Koncesija predstavlja dozvolu javne vlasti koja se daje pravnim ili fizi?kim licima , doma?im ili inostranim, za obavljanje određene delatnosti po unapred propisanim uslovima. Koncesija je regulisana zakonom o koncesiji ^[1] .

Koncesija predstavlja pravni posao koji se ostvaruje između davaoca koncesije - koncedenta, i primaoca koncesije - koncesionara, sa ciljem ostvarivanja ve?eg stepena efikasnosti u eksploataciji predmeta ugovora o koncesiji. On je dvojak i odnosi se na iskori??avanje prirodnih bogastava, odnosno dobara u op?toj upotrebi, ili delatnosti javnih slu?bi ,a realizuje se zaklju?ivanjem Ugovora o koncesiji ^[2] koji predstavlja formalan i dvostrano obavezan sporazum.

Koncesija jeste i koncesija po B.O.T sistemu ^[3] (build-operate-transfer: izgradi-koristi-predaj) uklju?uju?i i sve oblike ovog sistema, a koji se zasniva na izgradnji ili rekonstrukciji i finansiranju kompletnog objekta, uređaja ili postrojenja, njegovom kori??enju i predaji u svojinu republike u ugovorenom roku.

Koncesije se realizuju uz po?tovanje osnovnih principa :

1. Na?ela ravnopravnosti
2. Na?ela pravi?nog tretmana
3. Na?ela slobodne tr?i?ne utakmice
4. Na?ela javnosti
5. Na?ela autonomije volje

Pravni odnos koncesije podrazumeva postojanje dve kategorije subjekata: koncedent i koncesionara. Koncedent je davalac koncesije, strana koja ustupa određena prava u domenu kori??enja prirodnih bogastava ili obavljanja delatnosti od op?teg interesa, a to mo?e biti dr?ava , odnosno organ dr?avne vlasti ili lokalne samouprave . Koncesionar je primalac koncesije, strana koja se obavezuje da ?e ustupljeno pravo koristiti u određenom vremenskom periodu, pod unapred potpisanim uslovima i uz pla?anje nadoknade. Koncesionar mo?e biti fizi?ko ili pravno lice, koje ima dr?avljanstvo ili nacionalnu pripadnost doma?e, odnosno strane zemlje.

Pravni polo?aj stranih lica mo?e biti trojak. Mo?e biti izjedna?en sa statusom doma?ih subjekata i ograni?en povodom ostvarivanja prava u pojedinim privrednim oblastima; pravo stranaca na dobijanje koncesije u određenim privrednim sektorima je isklju?eno, zbog za?tite nacionalnog interesa.

Koncesija podrazumeva pravo kori??enja prirodnog bogatstva i kori??enja dobra u op?toj uredbi. U doma?em pravu, kao predmet koncesije mo?e se pojaviti:

• Istra?ivanje i eksploatacija mineralnih sirovina
• Izgradnja, rekonstrukcija, odr?avanje i iskori??avanje puteva
• Izgradnja i kori??enje ?elezni?ke infrastrukture
• Izgradnja, rekonstrukcija i kori??enje objekata vazdu?nog saobra?aja
• Izgradnja, rekonstrukcija, odr?avanje i iskori??avanje naftovoda , gasovoda i objekata za skladi?tenje, transport i distribucija gasa.
• Izgradnja, obnavljanje, odr?avanje i kori??enje vodoprivrednih objekata, brana i akumulacionih jezera, i sistema za snabdevanje i distribuciju vode
• Izgradnja, odr?avanje i kori??enje objekata za objavljanje komunalne delatnosti,
• Izgradnja, odnosno rekonstrukcija, odr?avanje i kori??enje objekata za proizvodnju, prenos i distribuciju elektri?ne i toplotne energije .
• Kori??enje termalnih izvora

Predmet koncesije se odnosi na slede?e privredne oblasti

1. Rudarstvo ,
2. Vodoprivredu,
3. Saobra?aj i putnu mre?u,
4. Telekomunikacije ,
5. Elektrosnabdevanje,
6. Distribuciju nafte i gasa,
7. Komunalne delatnosti,
8. Zdravstvo ,
9. Sport i rekreaciju i
10. Turizam . ^[4]

Pravni institut koncesije, kao ustupanja određenih ovla??enja dr?anve i javne vlasti privatnim licima, ustanovljen i ?iroko primenjivan u rimskom pravu . Predmet koncesija bila je zemlja koja je od strane dr?ave ustupa privatnim licima ili op?tinama. Dr?ava uspostavlja koncesioni sistem kako bi određena javna slu?ba , za koju dr?ava nema dovoljno sredstava ili znanja da bi upravljala njenim poslovanjem, bila ustupljena fizi?kom ili pravnom licu da je obavlja u op?tem interesu i uz određenu nadoknadu. Najva?nije javne slu?be bile su: drumski saobra?aj , po?tanske usluge i sistem elektri?ne energije .

