Gnosa (gr?ki: γν?σι? gnosis - znanje, spoznaja, uvid) se naj?e??e upotrebljava da ozna?i duhovno znanje prosvetljenog ?oveka, koje se opisuje kao neposredno iskustveno saznanje o natprirodnom ili bo?anskom. U problemima teologije gnosis se odnosi na spoznaju dogmi i " objavljene istine" i predstavlja suprotnost pukom verovanju u crkvene autoritete. ^[1]

Od re?i gnosa je nastao savremeni pojam gnosticizam koja ozna?ava mnoge od blisko-isto?nih ?kola, koje su cvetale u prvim vekovima hri??anstva , i tvrdile su da poseduju znanje o natprirodnom. Gnostici su tvrdili da neznanje , a ne greh , ?oveka vodi patnji. Za gnostike, gnosa je bila prvenstveno stvar samospoznaje , bez ?ega ?oveka pokre?u impulsi koje ne razume. ^[2] Oni tragaju za unutra?njom samospoznajom kao klju?em za razumevanje op?tih istina ? ≫ ko smo, odakle smo do?li, kuda idemo ≪. ^[2] Cilj samospoznaje je bio prosvetljenje, spoznaja Boga putem svesti bo?anske iskre u sebi. ^[1]

Ortodoksno kr??anstvo nije odbacivalo svaki govor o gnozi. Irenej govori o ≫ istinskoj gnozi ≪, a Klement Aleksandrijski o ≫ pravom gnostiku ≪, sve to u polemici protiv gnosticizma. ^[3]

Gnosis (γν?σι?) je gr?ka re?, izvorno kori??ena u Platonovim filozofskim spisima. Termin je upotrebljavan u gr?koj filozofiji za iskustveno znanje (vidi gnoseologija ) kao kontrast teorijskom znanju koje je srodno epistemologiji . Termin je takođe povezan sa izu?avanjem vra?anja znanja u svest ili prise?anja (vidi kognitivnost ). Od re?i gnosa su nastale i re?i agnostik i prognoza.

Gnosis nije prevashodno racionalno znanje . ^[2] Gr?ki jezik razlikuje nau?no ili refleksivno znanje (≫on zna matematiku≪) i znanje ste?eno posmatranjem i iskustvom (≫on zna mene≪), koje je gnoza. Termin gnosis, kako ga gnostici upotrebljavaju, neki prevode kao ≫uvid≪ jer podrazumeva intuitivni proces samospoznaje . ^[2]

Gnoza je do?ivljavana kao znanje koje se prenosi usmeno, ona je saop?ena apostolima od Isusa , a dalje se tako saop?ava kao klju? za razumijevanje svega, a pre svega za ispravno razumevanje svetih spisa. ^[4]

Razlika između prostih hri??anskih ?vernika" i onih koji poseduju ?gnosis" javlja se ve? u Pavlovim poslanicama . Pavle ka?e da se jednom prilikom ≫ na?ao na tre?em nebu ? da li telom ili du?om, to ne znam ≪. Tamo je u zanosu misti?ne ekstaze  ≫ ?uo stvari koje se ne mogu saop?titi, koje ?ovek ne sme izre?i ≪. ^[2] Pavle ka?e da je kroz duhovno op?tenje sa Isusom otkrio ≫skrivene misterije≪ i ≫tajnu mudrost≪, koje ne deli sa svima nego sa hri??anima koje smatra zrelim. ^[5]

U Prvoj poslanici Korin?anima (poglavja 8 i 9), Pavle ka?e da je on, zbog sopstvene gnose, slobodan da jede i pije ?ta ?eli, slobodan da putuje sa sestrom hri??ankom kao sa suprugom i slobodan da ?ivi kao evanđelista na ra?un zajednice. ^[6] Ipak, ka?e Pavle, ?po?to nema svako gnosu" (Prva Korin?anima 8: 7-13), on se dragovoljno odri?e tih sloboda, u korist ?ovekoljublja, kako ne bi uvredio potencijalne probra?enike ili nezrele hri??ane. ^[6]

