Sir Fitzroy MacLean (izgovor: Ficroj Maklin ili Ficroj Meklejn ; 11 mart 1911 ? 15 jun 1996 ) je ?uveni ?kotski vojnik , pisac i politi?ar . Bio je ?ef britanske vojne misije kod jugoslavenskih partizana .

Neki veruju da je on poslu?io kao uzor za lik Jamesa Bonda . ^{[1] [2]}

Pre rata, pod imenom Safford Cripps je radio u britanskoj ambasadi u Moskvi. ^[3]

Ficroj Meklejn je bio ?er?ilov prijatelj i ?ovek od poverenja kojeg je ?er?il sa samo 36 godina unaprijedio u brigadnog generala, i uputio u Jugoslaviju "da otkrije ko ubija najvi?e Nemaca da bi im pomogli da ih ubijaju jo? vi?e". ^[4] Brigadir Ficroj Meklin je u drugom svetskom ratu od 1943 . godine bio ?ef britanske vojne misije kod Vrhovnog ?taba NOV i POJ . Iako su ?er?ilove simpatije inicijalno bile na strani Mihailovi?a i jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu, britanska obave?tajna slu?ba je do?la do zaklju?ka da se u Jugoslaviji partizani mnogo ozbiljnije bore protiv fa?ista nego ?etnici, nakon ?ega su Saveznici po?eli da ih poma?u.

Usmeno sam (g. Idnu) ponovio moje glavne zaklju?ke: da je partizanski pokret od neshvatljivo ve?eg zna?aja no ?to se to smatra izvan Jugoslavije; da njime sasvim nedvosmisleno rukovode komunisti i da je ?vrsto orijentisan ka Moskvi; da je kao pokret otpora veoma efikasan i da se njegova efikasnost mo?e znatno pove?ati uz savezni?ku pomo?; ali, nezavisno od toga da li ?emo im pru?iti pomo? ili ne, Tito i njegovi sledbenici ima?e odlu?uju?i uticaj u Jugoslaviji posle oslobođenja. ^[5]

Fitzroy MacLean je zajedno sa partizanima bio na raznim rati?tima ?irom Jugoslavije. Između ostalog, sa ?lanovima svoje misije, stigao je u Beograd u toku operacija za njegovo oslobađanje 1944 . 6. 1. 1945 . mar?al Jugoslavije Josip Broz i ?ef britanske vojne misije Ficroj Meklin su sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezni?kog vazduhoplovstva u borbi protiv nema?kih snaga. Ficroj Meklejn je gajio jaku emotivnu vezu sa Crnom Gorom, o ?emu je jednom prilikom rekao: ?Ako bih se ikada ponovo rodio, pored ?kotske, ?elio bih da ?ivim i u Crnoj Gori, i da me najte?im trenucima ?ivota brane Crnogorci”. ^[1]

Svoja se?anja iz Drugog svetskog rata sa podru?ja biv?e Jugoslavije objavio je u knjizi Rat na Balkanu . ^[6] Napisao je i nekoliko djela o Titu. Posljednja knjiga o jugoslovenskom lideru, ?Ilustrovana biografija predsjednika Tita”, objavljena godinu dana poslije Titove smrti.

Tita opisuje kao nezavisnog vođu, potpuno razli?itog od komunista koje je upoznao SSSR-u, koji ne misle svojom glavom:

Jedno sam odmah uo?io ? Titovu spremnost da bilo koje pitanje svestrano razmotri i, ako je potrebno, da na licu mesta donese odluku. Izgledao je sasvim siguran u sebe; ?ovek koji odlu?uje, a ne pot?injeni. Nai?i na ovakvu uverenost i nezavisnost u komunista, predstavljalo je za mene novo iskustvo. ^[7]

Tito je reagovao podjednako o?tro na sve ono ?to bi se, u naj?irem mogu?em smislu, moglo smatrati kao omalova?avanje nacionalnog dostojanstva Jugoslavije. Ovaj nacionalni ponos, palo mi je u o?i, bila je neo?ekivana odlika ?oveka za kojeg se ?inilo da ?e kao komunist biti na prvom mestu veran jednoj stranoj sili, Sovjetskom Savezu. ^[8]

A da li ?e va?a nova Jugoslavija biti nezavisna dr?ava ili deo Sovjetskog Saveza? ? upitao sam. On nije odmah odgovorio. Zatim re?e: ? Morate imati na umu da su ?rtve koje dajemo u ovoj borbi, ?rtve za na?u nezavisnost. Stotine hiljada Jugoslovena, mu?karaca, ?ena i dece, izdr?alo je mu?enja i na?lo smrt. Ogromna podru?ja na?e zemlje su razru?ena. Ne smete misliti da ?emo tako lako odbaciti ono ?to smo postigli po ovakvu cenu. ^[7]

MacLean, kao britanski oficir za vezu na terenu, svedo?i da su se partizani daleko efikasnije borili protiv Nemaca od ?etnika, koji se uglavnom nisu borili:

Moja je misija vojnog karaktera; re?eno mi je da politika spada u drugi plan; najva?nije je bilo ko se bori protiv Nemaca. U to nije bilo nikakve sumnje. Partizani, ma kakva bila njihova politika, borili su se protiv njih i to izuzetno uspe?no, a ?etnici, ma kako gledali na njihove motive, uglavnom se nisu borili ili su se, pak, borili zajedno s Nemcima protiv svojih sopstvenih zemljaka. ^[8]

Mi smo dobijali, kako je izgledalo, malo ili ni?ta zauzvrat za oru?je ?to smo bacali ?etnicima, koje su koli?inski do sada mnogo vi?e dobili od nas no partizani. U stvari, do sada su ga koristili protiv partizana, koji su se borili protiv Nemaca, i oni su smetali, a nikako doprinosili ratnim naporima. Prema tome, bilo bi logi?no, iz ?isto vojnih razloga, da prestanemo da snabdevamo ?etnike i da sve raspolo?ivo oru?je i svu opremu ?aljemo partizanima. ^[8]

Sada sam istakao g. ?er?ilu i druge pojedinosti koje sam ve? izneo u svom izve?taju. Naime, po mom mi?ljenju, partizani ?e, bilo da im poma?emo ili ne, predstavljati odlu?uju?i politi?ki ?inilac u Jugoslaviji posle rata; da su Tito i drugi rukovodioci pokreta otvoreni i zakleti komunisti, i da ?e politi?ki sistem koji uspostave neizbe?no biti na sovjetskoj liniji i, po svoj prilici, veoma okrenut Sovjetskom Savezu.
Odgovor predsednika vlade razbio je sve moje sumnje.
? Da li nameravate ? upitao me ? da ?ivite u Jugoslaviji posle rata?
? Ne, gospodine ? odgovorih.
? Ni ja ? re?e. ? A po?to je takav slu?aj, ukoliko se manje vi i ja brinemo kakvu ?e vladu oni uspostaviti, utoliko bolje. To moraju sami da odlu?e. Ono ?to nas zanima je to, ko od njih nanosi vi?e ?tete Nemcima? ^[9]

• Sir Fitzroy Maclean Bt: Obituary
• Fitzroy Maclean: RAT NA BALKANU