Filippo Brunelleschi
Rana renesansa
Statua Brunelleschija koja gleda na kupolu u Firenci
Biografske informacije
Rođenje	Filippo Brunelleschi 1377 Firenca , Italija
Smrt	15. april 1446 . (statrost: oko 69)
Nacionalnost	Italijan
Opus
Polje	Arhitektura , vajarstvo
Znamenita djela
Kupola katedrale Santa Maria del Fiore

Filipo Bruneleski ( ital. Filippo Brunelleschi ( 1377 ., Firenca - 15. april 1446 . Firenca), bio je italijanski arhitekta vajar i in?enjer , jedan od pionira nove arhitekture rane renesanse u Italiji . Imao je veliki zna?aj na razvoj celokupne umetnosti renesanse u Italiji . Njegovo najzna?ajnije djelo je kupola katedrale Santa Marija del Fiore u Firenci ( 1420 - 36. ), koja je konstruisana uz pomo? ma?ine koju je Bruneleski izumeo za taj poduhvat. Veliki deo onoga ?to se zna o njegovom ?ivotu i delu je zahvaljuju?i mlađem savremeniku Antoniju di Tucio Manetiju, koji je 1480 . godine napisao njegovu biografiju.

U vreme velikih inovacija 1377 godine rodio se Filipo Bruneleski kao sin dobro stoje?eg firentinskog bele?nika. Otac ga je vaspitao u duhu humanizma na tekstovima i delima nau?nika i knji?evnika kao ?to je Dante . Dobio je dobro op?te obrazovanje. Svoje ?kolovanje po?inje kao zlatarski ?egrt a majstorsku dozvolu dobija 1404 Prvo je radio kao zlatar i vajar a onda je u?estvovao na konkursu za vrata firentinske krstionice i opredeljuje se za arhitekturu i spada u onu vrstu arhitekata koji nisu imali nikakovo građevinsko ili arhitektonsko obrazovanje. Njegovo delo uticalo je na razvoj renesanse a od umetnika savremenika najvi?e je uticao na Michelozza Michelozzija koji se u nekim izvorima vodi kao njegov u?enik.

Bruneleski je bio svestran i nadaren umetnik pre svega skulptor i arhitekta. Godine 1401 . je uzeo u?e??e u konkursu na severnim vratima krstionice San Giovanni u Firenci u kojem je u?estvovalo sedam mladih skulptora u kojem je umetnik Bruneleski pokazao renesansno shvatanje i u delu je prisutna dramatika.

Realizam iz doba renesanse nije proiza?ao iz obnavljanja anti?ke umetnosti ve? iz potrebe da se zadovolje potrebe ?oveka i mogu?nosti da se koriste tekovine anti?ke umetnosti. Skulptura ne samo da nosi mnoge oblike humanizma ve? se javlja odvojeno od arhitekture i predstavlja samostalno umetni?ko delo. Ra?una se da je na ovom konkursu u?injen ovaj prelaz prema renesansi. Sa Bruneleskijem zgrada nije savladala ?oveka ve? je prvi put ?ovek proporcijom dolazio do zakona i prostora primenom matematike i nadovezuju?i na metriku i modul romanike dolazio do zakonitosti za razliku od slu?ajnosti u romanskom prostoru.

Dok je Lorenzo Ghiberti predlo?io goti?ki projekat ali je porota izabrala da ova dva umetnika treba da rade zajedno na projektu ?to je Bruneleskija naljutilo i on odlazi u Rim gde studira anti?ku arhitekturu.

Skupa sa svojim prijateljem Donatelom on je studirao u Rimu anti?ke uspomene. Na osnovu studija po?eo je primanjivati pravila linearne perspektive. U svojim radovima nije samo imitirao anti?ke građevine. Kod gradnje kupole florentinskog doma sli?nost sa Panteonom je samo u izgledu a konstrukcija je nova. Bruneleski se inspirisao iz sredine u kojoj je ponikao a to zna?i u arhitekturi romanskoj, goti?koj i arhitekturi toskanskoj.

Bruneleski se postepeno opredeljuje za arhitekturu. Godine 1419 radio je na firentinskoj bolnici za siro?ad (?Ospedale degli Innocenti “) koja je smatrana za manifest renesansne umetnosti arhitekture. On se kod ove bolnice inspiri?e romanskom arhitekturom toskanskom jer nije nikada imitirao stilove anti?ke umetnosti kako se ponekada navodi. Njegov cilj je bio stvoriti novi arhitektonski pravac upotrebom elemenata anti?ke arhitekture i dosegnuti novo shvatanje harmonije i lepote. Mnoge godine svoga ?ivota posvetio je gradnji kupole katedrale Santa Marija del Fiore u Firenci .

Za realizaciju kupole bio je po?etkom 15. veka raspisan konkurs koji je dobio Filipo Bruneleski. Projekat je predviđao osmougaonu kupolu. Koju je sagradio u godinama 1420 ? 1434 . Kupola je građena izvana na unutra od opeke koje su stavljane u vidu riblje kosti bez toga da su upotrebljavane skele. Ova kupola je tre?a u okviru raspona kupole u svetu jer je manja od kupole svetog Petra u Rimu (manja za 60 cm. ) i manja od Pantenona.

