Civilizacija Maya

Arhitektura Maya Kalendar Maya Majanski jezici Mitologija Maya Narodi Maya Religija Maya Dru?tvo Maya

Historija Maya

?pansko osvajanje Yucatana

Majanski kalendar sistem je razli?itih kalendara i almanaha koje je koristila Civilizacija Maya u pretkolumbovskoj Mezoamerici .

Ti kalendari su mogli sinkronizirani i spajani na razne slo?ene na?ine, pa su njihove kombinacije omogu?avale stvaranje ve?ih i ?irih ciklusa.

Osnove kalendarskog sistema Maya se temelje na sistemu koji je bio u ?irokoj upotrebi u cijeloj regiji, a ?iji poceci datiraju najkasnije od 6. vijeka pne. . On dijeli mnoge karakteristike s kalendarima koje su koristile ranije mezoameri?ke civilizacije kao ?to su Zapoteci i Olmeci , odnosno koje su koristile novije civilizacije kao Mixteci i Asteci . Iako mezoameri?ki kalendari nisu nastali zajedno s Mayama, njihovo naknadno pro?irenje i rafiniranje ih je u?inilo najsofisticiranijama. Zajedno s aste?kim, kalendari Maya su najbolji dokumentirani i najbolje shva?eni.

Prema mitolo?koj tradiciji Maya , koje se navode u zapisima s Yucatana u kolonijalnom periodu i rekonstruiranijh na temelju kasnih klasi?nih i postklasi?nih natpisa, bo?anstvu Itzamni se ?esto pripisuje to da je precima Maya donio znanje o kalendarskom sistemu, isto kao i pismo i druge temelje kulture Maya ^[1] .

Kalendari   p   ?   r   ?   u
	Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
	Tipovi kalendara
	Lunisolarni · Solarni · Lunarni
	Asirski · Bahaisti?ki · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budisti?ki · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski · Xhosa · Zoroastrijanski ( Arhai?ni kalendari: ) Makedonski (anti?ki) · Burmanski · Aste?ki · Ati?ki · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoameri?ki · Otomanski · Pedesetni?ki · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski ( Predlo?eni kalendari: ) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivisti?ki · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars )

Od ovih kalendara, najzna?ajniji je onaj sa periodom od 260 dana. Ovakav kalendar je bio prevalentan u svim mezoameri?kim dru?tvima i velike je starine (skoro sigurno je najstariji među kalendarima). Jo? uvek se koristi u nekim regionima dr?ave Oaxaca i među Mayama na gvatemalskim visijama. Majanska verzija je među prou?avaocima poznata kao Tzolkin ili (po revidiranom pravopisu Academia de las Lenguas Mayas de Guatemala ^[2] ) Tzolk'in . Colkin je kombinovan sa kalendarom od 365 dana (koji se zove Haab ili Haab'  ), tako da formira sinhronizovani ciklus koji traje 52 Haaba, koji se zove Kalendarski krug (ili obilazak). Va?ne komponente Colkina i Haaba su manji ciklusi, od 13 dana ( trecena , kod Colkina) i od 20 dana ( veintena , kod Haaba).

Za pra?enje du?ih perioda vremena i upisivanje kalendarskih datuma (tj. utvrđivanje kada se neki događaj desio u odnosu na druge), kori??en je druga?iji oblik kalendara. Ovaj oblik, poznat kao Dugo brojanje (moglo bi se re?i i Dugi izbrojak ili ra?un), po?iva na broju dana proteklih od mitolo?ke po?etne ta?ke. ^[3] Prema korelaciji između Dugog brojanja i zapadnih kalendara koju je prihvatila velika ve?ina prou?avalaca Maja (poznata kao GMT korelacija, po po?etnim slovima prezimena ljudi koji su je izra?unali), ova po?etna ta?ka odgovara 11. avgustu/kolovoza 3114. pne. po prolepti?kom gregorijanskom kalendaru , odn. 6. septembru/rujna iste godine po julijanskom kalendaru (odn. -3113. godini po astronomski ). Gudmen-Martinez-Tompsonovu korelaciju je izabrao Tompson 1935. na osnovu ranijih korelacija D?ozefa Gudmena iz 1905. (11. avgust/kolovoza), Huana Martineza Ernandeza iz 1926. (12. avgust/kolovoza) i D?ona Erika Sidnija Tompsona iz 1927. (13. avgust/kolovoza). ^{[4] [5]} Zahvaljuju?i svojoj linearnoj prirodi, Dugo brojanje se mo?e produ?iti do bilo kog datuma/nadnevka daleko u budu?nosti ili pro?losti. Ovaj kalendar podrazumeva kori??enje pozicione notacije , u kojoj svaka pozicija ozna?ava uve?ani umno?ak broja dana. Majanski brojevi su u su?tini vigesimalni, tj. imaju osnovu 20, ?to zna?i da svaka jedinica date pozicije predstavlja 20-struku vrednost pozicije koja joj prethodi (sa desne strane). Napravljen je va?an izuzetak za vrednost druge pozicije, koja (umesto 20 × 20) predstavlja 18 × 20, ili 360 dana, ?to bolje aproksimira solarnu godinu nego 20 × 20 = 400 dana. Ipak, treba primetiti da su ciklusi Dugog brojanja nezavisni od solarne godine.

