Posle propasti Prvog srpskog ustanka, srpski narod se na?ao u gorem polo?aju. Turci su nastavljali sa ubijanjem ljudi, paljenjem sela, maltretiranjem... Mnoge srpske porodice su pobegle preko granice u Srem i Banat.
U Beogradu je obnovljena vlast Sulejman Skopljak-pa?e. Progla?ena je amnestija za sve srpske ustanike; u tom smislu je izvr?ena agitacija i u Srbiji i među izbeglicama da se vrate iz Austrije natrag u Srbiju. Zajedno sa narodom kome su stajali na ?elu, Turcima su se predali neke vojvode i knezovi iz Prvog srpskog ustanka: arhimandrit Gligorije Radoi?i?, Milo? Obrenovi?, Lazar Mutap, Arsenije Loma, Mili? Drin?i?, Pavle Pljaki?, i Stanoje Glava? "sa svojom dru?inom"...
Međutim, amnestija nije bila sprovedena - po?etak turske vlasti sa Sulejman Skopljak-pa?om je obele?en terorom, nasilnim skupljanjem oru?ja, uvođenjem kuluka za opravku gradova i puteva, surovim uterivanjem nameta i feudalnih obaveza.
Ovakva situacija je izazvala ponovno pojavljivanje hajduka, koji su i dalje odr?avali ratno stanje u zemlji. U Srbiji su velikim interesovanjem pra?eni međunarodni događaji, pogotovo posle vojnog uspeha Rusije protiv Napoleona. Prota Mateja Nenadovi? je uputio molbu ruskom caru Aleksandru da se Srbija pripoji Rusiji ili da dobije polo?aj kakve su imale Moldavija i Vla?ka pod ruskim portektoratom.
Do?lo je ponovo do susreta knezova koji su dobili onakvu ulogu koju su imali uo?i prethodnog ustanka. Pomo?u prote Mateje srpski knezovi su uputili molbe za pomo? Austriji, Rusiji i ostalim evropskim silama koje su u?estvovale na Be?kom kongresu.
Odnosi između Porte i Srba su se jo? vi?e zao?trili. Uprkos obavezama koji su za Turke proizilazile iz osme ta?ke Bukure?kog ugovora, turska uprava u Srbiji je dalje nastavila sa dahijskim na?inom vladavine, nasiljem, nacionalnim ugnjetavanjem i ekonomskom eksploatacijom.
Upravo zbog takve situacije izbilo je nekoliko buna, da bi u jesen 1814. godine, u okolini ?a?ka izbila Had?i Prodanova buna. Ali, zbog lo?e organizacije, ta buna je bila ubrzo ugu?ena. U njenom ugu?ivanju u?estvovao je i sam Milo? Obrenovi?.
Turci su i dalje nastavili sa terorom. Zbog toga, u prole?e 1815. godine izbija Drugi srpski ustanak. Za vođu ustanka je izabran Milo? Obrenovi?. Oru?ane borbe su trajale oko 4 mjeseca. Zna?ajna je pobeda ustanika kod Ljubi?a. Poslije ovog poraza, Prota upu?uje kaznene vojne jedinice iz Bosne i Rumunije prema ju?noj i isto?noj granici Srbije, gdje su se koncentrisale ustani?ke snage. Bosanska vojska je pretrpjela poraz na Dublju.
Oru?ani sukobi sa truskom vojskom nisu imale onaj intezitet i one razmjere kao u Prvom ustanku. Dosta je uticala i situacija na ruskom frontu i Napoleonov poraz; postojala je mogu?nost ruske intervencije na osnovu osme ta?ke Bukure?kog ugovora, pa je Porta zapo?ela pregovore sa Srbima. Do?lo je do pregovora Mara?li Ali-pa?e i Kur?id-pa?e sa Milo?em Obrenovi?em i zaklju?ivanja usmenog dogovora Mara?li Ali-pa?e i Milo?a.
Kne?evina Srbija 1817. godine
Kne?evina Srbija 1833. godine
Tako je prekinuta oru?ana borba, mada to nije prekinulo ustani?ke borbe za ostvarenje ciljeva postavljenih 1804. i 1815. godine. Ono dobija samo nove oblike koji odgovaraju novonastaloj situaciji - dugotrajni diplomatski pregovori uz pomo? Rusije. Turska je sporazum shvatila kao kona?ni prekid borbe i ustanka, ali za Milo?a Obrenovi?a i ustanike sporazum je predstavljao osnovu za dalje pro?irenje povlastica i polaznu ta?ku u daljoj borbi za ostvarivanje kona?nih ciljeva ustanka - ru?enje turske feudalne vladavine i uspostavljanje sopstvene vlasti.
Povlastice koje su dobijene sporazumom (skupljanje danka od strane Srba, obezbjeđenje od zloupotrebe spahija i drugih turskih ?inovnika, postavljanje knezova po nahijama, osnovanje Narodne kancelarije u Beogradu...) davale su Srbima izvjesnu samoupravu, koja je omogu?avala dalji ekonomsko-dru?tveni i politi?ki razvoj.
Poslije pobjede Rusije nad Turskom, mirom 1828. godine, rije?eno je i srpsko pitanje. Izdata su dva naro?ita sultanova pisma - hati?erifi 1830. i 1833. godine, kojima su se potvrđivala samoupravna prava kne?evine Srbije. Jednom posebnom odredbom od 1833. godine, feudalne obaveze su ura?unate u godi?nji danak koji je Srbija pla?ala Porti. Ovim formalno je bilo rije?eno agrarno pitanje i uni?teni su feudalni odnosi i turska vlast u Srbiji.
[[Kategorija:Ustanci]