Frederick Soddy
Rođenje	( 1877-09-02 ) 2. 9. 1877. Eastbourne , Engleska
Smrt	22. 9. 1956 . (dob: 79) Brighton , Engleska
Polje	Radiokemija
Institucija	McGill University (1900-1903) University of Glasgow (1904-1914) University of Aberdeen (1914-1919) Oxford University (1919-1936)
Alma mater	Aberystwyth University Merton College, Oxford
Istaknuti studenti	Iimori Satosayu
Poznat po	Nuklearna transmutacija radioelemenata Radioizotopi kovanje izraza izotop Energija u ekonomiji Soddyjev hekslet Soddyjevi krugovi

Frederik Sodi (engl. Frederick Soddy) ( 2. septembar 1877. - 22. septembar 1956. ) je engleski radiohemi?ar. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1921. za istra?ivanja radioaktivnog raspada i posebno za formulaciju teorije izotopa .

Rođen je u Istburnu u Engleskoj. Studirao je na univerzitetu u Aberistvitu, pa na Oksfordu. U Oksfordu je bio istra?iva? od 1898. do 1900. Postao je 1900. demonstrator hemije na Mek Gil univerzitetu u Montrealu, gde je zajedno sa Ernestom Raderfordom radio na prou?avanju radioaktivnosti . On i Radefrord do?li su do zaklju?ka da anomalna pona?anja radioaktivnih elemenata nastaju zato ?to se oni raspadaju na druge elemente. Tokom raspada nastajalo je alfa, beta i gama zra?enje. Kada je radioaktivnost prvi put otkrivena niko nije znao prvai uzrok. Sodi i Raderford su temeljitim radom dokazali da se kod radioaktivnosti de?ava transformacija jednih elemenata u druge.

Zajedno sa Vilijamom Ramsejem Frederik Sodi je 1903. potvrdio je spektroskopskim na?inom da se raspadom radijuma stvara i helijum . Od 1904. do 1904. predavao je na univerzitetu u Glazgovu. Dokazao je da se uranijum raspada na radijum . Tada je pokazao da jedan atomski elemenat mo?e imati razli?ite atomske mase, iako mu hemijska svojstva ostaju ista. To opa?anje je dovelo do koncepta izotopa . Kasnije je dokazao da i elementi, koji nisu radioaktivni mogu imati mnogo izotopa . Dokazao je da nakon alfa emisije elemenat ima atomski broj manji za dva, a da nakon beta emisije atomski broj postaje ve?i za 1. To je bio fundamentalan korak u razumevanju odnosa grupa radioaktivnih elemenata. Ta?nije alfa emisijom element se preme?ta dva mesta unatrag na periodi?noj tabeli elemenata , a beta emisijom jedno mesto unapred.

Popularizovao je radioaktivnost svojim esejima. Postao je glavna inspiracija jednom takvom knji?evniku, kakav je bio H. D?. Vels , koji je 1914. ve? pisao o atomskim bombama. U svom jednom eseju Frederik Sodi je pohvalio H. D?. Vels i naglasio je da je radioaktivnost verovatno proces stvaranja energije zvezda

Tokom Prvog svetskog rata radio je na univerzitetu u Aberdinu na istra?ivanjima vezanim za ratnu industriju. Ponovo radi u Oksfordu od 1919.

Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1921. za istra?ivanja radioaktivnog raspada i posebno za formulaciju teorije izotopa .

Frederick Soddy na Wikimedijinoj ostavi

• Annotated bibliography for Frederick Soddy from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues Arhivirano 2006-08-28 na Wayback Machine-u
• Biografija