Mnogi majanski natpisi Dugog brojanja su dopunjeni tzv. Lunarnin nizovima , jo? jednim oblikom kalendara, koji daje informaciju o mese?evim menama i polo?ajem Meseca u polugodi?njem ciklusu lunacija .

Pra?en je i Venerin ciklus od 584 dana, kojim su pra?eni pojava i konjunkcije Venere kao jutarnje i ve?ernje zvezde. Mnogi događaji u ovom ciklusu su smatrani nepovoljnim i ?tetnim, pa je ratovanje povremeno tempirano da koincidira sa fazama ovog ciklusa.

Pra?eni su i drugi ciklusi, manje kori??eni ili slabije shva?eni, kombinacije kalendarske progresije. U nekim natpisima se pominje ciklus od 819 (7×9×13) dana; takođe su poznati opetovani skupovi 9- i 13-dnevnih intervala povezanih sa razli?itim grupama bo?anstava , ?ivotinja i drugih zna?ajnih koncepata.

Razvojem kalendara Dugog brojanja sa pozicionom notacijom (za koji se veruje da je nasleđen od ranijih mezoameri?kih kultura), Maje su imale elegantan sistem kojim su događaji mogli biti bele?eni u međusobnom linearnom odnosu, kao i u odnosu na sam kalendar ("linearno vreme"). Teoretski, ovaj sistem se lako mogao produ?iti da ozna?i svaku ?eljenu du?inu vremena, jednostavnim dodavanjem pozicija vi?eg reda (?ime bi se stvarao sve vi?i redosled umno?aka dana, sa svakim danom jedinstveno identifikovanim svojim brojem iz Dugog brojanja). U praksi, ve?ina majanskih natpisa sa Dugim brojanjem se ograni?ila da bele?i samo prvih pet koeficijenata (tzv. b'ak'tun -ski ra?un), jer je ovo bilo adekvatnije za izra?avanje svakog istorijskog ili aktuelnog datuma (radilo se o rasponu od oko 5125 solarnih godina). Ipak, postoje neki natpisi koji su bele?ili ili imlicirali du?e sekvence, ?to ukazuje da su Maje dobro razumele linearni koncept vremena (pro?lost-sada?njost-budu?nost).

Ali, kao i u drugim mezoameri?kim dru?tvima, ponavljanje raznih kalendarskih ciklusa, prirodni ciklusi vidljivih pojava i ponavljanje i obnova slikovlja smrt-preporod u njihovim mitolo?kim tradicijama, bili su va?ni i sveprisutni uticaji na majanska dru?tva. Ovo konceptualno gledi?te, u kojem je nagla?ena "cikli?na priroda" vremena, bilo je vrlo istaknuto, tako da su se mnogi rituali bavili dovr?enjem i ponovnim događanjem raznih ciklusa. Po?to su se pojedine kalendarske konfiguracije ponavljale, isto je va?ilo i za "natprirodne" uticaje s kojima su one bile povezane. Tako se smatralo da neke kalendarske konfiguracije poseduju osobit "karakter", koji bi uticao na događaje u danima sa takvom konfiguracijom. Onda bi se iz znamenja povezanih sa nekom konfiguracijom moglo proricati , jer bi događaji nekog budu?eg nadnevka bili podlo?ni istim uticajima kao i odgovaraju?i nadnevci iz prethodnog ciklusa. Događaji i ceremonije bi bili tempirani tako da padnu na povoljne dane i izbegnu "baksuzne". ^[6]

Dovr?enje zna?ajnih kalendarskih ciklusa ("zavr?eci perioda"), kao k'atun -ski ciklus, su ?esto bili ozna?avani podizanjem i posve?enjem nekih obele?ja, npr. kompleksa dvojne piramide poput onih u Tikalu i Yaxha -i; dovr?enje spomenika je bilo pra?eno ceremonijama posve?enja, natpisi na stelama bi ostajali u znak se?anja.

