Isaac Newton
[[Datoteka:final destination IsaacNewton-1689.jpg|200px|Isak Njutn, portret Godfrija Nelera]]
Rođenje	( 1643-01-04 ) 4. 1. 1643. Linkoln?ir
Smrt	31. 3. 1727 . (dob: 84) London
Polje	fizi?ar , matemati?ar , astronom , alhemi?ar i filozof .
Alma mater	Univerzitet u Kembrid?u , Kraljevsko dru?tvo
Poznat po	Klasi?na mehanika Njutnov zakon gravitacije Infinitezimalni ra?un Optika

Isak Njutn ( engl. sir Isaac Newton , /?a?z?k ?njuːt?n/ ; Linkoln?ir , 25. decembar 1642 ? London , 20. mart 1726/7) je bio engleski fizi?ar , matemati?ar , astronom , alhemi?ar i filozof prirode, koji je danas za ve?inu ljudi jedna od najve?ih li?nosti u istoriji nauke. Rođen je 4. januara 1643 . u Engleskoj , a umro 31. marta 1727 . u Londonu .

Njegova studija Matemati?ki principi prirodne filozofije ( lat . Philosophiae Naturalis Principia Mathematica ), objavljena 1687, koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja , postavila je temelje klasi?ne (Njutnove) mehanike i poslu?ila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizi?kih teorija. Izvode?i iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela pot?injavaju istim fizi?kim zakonima. Ujedinjuju?a i deterministi?ka mo? njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma.

U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, zna?aj principa odr?anja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi prakti?ni refleksioni (ogledalski) teleskop ^[1] i otkrio da se propu?tanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razla?e u spektar svih boja (u skladu sa tvrđenjem Rod?era Bejkona iz 13. veka). Njutn se sna?no zalagao u prilog ?esti?ne prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, prou?avao brzinu zvuka i predlo?io teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkri?e infinitezimalnog ra?una . On je takođe izlo?io i uop?tenu binomsku teoremu, razvijaju?i na taj na?in tzv. ?Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinose?i prou?avanjima razlaganja funkcija u redove.

Francuski matemati?ar ?ozef Luj Lagran? ?esto je izjavljivao da je Njutn najve?i genije koji je ikada ?iveo, dodaju?i jednom da je on, takođe, i ?najsre?niji, jer se sistem sveta ne mo?e otkriti i ustanoviti vi?e nego jednoga puta“. Engleski pesnik Aleksandar Poup , dirnut Njutnovim postignu?ima, napisao je ?uveni epitaf:

Priroda i prirodni zakoni u no?noj tami nalaze skrivenost;

Bog re?e “Neka bude Njutn” i sve postade svetlost.

( Nature and nature's laws lay hid in night;

God said "Let Newton be" and all was light. )

Njutn je rođen u Vulstorpu pored Kolstervorta, grofovija Linkoln?ir, Engleska (Woolsthorpe-by-Colsterworth, Lincolnshire, England). Rođen je u porodici farmera koji su posedovali zemlju i stoku, i bili prema tome prili?no bogati. Mesto u kojem se on rodio bilo je oko sedam milja udaljeno od Grantama (Grantham), gde je on kasnije pohađao ?kolu. Po njegovom vlastitom, kasnijem, svedo?enju, Njutn je rođen prevremeno i niko nije o?ekivao da ?e on dugo po?iveti. Njegova majka Hana Ejskou (Hannah Ayscough) rekla je da je njegovo telo u to vreme bilo tek toliko veliko da bi moglo da stane u kriglu piva. Njegov otac, koji se takođe zvao Isak Njutn, bio je slobodan seljak (farmer) i umro je tri meseca pre Njutnovog rođenja, u vreme kada je u Engleskoj trajao građanski rat . Kada je Njutnu bilo tri godine, njegova majka se preudala i oti?la je da ?ivi sa njenim novim mu?em, ostavljaju?i svog sina na staranje njegovoj baki (njenoj majci), Mard?eri Ejskou (Margery Ayscough).

Prema Eriku Templ Belu (Eric Temple Bell) i H. Ivsu (H. Eves):

Njutn je zapo?eo svoje ?kolovanje u seoskoj ?koli, da bi kasnije bio poslat u Kraljevsku ?kolu u Grantamu (The King's School, Grantham), gde je postao najbolji u?enik u ?koli. Dok je i?ao u ovu ?kolu on je bio podstanar kod lokalnog apotekara Vilijama Klarka i navodno je bio zaru?en sa apotekarovom pastorkom, Anom Storej (Anne Storey), pre nego ?to je oti?ao na Univerzitet Kembrid?, u dobu od 19 godina. Kako je Njutn postajao sve vi?e zanesen svojim studijama, romansa se postepeno hladila i gospođica Storej udala se za nekog drugoga. Kako bilo, pri?a se da je Njutn zadr?ao za dugo se?anje na ovu ljubav, ali nikada vi?e nije imao neku drugu ?draganu“ i nikada se nije o?enio. ^[2]

Međutim, Belov i Ivsov izvor za ovo tvrđenje, Vilijam Stokli i gospođa Vinsent (biv?a gospođica Storej ? koja se u stvari zvala Katrina, a ne Ana), jedino su rekli da je Njutn pokazivao ?pasiju“ prema gospođici Storej dok je bio stanar u Klarkovoj ku?i.

