Helmut Heinrich Waldemar Schmidt
(
Hamburg
,
23. decembar
1918
. -
10. novembar
2015
.) bio je
njema?ki
socijaldemokratski
politi?ar.
Poslije ?kole je slu?io vojsku i sudjelovao u
Drugom svjetskom ratu
kao vojnik do
1945
. godine. Nakon rata u Hamburgu je studirao
ekonomiju
i zavr?io studij
1945
. godine kao diplomirani ekonomist. Godine
1946
. postaje ?lan
SPD
-a. Od
1961
. do
1965
. godine bio je ministar unutarnjih poslova u pokrajini
Hamburg
.
1969
. postaje ministar obrane i nakon toga ministar financija u
SR Njema?koj
.
Dana
16. maja
1974
. godine izabran je za
kancelara
nakon ostavke
Willy Brandta
. Nakon problema u koaliciji sa
FDP
-om 1. listopada
1982
.
Helmut Kohl
je izabran za kancelara od zastupnika
CDU
-a,
CSU
-a i ve?ine zastupnika
FDP
-a u
Bundestagu
.
Rođen je u
Hamburgu
. Po?etkom Drugog svetskog rata regrutovan je u vazdu?nu odbranu
Bremena
. Jedno vreme je proveo na isto?nom frontu i vra?a se
1942
. u Nema?ku. Od decembra 1944. slu?i kao poru?nik u artiljeriji na zapadnom frontu. Zarobljen je aprila
1945
. i bio je u ratnom zarobljeni?tvu do avgusta 1945. godine. ?mitov otac je bio nezakoniti sin jevrejskog biznismena, ali to se dr?alo kao porodi?na tajna. To je Helmut ?mit priznao tek 1984. kada su to novinari saznali od francuskog predsednika. U Hamburgu je
1949
. diplomirao ekonomiju i politi?ke nauke.
Postao je ?lan socijaldemokratske partije (
SDP
)
1946
, a od 1946. do 1948. je bio vođa studentske organizacije od SDP-a. Posle univerziteta radi u gradskoj vladi
Hamburga
u odelu za ekonomsku politiku. Od
1952
. do
1962
. radi za SDP u
Bundestagu
. Izabran je kao poslanik u Bundestagu 1953, a 1957. postaje ?lan izvr?nog tela SDP-a u parlamentu. Bio je izuzetno nadahnut kriti?ar konzervativne vlade i njene politike, a svojom retorikom privla?i veliku pa?nju. Tokom 1958. vr?i kampanju protiv nuklearnog oru?ja i protiv toga da se
Bundesver
(nema?ka vojska) snabde tim oru?jem. Predaje svoje poslani?ko mesto
1958
. da bi se vratio u Hamburg.
U vladi grada
Hamburga
, koja je bila poznata kao Senat, Helmut ?mit postaje unutra?nji senator, tj. ministar unutra?njih poslova. Njegov efikasan na?in rukovođenja donosi mu pohvale. Posebno je bio efikasan prilikom vanredne situacije izazvane poplavom
1962
. godine.
?mit je koristio sva sredstva da olak?a tu tragediju. ?ak je koristio vojsku, iako je ustavom bilo zabranjeno da se vojska koristi za unutra?nja pitanja.
Vođa SDP frakcije i ministar savezne vlade
[
uredi
|
uredi kod
]
Ponovo je izabran za
Bundestag
1965
. godine. Postao je vođa SDP frakcije 1967, a zamenik predsednika partije
1968
. godine. U vladi
Vilija Branta
postaje oktobra
1969
. ministar odbrane. Od jula do novembra 1972. bio je ministar ekonomije i finansija, a od decembra
1972
. do maja
1974
. bio je samo
ministar finansija
.
Postao je kancelar Zapadne Nema?ke
16. maja
1974
, posle ostavke
Vilija Branta
nakon politi?kog skandala. Svetska ekonomska recesija je bila glavna briga njegove vlade. Iako je bio socijaldemokrata po?eo je raditi po konzervativnim na?elima. Popravio je odnose
Nema?ke
i
Francuske
i postao dobar prijatelj
Valeri ?iskara D'Estena
. Potpisnik je
zavr?nog akta iz Helsinkija
, kojim je formiran
OEBS
. Ostao je kancelar i posle izbora
1976
. godine. Politika protiv
Frakcije Crvene armije
bila je neizvesna, ali obi?no bi bila dosta ?estoka i beskompromisna. On je odobrio antiteroristi?koj jedinici GSG9 da se obra?una sa teroristima, koji su
oteli Lufthanzin avion
1977
. godine. Zbog te odluke sa sre?nim zavr?etkom dobio je velike pohvale i u Nema?koj i van nje. Posle toga je naglasio da nikad vi?e ne?e pregovarati sa teroristima. Svoju politi?ku budu?nost je jako vezao za
NATO
?irenje, posebno nakon sovjetske invazije u
Avganistanu
. Ponovo je izabran za kancelara
1980
. godine. Oktobra 1981. ugrađen mu je pejsmejker. Prvo glasanje o nepoverenju vladi februara 1982. je pro?ao. Septembra
1982
. ?etiri ministra iz redova liberala (FDP) napustila su njegovu vladu. Poku?ao je sastaviti manjinsku vladu, samo od ?lanova socijaldemokratske partije(SDP). Bio je prisiljen da da ostavku
1. oktobra
1982. nakon izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi.
Helmut Kol
je tada postao novi kancelar.
Postao je jedan od urednika uglednih nema?kih nedeljnih novina Die Zeit. Direktor novina postaje
1985
. godine. Bio je poslanik do 1985. godine. U decembru
1986
, on je jedan od osniva?a komiteta, koji je podr?avao
Evropsku monetarnu uniju
i stvaranje
Evropske centralne banke
.