U majanskim opisima postanka sveta je takođe prime?eno cikli?no tuma?enje. Sada?njem svetu i ljudima su prethodili drugi svetovi (od jednog do pet, zavisno od tradicije) koje su bogovi stvorili u razli?itim oblicima, ali su kasnije uni?teni. I sada?nji svet je na klimavim nogama, ?to zahteva molbe i povremene ponude ?rtvi kako bi se odr?ala ravnote?a i nastavilo postojanje. Sli?ne teme se nalaze u opisima postanja drugih mezoameri?kih dru?tava. ^[7]

Glavni ?lanak: Tzolk'in

Neki majanisti koriste naziv Tzolk'in (po modernoj majanskoj ortografiji ; takođe i tzolkin , u ovom ?lanku i "colkin") za majanski Sveti krug (obilazak) tj. kalendar od 260 dana. Colkin je kovanica na jeziku Yukatek Maya koja zna?i "broj dana" ( Coe 1992). O pravim imenima ovog kalendara koja su koristili pretkolumbijske Maje nau?nici jo? debatuju. Aste?ki kalendarski ekvivalent je nazivan Tonalpohualli na jeziku Nahuatl . Ovaj ciklus je bio sinhronizovan u vi?e regiona, za razliku od godine Haab. ^[8]

Colkin kalendar kombinuje dvadeset imena za dane sa trinaest brojeva iz ciklusa trecena ?ime proizvodi 260 jedinstvenih oznaka za dane. Njime se određuje vreme religijskih i ceremonijalnih događaja, a koristi se i za proricanje. Svaki dan je pobrojan od 1 do 13 pa onda opet od 1. Zasebno od ovoga, svakom danu je dato ime po redosledu iz niza od 20 imena za dane:

Tzolk'in kalendar: imenovani dani i pridru?eni glifovi

Red. Br. 1	Ime Dana 2	Primer glifa 3	Jukatek 16. vek 4	Klas. majanski rekonstr. 5	Red. Br. 1	Ime Dana 2	Primer glifa 3	Jukatek 16. vek 4	Klas. majanski rekonstr. 5
01	Imix'		Imix	Imix (?) / Ha' (?)	11	Chuwen		Chuen	(nepoznato)
02	Ik'		Ik	Ik'	12	Eb'		Eb	(nepoznato)
03	Ak'b'al		Akbal	Ak'b'al (?)	13	B'en		Ben	(nepoznato)
04	K'an		Kan	K'an (?)	14	Ix		Ix	Hix (?)
05	Chikchan		Chicchan	(nepoznato)	15	Men		Men	(nepoznato)
06	Kimi		Cimi	Cham (?)	16	K'ib'		Cib	(nepoznato)
07	Manik'		Manik	Manich' (?)	17	Kab'an		Caban	Chab' (?)
08	Lamat		Lamat	Ek' (?)	18	Etz'nab'		Etznab	(nepoznato)
09	Muluk		Muluc	(nepoznato)	19	Kawak		Cauac	(nepoznato)
10	Ok		Oc	(nepoznato)	20	Ajaw		Ahau	Ajaw
Primedbe: Redosled imenovanog dana u Colkin kalendaru (ne me?ati sa brojem [od 1 do 13] iz trecena -e!) Ime dana po standardizovanom i revidiranom pravopisu gvatemalske Akademije majanskih jezika [2] Egzemplarni glif ( logogram ) za imenovani dan. Imajte u vidu da je za ve?inu zabele?eno nekoliko razli?itih oblika; ovde prikazani su tipi?ni za rezbarene spomeni?ke natpise (ovo su " kartu? " verzije) Ime dana na osnovu opisa Yukatek Maya u 16. veku, uglavnom zapisao Diego de Landa ; ova ortografija je (donedavno) dosta kori??ena Pravo ime dana, kako je glasilo u vreme Klasi?nog perioda (ca. 200?900.) kada je nastala ve?ina natpisa, u ve?ini slu?ajeva nije poznato. Ovde date verzije (na klasi?nom Mayanskom , glavnom jeziku natpisa) su rekonstruisane na osnovu fonolo?kih dokaza, ako ih ima; znak '?' ukazuje da je rekonstrukcija nesigurna. [9]