Otprilike od njegove dvanaeste godine pa dok nije napunio sedamnaestu, Njutn se obrazovao, kao ?to je re?eno, u Kraljvskoj ?koli u Grantamu , gde se njegov potpis jo? uvek mo?e videti na okviru prozora od biblioteke. On je povu?en iz ?kole i negde u oktobru mesecu 1659 na?ao se u Vulstropu od Kolstervorta, gde je njegova majka imala nameru da od njega napravi farmera. On je, prema kasnijim izjavama njegovih savremenika, bio zbog ovoga duboko nesre?an. Izgleda da je Henri Stouks, upravnik Kraljevske ?kole, ubedio njegovu majku da ga ponovo pusti nazad u ?kolu kako bi mogao da zavr?i svoje obrazovanje. Ovo je on i u?inio u svojoj devetnaestoj godini, a njegov ?kolski uspeh u zavr?noj godini bio je zadivljuju?i.

U junu 1661, on je primljen u Triniti koled? u Kembrid?u . U to vreme predavanja na koled?u zasnivala su se uglavnom na Aristotelovom u?enju, ali Njutn je vi?e voleo da ?ita mnogo naprednije ideje modernih filozofa, kao ?to je Rene Dekart , i astronoma Galileo Galileja , Nikole Kopernika i Johana Keplera . U 1665. godini, on otkriva generalizovanu binomnu teoremu , i po?inje da razvija matemati?ki aparat koji ?e kasnije prerasti u tzv. infinitezimalni ra?un . Ubrzo po?to je stekao diplomu 1665, Univerzitet se zatvara, ?to je bila mera predostro?nosti protiv ?velike kuge“ . Zbog toga, slede?ih 18 meseci Njutn provodi kod svoje ku?e (u ku?i svoje bake), gde predano radi na infinitezimalnom ra?unu, problemima iz optike i pronala?enju zakona gravitacije.

Njutn i Gotfrid Lajbnic otkrili su infinitezimalni ra?un nezavisno jedan od drugog, koriste?i svaki svoju sopstvenu, jedinstvenu, notaciju (kao ?to su ve?ina matemeti?ara to i ?inili u to vreme). Mada je Njutn razradio svoj metod godinama pre Lajbnica, on nije objavio o tome skoro ni?ta sve do 1693, i potpuni uvid u svoj infinitezimalni ra?un pru?io je tek 1704. U međuvremenu, Lajbnic po?inje da objavljuje potpuni opis svog metoda 1684. Povrh toga, Lajbnicova notacija i ?infinitezimalni metod“ postaju op?te prihva?eni na kontinentu, a posle 1820 ili tu negde, i u Britanskoj imperiji. Njutn je tvrdio da je on bio nerad da objavi njegov infinitezimalni ra?un boje?i se da bi zbog toga mogao biti ismevan. Po?ev od 1699, drugi ?lanovi kraljevskog dru?tva optu?uju Lajbnica za plagijat, a ovaj spor izbija punom snagom u 1711. Tako zapo?inje gorka Njutnova rasprava sa Lajbnicom oko prioriteta otkri?a infinitezimalnog ra?una, koja ?e ih pratiti skoro celog ?ivota, sve do smrti ovog drugog u 1716 godini. Ova rasprava stvori?e podelu između matemati?ara Britanije i kontinentalne Evrope, koja je mo?da za ?itav vek usporila napredak matematike u Britaniji.

Njutnu je odato priznanje za otkri?e generalizovane binomske teoreme, va?e?e za bilo koji eksponent. On je otkrio Njutnove identitete, Njutnov metod, klasifikovao je krive konusnih preseka (polinomi tre?eg stepena sa dve promenljive), dao zna?ajan doprinos teoriji kona?nih razlika, i bio prvi koji je koristio razloma?ke indekse i upotrebio koordinatnu geometriju da dođe do re?enja Diofantinovih jedna?ina. Izvr?io je aproksimaciju parcijalnih suma harmonijskih nizova pomo?u logaritama (prethodnik Ojlerove sumiraju?e formule) i bio prvi koji je koristio sa sigurno??u matemati?ke redove i obrnute matemati?ke redove. On je takođe otkrio i novu formulu za broj pi (π). Postao je profesor na Lukasovoj katedri matematike u 1669. U to vreme, svaki predava? na Kembrid?u ili Oksfordu trebalo je da bude rukopolo?eni anglikanski sve?tenik. Međutim, termin Lukasovski profesor podrazumevao je i dodatak “ne biti aktivan u crkvi” (?to se podrazumevalo da bi se dobilo vi?e vremena za nauku). Njutnov argument je bio, da bi ga zbog ovoga trebalo izuzeti od rukopolo?enja, i ?arls II, ?ije je odobrenje za ovo bilo potrebno, prihvatio je ovaj njegov argument. Tako je izbegnut konflikt između Njutnovih religijskih pogleda i Anglikanske ortodoksije .