Ova ogromna građevina te?ka je 37.000 tona i izgrađena je od 4.000.000 opeka. On je radio nekoliko modela i slika tokom konstrukcije i morao je pronailaziti posebne ma?ine za ove radove koji su dali prilog u arhitekturi. Prilikom izgradnje kupole on je konstruisao jedan veliki drveni kran kojim je dizao materijal za izgradnju. Tu je on upotrebio i poja?anja kamena zategama od gvozdenih lanaca i polo?io kamene temeljce za upotrebu ?eli?nih konstrukcija kao armiranog betona u kasnijim stole?ima. Ovim planovima rugao se Giberti i nazivao ih je nemogu?im.

Zadatak da zasvodi ogroman prostor između stupova koji jo? niko nije re?io on je zapo?eo 1420 . godine. On je ovde upotrebio pronalazke goti?ke arhitekture. Njegovo re?enje je smatrano za ?udo građevinske tehnike. Gradnja kupole je trajala do 1434 godine, on je ipak nije video u sada?njem izgledu i posle njegove smrti je kupola dopunjena laternom i zlatnom kuglom. Kupola je pokrila prostor od 42 m1 koji je bio manji od najve?e kupole sveta anti?kog Pantenona za samo 1,2 m1.

Giovanni di Bicci de' Medici je poverio Bruneleskiju gradnju ?Stare sakristije“ u Bazilici San Lorenco pogrebne kapele porodice Medici . Brunuleski je tu stvorio od 1420 - 1428 godine majstorsko delo rane renesanse. Njen interijer nam pripominje trodelnu romani?ku baziliku.

Pandan bazilike San Lorenzo je ?hram San Spirito“ koji se nalazi na suprotnoj obali reke Arno . Njegov projekat je izradio Bruneleski 1428 godine na zahtev bogatih firentinskih porodica a gradnja je zapo?eta 1436 godine i trajala je i posle smrti ovog umetnika i rezultat je bio jedan od najlep?ih hramova, renesansnih crkava u Firenci.

Poslednjim delom Bruneleskija je ?kapela Paci“ u crkvi Santa Croce u Firenci.Ni jedno pro?elje od Bruneleskijevih dela nije sa?uvalo svoj prvobitni izgled. Novija istra?ivanja pokazuju da to nije bilo ni sa slu?ajem kapele Paci koja je zapo?eta 1430 godina a on je umro 1446 godine i nije mogao projektovati pro?elje u njegovom dana?njem obliku. To je ipak originalna tvorevina koja je u potpunosti razli?ita od dotada?njih zgrada i srednjovekovnih pro?elja.

No Bruneleski se nije bavio samo crkvenom arhitekturom i on je autor florentinske renesansne palate. On je i civilne a ne samo sakralne građevine radio na poseban na?in i obele?io je to svoje delo. Odlikuje ih ?vrst i robustan izgled i kamen obrađen u bosa?u u prizemlju a na spratovima u "lak?im" obradama kamena, na fasadama, postoji "matemati?ka kompozicija" - tri sprata kao pojedina?ni delovi, povezani su međusobno i sa polukru?nim lukovima na prozorskim otvorima u pravilnom rasporedu odra?avaju geometrijsku disciplinu. Po njegovim projektima je izgrađena najmonumentalnija palata za porodicu Piti koja ipak zbog svoje ogromne veli?ine nije zavr?ena u projektovanom obimu i zavr?ena je tek 1577 (od strane medicijevaca , Bartolomeo Amanati).

Posle svoje smrti 1446 godine arhitekta je sahranjen u kripti katedrale Santa Maria del Fiore .

• kupola firentinske katedrale , Firenca ( 1419 - 1436 )
• Basilika San Lorenzo , Firenca ( 1421 - 1440 )
• De?ija bolnica za siro?ad sa trgom ?Ospedale degli Innocenti“, Firenca ( 1424 - 1445 )
• Palata "Parte Guelfa", Firenca ( 1420 - 1445 )
• crkva "Santo Spirito di Firenze -San Spirito" (Sveti Duh), Firenca ( 1434 - 1482 )
• Kapela Pazzi , Firenca ( 1429 . - 1461 . )
• crkva "Santa Maria degli Angeli, Florence" - Svete Marije od anđela , Firenca ( 1434 - 1437 . )

1. istoimeni ?lanak iz ?e?ke Vikipedije
2. H. W. Janson, Istorija umetnosti , Beograd , Prosveta 1982 . odn. 1986 .
3. PSN ?S Akademia vied Praha 1962 .
4. đina Piskel, Op?ta istorija umetnosti , Beograd , 1974

Filippo Brunelleschi na Wikimedijinoj ostavi

• Free audio guide of Brunelleschi's Dome
• Eintrag von Brunelleschi in Great Buildings (en.)
• Artikel uber die Auswirkungen der Entdeckung der Zentralperspektive durch Brunelleschi auf die Entwicklung der Neuzeit
• Filipo Bruneleski