Neki sistemi su po?injali brojanje sa 1 Imix , a zatim 2 Ik', 3 Ak'b'al , itd. sve do 13 B'en . Zatim brojevi trecena -e opet kre?u od 1 a sekvenca imenovanih dana se nastavlja, pa su slede?i dani 1 Ix, 2 Men, 3 K'ib', 4 Kab'an, 5 Etz'nab', 6 Kawak i 7 Ajaw . Sada je upotrebljeno svih 20 imenovanih dana, pa se oni ponavljaju a broj?ana sekvenca se nastavlja, tako da posle 7 Ajaw dolazi 8 Imix' . Tako je potrebno 260 dana da se dovr?e ponavljanja ovih preklopljenih ciklusa od 13 i 20 dana (za sve mogu?e kombinacije broja i imena).

Po ovome, i ako se kao prvi dan uzme julijanski datum 584.283 (GMT korelacija), po?eci aktuelnijih Colkina (1 Imix') su: 7. april/travnja 2008 , 23. decembar/prosinca 2008 . itd. ^[10]

Svaki dan Colkina ima Duha Za?titnika koji uti?e na događaje. Ah K'in , majanski sve?tenik- ?aman , ?ija titula zna?i "?uvar dana", ?ita Colkin kako bi odredio odgovore na da/ne pitanja, kao i na slo?enija pitanja u vezi zdravlja, bogatstva i porodice. Sveti kalendar se takođe koristi da se odrede najpovoljniji nadnevci za ku?ne, rodovske i seoske rituale.

Kada se dete rodi, ?uvar dana tuma?i ciklus Colkin kako bi otkrio bebin karakter (sli?no kao danas natalnom kartom ). Npr. za dete rođeno na dan Ak'b'al se misli da je ?enstveno, bogato i ve?to sa re?ima. Takođe se veruje da ovakav dan rođenja (pored jo? nekih) daje detetu sposobnost da prima poruke iz natprirodnog sveta putem telesnih trzaja od "krvne munje", tako da ono mo?e postati ?amanski sve?tenik ili Bra?ni glasnogovornik.

Ima jo? nekih oblika proricanja po majanskom kalendaru, u kojima se koristi sveto koralno semenje koje svaki kalendarski gatar nosi u torbici sa kristalima i "drugim sitnicama" ( Tozzer 1941.).

Pretkolumbijske Maje su praktikovale jedan oblika bibliomantije (proricanja iz knjige), u kojoj bi bacili semenje na kalendar kako bi odredili dobre i lo?e dane za tu godinu.

Pretkolumbijski i dana?nji majanski sve?tenici su takođe gatali uz pomo? gomilica od 4-5 zrna pasulja/graha koja su odbrojavana od teku?eg dana svetog kalendara.

Dana?nje Maje takođe koristi kartomantiju (gledanje u karte), gde 52 karte iz ?pila predstavljaju 52 Nositelja Godine iz majanskog kalendarskog kruga .

?amani takođe prori?u i bez upotrebe svetog kalendara, npr. gledanjem u kristal, ogledalo i vodu; zaposednuto??u duhovima itd.

Razne teorije su izlo?ene u ?lancima Mezoameri?ki kalendari i Tzolk'in . Pomenu?emo onu koja se poziva na ?injenicu da se na 15° severne geografske ?irine, Sunce dva puta u godini, sa razmakom od 260 dana, nađe okomito iznad glave, u zenitu neba.