Od 1670 do 1672, Njutn je dr?ao predavanja iz optike. Tokom tog perioda on je istra?ivao pojavu prelamanja svetlosti , pokazavi?i da se uz pomo? trostrane prizme bela svetlost mo?e razlo?iti u spektar razli?itih boja, a da uz pomo? so?iva i pomo?u druge prizme, ovaj spektar mo?e ponovo da se slo?i ili sastavi u zrak bele svetlosti.

Takođe je pokazao da jedan zrak obojene svetlosti kada se izdvoji iz ovog spektra dalje ne menja svoja svojstva ?ak i kada se propu?ta kroz razli?ita druga providna tela. Njutn zapa?a da bez obzira na to da li je obojeni zrak reflektovan ( odbijen ), rasut ili propu?ten kroz neki predmet, njegova boja ostaje neizmenjena. Iz toga sledi zaklju?ak, da su boje koje mi opa?amo rezultat interakcije od ranije ve? obojene svetlosti sa telima, a ne rezultat toga kako tela proizvode svetlost. Za vi?e detalja o ovome, videti Njutnovu teoriju boja .

Iz ovog rada on je izveo zaklju?ak da bi bilo koji refrakcioni teleskop (teleskop sa so?ivima) trebalo da pati od problema disperzije (rasipanja) bele svetlosti u razne boje, i kao dokaz ovog koncepta ^[3] je konstruisao refleksioni teleskop (teleskop sa udubljenim ogledalom), danas poznat kao Njutnov teleskop , da bi njime izbegao ovaj problem. On li?no, sam je brusio ogledalo za svoj teleskop, koriste?i tzv. Njutnove prstenove za procenu kvaliteta optike za svoj teleskop, te je tako bio u stanju da napravi jedan novi astronomski instrument, superioran u odnosu na tada?nje refrakcione teleskope, pre svega zahvaljuju?i ve?em pre?niku ogledala. Godine 1671, Kraljevsko dru?tvo zamolilo ga je za jednu demonstraciju njegovog refleksionog teleskopa.

Njihova zainteresovanost ohrabrila ga je da objavi svoj ?lanak ?O boji“, koji je kasnije pro?irio u svoje delo ?Optika“. Kada je Robert Huk po?eo da kritikuje neke od Njutnovih ideja, Njutn je bio time toliko povređen da se udaljio od dalje javne debate. Ova dva nau?nika osta?e neprijatelji sve do kraja Hukovog ?ivota.

Njutn je smatrao da se svetlost sastoji od ?estica, ali da bi objasnio prelamanje svetlosti ipak je morao da joj pripi?e i talasna svojstva. Kasnije su, međutim, fizi?ari uglavnom favorizovali obja?njenje prelamanja svetlosti zasnovano isklju?ivo na njenoj talasnoj prirodi. Dana?nja, kvantna mehanika vratila se Njutnovoj ideji o dualnoj, talasno-?esti?noj , prirodi svetlosti, mada dana?nji koncept fotona kao ?estica svetlosti veoma malo podse?a na Njutnove ?estice (Njutn je smatrao da prelamanje svetlosti nastaje ubrzavanjem njenih ?estica kroz gu??i medijum).

Izraz za centrifugalnu silu koji Kristijan Hajgens , objavljuje na stranicama svoga ?uvenog dela ??asovnik sa klatnom“, zajedno sa tada ve? poznatim Keplerovim zakonima kretanja planeta Sun?evog sistema, omogu?io je nau?nicima da dođu do zaklju?ka da je gravitaciona sila obrnuto srazmerna sa kvadratom rastojanja. Među prvima do ovog prora?una su do?li tri ?lana Kraljevskog dru?tva, fizi?ar Huk , astronom Edmund Halej i arhitekta Ren, koji su o tome međusobno diskutovali u Londonu. Međutim, trebalo je ra?iti jo? te?i problem, a to je kako dokazati da se telo ?ija je putanja elipti?nog oblika kre?e pod uticajem sile koja opada sa kvadratom udaljenosti. Ili obrnuto, da sila obrnute kvadratne zavisnosti proizvodi kretanje tela po elipsi, ?to bi trebalo da poslu?i kao obja?njenje Prvog Keplerovog zakona . Razmi?ljaju?i kome bi mogli da se obrate za re?enje ovog problema, koji je nadilazio njihove sposobnosti, setili su se Njutna, i dogovorili da se Halej u njihovo ime obrati Njutnu za pomo?. Halej, koji je bio jedan od sekretara Kraljevskog dru?tva, to i ?ini, u avgustu mesecu 1684, kada pose?uje Njutna u Kembrid?u .

