John Maynard Keynes

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
?Keynes” preusmjerava ovdje. Za ostala zna?enja, v. Keynes (razvrstavanje) .
John Maynard Keynes
Keynesijanska ekonomija
Keynes godine 1933.
Rođen/a ( 1883-06-05 ) 5. 6. 1883.
Cambridge , Engleska
Umro/la 21. 4. 1946 . (dob: 62)
Tilton , East Sussex , Engleska
Nacionalnost britanska
Polje Politi?ka ekonomija , vjerojatnost
Alma mater King's College, Cambridge
Uticaj od Adam Smith , David Ricardo , John Stuart Mill , Thomas Malthus , Silvio Gesell , G. E. Moore , Alfred Marshall , Knut Wicksell , Dennis Robertson
Opozicija prema Karl Marx , Alfred Marshall , Arthur C. Pigou , Dennis Robertson , Friedrich Hayek
Uticaj na T. K. Whitaker , Patrick Lynch , Michał Kalecki , Simon Kuznets , Paul Samuelson , John Hicks , G. L. S. Shackle , William Vickrey , John Kenneth Galbraith , Karl Schiller , Joseph Stiglitz , Paul Krugman , James K. Galbraith
Doprinosi Makroeconomika , keynesijanska ekonomija , Preferenca likvidnosti , Mno?enje tro?ka , Model agregatne ponude i potra?nje

John Maynard Keynes, baron Keynes od Tiltona [1] ( 5. jun 1883 - 21. april 1946 ) je bio engleski ekonomista ?ije su radikalne ideje imale ogroman uticaj na modernu ekonomiju i politi?ku teoriju. Posebno je zapam?en kao zagovara? vladine politike intervencionisanja, po kojoj bi vlada mogla koristiti fiskalne i monetarne mere da bi ciljano ubla?ila efekte ekonomske recesije, depresije i eksplozija. Mnogi ga smatraju osniva?em moderne makroekonomije . [2] [3] [4] [5] Njegove ideje su osnova ?kole mi?ljenja poznate kao Kejnsova ekonomja i njenih raznih ogranaka. [6]

Tokom 1930-tih, Kejns je predvodio revoluciju ekonomskog razmi?ljanja , osporavaju?i ideje neoklasi?ne ekonomije koja je tvrdila da bi slobodna tr?i?ta , u kratkim do srednjoro?nih termina, automatski pru?ila potpunu zaposlenost, dokle god su radnici fleksibilni u pogledu njihovih platnih zahteva. On je umesto toga zastupao stav da agregatna potra?nja određuje sveukupni nivo ekonomske aktivnosti i da neadekvatna agregatna potra?nja mo?e da dovede duga?kih perioda visoke nezaposlenosti . Sledstveno Kejnsovoj ekonomiji, dr?avna intervencija je neophodna da bi se regulisali ciklusi ?brzog rasta i raspada“ ekonomske aktivnosti. [7] Kejns se zalagao za primenu fiskalne i monetarne politike kojom bi se ubla?ili negativni efekti ekonomskih recesija i depresija . Nakon izvijanja Drugog svetskog rata , Kejnsove ideje u pogledu ekonomske politike su na?le primenu u vode?im Zapadnim ekonomijama. Godine 1942, Kejnsu je dodeljena titula naslednog plemi?a, te je postao baron Kejns od Tiltona u okrugu Saseks . [8] Kejns je umro 1946. godine. Tokom 1950-tih i 1960-tih, uspeh Kejnsove ekonomije je doveo do toga da su skoro sve kapitalisti?ke vlade prihvatile njegove stavove.

Kejnsov uticaj je opao tokom 1970-tih, delom kao posledica problema sa inflacijom koja je po?ela da se ispoljava u angloameri?kim ekonomijama od po?etka dekade, a delom zbog kritika Miltona Fridmana i drugih ekonomista koji su bili pesimisti?ni u pogledu sposobnosti vlada da reguli?u ekonomske cikluse putem fiskalne politike. [9] Međutim, nastup globalne finansijske krize iz 2007?08 je uzrokovao ponovni uspon Kejnsovog gledi?ta. Kejnsova ekonomija pru?a teoretsku osnovu za ekonomsku politiku koju je Predsednik Barack Obama preduzeo u SAD u odgovoru na krizu, kao i premijer Gordon Brown u Ujedinjenom Kraljevstvu, i drugi dr?avnici u njihovim zemljama. [10]

Godine 1999, Time magazin je uvrstio Kejnsa u spisak 100 najva?nijih i najuticajnijih ljudi 20. veka , komentaru?u?i da je to bila: ?njegova radikalna ideja da vlade trebaju da potro?e novac koji nemaju da bi spasle kapitalizam.“ [11] Njega je ?urnal The Economist opisao kao ?najpoznatijeg britanskog ekonomistu 20. veka.“" [12] Osim ?to je bio ekonomista, Kejns je takođe bio u dr?avnoj slu?bi , kao direktor Engleske banke , pripadnik Blumsburske grupe intelektualaca, [13] patron i sakuplja? umetnosti, direktor Britanskog eugenskog dru?tva , savetnik nekoliko dobrotvornih dru?tava, uspe?ni privatni investitor, pisac, filozof, i farmer.