Takođe neki navode (aritmeti?ke barem) veze sa drugim elementima kalendara. Sa solarnom i Haab godinom: 1461×260 = 1040×365,25 i 73×260 = 52×365; sa tunom (iz Dugog brojanja): 18×260 = 13×360; sa Venerinim sinodi?kim periodom (“godinom”) od oko 584 dana i godinom Haab: 146×260 = 65×584 = 104×365 (2 Kalendarska kruga); sa Mese?evim kretanjem: (46×260)/405 = 29,5309 dana, ?to je samo 24 sekunde du?e od danas poznate du?ine sinodi?kog meseca . ^[11]

Meseci Haab'-a ^[12]

Ime	Zna?enje †
Pop	prostirka
Wo	crna konjunkcija
Sip	crvena konjunkcija
Sotz'	?i?mi?
Sek	?
Xul	pas
Yaxk'in	novo sunce
Mol	voda
Ch'en	crna oluja
Yax	zelena oluja
Sac	b(ij)ela oluja
Keh	crvena oluja
Mak	ograđen
K'ank'in	?uto sunce
Muwan	sova
Pax	vreme setve
K'ayab'	kornja?a
Kumk'u	ambar
Wayeb'	pet nesre?nih dana
† Jones 1984

Glavni ?lanak: Haab'

Haab' je bio majanski solarni kalendar, sastavljen od 18 meseci od po 20 dana, plus period od pet dana ("bezimenih dana") na kraju godine ( Wajeb'   po novoj ortografiji ili Uayeb po onoj iz 16. veka). Bricker (1982) procenjuje da je Haab prvi put upotrebljen oko 550. pne. sa zimskom kratkodnevicom kao po?etnom ta?kom.

Imena meseci iz Haaba su danas poznata po njima odgovaraju?im imenima na jeziku Yukatek Maya iz kolonijalnog doba, kako su ih zapisali izvori iz 16. veka (naro?ito Diego de Landa i knjige kao Chilam Balam iz ?umajela). Fonemske analize glifovskih imena iz Haaba na pretkolumbijskim majanskim natpisima su pokazale da su imena ovih 20-dnevnih perioda zna?ajno varirala od jednog do drugog regiona i od perioda do perioda, ?to je odra?avalo razlike u osnovnom jeziku/jezicima i upotrebi u Klasi?noj i Postklasi?noj eri, pre nego ?to su ih zabele?ili ?panski izvori. ^[13]

Svaki dan u Haab' kalendaru je bio identifikovan brojem dana u mesecu i imenom meseca. Brojevi dana su po?injali glifom koji se prevodi kao "sme?taj" imenovanog meseca, koji se obi?no smatra kao 0. dan tog meseca, mada ga manjina smatra za 20. dan prethodnog meseca. U ovom drugom slu?aju, sme?taj meseca Pop je 5. dan Wayeb'-a. Za ve?inu je prvi dan godine dan 0 Pop (sme?taj Popa). Zatim bi sledili 1 Pop, 2 Pop... do 19 Pop, a slede?i bi bio 0 Wo, 1 Wo itd.

Po?eci aktuelnijih Haab'-ova (0 Pop) su: 3. april/travnja 2008 i isti datum/datum zaklju?no sa 2011. ^[10]

Po?to je svaka godina imala 365 dana, a imenovanih dana iz Colkina bilo 20, godinu je mogao po?eti samo jedan od ?etiri imenovana dana (Ik, Manik, Eb, Kaban; teku?i Haab je po?eo ovim poslednjim. ^[10] ), u kombinaciji sa jednim od 13 brojeva. Ovi dani su se nazivali Nositelji ili Nosa?i godine (jer je vreme bilo zami?ljeno kao putovanje kroz ve?nost tokom kojeg su deifikovani brojevi nosili na leđima svoj teret - takođe deifikovani vremenski period ^[14] ) i njima su bile pripisane ?etiri strane sveta i ?etiri boje. . ^[8]

?to se ti?e pra?enja godi?njih doba, Haab' je primitivan i neta?an, jer smatra da svaka godina ima 365 dana, dok je tropska godina du?a za skoro ?etvrtinu dana. Ovo zna?i da kalendar ?uri jedan dan svakih ?etiri godine u odnosu na godi?nja doba, pa meseci nazvani po nekom godi?njem dobu mu posle nekoliko stole?a vi?e ne odgovaraju. Po ovome je Haab' sli?an "lutaju?oj godini" egipatskog kalendara . Neki tvrde da su Maje znale za ovo i nadoknađivale gre?ku od ?etvrt dana, mada njihov kalendar nije uklju?ivao ni?ta nalik prestupnoj godini , ?to su prvo primenili Rimljani.