Interesantno je, da u trenutku kada mu Halej saop?tava koji je glavni razlog njegove posete, Njutn odmah na to odgovara da je taj problem ve? re?io. Odnosno da je dokazao da iz elipti?nih putanja kretanja planeta sledi zakon obrnute kvadratne srazmernosti gravitacione sile sa rastojanjem. Međutim, kako nije odmah mogao i da nađe među svojim papirima ovaj dokaz, on obe?ava Haleju da ?e mu ga naknadno poslati. I zaista, tri meseca kasnije Haleju sti?e od Njutna papir sa strogo matemati?ki izvedenim dokazom i re?enjem ovog problema. On tada ponovo putuje kod Njutna u Kembrid? sa namerom da ga nagovori da ovaj rad objavi, ali tada zati?e Njutna kako radi na jednom mnogo op?tijem delu u koje je ovaj rad uklju?en. Slede?e tri godine Njutn predano i potpuno posve?en radi na daljem uop?tavanju i pro?irivanju ovog svog dela pod privremenim nazivom ?O kretanju“ da bi, kona?no, 1687. godine, njegov trud urodio stvaranjem kapitalnog dela ? Matemati?ki principi prirodne filozofije “,( Philosophiae Naturalis Principia Mathematica ), koje se danas ?esto popularno naziva kratkim imenom “Principi”.

Astronom Halej svojstveno se zala?e oko posla ?tampanja Njutnovih ?Principa“, i ?ak na kraju pose?e za novcem i iz sopstvenog d?epa onda kada je kasa Kraljevskog dru?tva ostala ispra?njena. Imaju?i to u vidu mo?da nije ni ?udno, ali je svakako zanimljivo, da je prvi tira? ove knjige, koja je izazvala pravu revoluciju u nauci i poslu?ila za zasnivanje moderne fizike, iza?ao u manje od 400 primeraka. Njutnovi ?Principi“, kao ?to je re?eno, predstavljaju njegovo kapitalno delo, zato ?to je njima obuhva?en Njutnov celokupan doprinos fizi?koj mehanici. Centralno mesto ove knjige pripada Njutnovom zakonu gravitacije i njegovim zakonima kretanja ( I , II i III Njutnov zakon ), ?to predstavlja trijumf njegovog ? deduktivnog metoda “. Osim toga, on na taj na?in dokazuje da je mehani?ka kretanja svih tela u prirodi mogu?e svesti na svega tri prosta fizi?ka zakona, ?to samo po sebi svedo?i o univerzalnosti ovog njegovog dela i iniverzalnosti fizike kao nauke. Veliki doprinos Njutnovih ?Principa“ sastoji se, takođe, i u tome ?to oni otvaraju vrata za ?iroku primenu matematike u fizici, odnosno doprinose zasnivanju moderne fizike, kao pre svega matemati?ke nauke.

Međutim, prilikom pisanja ove knjige Njutn izbegava da koristi u dokazima svoje glavno matemati?ko otkri?e, infinitezimalni ra?un , smatraju?i da ?e tako samu knjigu u?initi razumljivijom i pristupa?nijom za ?itaoce. Ova ?injenica kasnije ?e postati jedan od glavnih uzroka sporenja oko prioriteta otkri?a infinitezimalnog ra?una, i postati glavni uzrok Njutnovog sukoba sa Gotfridom Lajbnicom , pored drugih zamerki koje je Lajbnic imao na Njutnov zakon gravitacije i zamisao praznog prostora vakuuma , koje proisti?e iz ovog kao i ostalih Njutnovih zakona.

Postoji popularna pri?a o tome kako je jedna jabuka sorte flower of Kant (cvet Kenta) pala sa drveta inspirisala Njutna da formuli?e njegovu teoriju gravitacije. Ilustratori i crta?i karikatura i stripova idu jo? i dalje, sugeru?u?i da je jabuka u stvari pala Njutnu pravo na glavu i da je taj udarac na neki na?in u?inio ga svesnim gravitacione sile. D?on Konduit (John Conduitt), Njutnov pomo?nik u vreme dok je on bio upravnik Kraljevske kovnice novca (sli?no na?em dana?njem polo?aju Guvernera narodne banke) i mu? Njutnove ne?ake, pi?u?i o Njutnovom ?ivotu opisao je ovaj događaj na slede?i na?in:

Godine 1666 . on je opet napustio Kembrid? i odmarao se kod svoje majke u Linkoln?iru. Dok se zami?ljeno ?etao po ba?ti krivudaju?i tamo i onamo, pala mu je na pamet misao da sila gravitacije (koja prenosi jabuku sa drveta na zemlju) nije ograni?ena na neku određenu udaljenost od Zemlje, nego da ta sila dopire mnogo dalje nego ?to mi obi?no mislimo. Za?to ne toliko daleko kao ?to je Mesec udaljen i, ako je to tako, ona mora uticati na njegovo kretanje, recimo zadr?avati Mesec na njegovoj orbiti, posle ?ega se bacio na prora?unavanje efekata ove njegove pretpostavke.