Biografija

[ uredi | uredi kod ]

Obrazovanje

[ uredi | uredi kod ]

D?on Majnard Kejnz je bio sin D?ona Nevila Kejnza, ekonomskog lektora pri Kembrid? univerzitetu, uspe?nog autora i socijalnog reformatora. Kejns se prvo obrazovanje dobio na Itonu , gde je pokazao talenat za skoro svaku oblast njegovih ?irokih interesa. Upisao je Kraljevski koled? pri Kembrid?u da bi studirao matematiku , ali su ga njegova interesovanja prema politici odvela na polje ekonomije koju je studirao na Kembrid?u . [6] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24]

Karijera

[ uredi | uredi kod ]

Da bi na?ao neki izvor prihoda, Kejnz je odlo?io pisanje disertacije na Kembrid?u i, umesto toga, uzeo servis civilnog istra?ivanja, na kome je bio drugi. [25] Interesantno, u ekonomskom delu je dobio najmanju ocenu, za koju je posle rekao: ?Istra?iva?i najverovatnije znaju manje od mene“. Najpo?eljnije mesto u britanskom trezoru je bilo namenjeno prvoplasiranom, tako da je Kejnz prihvatio posao u kancelariji Indije. Za sve to vreme, radio je i na disertaciji, koja, na njegovu ?alost, nije bila prihva?ena kada ju je predao ?to je zna?ilo da ni do?ivotno mesto na Kembrid?u nije, takođe. Umesto toga, prihvatio je lekturat iz ekonomije osnovan li?no od strane Alfreda Mar?ala, sa koje pozicije je i po?eo da gradi svoju reputaciju kao ekonomista. Uskoro je ukazan kraljevskoj komisiji za valutu i finansije Indije gde je mogao da iska?e svoj talenat primenjuju?i ekonomsku teoriju na prakti?ne probleme. Po?to je to i uspeo, njegove usluge su tra?ene i posle Prvog svetskog rata. Posle rata je bio zadu?en za kreiranje uslova kredita između Britanije i njenih kontinentalnih saveznika za vreme rata. Postigao je znatne uspehe koji su, na kraju, doveli do mesta finansijskog predstavnika blagajne na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919 .

Kejnzova karijera se uzdigla mestom savetnika finansija Velike Britanije od 1915 do 1919 za vreme Prvog svetskog rata, i kao njihovog predstavnika na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919 . Ta poseta je rezultovala u publikaciji Ekonomske posledice mira (The Economic Consequences of the Peace) , iste godine pra?ena Revizijom ugovora (A Revision of the Treaty) . Ova dela su predviđala da ?e popravke koje je Nema?ka trebala da plati pobednicima rata biti toliko velike da ?e uni?titi Nema?ku ekonomiju . Ova predviđana su se i ostvarila 1923 kada se nema?ka ekonomija uru?ila u hiperinflaciji , sa samo malim delom popravki ikada pla?enim.

Kejnz je vi?e puta u svojim delima upozoravao na to da je Srbija proporcionalno najvi?e stradala u Prvom svetskom ratu . S obzirom na to da je Srbija siroma?na poljoprivredna zemlja, osnov njene ekonomije je ljudska radna snaga. S obzirom na ogromne ljudske ?rtve, Srbija je proporcionalno najvi?e izgubila u ratu, a posle nje Francuska. Sistem repracija zasnovan na uni?tenim materijalnim sredstvima koji su savezni?ke snage uvele ne mo?e, po Kejnzu, adekvatno da nadoknati srpske gubitke. [26] [27]

Do 1942 . godine, Kejnz je ve? bio ugledni ekonomista kada je dobio titulu baron Kejnz od Tiltona. Za vreme Drugog svetskog rata, Kejnz je raspravljao u Kako platiti rat (How to pay for the war) da bi se rat trebao finansirati ve?im taksama (pre nego tro?enjem deficita), da bi se izbegla inflacija . Kada je pobeda saveznika ve? izgledala sigurno, Kejns je bio u pregovorima koji su ustanovili Bretonvudski sistem (Bretton Woods system), kao predstavnik britanske delegacije i predsedavaju?i komisije Svetske banke.