Razlikovanje između prostih ?vernika" i teologa koji ?znaju" istinsko zna?enje svetih spisa mo?e se na?i i kod ranohri??anskih pisaca Klimenta i Origena . Tendencija nagla?avanja gnoze je postala sna?nija u 2. veku , kada su se pojavili sistemi koji su sebe nazivali ?gnosti?kim". Sna?an naglasak na gnosi kod Klimenta i Origena pokazuje da su oni morali da obrate pa?nju na ovu novu silu koja je pretila da postane opasan suparnik hri??anstvu. Ono ?to su Aleksandrijski teolozi nudili pod imenom gnose, veoma se razlikuje od sistema Vasilida ili Valentina . Hri??anska gnosa Klimenta ili Origena je bila poku?aj da se gnosti?ke sklonosti njihovih savremenika zadovolje na legitiman na?in. ^[7] Orijentalnoj gnosi oni su suprotstavili svoju gnosu, koja je uglavnom izvedena iz gr?ke filozofije. Ova tradicija nudila im je razliku između ezoteri?ne i egzoteri?ne vrste znanja koja je odgovarala suprotnosti između istine ( aletheia ) i pukog mnjenja ( doxa ). Ideja hri??anske religije kao misterije , koja je uskoro bila op?teprihva?ena i postala preovladuju?a u hri??anskoj literaturi, bila je naklonjena ovom razvoju. Gnosa koju je hri??anska teologija nudila predstavljala je za hri??ane jedinu misteriju, nadmo?nu nad mnogim pseudomisterijama paganske religije. ^[7]

O?tru Klimentovu polemiku s paganskim misterijskim religijama u njegovom spisu Protrepticus lak?e je objasniti kada uzmemo da u to vreme oblik gr?ke religije koji je najvi?e uticao na ljude s vi?im obrazovanjem nije bio religija olimpskih bogova nego religija misterija, koja je pojedincu pru?ala prisniji odnos sa bo?anstvom. ^[7]

Prema Evanđelju po Tomi , Isus je obja?njavao da je ≫ Carstvo Bo?je ≪ stanje samospoznaje i podsmevao se onima koji su ga shvatali kao određeno mesto:

Ako vam oni koji vas vode ka?u: 'Pogledajte, Carstvo je na nebu', prete?i ?e vas ptice nebeske. Ako vam ka?u: 'Ono je u moru', ribe ?e vas prete?i. Carstvo je u vama, i izvan vas. Kad spoznate sebe, bi?ete prepoznati i uvide?ete da ste deca ?ivog Oca. Ali ako ne spoznate sebe, ?ivite u siroma?tvu, i vi ste siroma?tvo’. ^[8]

Isus se također suprotstavljao onima koji su ≫Carstvo≪ pogre?no shvatali kao budu?i događaj:

Njegovi u?enici su mu rekli, ≫Kada ?e ... novi svet do?i?≪ On im je rekao, ≫Ono ?to o?ekujete ve? je do?lo, ali ga ne prepoznajete≪ .... Njegovi u?enici su mu rekli, ≫Kada ?e do?i Carstvo?≪ (Isus je rekao) ≫Ono ne?e biti ostvareno ?ekanjem. Ne?ete mo?i da ka?ete, 'Evo ga ovde' ili 'Eno ga tamo'. Carstvo o?evo se rasprostire po zemlji ali ljudi ga ne vide≪.

To ≫Carstvo≪, izgleda, simbolizuje stanje promenjene svesti. ^[2] Evanđelje po Tomi donosi i Isusovo kazivanje o samospoznaji koje se sla?e sa savremenom psihoterapijom u osnovnoj premisi: da psiha ima u sebi mogu?nost za oslobođenje ili uni?tenje: ^[2]

Isus je rekao: ?Ako ispolji? ono ?to je u tebi, spa??e te ono ?to ispolji?. Ako ne ispolji? ono ?to je u tebi, uni?ti?e te ono ?to ostane neispoljeno". ^[9]

Ovakav uvid se dosti?e postepeno, kroz napor: ≫ Prepoznaj ono ?to ti je pred o?ima, i otkri?e ti se ono ?to je skriveno .≪ ^[10] Evanđelje opisuje da je tra?enje gnoze usamljeni?ki, te?ak proces, u kome pojedinac savlađuje unutra?nji otpor. Ovaj otpor gnozi je poput ?elje za snom ili pijanstvom ? to jest, ?elja da se ostane besvestan. Isus izjavljuje da kad je do?ao na svet: " Na?ao sam ih sve pijane; na?ao sam da niko nije bio ?edan ." ^{[11] [12]}