Pitanje nije bilo da li gravitacija postoji, nego da li njeno delovanje dopire tako daleko od Zemlje da bi mogla da bude takođe i sila koja zadr?ava Mesec na njegovoj orbiti. Njutn je pokazao da, ako sila gravitacije opada (obrnuto je srazmerna) sa kvadratom rastojanja, na osnovu toga mo?e se izra?unati period Mese?eve orbite, i to u veoma dobroj saglasnosti sa izmerenim podacima. On je dalje pretpostavio da je ista sila odgovorna i za kretanja planeta po njihovim orbitama, kao i druga orbitalna kretanja i, u skladu s time, nazvao je ovu silu ?univerzalna gravitacija“.

Njutnov savremenik, pisac Vilijam Stakli (William Stukeley), zabele?io je u svojim ?Se?anjima iz ?ivota Ser Isaka Njutna“ razgovor sa Njutnom u Kensingtonu, 15 aprila 1726, u kojem se Njutn podse?a kako je: ?Nedavno je predstava o gravitaciji do?la u njegove misli. Bilo je to prilikom pada jedne jabuke sa drveta“, rekao je Njutn u jednom zami?ljenom raspolo?enju. ?Za?to je to tako da jabuka uvek pada vertikalno sa drveta na Zemlju?“, pitao je Njutn sam sebe. ?Za?to se ne kre?e na stranu ili navi?e, nego uvek pada prema centru Zemlje?“.

Na sli?an na?in i Volter pi?e u svom ?Eseju o Epskoj poeziji“ ( 1727 ), ?Ser Isak Njutn hodaju?i po svojoj ba?ti, pomislio je po prvi put na svoj sistem gravitacije, gledaju?i jednu jabuku kako pada sa drveta“.

Ova obja?njenja predstavljaju verovatno preuveli?avanja Njutnove sopstvene pri?e o tome kako je sedeo pored prozora svoje ku?e u Vulstrop Manoru i gledao jabuku kako pada sa drveta.

Za mnoga stabla tvrdi se da su drvo jabuke koju je Njutn opisao. U Kraljevskoj ?koli u Grantamu tvrde da je ?kola neku godinu kasnije dobavila sebi ovo stablo, tako ?to ga je i??upala sa korenom i prebacila u upravnikovu ba?tu. Osoblje ?Nacionalnog trusta za nadzor nad mestima od istorijske va?nosti i prirodnih lepota“, u ?ijem je vlasni?tvu danas Njutnova ku?a Vulstrop Manor, osporavaju ovo i tvrde da je drvo koje se nalazi u njihovoj ba?ti ono koje je Njutn opisao. Potomak originalnog drveta jabuke mo?e se videti kako raste ispred glavne kapije Triniti Koled?a, u Kembrid?u, ne?to ni?e od sobe u kojoj je Njutn stanovao kada je tu studirao.

Tokom 1690-ih godina Njutn je napisao ve?i broj religioznih traktata (rasprava) bave?i se bukvalnim tuma?enjima Biblije. Henri Morovo verovanje u univezum i odbacivanje kartezijanskog dualizma moglo je imati uticaja na ove Njutnove religiozne ideje. Manuskript koji je poslao D?onu Loku , u kojem on osporava postojanje svetog Trojstva nije nikada objavljeno. Kasniji radovi ? ?Dopuna hronologije kraljevstva starog veka“ ( 1728 ) i ?Primedbe na ra?un proro?anstava Danilovih i apokalipse svetog Jovana“ (1733) ? bili su objavljeni posle njegove smrti. On je takođe posvetio veliki deo svoga vremena alhemiji (videti ispod).

Njutn je takođe bio i ?lan engleskog parlamenta od 1689 . do 1690 , kao i u 1701, ali njegov jedini zabele?eni komentar u parlamentu bila je ?alba zbog hladno?e i promaje u sali iza koje je usledio i njegov zahtev da se zatvori prozor.

Njutn je pre?ao u London da bi preuzeo du?nost upravnika Kraljevske kovnice novca, 1696, polo?aj koji je stekao pod pokroviteljstvom ?arlsa Montagija (Charles Montagu) prvog Erla od Halifaksa, tada?njeg ministra finansija. On je preuzeo odgovornost nad engleskim velikim kovanjem novca, ponekad staju?i na ?ulj upravniku Lukasu (i izdvejstvuju?i Edmondu Haleju posao pomo?nog kontrolora privremene ?ester filijale). Njutn je postao verovatno najpoznatiji upravnik Kraljevske kovnice, nakon Lukasove smrti u 1699 , i na tom polo?aju ostao je sve do svoje smrti. Ovo zaposlenje trebalo je da bude sinekura (posao bez mnogo odgovornosti ili anga?ovanja), ali Njutn ga je shvatio ozbiljno, oslobađaju?i se svojih du?nosti u Kembrid?u 1701 , i koriste?i svoju mo? da reformi?e valutu i da ka?njava ?grebatore“ (prevarante koji su grebali materijal sa ivica zlatnih i srebrnih nov?i?a i tako obezvređivali njihovu vrednost-radi toga su nov?i?i kasnije izrađivani sa nazubljenim ivicama) i falsifikatore novca. Kao upravnik kovnice Njutn je funtu sterlinga nezvani?no prebacio iz srebrnog u zlatni standard, stvaranjem veze između zlatnika i srebrnog penija po osnovu ?Zakona Kraljice Ane“. To su bile velike i va?ne reforme u to vreme, koje su zna?ajno popravile bogatstvo i stabilnost Engleske. Zvog ovog njegovog rada u kovnici novca, vi?e nego zbog njegovih pređa?njih doprinosa nauci, on je stekao titulu viteza (Sera) u slu?bi Kraljice Ane, 1705 . godine.

