Fermentacija je anaerobni metabolizam u kojem dolazi do degradacije prirodnih molekula kao ?to su ?e?er glukoze . Fermentacija ne otpu?ta svu postoje?u energiju molekula, ve? otpu?ta dovoljno onoliko koliko je potrebno da bi proces glikolize (proces u kojem se stvaraju dva molekula ATP na jedan ?e?er glukoze) zapo?eo. Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i etanol . Termin fermentacija se ?esto koristi i u svojstvu opisivanja razvoja velikog skupa mikroorganizama.

Fermentacija se koristi u proizvodnji i o?uvavanju hrane, dakle na?la je primenu u prehrambenoj industriji. Kada ka?emo Fermentacija u naj?irem obliku to podrazumeva fermentaciju ?e?era u alkohol koriste?i kvasac, ali i drugi oblici fermentacije podrazumevaju na primer proizvodnju jogurta. Nauka koja prou?ava proces fermentacije se naziva Zimologija.

Vo?a se prirodno fermenti?u, tako da sam proces fermentaciej datira od pre nastanka ?oveka. Međutim, ljudi su uvideli koristi fermentacije i po?eli da je koriste u svoje svrhe. Postoje zna?ajni dokazi koji pokazuju da su ljudi fermentovali pi?a jo? u Vavilonu oko 5000. pne., zatim u Egiptu 3000. pne., teritoriji dana?njeg Meksika oko 2000. pne., i u Sudanu 1500. pne. Postoje takođe dokazi da su Kinezi prvi razvili fermentovano povr?e.

Fermentacija je proces koji je bitan u anaerobnim uslovima kada oksidativnafosforilacija nije mogu?a kako bi se o?uvala proizvodnja ATP molekula putem glikolize . Tokom fermentacije pirivat je metaboliziran u razli?ita jedinjenja. Primeri fermentovanih produkata su etanol (alkohol koji konzumiramo), lakti?ka kiselina i vodonik . Fermentacijom se takođe mo?e proizvesti aceton .

Iako finalni korak fermentacije ne proizvodi energiju, sam proces je kriti?an za anaerobne ?elije jer se proceom regeneri?e nikotinamid?adenin?dinukleotid (NAD+), koji je neophodan za glikolizu . Ovo je veoma bitno za ?elijske funkcije, jer je glikoliza jedini izvor ATP molekula u anaerobnim uslovima.

Produkti fermentacije sadr?e hemijsku energiju (zna?i nisu potpuno oksidovani), ali se smatraju beskorisnim jer ne mogu sami biti metabolizirani bez upotrebe kiseonika (ili bilo kog drugog primaoca elektrona kji je visoko oksidovan). Produkcija ATP molekula fermentacijom je manje efikasna od recimo oksidativne fosforilacije, gde je pirivat potpuno oksidovan u ugljen dioksid . Fermentacija proizvodi dva molekula ATP na jedan molekul ?e?era glukoza , naspram recimo 36 novonastalih molekula ATP?a aerobnom respiracijom. Uvek imati u vidu da je ATP molekul koji slu?i kao izvor energije za SVE ?elijske procese.

Fermentacija je od ogromnog zna?aja kod ki?menjaka. Koristi se kao veoma efikasan izvor kratkoro?ne energije, tokom period intezivnog napora, kada je transport kiseonika do mi?i?a nedovoljan kako bi se odr?ao aerobni metabolizam. Ovo se de?ava pri brzom a kratom tr?anju, gde sagoremo jako puno energije, a organizam usled tako brog tro?enja energije nema vremena da je zameni novom, sporim procesom, ve? koristi fermentaciju. Na primer, kod ljudi, fermentacija lakti?ke kiseline proizvodi energiju koju mo?emo da koristimo u period između 30 sekundi do 2 minuta. U ovom periodu brzina produkcije ATP molekula je oko 100 puta ve?a od one u oksidativnoj fosforilaciji.

• Svuda u svetu: alkohol , vino, sir?e, jogurt, maslinke
• Azija
  • Indija : a?ar, gundruk, indijski kiseli krastavci
  • Jugoisto?na Azija: asinan, bai ming, dalok, miang, buring manga,
  • Centralna Azija: kumis, kefir, ?ubat (kamilino mleko)
• Afrika: seme hibiskusa, ljut paprikin sos, gari
• Severbna i Ju?na Amerika: sir, kiseli krastavci, ?okolada, vanila
• Bliski Istokt: ku?uk, mekhalel, tor?i, tursu
• Evropa : sir, kiseli kupus, kefir, kiselo mleko, kajmak, Balti?ke heringe

Fermentacija na Wikimedijinoj ostavi