Pet bezimenih dana na kraju kalendara (Wayeb') su smatrani za opasno vreme. Foster (2002) pi?e: "Tokom Uajeba, portali između sveta ljudi i Podzemlja su padali. Nikakve granice nisu spre?avale zlonamerna bo?anstva da izazivaju katastrofe". Da bi odbili ove zle duhove, Maje su se slu?ile obi?ajima i ritualima. Npr. ljudi su izbegavali da napuste svoje ku?e ili da peru ili ?e?ljaju kosu.

Sistemi Colkina i Haaba nisu numerisali godine. Kombinacija datuma po Colkinu i Haabu su bili dovoljni da dovoljno ta?no identifikuju dan za potrebe ve?ine ljudi, jer se takva kombinacija opet ponavljala tek za 52 godine, du?e od prose?nog ?ivotnog veka.

Taj ciklus od ta?no 52 Haaba (18.980 dana ili 13 dana kra?e od 52 godine sa prose?no 365,25 dana) se zove Kalendarski krug. Oblik datuma bi mogao biti npr. 7 B'en 16 Wo , za 9.5. 2008 . Slede?i dan sa istom oznakom ?e biti 26. 4. 2060. Kraj Kalendarskog kruga se među Majama smatrao periodom nemira i zle sre?e, u kome se i??ekivalo ho?e li im bogovi dati jo? jedan krug.

Glavni ?lanak: Mezoameri?ki kalendar Dugog brojanja

Datumi/nadnevci Kalendarskog kruga su jedinstveni samo u intervalu od oko 52 solarne godine, ?to je dovoljno u rasponu jednog ?ivotnog veka. Da bi se precizno zabele?ila istorija u du?em vremenskom periodu, potreban je finiji metod datiranja, ?to su Mezoamerikanci re?ili kalendarom Dugog brojanja (moglo bi se re?i i Dugog izbrojka, ra?una, i sl.).

Majansko ime za dan je k'in . Dvadeset kinova je winal ili uinal . Zatim, 18 uinala ?ine tun . Onda opet 20 tunova ?ine k'atun . Dvadeset k'atuna predstavljaju b'ak'tun .

Kalendar Dugog brojanja identifikuje datum ra?unanjem broja dana proteklih od 11. avgusta/kolovoza 3114. pne. (retroaktivno gregorijanski, najprihva?eniji datum); po Kalendarskom krugu to je bio dan 4 Ahau 8 Kumku . Ovi dani se, kako se mo?e naslutiti iz prethodnog pasusa, ne broje decimalno, kao po zapadnom sistemu brojanja, ve? po (modifiikovanoj) bazi 20. To zna?i da je 0.0.0.1.5 jednako 25 (zdesna: 5×1 + 1×20) a 0.0.0.2.0 je 40 (2×20). Izuzetak je broj uinala (3. pozicija zdesna) kojih ima najvi?e 18; to zna?i da Dugi ra?un dosledno koristi bazu 20 samo ako za glavnu jedinicu merenja smatramo tun (= 360 dana, blizu solarne godine), a ne k'in. Jedinice k'in i uinal bi bili broj dana u tunu. Dugora?unski izraz 0.0.1.0.0 predstavlja 360 dana, umesto 400 (da je dosledno sproveden vigesimalni sistem ).

Tablica jedinica Dugog ra?una

Dana	Period Dugog ra?una	Period Dugog ra?una	Pribl. solarnih godina
1	= 1 K'in
20	= 20 K'in	= 1 Winal	1/18th
360	= 18 Winal	= 1 Tun	1
7,200	= 20 Tun	= 1 K'atun	20
144,000	= 20 K'atun	= 1 B'ak'tun	395

Postoje jo? ?etiri, retko kori??ena, ciklusa vi?eg reda: piktun, kalabtun, k'inchiltun , i alautun .

Npr. 12.5.2008. bi odgovarao dugora?unskom izrazu 12.19.15.5.16 ?to zapravo zna?i da je ovaj dan (16×1 + 5×20 + 15×360 + 19×7200 + 12×144.000 =) 1.870.316 dana posle pomenutog baznog nadnevka.

Po?to su datumi Dugog ra?una nedvosmisleni, ovaj metod je bio naro?ito pogodan za spomenike. Spomeni?ki natpisi bi uklju?ivali ne samo 5 brojeva Dugog brojanja ve? i dva colkin znaka ispred dva haab znaka.