Prema Evandelju po Filipu , gnoza izjedna?ava hri??anina sa Hristom :

Ko god postigne gnozu nije vi?e hri??anin nego Hrist. ^[13]

Autor dalje govori da je va?no je pomiriti slobodu koju nam gnosa donosi sa hri??anskom du?no??u da volimo druge . Autor sledi Pavla kada postavlja klju?no pitanje: Kako ?iveti u skladu i s gnosom i s agape , ljubavlju ? ?ovek ?ija je ljubav zrela pazi da ne izazove ni?iju patnju (?Blagosloven je onaj koji nikome ne nanosi bol" ^[14] ). Hri??anin mora ljubavlju prema drugima ograni?iti slobodu koju gnosa daje. Autor s rado??u i??ekuje doba kada ?e se sloboda i ljubav spontano usklađivati, tako da ?e duhovno zrela osoba biti slobodna da sledi svoje istinske ?elje, ne strahuju?i da ?e to nekoga o?alostiti. ^[6]

Evanđelje Istine uzrok straha i greha pronalazi u neznanju: " Neznanje je donelo teskobu i strah. A teskoba se zgusnula kao magla, tako da niko nije mogao da vidi. Zbog toga je gre?ka mo?na ". ^[15] Usled neznanja ljudi ?ive u zaboravu, re?eno savremenim jezikom, besvesno. ^[2] Budu?i nesvesni sopstvenog ja, oni ≫nemaju korena≪. ^[16] Evanđelje Istine opisuje takvo postojanje kao ko?mar. Oni koji tako ?ive do?ivljuju ≫strah, zbrku i nestabilnost, sumnju i podeljenost≪ jer su uhva?eni u ≫mnoge iluzije≪. ^[17] Tako, usled neznanja, oni ?ive:

Kao u ko?marnom snu, oni nekud jure ili iznureni nekud be?e, zadaju i primaju udarce, padaju s visina, lete vazduhom bez krila. Izgleda im kao da su u smrtnoj opasnosti iako ih niko ne goni, ili ubijaju svoje susede, okaljav?i se njihovom krvlju. I sve dok se iz ove pometnje ne probude, oni ne vide ni?ta osim svoje uobrazilje. Oni koji odbace od sebe neznanje, ne dr?e vi?e do sna, ve? ih ostavljaju kao snove u no?i. Njima je osvit spoznaja Oca. Jer svako u neznanju postupa kao u snu a sticanjem znanja se budi. Blago onome ko dođe sebi i probudi se. ^[18]

Onaj ko ostane u neznanju ≫?ivi u manjkavosti≪, a manjkavost nestaje u ispunjenju znanjem:

Kad ?ovek dođe do znanja, njegovo neznanje nestaje samo od sebe; kao ?to tama nestaje kad se svetlost pojavi, tako isto manjkavost nestaje u ispunjenju. ^[19]

Stoga je potrebno ste?i znanje da bi saznali "odakle dolazimo i kuda idemo":

Ako neko ima znanje, prima ono ?to mu pripada, i privla?i to sebi ... Ko god je predodređen da ima znanje, na taj na?in saznaje odakle dolazi i kuda ide. ^[20]

Evanđelje Istine, izra?ava to u metafori: svako mora primiti ≫sopstveno ime≪ ? odnosno, svoj pravi identitet. Oni koji su ≫sinovi unutra?njeg znanja≪  ^[21] sti?u mo? da izgovaraju sopstvena imena. Spis se obra?a njima:

Ka?ite onda iz srca da ste savr?en dan i da u vama boravi svetlost koja se ne gasi ... Brinite se o sebi; nemojte se brinuti o stvarima koje ste odbacili od sebe. ^[22]

Prema Dijalogu Spasitelja samoneznanje je oblik samouni?tenja. ^[2] Ko god ne razume elemente svemira i sebe ne?e dobro pro?i:

