Bista Hadrijana
Hadrijan
, punim imenom nakon usinovljenja
Publije Elije Trajan Hadrijan
(
lat
.
Publius Aelius Traianus Hadrianus
, rođen 24.1 76. god. n. e., stupio na presto 117. godine, umro 10.7 138. godine), bio je
rimski car
, naslednik i posinak
Trajanov
, pripadnik
antoninske dinastije
i tre?i u nizu
"petorice dobrih careva"
.
Rođen je u
hispanskom
gradu
Sevilji
, u porodici koja je poreklo vodila iz
italske
pokrajine
Picenuma
, i bio u dalekom srodstvu s Trajanom, jer je bio unuk sestre Trajanovog oca. Trajan nikada nije zvani?no odredio svoga naslednika, ali je njegova udovica Plotina tvrdila da je na samrti Hadrijana proglasio za naslednika i svoga posinka.
Za razliku od Trajana, Hadrijan je bio protivnik teritorijalne ekspanzije. Po?to je i sam 117. godine bio na istoku, odmah se odrekao tamo?njih Trajanovih osvajanja i ?ak razmi?ljao i o napu?tanju
Dakije
. ?tavi?e, ?etiri vojna zapovednika, koji su znatno doprineli Trajanovim vojnim uspesima, bili su uhap?eni i pogubljeni pod optu?bom za zaveru, premda je Hadrijan kasnije tvrdio da su oni bili pogubljeni po naređenju
senata
, a protiv njegove volje. Do jedinog ozbiljnog ratnog sukoba tokom njegove uglavnom mirne vlade do?lo je u
Judeji
, gde je
Bar Kohba
(= "Sin zvezde") predvodio ustanak Judejaca (132―135) zbog Hadrijanove odluke da se na mestu
Jerusalima
podigne rimska kolonija
Aelia Capitolina
; tamo gde je nekad bio Jerusalimski hram trebalo je da se podigne hram
Jupitera Kapitolskog
, pod ?ijim je imenom trebalo da se odr?ava kult samog Hadrijana. Ustanci su se borili sna?no, ali bezuspe?no.
Umesto vojne ekspanzije Hadrijan je te?io definisanim granicama koje se u slu?aju potrebe mogu braniti, iza kojih bi se nalazila zavisna kraljevstva, gde je to mogu?e. Same granice, ukoliko se nije radilo o prirodnim preprekama, bile su sna?no utvrđene: u
Britaniji
je izgrađen tzv.
Hadrijanov zid
s jednog na drugi kraj ostrva;
Germanija
i
Retija
za?ti?ene su limesom koji se protezao između
Majnca
na
Rajni
i
Regensburga
na
Dunavu
. Unutar granica vojska je dr?ana u pripravnosti i bila sastavljena uglavnom od lokalnog stanovni?tva koje se primalo u
legije
i u pomo?ne trupe (tako da je postpeno napu?ten
Vespazijanov
sistem po kome su vojnici u pomo?nim trupama slu?ili daleko od svog zavi?aja). Pored toga, nastavljena je tendencija stapanja pomo?nih trupa i legija; ?ak su i razlike među oficirima postale manje, po?to su sada vitezovi ponekad zamenjivali senatore na visokim polo?ajima. Da bi ovu, u osnovi staja?u, vojsku dr?ao u stalnoj pripravnosti (?to nije bio lak zadatak), Hadrijan je ?esto preduzimao li?ne inspekcije, te je oko polovine svoje vladavine proveo u
provincijama
(121―125, 128―134).
Hadrijan je takođe zaslu?an za zna?ajne promene u civilnoj upravi. Vitezovi vi?e nisu morali obavljati vojne du?nosti da bi napredovali u karijeri, a mnogi od njih su u?li u carsku birokratiju. Formalne su titule obele?avale razli?ite stepene vite?kog dostojanstva:
prokurator
je bio
vir egregius
, obi?an
prefekt
vir perfectissimus
, prefekt
pretorija
vir eminentissimus
, ?to je o?igledno bila paralela senatorskoj tituli
vir clarissimus
. Od Hadrijana vitezovi zamenjuju
oslobođenike
na dvoru i u carevim kancelarijama, a pojavljuju se i u Hadrijanovom carskom savetu
(consilium principis)
.
Va?nu je Hadrijanovu meru predstavljalo i izdavanje tzv.
Ve?itog edikta
(Edictum perpetuum)
: po Hadrijanovom nalogu istaknuti pravnik
Salvije Julijan
revidirao je
pretorske
edikte, na?inio izbor i sistematisao ono ?to je sa?uvalo zna?aj za to vreme. Kodifikacija je zavr?ena izdavanjem "Ve?itog edikta", u kome su zdru?eni edikti gradskog pretora i pretora peregrina; na kraju je donesen edikt
kurulnih edila
. Prvi deo bavio se sudskim postupkom pred magistratom, drugi pravnim formulama i građanskim parnicama, dok je tre?i deo sadr?avao propise o sudskim re?enjima i njihovom izvr?avanju. U pravnoj je sferi zna?ajna i Hadrijanova odluka da suđenja po građanskim parnicama u Italiji poveri ?etvorici
konzulara
. To je polo?aj Italije u?inilo veoma sli?nim polo?aju provincija; Hadrijanova namera, međutim, nije bila da umanji status Italije, ve? da sve delove carstva u?ini podjednako va?nim. Za jedan deo carstva bio je posebno zainteresovan: mnogo je vremena proveo u
Gr?koj
, gde je dao da se posbno rasko?nu ukrasi grad
Atina
. Ovaj car je ustanovio i zvanje pravobranioca (
advocatus fisci
), carskog slu?benika koji je zastupao pravne interese carstva u sudskim sporovima.
Hadrijan je odr?avao dobre odnose sa senatom, koji mu, međutim, nikada nije u potpunosti verovao. Njegova je spoljna politika izgledala neherojska, njegov
kosmopolitizam
nerimski, a njegove reforme smatrane su me?anjem u tradicionalne nadle?nosti senata. Pored toga, tokom poslednje dve godine svoje vladavine ponekad se pona?ao ?udljivo i
tiranski
. Kao i
Avgust
, nije imao sopstvenog sina, pa je gr?evito tragao za naslednikom. Nakon ?to je pogubio svog jedinog mu?kog rođaka, usvojio je 136. godine
Lucija Cejonija Komoda
, koji je uzeo ime Lucije Elije Cezar. On je, međutim, uskoro umro, pa je Hadrijan 138. godine izabrao bogatog senatora bez dece,
Tita Aurelija Antonina
, kome je bila 51 godina. Ali, o?igledno u nameri da zasnuje dinastiju, naredio je Antoninu da i sam odmah usvoji dva mladi?a, 17-godi?njeg
Marka Aurelija
, ne?aka Antoninove ?ene, i
Lucija Vera
, sina Elija Cezara. Kada je Hadrijan uskoro potom umro, senat je odbio da ga deifikuje. Da bi to postigao, Antonin je morao ulo?iti znatne napore. Prema nekima, upravo je zbog te odanosti prema poo?imu Antonin dobio nadimak Pije (
Pius
= Pobo?ni).