Mezoameri?ki kalendar Dugog brojanja ?ini osnovu za New Age verovanje, koje je prvi izlo?io Jose Arguelles , da ?e se oko 21. decembra/prosinca 2012 . dogoditi kataklizma , ?to majanisti?ki nau?nici smatraju pogre?nim tuma?enjem, da bi, umesto toga, za Maje to bilo veliko slavlje. ^[15]

Glavni ?lanak: Tranzit Venere

Venerin ciklus je bio jo? jedan va?an ciklus za Maje. Maje su bile ve?ti astronomi , Venerin ciklus su mogli izra?unati sa velikom precizno??u. U Drezdenskom kodeksu (jednom od Majanskih kodeksa ) je posve?eno ?est stranica ta?nom ra?unanju polo?aja Venere. Maje su veliku ta?nost postizale dugogodi?njim pa?ljivim osmatranjem. Postoje razne teorije za?to je Venerin ciklus bio naro?ito va?an za Maje, među njima i verovanje da je bio povezan sa ratovanjem i kori??en za utvrđivanje povoljnog vremena (tzv. elekciona astrologija ) za ustoli?enja vladara i rat. Majanski vladari su planirali da ratovi po?inju kada se Venera uzdi?e. Mogu?e je da su Maje pratile i kretanja drugih planeta, npr. Marsa , Merkura i Jupitera .

• Civilizacija Maya
• Mezoameri?ki kalendari
• Aste?ki kalendar
• Tres Zapotes Stela C
• Jose Arguelles
• Majanizam

