Rimljanima, ali njegov naslednik Persej nije: nakon ?to je Makedoniju uveo u tre?i makedonski rat (171?168) izgubio je kraljevstvo. Kona?an makedonski poraz rezultirao je svrgavanjem antigonske dinastije i podelom Makedonija na ?etiri odvojena entiteta. Kratkotrajan Andriskov uspeh u ponovnom uspostavljanju monarhije 149. godine st. e. do?iveo je brz poraz slede?e godine, kada je zavedena i neposredna rimska uprava nad Makedonijom , koja je bila pretvorena u rimsku provinciju .

Dr?avno uređenje [ uredi | uredi kod ]

Politi?ka organizacija makedonskog kraljevestva imala je oblik trostepene piramide: kralj i narod na vrhu, gradske ustanove (gradovi i ethn?) na dnu, te regioni između. Prou?avanje ovih razli?itih ustanova zna?ajno je olak?ala epigrafija , koja nam je omogu?ila da se dubinski izu?e i provere podaci koje nalazimo u anti?kim literarnim izvorima kao ?to su Tit Livije i Polibije . Epigrafski spomenici pokazuju da su makedonske politi?ke ustanove bile bliske ustanovama gr?kih federalnih dr?ava, kao ?to su bili Etolski i Ahejski savez , pri ?emu je jedinstvo tih institucija bilo osigurano postojanjem kralja.

Kralj [ uredi | uredi kod ]

Kralj (Βασιλε??, Basileus) nalazio se na ?elu centralne uprave: on je upravljao kraljevstvom iz svoje prestonice Pele, a u njegovom dvoru nalazila se dr?avna arhiva. U upravi su mu pomagali "kraljevski sekretar" (βασιλικ?? γραμματε??, basilikos grammateus), ?iji je polo?aj bio od velike va?nosti, te kraljevo ve?e. Kralj je zapovedao vojskom, upravljao religijskim kultovima i vodio spoljnu politiku, koja je uklju?ivala objavu rata i sklapanje mira i saveza. Do Filipa V jedino je kralj mogao kovati novac. Kralj je svojim kraljevstvom upravljao uglavnom posredno, putem lokalnih ?inovnika (επιστ?τη?), s kojima je bio u stalnom kontaktu.

Nasleđivanje [ uredi | uredi kod ]

Kraljevska je vlast u Makedoniji prelazila na mu?kog naslednika po o?evoj liniji, uglavnom po principu primogeniture . Postojao je, međutim, i izborni element: kada bi kralj umro, njegovog određenog naslednika, koji je uglavnom (ali ne uvek) bio najstariji sin pokojnog kralja, moralo je prvo da prihvati ve?e, a zatim je morao da izađe pred skup?tinu koja bi ga aklamacijom proglasila za kralja i dala mu zakletvu vernosti .

Nasleđivanje prestola, dakle, nije bilo automatsko, posebno ako se uzme u obzir to da su mnogi makedonski kraljevi pretrpeli iznenadnu i nasilnu smrt, a da nisu odredili svoje naslednike ili da nisu osigurali da ?e naslednici koje su odredili zaista biti i prihva?eni. To je bio slu?aj sa Perdikom III, koga su ubili Iliri, sa Filipom II, koga je ubio Pausanija iz Orestide , a Aleksandrom Velikim, koji je iznenada umro od malarije itd. ?esto je dolazilo do borbi oko prestola, posebno do 4. veka st. e., kada su mo?ne porodice iz gornje Makedonije jo? uvek gajile ambiciju da svrgnu argeadsku dinastiju bi same se dokopaju kraljevske vlasti.

Finansije [ uredi | uredi kod ]

Kralj je nadzirao i upravljao materijalnim bogatstvom Makedonije i kraljevim prihodima (βασιλικ?, basilika), koji su pripadali makedonskom narodu: i porezi koje su Makedoniji ispla?ivale pora?ene dr?ave takođe su i?li narodu, a ne kralju. ?ak i ako kralj nikome nije bio odgovoran za ispravno upravljanje ovim bogatstvom, u pojedinim se prilikama ose?ao obaveznim da brani na?in svoje upjrave: Arijan ka?e da je tokom pobune Aleksandrovih vojnika kod Opisa 324. st. e. Aleksandar detaljno popisao imovinu svog oca u trenutku o?eve smrti kako bi pokazao da nije zloupotrebio svoju vlast.