Investitor

[ uredi | uredi kod ]

Kejnzov briljantni rekord kao investitora je demonstriran preko javno dostupunih podataka fonda koji je on vodio za Kraljevski koled? pri Kembrid?u.

Između 1928 i 1945 , Kejnzov fond je do?iveo prose?ni rast od 13,2% u poređenju sa ukupnim tr?i?tem Velike Britanije koje je opadalo 0,5% na godi?njem nivou.

Pristup koji je generalno Kejnz usvojio sa njegovim investicijama mo?e se svesti na:

  • 1. Pa?ljivu selekciju nekoliko investicija uzimaju?i u obzir njihovu jeftino?u u poređenju sa aktuelnim i potencijalnim realnim vrednostima u periodu godina, kao i alternativnim inesticijama u vremenu;
  • 2. ?vrsto dr?anje ovih relativno velikih jedinica, mogu?e i na nekoliko godina, dok ne ispune svoja o?ekivanja, ili dok ne bude o?igledno da su bila gre?ka, i;
  • 3. Balansirana pozicija u investiranju, tj. razli?it izbor rizika individualnih deonica koje su velike, i ako je mogu?e, suprostavljenih rizika (npr. dr?anje deonica zlata među ostalim jednakostima, jer je vrlo mogu?e kretanje u suprotnom pravcu zbog fluktuacija)

Dela

[ uredi | uredi kod ]

Najva?nije Kejnzovo delo je Op?ta teorija zaposlenosti, kamate i novca (The General Theory of Employment, Interest and Money), 1936. U njemu je tvrdio i poku?ao da doka?e da slobodan tr?i?ni sistem ne te?i ravnote?i, uklju?uju?i i punu zaposlenost, ve? ba? neravnote?ama izra?enim krizama i privrednim ciklusima. Ovom knjigom Kejns je izvr?io revoluciju u ekonomskoj nauci, budu?i da je doveo u pitanje centralnu propoziciju (do)tada?nje makroekonomske teorije. Iz Kejnzove teorije vrlo brzo je izvedena potreba ?iroke dr?avne intervencije, a fiskalne politike pre svega. [28]

Kejnzijanizam je vladao makroekonomskim mi?ljenjem oko pola veka, da bi njegovu dominaciju ugrozila tzv. nova klasi?na ekonomija 1980-tih godina. Dana?nji neokejnsijanizam vrlo malo podse?a na svog utemeljiva?a.

2

Kritika

[ uredi | uredi kod ]

Rad Rasprava o novcu (Treatise on Money) u 2 toma je smatran Kejnsovim najboljim delom od njegovog ?estog intelektualnog protivnika, Miltona Fridmana. Fridman i ostali monetaristi su raspravljali da kejnezijanski ekonomisti (Keynesian Economists) ne obra?aju dovoljno pa?nje na stagflaciju i ostale probleme inflacije .

Fridrih Hajek je tako ?estoko iskritikovao Raspravu o novcu (Treatise on Money) da je Kejnz odlu?io da postavi Pjera Srafu da iskritikuje (ni?ta manje ?estoko) Hajekovo konkurentsko delo. Kejns-Hajek konflikt je bila prava mala bitka na liniji Londonska ekonomska ?kola - Kembrid?.