• Aveni, Anthony F. (2001). Skywatchers (Revised and updated edition of: Skywatchers of Ancient Mexico [1980] izd.). Austin: University of Texas Press . ISBN   0-292-70502-6 . OCLC   45195586 .  
• Boot, Erik (2002) ( PDF ). A Preliminary Classic Maya-English/English-Classic Maya Vocabulary of Hieroglyphic Readings . Mesoweb . Pristupljeno 10. 11. 2006 .  
• Bricker, Victoria R. (February 1982). ?The Origin of the Maya Solar Calendar”. Current Anthropology (Chicago, IL: University of Chicago Press , sponsored by Wenner-Gren Foundation for Anthropological Research ) 23 (1): pp.101?103. DOI : 10.1086/202782 . ISSN   0011-3204 . OCLC   62217742 .  
• Coe, Michael D. (1987). The Maya (4th edition (revised) izd.). London; New York: Thames & Hudson. ISBN   0-500-27455-X . OCLC   15895415 .  
• Coe, Michael D. (1992). Breaking the Maya Code . London: Thames and Hudson. ISBN   0-500-05061-9 . OCLC   26605966 .  
• Finley, Michael (2002). ?The Correlation Question” . The Real Maya Prophecies: Astronomy in the Inscriptions and Codices . Maya Astronomy . Pristupljeno 11. 05. 2007 .  
• Foster, Lynn V. (2002). Handbook to Life in the Ancient Maya World . with Foreword by Peter Mathews. New York: Facts on File. ISBN   0-8160-4148-2 . OCLC   50676955 .  
• Ivanoff, Pierre (1971). Mayan Enigma: The Search for a Lost Civilization . Elaine P. Halperin (trans.) (English translation of Decouvertes chez les Mayas izd.). New York: Delacorte Press. ISBN   0-440-05528-8 . OCLC   150172 .  
• Jacobs, James Q. (1999). ?Mesoamerican Archaeoastronomy: A Review of Contemporary Understandings of Prehispanic Astronomic Knowledge” . Mesoamerican Web Ring . jqjacobs.net . Pristupljeno 26. 11. 2007 .  
• Jones, Christopher (1984). Deciphering Maya Hieroglyphs . Carl P. Beetz (illus.) (2nd edition, prepared for Weekend Workshop April 7 and 8, 1984 izd.). Philadelphia: University Museum, University of Pennsylvania. OCLC   11641566 .  
• Kettunen, Harri ; and Christophe Helmke (2005) ( PDF ). Introduction to Maya Hieroglyphs: 10th European Maya Conference Workshop Handbook . Leiden: Wayeb and Leiden University . Pristupljeno 08. 06. 2006 .  
• Malmstrom, Vincent H. (1997). Cycles of the Sun, Mysteries of the Moon: The Calendar in Mesoamerican Civilization (online reproduction by author izd.). Austin: University of Texas Press . ISBN   0-292-75197-4 . OCLC   34354774 . Arhivirano iz originala na datum 2019-05-22 . Pristupljeno 26. 11. 2007 .  
• Miller, Mary ; and Karl Taube (1993). The Gods and Symbols of Ancient Mexico and the Maya: An Illustrated Dictionary of Mesoamerican Religion . London: Thames and Hudson. ISBN   0-500-05068-6 . OCLC   27667317 .  
• Robinson, Andrew (2000). The Story of Writing: Alphabets, Hieroglyphs and Pictograms . London; New York: Thames and Hudson. ISBN   0-500-28156-4 . OCLC   59432784 .  
• Schele, Linda ; and David Freidel (1990). A Forest of Kings: The Untold Story of the Ancient Maya (Reprint izd.). New York: Harper Perennial. ISBN   0-688-11204-8 . OCLC   145324300 .  
• Tedlock, Barbara (1982). Time and the Highland Maya . Albuquerque: University of New Mexico Press . ISBN   0-826-30577-6 . OCLC   7653289 .  
• Tedlock, Dennis (trans.) (1985). Popol Vuh: the Definitive Edition of the Mayan Book of the Dawn of Life and the Glories of Gods and Kings . New York: Simon and Schuster. ISBN   0-671-45241-X . OCLC   11467786 .  
• Thomas, Cyrus (1897). ?Day Symbols of the Maya Year” . u: J. W. Powell (ed.) ( Project Gutenberg EBook online reproduction). Sixteenth Annual Report of the Bureau of American Ethnology to the Secretary of the Smithsonian Institution, 1894?1895 . Washington DC: Bureau of American Ethnology , Smithsonian Institution ; U.S. Government Printing Office . str. pp.199?266. OCLC   14963920 .  
• Thompson, J. Eric S. (1971). Maya Hieroglyphic Writing; An Introduction . Civilization of the American Indian Series, No. 56 (3rd edition izd.). Norman: University of Oklahoma Press . ISBN   0-806-10447-3 . OCLC   275252 .  
• Tozzer, Alfred M. ; (ed., notes and trans.) (1941). Landa's Relacion de las cosas de Yucatan: a translation . Papers of the Peabody Museum of American Archaeology and Ethnology, Harvard University vol. 18. Charles P. Bowditch and Ralph L. Roys (additional trans.) (English translation of Diego de Landa 's Relacion de las cosas de Yucatan [orig. ca. 1566], with notes, commentary, and appendices incorporating translated excerpts of works by Gaspar Antonio Chi, Tomas Lopez Medel, Francisco Cervantes de Salazar, and Antonio de Herrera y Tordesillas. izd.). Cambridge, MA: Peabody Museum of Archaeology and Ethnology . OCLC   625693 .  
• Voss, Alexander (2006). ?Astronomy and Mathematics” . u: Nikolai Grube (ed.). Maya: Divine Kings of the Rain Forest . Eva Eggebrecht and Matthias Seidel (assistant eds.). Cologne, Germany: Konemann Press. str. pp.130?143. ISBN   3-8331-1957-8 . OCLC   71165439 .  

(na engleskom:)

• Maya Calendar notes by M. Finlay, Maya Astronomy (Uses the proleptic Gregorian calendar.)
• The Maya Calendar by the Maya World Studies Center in Yucatan Mexico
• Maya calendar on hermetic.ch
• Maya calendar on michielb.nl, with conversion applet from Gregorian calendar to Maya date (Uses the proleptic Gregorian calendar.)
• Convert date from Maya long count to Gregorian calendar Arhivirano 2006-09-10 na Wayback Machine-u (Uses the proleptic Gregorian calendar and converts to/from long count only.)
• Maya Time Keeping
• Maya Calendar and Links on diagnosis2012.co.uk (The calculator uses the proleptic Gregorian calendar. The site has a huge number of links to Maya calendar sites.)
• Maya Calendar on xoc.net (This is an advertisement for commercial software.)
• "The How and Why of the Mayan End Date in 2012 A.D." by John Major Jenkins.
• Culture and History of the Ancient and Modern Maya Includes pdf files of "Popol Vuh: The Book of the Counsil" and "Chilam Balam of Chumayel" (The page about the calendar uses the "astronomical" (Lounsbury) correlation.)
• Besplatna e-knjiga: Day Symbols of the Maya Year na Projektu Gutenberg 1897 text by Cyrus Thomas