Koncesija se dodeljuje u posebnom, vi?estepenom i strogo formalnom postupku po osnovu konkursa koji objavljuje koncedent; mo?e biti javan osim u slu?ajevima kada interesi bezbednosti nala?u da on bude zatvoren. Koncesija mo?e biti dodeljena i po osnovu podno?enja pisama o zainteresovanosti koncesionara. U pravu Republike Srbije , predlog za dodeljivanje koncesije mogu dati nadle?no ministarstvo za određenu privrednu oblast ili jedinica lokalne samouprave na ?ijoj se teritoriji nalazi predmet koncesije. Predlog za dodeljivanje koncesije upu?uje se Vladi Republike Srbije .

Koncesioni akt se javno objavljuje i sadr?i obele?ja koncesionog posla i uslove o izboru koncesionara. Op?te informacije o prirodi koncesije su predmet koncesije, definisanje teritorije na kojoj ce se obavljati koncesiona delatnost, rok trajanja koncesije, uslovi i na?ini obavljanja koncesione delatnosti. Posebni elementi koncesionog akta odnose se na elemente tenderskog postupka, kriterijume za izbor najpovoljnije ponude i davanje garancije za izvr?avanje koncesije. Koncesioni akt se donosi u formi zakona.

Oglas o javnom tenderu se javno objavljuje uz navođenje bitnih elemenata koncesionog akta i pozivom za dostavljanje ponuda zainteresovanih ponuđa?a. Postupak javnog tendera sprovodi posebna tenderska komisija. Komisija rangira dostavljene ponude, prema kriterijumima i uslovima navedenim u koncesionom aktu. Nakon određivanja koncesionara, resorsno ministarstvo obave?tava sve u?esnike o rezultatima sprovedenog tenderskog postupka. U?esnik tendera ima pravo prigovora na njegovo sprovođenje, a o tom prigovoru odlu?uje Vlada Republike Srbije. U slu?aju da izabrani koncesionar odustane, za zaklju?ivanje ugovora o koncesiji poziva se slede?i najvi?e rangiran u?esnik, s tim ?to Vlada ima pravo da odlu?i da se postupak javnog tendera ponovi. Ugovor o koncesiji se uvek zaklju?uje na određeni vremenski period i u pisanoj formi. ^[5]

Bitan element ugovora o koncesiji je koncesiona naknada, kao cena koju koncesionar pla?a za dobijena prava po osnovu koncesije. Kriterijumi za utvrđivanje koncesione naknade odnose se na vrstu, kvalitet, koli?inu i tr?i?nu vrednost koncersionog objekta. Koncesiona naknada se upla?uje u dr?avni bud?et . Nakon prestanka koncesionog odnosa, koncesionar prenosi na koncedenta sve objekte i postrojenja koji su bili u funkciji objavljivanja koncesione delatnosti i oni postaju dr?avna svojina.

Koncesija u Republici Srbiji se daje na rok ?iji je gornji limit utvrđen na 30 godina. Osnovni vid prestanka koncesionog odnosa jeste istek roka na koji je ugovor o koncesiji zaklju?en. Koncesioni odnos prestaje i usled otkupa koncesije, uz isplatu tr?i?ne nadoknade koncesionaru, ili oduzimanjem koncesije zbog neobavljanja koncesione delatnosti, neispunjavanja ugovornih obaveza od strane koncesionara, ugro?avanjem ?ivotne sredine ili interesa bezbednosti. ^[6]

1. Radno pravo
2. Obligaciono pravo
3. Zakon

• Komisija za koncesije Republike Srbije
• Vlada Republike Srbije
• Zakoni Republike Srbije

1. Autoput Horgo?-Po?ega
2. Autoput Beograd-Ljig
3. Austrijska kompanija Energi ?tajermark snabdeva Beograd gasom Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u