Iz Livija i Polibija znamo da su kraljevi prihodi (basilika) uklju?ivali slede?e vrste prihoda:

• Rudnici zlata i srebra (na primer, oni kod Pangeja ), koji su bili u isklju?ivom vlasni?tvu kralja, i koji su mu omogu?avali da kuje novac, ?to je bilo u isklju?ivoj nadle?nosti kralja sve dok Filip V nije gradovima i regijama dao pravo da kuju svoj novac manje denominacije, uglavnom od bronze .
• ?ume, ?ija je drvna građa kod gr?kih polisa bila veoma cenjena za izgradnju brodova: zna se da je Atina u 5. veku st. e. sklapala trgova?ke sporazume s Makedonijom koji su Atinjanima omogu?avali da uvoze drvu građu neophodnu za izgradnju i odr?avanje njihove ratne flote.
• Kraljevski zemljoposedi, koji su zadobijeni osvajanjem, i koje je kralj eksploatisao bilo neposredno, naro?ito radom robovske radne snage koju su ?inili ratni zarobljenici, bilo posredno tako ?to je davao zemlji?ta u zakup.
• Lu?ki porezi na uvoz i izvoz.

Naj?e??i na?in eksploatacije razli?itih izvora prihoda bio je putem zakupa: Pseudo-Aristotel navodi u spisu Ekonomija (Oeconomica) da je Aminta III (ili mo?da Filip II) udvostru?io lu?ke prihode uz pomo? Kalistrata , koji je pobegao u Makedoniju, sa 20 na 40 talenata godi?nje. Da bi se to postiglo, prikupljanje lu?kih poreza svake je godine davano u zakup pojedincu koji bi ponudio najvi?e. Takođe je poznato iz Livija da su se rudnici i ?ume pod Filipom V davali u zakup za neki fiksi nov?ani iznos, a ?ini se da se isto događalo pod argeadskom dinastijom: mo?da odatle poti?e sistem zakupa koji je kori?ten u ptolemejskom Egiptu.

Izuzimaju?i kraljevu imovinu, zemlji?te je u Makedoniji bilo slobodno: Makedonci su bili slobodni ljudi i nisu pla?ali zemlji?ne poreze na privatnu imovinu. Nisu postojali ?ak ni vanredni porezi kakve su, na primer, Atinjani pla?ali u doba rata. ?ak i u doba ekonomske prize, na primer krize u doba Aleksandra Velikog 334. st. e. ili krize za Persejeve vladavine 168. st. e., kralj nije oporezivao svoje podanike, ve? je novac prikupljao putem zajmova, pre svega od svojih "prijatelja", ili putem pove?anja cene zakupa.

Kralj je mogao podariti oslobađanje od poreza (?τελ?η, ateli?), kao ?to je, na primer, Aleksandar Veliki oslobio pla?anja poreza porodice ?iji su ?lanovi poginuli u bici kod Granika maja 334. godine st. e.: oni su bili oslobođeni pla?anja zakupa nad kraljevim zemlji?tem te pla?anja trgova?kih poreza.

Vanredne prihode obezbeđivao je ratni plen, koji je bio deljen između kralja i njegovih ljudi. U vreme Filipa II i Aleksandra Velikog to je postao veoma zna?ajan izvor prihoda. Veliki deo zlatnih i srebrnih predmeta koji su u to doba dovu?eni sa pohoda u Evropi i Aziji bili su istopljeni i zatim poslati u kovnice novca u Peli i Amfipolu : prema jednoj proceni, tokom Aleksandrove vladavine samo je amfipolska kovnica dobila oko 13 miliona tetradrahmi .

Skup?tina [ uredi | uredi kod ]

Svi makedonski građani-vojnici skupljali su se na narodnu skup?tinu, koja se odr?ava najmanje dva puta godi?nje, jednom u prole?e i jednom u jesen, odnosno kada je ratna sezona po?injala i kada se zavr?avala. Ovu skup?tinu (koine ekklesia ili koinon makedonon), koja je u doba mira okupljala građane, a u doba rata vojnike, sazivao je kralj. Ona je imala zna?ajnu ulogu u progla?avanju kralja i u suđenjima u kojima je bilo zapre?eno smrtnom kaznom . Iako na to nije bio obavezan, kralj se ponekad sa skup?tinom savetovao u pitanjima spoljne politike, kao ?to je objava rata i sklapanje saveza, te kod postavljanja visokih dr?avnih du?nosnika. U ve?ini ovih prilika skup?tina je samo formalno potvrđivala odluke koje je predlagalo ve?e. Skup?tina je takođe dodeljivala po?asti i slala poslanstva u druge dr?ave. Skup?tinu su ukinuli Rimljani kada su reorganizovali Makedoniju 167. st. e., kako bi spre?ili (ka?e Tit Livije) da je neki demagog upotrebi za pokretanje ustanka protiv vlasti.