Njutn je 1703. godine postao predsednik Kraljevskog dru?tva i ?lan francuske Akademije nauka. Na polo?aju predsednika Kraljevskog dru?tva on je stekao neprijatelja u D?onu Flamstidu (John Flamsteed), kraljevskom astronomu, tako ?to je preuranjeno objavio i koristio u svojim studijama Flamstidov zvezdani katalog.

Njutn je umro u Londonu, 20. marta 1727 . godine, i sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji . Njegova polu-ne?aka, Katrina Barton Konduit (Catherine Barton Conduitt), pomagala mu je kao doma?ica u dru?tvenim poslovima u njegovoj ku?i u Ulici D?ermin (Jermyn Street) u Londonu, i on je bio njen ?veoma voljeni ujak“, u skladu sa pismom koje joj je uputio dok se oporavljala od boginja. Mada Njutn nije imao dece, on je u zadnjim godinama ?ivota zave?tao svojim rođacima ve?inu svoga nasledstva, tako da je umro prakti?no bez testamenta. Njegova znatna pokretna imovina podeljena je ravnopravno između njegovih osam polu-ne?aka i polu-ne?akinja (tri Pilkingtona, tri Smitsa i dva Bartona, uklju?uju?i i Katrinu Barton Konduit. Njegovo imanje u Vulstrop Manoru pre?lo je u ruke njegovog zakonitog nslednika, D?ona Njutna (Samo Bog zna za?to je tako veliki ?ovek imao tako lo?eg reprezenta), koji je, posle ?est godina ?borbi petlova, konjskih trka, ban?enja, i ludovanja“ bio prinuđen da stavi hipoteku nad imanjem Vulstrop Manor i da ga tako proda pre svoje smrti usled jedne nesre?e u pijanom stanju.

Nakon smrti, u Njutnovom telu otkrivena je zna?ajna koli?ina ?ive, ?to je verovatno posledica njegovih alhemijskih traganja. Ovo trovanje ?ivom mo?da bi moglo objasniti Njutnovo ekscentri?no pona?anje u kasnijim godinama ?ivota. ^[4]

Nau?na otkri?a Isaka Njutna su dobro poznata, međutim, njegovi interesi su se, osim matematike, fizike, mehanike, astronomije, takođe prostirali i na druge oblasti saznanja. Ta Njutnova istra?ivanja su malo poznata savremenom ?itaocu, mada su svojevremeno oko njih vođeni burni sporovi. Danas nas upoznaju sa ovim istra?ivanjima obi?no u ovakvoj interpretaciji: ?Poslednjih godina svog ?ivota Njutn je potpuno zapostavio istra?ivanja u oblasti matematike, fizike i astronomije, a po?eo poklanjati mnogo pa?nje teologiji i napisao veliki broj dela o tom predmetu“. [Orlenko, 1927.]. ?Sva Njutnova teolo?ka dela predstavljaju neracionalno tro?enje vremena...“ [Orlenko, 1927].

Pri tome se obi?no ukazuje na slede?a dela I. Njutna:

• 1) "Observations upon the Prophecies of Holy. Writ.; particularly the Prophecies of the Apocalypse of S. John" (?Primedbe o proro?anstvima Svetog pisma, posebno o proro?anstvima Apokalipse sv. Jovana“);
• 2) "An Historical account of two notable corruptions of Scripture" (?Istorijski zapis o dvema zna?ajnim izmenama teksta Svetog pisma“).

Njutnovi komentatori prime?uju da ovi njegovi radovi ne predstavljaju poseban nau?ni interes i citiraju re?i francuskog pisca i istra?iva?a profesora Luja Figjea (Louis Figuier), koji je izra?avao ?aljenje povodom toga ?to je Njutn tro?io vreme na teolo?ka istra?ivanja. Savremeni ?italac, upoznav?i se sa takvim komentarima, obi?no gubi interes za te ??udne“ Njutnove radove. Povrh toga, kod njega se formira ose?anje da ovi teolo?ki radovi iscrpljuju nau?no nasle?e Isaka Njutna posve?eno problemima datiranja. Međutim, to nije tako.

U stvari, savremeni ?italac nije svestan da time propu?ta interesantne (i prakti?no zaboravljene) Njutnove radove, ?ija se aktuelnost i zna?aj mo?e oceniti tek danas. Osnovni Njutnovi radovi, povezani sa problemima hronologije, nisu dva navedena rada, ve? sasvim drugi.

Njutn se mnogo godina bavio analizom hronologije. Ako poku?amo kratko da formuli?emo rezultate njegove analize, oni ?e izgledati ovako. Neobi?no veliki broj datuma, pripisanih danas ovim ili onim doga?ajima drevnosti, nije u skladu sa rezultatima prirodnonau?nih metoda datiranja. Da bismo precizirali te datume, treba ih uglavnom podmladiti tj. pomeriti mnoge doga?aje bli?e nama.