Reference

[ uredi | uredi kod ]
  1. ↑ Jenkins, Nicholas. ?John Maynard Keynes 1st Baron Keynes (I7810)” . W. H. Auden ? 'Family Ghosts' . Stanford University. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-26 . Pristupljeno 18 October 2011 .  
  2. ↑ Daniel Yergin and Joseph Stanislaw. ?book extract from The Commanding Heights ” (PDF). Public Broadcasting Service . Pristupljeno 13 November 2008 .  
  3. ↑ ?How to kick-start a faltering economy the Keynes way” . BBC. 22 October 2008 . Pristupljeno 13 November 2008 .  
  4. ↑ Cohn, Steven Mark (2006). Reintroducing Macroeconomics: A Critical Approach . M.E. Sharpe. str.  111 . ISBN   0-7656-1450-2 .  
  5. ↑ Davis, William L, Bob Figgins, David Hedengren, and Daniel B. Klein. "Economic Professors' Favorite Economic Thinkers, Journals, and Blogs," Econ Journal Watch 8(2): 126?146 , May 2011. [1]
  6. ↑ 6,0 6,1 Skidelsky, Robert (2003). John Maynard Keynes: 1883?1946: Economist, Philosopher, Statesman . Pan MacMillan Ltd. str. 14, 43?46, 456, 263, 834. ISBN   0330488678 .  
  7. ↑ Time Value of Money. ?How John Maynard Keynes Changed the World of Economics” . InvestingAnswers. Arhivirano iz originala na datum 2015-02-21 . Pristupljeno 2 October 2013 .  
  8. ↑ London Gazette : no. 35586. p. 2475 . 5 June 1942. Pristupljeno 4 August 2009.
  9. ↑ ?To Set the Economy Right” . Time magazine . 27 August 1979. Arhivirano iz originala na datum 2012-11-04 . Pristupljeno 13 November 2008 .  
  10. ↑ Chris Giles in London, Ralph Atkins in Frankfurt and Krishna Guha in Washington. ?The undeniable shift to Keynes” . Financial Times . Arhivirano iz originala na datum 2009-05-27 . Pristupljeno 23 January 2009 .  
  11. ↑ Robert Reich (29 March 1999). ?The Time 100: John Maynard Keynes” . Time (magazine) . Pristupljeno 18 June 2009 .  
  12. ↑ ?The IMF in Britain: Toothless truth tellers” . Economist.com. 11 May 2013 . Pristupljeno 2 October 2013 .  
  13. ↑ ?The Bloomsbury Group” . Therem.net. 22 August 2007 . Pristupljeno 26 May 2012 .  
  14. ↑ Deane, Phyllis (2001). The Life and Times of J. Neville Keynes: A Beacon in the Tempest . Edward Elgar Publishing. str. 168?. ISBN   978-1-84064-534-7 .  
  15. ↑ Skidelsky, Robert (1983). John Maynard Keynes: Hopes Betrayed, 1883?1920 Vol 1 . Picador. str. 69?73. ISBN   978-0333115992 .  
  16. ↑ Felix, David (1999). Keynes: A Critical Life . Greenwood Press. str. 22. ISBN   978-0-313-28827-2 .  
  17. ↑ Harrod, Roy F. (1951). The Life of John Maynard Keynes . Macmillan. str. 10. ISBN   1-125-39598-2 .  
  18. ↑ Moggridge, Donald (1992). Maynard Keynes: An Economist's Biography . Routledge. str. 47. ISBN   978-1-134-79866-7 .  
  19. ↑ Hession, Charles Henry (1984). John Maynard Keynes: A Personal Biography of the Man Who Revolutionized Capitalism . MacMillan Ltd. str. 12-. ISBN   0025513109 .  
  20. ↑ Dostaler, Gilles (2007). Keynes and His Battles . Edward Elgar Publishing. str. 262?. ISBN   978-1-78100-837-9 .  
  21. ↑ J J O'Connor and E F Robertson (October 2003). ?John Maynard Keynes” . School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews, Scotland: MacTutor History of Mathematics . Pristupljeno 25 January 2014 .  
  22. ↑ ?John Maynard Keynes ? Timeline” . Pristupljeno 26 May 2012 .  
  23. ↑ Gumu?, Erdal (2003), ?J. M. Keynes; Liberalism and Keynes; Keynes's Personal Life; Keynes's School Years” , Dumlupinar University Journal of Social Sciences (Eskisehir Osmangazi University) 5 (9): 81?100, MPRA Paper No. 42373 , pristupljeno 25 January 2014   (cites Skidelsky)
  24. ↑ 130 years of Perse Girls ? Stephen Perse Foundation , 2011, p. 8, arhivirano iz originala na datum 2015-08-22 , pristupljeno 25 January 2014   includes a photograph that is said to show Keynes as a child at the Perse School Kindergarten
  25. ↑ McGee, Matt (2005). Economics ? In terms of The Good, The Bad and The Economist . S.l.: IBID Press. str. 354. ISBN   1-876659-10-6 . OCLC   163584293 .  
  26. ↑ Kejnz, D?. M, Ekonomske posledice mira, 1919, poglavlje 5, posebno fusnota 20 u kojoj se ka?e da je preko milion stanovnika Srbije izginulo tokom rata.
  27. ↑ Spiegel, Henry William (1991). The Growth of Economic Thought . Durham, UK: Duke University Press. str.  602 . ISBN   0-8223-0973-4 .  
  28. ↑ Aschheim, J.; Tavlas, G. S.; Heinsohn, G.; Steiger, O.; Wood (editor), John Cunningham (1994). ?The Monetary Thought-Ideology Nexus: Simons verses Keynes; Marx and Keynes ? Private Property and Money” . John Maynard Keynes: Critical Assessments , pp. 101?120, 135 . Second. Routeledge and Google Books. ISBN   978-0-415-11415-8 .  
  29. ↑ See Keynes, John Maynard (1913). Indian Currency and Finance . London: Macmillan & Co..  

Literatura

[ uredi | uredi kod ]

Vanjske veze

[ uredi | uredi kod ]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=John_Maynard_Keynes&oldid=41819566