| Sv. Hildegard od Bingena, O.S.B.
|
Illuminatcija iz
Liber Scivias
koja pokazuje kako Hildegard prima viziju i diktira svojim pisarima
|
| Crkvena nau?iteljica, Sibila Rajne
|
| Rođen/a
|
1098,
Bermersheim vor der Hohe
,
Palatinska Grofovija Rajna
,
Sveto Rimsko Carstvo
|
| Umro/la
|
17. 9.
1179
. (dob: 81),
Bingen am Rhein
, Palatinska Grofovija Rajna, Sveto Rimsko Carstvo
|
| ?tuje se u
|
Rimokatoli?ka crkva
(
Red sv. Benedikta
),
Anglikanska zajednica
,
luterani
|
| Kanoniziran/a
|
10. maj 2012 (ekvivalent kanonizacije), Vatikan
|
| Glavno
sveti?te
|
Opatija Eibingen
Njema?ka
|
| Kalendar svetaca
|
17. septembar
|
Hildegard od Bingena
ili
Hildegard von Bingen
(
16.9.
1098
?
17.9.
,
1179
) je bila nema?ka ?asna sestra, mistik, autor i kompozitor.
Hildegard je rođena u plemi?koj porodici koja je slu?ila grofovima Sponhajma, bliskim rođacima vladarske porodice
Hoen?taufena
. Kako je bila deseto dete, bole?ljivo od rođenja, kada je napunila osam godina, roditelji su je poslali crkvi kao "desetinu" (vrsta poreza), kako je bilo uobi?ajeno u srednjovekovno vreme. Hildegard je dodeljena na staranje Juti, sestri grofa Majnharda od Sponhajma, blizu Dizibodensberg manastira u Nema?koj. Juta je bila izuzetno popularna i sakupila je mnogo sledbenika tako da se samostanski krug oko nje pro?irio. Nakon Jutine smrti 1136, Hildegard je izabrana za stare?inu zajednice i preselila grupu u nov manastir u Rupertsbergu na Bingenu na Rajni.
Od svoje rane mladosti, Hildegard je tvrdila da ima religiozne privide. Primila je proro?ki poziv Boga pet godina nakon njenog izbora za Majku (stare?inu manastira)
1141
, koji je od nje zahtevao "Pi?i ?to vidi?!" U po?etku je oklevala da opisuje svoja proviđenja, zadr?avaju?i ih za sebe. Na kraju, nakon ?tp joj je zdravlje popustilo od psihi?kog tereta, ?lanovi njenog reda ubedili su je da pi?e. Kako su vesti o njenim proviđenjima postajale poznate, 1140'ih, Papa Evgenije III je ?uo za Hildegard preko Svetog Bernarda od Klervoa. Da bi utvrdio da li su njene vizije zaista bile bo?anski inspirisane, Papa je sastavio komisiju koja je posetila Hildegard. Komisija je proglasila za stvarnog mistika, umesto za poreme?enu osobu.
"Univerzalni ?ovek" ilustracija iz Hildegardine
Liber Divinorum Operum
1165
.
Svoje vizije, Hildegard je sakupila u tri knjige: prva i najzna?ajnija
Scivias
("Znati put") zavr?enu
1151
,
Liber vitae meritorum
("Knjiga ?ivotnih zasluga") i
De operatione Dei
("O bo?jim radovima") takođe poznatu kao
Liber divinorum operum
("Knjiga proro?kih radova"). U ovim knjigama, napisanim tokom njenog ?ivota, ona isprva opisuje svaku viziju a zatim je obja?njava. Opis njenih vizija je bogato dekorisan po njenim instrukcijama, a dekoracije su verovatno iscrtale druge monahinje u samostanu, dok je pomo? u prepisivanju dao monah Volmar, sa slikama vizija. Njene interpretacije su obi?no prili?no tradicionalne katoli?ke prirode. Njeni ?ivopisni opisi fizi?kih senzacija koje su pratile njene vizije dijagnostifikovane su od strane neurologa (uklju?uju?i popularnog autora Olivera Zaksa) kao simptomi migrene. Drugi su ih videli samo kao ?ivopisne ilustracije preovlađuju?e crkvene doktrine njenog vremena koje je podr?avala, radije nego kao stvarne vizije. Knjiga je proslavljena u Srednjem veku i ?tampana prvi put u Parizu 1513.
Skora?nji porast interesovanja za ?ene u Srednjem veku je doveo do popularizacije Hildegard, posebno njene muzike. Oko osamdeset kompozicija je sa?uvano, ?to je zna?ajno ve?i opus od svih poznatih srednjevekovnih kompozitora. Među poznatijim radovima je
Ordo Virtutum
("Red vrlina" ili "Igra Vrlina"), vrsta ranog
oratorijuma
za ?enske glasove, sa jednim mu?kim glasom - glasom
đavola
. Napisan je, kao i sva ostala njena muzika, da bi ga izvodile monahinje njenog reda. Tekst njenih kompozicija koristi formu modifikovanog srednjevekovnog latinskig jezika jedinstvenog za Hildegard, za koji je kreirala mnogo novih, sastavljenih ili skra?enih re?i. Sama muzika je monofona, sastavljena za ograni?enu instrumentalnu pratnju, koriste?i obi?no panovu frulu i okarakterisana izuzetnim sopranskim deonicama.
Osim muzike, Hildegard je pisala medicinske, botani?ke i geolo?ke traktate, i ?ak, izmislila alternativni alfabet. Zbog izuma re?i i konstruisanog alfabeta, mnogi je smatraju srednjevekovnim prete?om.
Hildegard je bila mo?na ?ena za srednjevekovno vreme. Komunicirala je sa papama kao ?to je Anastazije IV, dr?avnicima kao Abot Zuger, nema?kim vladarima kao ?to je
Fridrih I Barbarosa
i stare?inama manastira kao ?to je bio Sveti Bernar od Klervoa. Oni su ?esto molili za njene molitve za koje se smatralo da su vrlo efektivne, ili su je pitali za mi?ljenje. ?esto je putovala, dr?e?i javne govore ?to je bilo gotovo nezamislivo za ?enu u to doba.
Hildegard je jedna od prvih svetica za koje je kanonizacija zvani?no zapo?eta, ali je proces trajao tako dugo da sva ?etiri poku?aja kanonizacije (poslednji je bio 1244 pod
Ino?entijem III
nisu uspela. Ipak, ona je bila zvana sveticom u narodu i pre nego ?to je kanonizacija po?ela. Kao rezultat dugoro?ne posve?enosti naroda, njeno je ime uzdignuto u rang sveca u XVI veku bez formalnog procesa kanonizacije. Njen dan je 17. Septembra (post). Kov?eg sa njenim relikvijama ?uva se u njenom drugom manastiru u Ajbingenu blizu Rideshajma na Rajni.