Savremeni komentar: Njutn se takođe bavio hronologijom, koja je u to vreme spadala u matemati?ke nauke (danas je ta tradicija izgubljena), i rezultat njegovog rada u toj oblasti predstavljaju slede?a dva ?tampana dela:

• 1) ?Kratka hronika istorijskih događaja, po?ev od prvih u Evropi do pokoravanja Persije od strane Aleksandra Makedonskog“ ("Brevis chronica, a prima rerum in Europa gestarum memoria ad Persidem ab Alexandro Magno in potestatem redactam"),
• 2) ?Ispravna hronologija drevnih carstava“ ("Chronologia veterum regnorum emendata")..." B. [358] y na?em spisku literature. Po svemu sude?i, puni spisak publikovanih radova I. Njutna mo?e se videti u "The British Library General Catalogue of Printed Books to 1975" (London, 1984, Vol. 236). Po tom priru?niku, tre?e i poslednje pre?tampavanje rada 2 bilo je 1770. godine. V. takođe [Newton, 1988].

Njutn je podvrgao hronologiju drevnosti izuzetno velikoj transformaciji. Neke (vrlo malobrojne) događaje pomerio je u pro?lost. To ce odnosi, recimo, na legendarni pohod argonauta . Njutn je smatrao da taj pohod nije bio u X veku p. n. e. (kako je smatrano u Njutnovo vreme), ve? u XIV veku p. n. e. Uostalom, datiranje ovog događaja je veoma raznoliko i u kasnijim hronolo?kim istra?ivanjima. Ali je u celini nova Njutnova hronologija su?tinski kra?a od tradicionalne (danas prihva?ene). Ve?inu događaja on je pomerio navi?e, u smeru podmlađivanja, bli?e nama.

≫U osnovnim Njutnovim istorijsko-teolo?kim radovima sabrani su istorijski materijali fantasti?ni po svom obimu. To je plod ?etrdesetogodi?njeg rada, napregnutog istra?ivanja, ogromne erudicije. U su?tini, Njutn je pregledao svu osnovnu literaturu o drevnoj istoriji i sve osnovne izvore, po?ev od anti?ke i isto?ne mitologije...≪ [Kuznjecov, 1982]. ≫Cilj Njutnovih istorijsko-teolo?kih radova... je da skrati hronolo?ke okvire drevnih vremena...≪ [Kuznjecov, 1982].

≫Njutn koristi tekstolo?ku i filolo?ku kritiku, astronomske prora?une povezane sa pomra?enjima Sunca (!), izu?ava ogromnu literaturu, pokazuju?i izuzetnu fantaziju u novim interpretacijama istorijskih događaja, da bi skratio hronologiju drevnosti. Njemu se ?ini da je ta nova hronologija, usklađena sa biblijskim okvirom, verodostojna. ?Kratku hroniku“ Njutn zavr?ava re?ima: 'Sastavio sam ovu hronolo?ku tablicu da bih uskladio hronologiju sa tokom istorijskih događaja, sa astronomijom, sa svetom istorijom i sa samom sobom, ukloniv?i mnogobrojne protivre?nosti, na koje se ?alio jo? Plutarh. He pretendujem na to da je tablica ta?na do u godinu. Mogu?e su gre?ke od pet ili deset godina, ponegde mo?da i dvadeset, ali ne mnogo vi?e...'≪ [Kuznjecov, 1982].

Upoređuju?i Njutnove zaklju?ke sa danas prihva?enim datumima drevnih događaja, savremni komentatori neizbe?no dolaze do mi?ljenja da je Njutn bio u zabludi: ≫Naravno, u nedostatku de?ifrovanog klinastog pisma i hijeroglifa, u nedostatku podataka arheologije, koja tada jo? nije postojala, okovan pretpostavkom ispravnosti biblijske hronologije i verom u realnost mitova, Njutn je gre?io ne za deset ili ?ak i sto godina, nego za milenijume, i njegova hronologija je daleka od istine ?ak i ?to se ti?e same realnosti nekih događaja. V. Vinston je pisao u svojim uspomenama: 'Ser Isak je y oblasti matematike ?esto uviđao istinu samo putem intuicije, ?ak i bez dokaza... Ali isti taj ser Isak Njutn je sastavio hronologiju... Ali ta hronologija ne vredi vi?e od o?troumnog istorijskog romana, ?to sam definitivno dokazao u svom delu koje opovrgava ovu hronologiju. O, kako slab mo?e biti najve?i od svih smrtnika u nekim stvarima'≪ [Kuznjecov, 1982]. Poznato je takođe da je Njutn nekoliko desetina puta svojeru?no prepisivao prvu i osnovnu glavu svog rada [Kuznjecov, 1982].