Kraljevo ve?e (synedrion) [ uredi | uredi kod ]

Ve?e je ?inila mala grupa najuglednijih Makedonaca, koje je kralj izabrao da mu poma?u u upravi nad kraljevstvom. Ono stoga nije bilo predstavni?ko telo, ali se u nekim prilikama moglo pro?iriti predstavnicima pojedinih gradova ili drugih kompaktnih grupa u kraljevstvu.

?lanovi ve?a (synedroi) birali su se iz slede?e tri kategorije stanovni?tva:

• Somatophylaxes (gr?ki, doslovno "telesna stra?a") bili su plemeniti Makedonci koje je birao kralj da mu slu?e kao po?asna telesna stra?a, a zapravo kao bliski savetnici. To je bio izrazito presti?an po?asni polo?aj. U doba Aleksandra Velikog bilo ih je sedmorica.
• "Prijatelji" (philoi) ili "kraljevi drugovi" (basilikoi hetairoi) dobijali su to zvanje do?ivotno i birao ih je kralj među pripadnicima makedonske aristokratije.
• Najva?niji oficiri (hegemones ton taxeon), koje je takođe birao kralj.

Kralj je u stvarnosti imao manje mogu?nosti da uti?e na izbor ?lanova ve?a no ?to se to ?ini, jer su mnogi od najva?nijih plemi?a svoje mesto u ve?u nasleđivali od svojih o?eva.

Ve?e je pre svega imalo savetodavnu ulogu, odnosno ono je formalno savetovalo skup?tinu: pripremalo je i predlagalo odluke o kojima bi skup?tina zatim diskutovala i glasala, a koje su pokrivale ?irok spektar oblasti, od progla?enja kralja i regenta, imenovanja visokih dr?avnih du?nosnika, do progla?enja rata. Ve?e je takođe bilo i jedina sudska instanca za sva krivi?na dela u kojima nija bila zapre?ena sudska kazna.

Ve?e se ?esto sastajalo i predstavljalo je zapravo glavno upravno telo dr?ave. Ono je prethodno raspravljalo o svakoj odluci koju je kralj ?eleo da donese.

Unutar ve?a vladali su demokratski principi jednakosti (isegoria) i slobode govora (parrhesia) , kojima se pokoravao i kralj kao i svaki drugi ?lan ve?a.

Nakon ?to su Rimljani svrgli antigonidsku dinastiju 167. godine st. e., ve?e je mo?da nastavilo da deluje, za razliku od skup?tine, predstavljaju?i tako jedinu federalnu vezu između ?etiri regije na koje je Makedonija podeljena.

Regije (merides) [ uredi | uredi kod ]

Verovatno je Filip II bio taj koji je ustanovio jedan međukorak u dr?avnoj upravi između centralne vlade u Peli u lokalnih gradskih uprava. Ta je reforma proiza?la iz potrebe da se dr?avne ustanove prilagode velikoj ekspanziji Makedonije pod njegovom vladavinom. Vi?e nije bilo lako sakupiti sve Makedonce na jednu op?tu narodnu skup?tinu, pa se re?enje potra?ilo u osnivanju ?etiri makedonske regije, od kojih je svaka imala vlastitu regionalnu skup?tinu. Ova podela na regije nije bila uslovljenja bilo kakvim istorijskim ili tradicionalnim unutra?njim podelama: između novih regija jednostavno su povu?ene "ve?ta?ke" administrativne linije. Treba ipak napomenuti da je postojanje ovih regija pouzdano posvedo?eno (u numizmatici ) tek od po?etka 2. veka st. e.

V. također [ uredi | uredi kod ]

• Spisak makedonskih kraljeva

Eksterni linkovi [ uredi | uredi kod ]

• Ancient Macedonia Arhivirano 2016-03-03 na Wayback Machine-u at Livius , by Jona Lendering