Ako neko ne (razume) kako je nastala vatra, izgore?e u njoj, zato ?to ne zna svoj koren. Ako neko prvo ne razume vodu, ne razume ni?ta ... ako neko ne razume kako je nastao vetar koji duva, odne?e ga. Ako neko ne razume kako je nastalo telo koje ima, nesta?e s njim ... ko god ne razume kako je nastao ne?e razumeti kako ?e oti?i... ^[23]

U?itelj Silvan, ?ija su U?enja otkrivena kod Nag Hamadija, podsti?e svoje sledbenike da se odupru neznanju i besvesnosti:

... i okon?ajte san koji vas te?ko pritiska. Odvojite se od zaborava koji vas ispunjava tamom... za?to tra?ite mrak kada vam je dostupna svetlost ... Mudrost vas zove, a vi ?elite glupost ... budalast ?ovek ... ide putevima ?elje svake strasti ... on pliva u ?eljama ?ivota i tone ... on je kao brod koji vetar baca tamo-amo, i kao slobodan konj bez jaha?a. Jer njemu je potreban jaha?, koji je razum ... pre svega ... spoznaj sebe ... ^[24]

?  Silvanova u?enja

Silvan navodi i Isusovu izreke o kucanju i tra?enju koju tuma?i u smislu duhovnog istra?ivanja i samospoznaje :

Kucaj na sebe kao na vrata i idi po sebi kao po pravom putu. Jer ako ide? tim putem, nemogu?e je da zaluta?... Otvori sam vrata da bi znao ?ta je... ?to god otvori? za sebe, otvori?e?. ^[25]

Nasuprot gnosticima , Irinej razrađuje svoj pojam gnoze. Pozivaju?i se na Pavla , da ≫djelomi?no znamo i djelomi?no prorokujemo≪ (1 Kor 13), Irenej se obra?a gnosticima, koji misle da su ≫ ne djelomi?no, nego univerzalno dohvatili sveukupno znanje svega ?to postoji ≪. On ima poru?uje neka se ne hvastaju znanjem onoga ?to je nevidljivo i ?to se ne da dokazati, nego neka nam najprije rastuma?e uzroke ovozemnih stvari, pa ?emo im onda mo?i vjerovati o onome ?to se ne vidi. (c. 28).

Irenej svoj pojam gnoze poistove?uje sa crkvenom tradicijom . Istinito znanje (gnoza) je samo ono ?to su apostoli predali Crkvi i ?to se u Crkvi u suglasju ?uva u njezinu vjerovanju:

Prava gnoza je nauka apostola; stara uspostava Crkve po svemu svijetu; oznaka Tijela Kristova po nasljedstvima biskupa kojima su oni predali pojedinu mjesnu Crkvu; besprevarno ?uvanje Pisma koje je do nas do?lo; cjelovito razrađivanje, bez dodavanja ili oduzimanja; ?itanje bez krivotvorenja; korektna i bri?ljiva egzegeza, u skladu s Pismima, bez pogibli i blasfemije; a iznad svega dar ljubavi, koji je dragocjeniji od gnoze, slavniji od proro?tva, a nadilazi sve ostale karizme (Adv. haer. 4, 33, 8).

Irenej je bio prvi teolog koji je upotrebio na?elo apostolske predaje kako bi se suprostavio gnosticima, odnosno dokazao nepostojanja tajne ≫gnoze≪, koje se od apostola u uskom krugu usmeno prenosi:

Apostolska predaja o?ituje se po ?itavom svijetu, pokazuje se u svakoj Crkvi svima koji ?ele vidjeti istinu; mo?emo nabrojati sve koji su od apostola postavljeni za biskupe, i njihove nasljednike sve do danas. Da su apostoli imali nekakvo tajno znanje, koje bi odijeljeno i skriveno od ostalih nau?avali pred savr?enima, svakako bi prvo predali ovima kojima su povjerili i same Crkve. (Adv. haer. 3, 3, 1).

• Znanje
• Gnosticizam
• Samospoznaja
• Bo?je kraljevstvo
• Knji?nica Nag Hamadi

• ( sh ) Gnoza. Koncept i Poreklo Arhivirano 2011-11-07 na Wayback Machine-u
• ( en ) The Gnostic Society Library - primary sources and commentaries.