≫U pomenutim radovima iz hronologije Njutn je pokazao ?iroko poznavanje materijala, koji se odnose na izabranu temu, pokazao svoje ume?e da daje o?troumna obja?njenja, ali je, kako je pokazao Frere, do?ao do sasvim pogre?nih zaklju?aka≪ [Orlenko, 1927]. Međutim, upoznavanje sa radovima oponenata Njutna i Morozova pokazuje da oni ne sadr?e ozbiljne kontraargumente. Osnovni argument oponenata je pozivanje na tradiciju i autoritet prvih hronologa XVI veka.

Objavljivanje Njutnovog rada izazvalo je mnogo odjeka. U osnovi su imali negativni karakter (?zablude po?tovanog diletanta“ i sli?no). Uostalom, bilo je objavljeno i nekoliko radova koji su podr?avali Njutna. ?ta je izazvalo takvu negativnu reakciju oponenata? Da bismo to shvatili, treba makar ukratko navesti promene drevnih datuma koje je predlagao Njutn. On je izu?avao uglavnom hronologiju Starog Egipta i Stare Gr?ke pre na?e ere (za analizu ?mlađih“ epoha verovatno nije imao dovoljno vremena).

Na primer, danas prihva?ena hronologija sme?ta po?etak uprave prvog egipatskog faraona Menesa (Mene) pribli?no u 3000. godinu p. n. e. Njutn pak ovaj događaj datira u 946. godine p. n. e. Pomeranje navi?e iznosi pribli?no 2000 godina. Ako danas mit o Tezeju datiramo u XV vek p. n. e., Njutn je tvrdio da su se ti događaji desili oko 936. godine p. n. e. Dakle, pomeranje navi?e je pribli?no 500 godina. Ako danas znameniti Trojanski rat datiramo pribli?no u 1225. godine p. n. e. [Bler, 1809], Njutn je tvrdio da se taj događaj desio 904. god. p. n. e. Zna?i, pomeranje navi?e je pribli?no 320 godina. I tako dalje. Sa?eto se osnovni Njutnovi zaklju?ci formuli?u ovako.

Deo istorije Stare Gr?ke pomerio je vremenski navi?e u proseku za 300 godina bli?e nama. Istoriju Starog Egipta (koja, u skladu sa danas prihva?enom verzijom, obuhvata nekoliko hiljada godina, od 3000. godine p. n. e. navi?e), Njutn je pomerio navi?e i sa?eo u vremenski odse?ak du?ine svega 330 godina: od 946. godine p. n. e. navi?e. Pri tome je neke osnovne datume istorije Starog Egipta Njutn pomerio navi?e za pribli?no 1800 godina. Nije neophodno obja?njavati da, bez obzira na svu haoti?nost ovih promena datiranja, one ukazuju na neophodnost pa?ljive analize danas prihva?ene tradicionalne verzije.

Njutn je stigao da revidira samo datume starije od 200. godine p. n. e. Njegova razmatranja su imala partikularan karakter, i on nije uspeo da otkrije neki sistem u tim promenama datiranja (na prvi pogled potpuno haoti?nim). Zna?ajno je da se njegove delimi?ne translacije datuma zaprepa??uju?e sla?u sa daljim Morozovljevim istra?ivanjima. Verovatno da Morozov (akademik N. A. Morozov 1854-1946) nije znao za Njutnov rad, zbog retkosti i ?injenice da su ti radovi ve? pali u zaborav. Zbog toga je zadivljuju?e da se mnogi Morozovljevi zaklju?ci sla?u sa Njutnovim tvrđenjima. ( Fomenko )

• Portreti Isaka Njutna Arhivirano 2019-10-23 na Wayback Machine-u
• Jo? portreta Isaka Njutna
• Djela ?iji je autor Isaac Newton na Projektu Gutenberg
• Newton Research Project Arhivirano 2004-06-04 na Wayback Machine-u
• PDF of Newton's Principia: 1687, 1713, and 1726 editions Arhivirano 2006-11-14 na Wayback Machine-u
• Newton's Principia - read and search
• Portraits of Isaac Newton Arhivirano 2019-10-23 na Wayback Machine-u
• Sir Isaac Newton Scientist and Mathematician Arhivirano 2006-12-24 na Wayback Machine-u
• Rebuttal of Newton's astrology Arhivirano 2005-07-01 na Wayback Machine-u
• Newton's Religious Views Reconsidered Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u
• March 5-June 12, 2005 Isaac Newton's personal copy of Principia at Arhivirano 2007-09-26 na Wayback Machine-u Huntington Library
• Newton's Royal Mint Reports
• Newton's Dark Secrets NOVA TV programme.
• Stanford Encyclopedia of Philosophy: Newton's views on space, time, and motion
• Newton's Castle Educational material
• The Chymistry of Isaac Newton Research on his Alchemical writings
• The Isaac Newton Institute for Mathematical Sciences Arhivirano 2018-03-08 na Wayback Machine-u
• Isaac Newton's black-box science theory
• Isaac Newton on ￡1 note.
• FMA Live! Cool program for teaching Newton's laws to kids Arhivirano 2016-04-02 na Wayback Machine-u
• Newton's religious position Arhivirano 2009-08-22 na Wayback Machine-u