Dragi?a Cvetkovi?
(
Ni?
,
15. januar
1893
?
Pariz
,
18. februar
1969
) je bio jugoslovenski novinar, politi?ar i predsednik vlade, u vi?e navrata gradona?elnik
Ni?a
.
Rodio se u
Ni?u
, od oca Jovana, koji je poreklom iz
Dadinca
kod
Vlasotinca
i majke Zojice Sterijadis koja je bila
Cincarka
. Otac mu je u?estvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz
Prvog svetskog rata
iza?ao je kao potpukovnik.
Dragi?a Cvetkovi? je i sam u?estvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme ?iveo je u
?vajcarskoj
i
Francuskoj
gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi
1934
. godine zavr?io studije prava u
Subotici
.
Do?av?i iz
Evrope
u tada selja?ku Srbiju Dragi?a Cvetkovi? bacio se na reforme. O tome svedo?e njegovi govori i dokumenta iz skup?tine, gde se borio za re?avanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, smanjivanje da?bina, prezadu?enosti seljaka. Bio je o?tar kriti?ar poslodavaca, tra?io je skra?ivanje radnog vremena, ograni?eno anga?ovanje de?je radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada.
U tri mandata bio je gradona?elnik
Ni?a
. Ministar vera postao je
1928
. godine, da bi po uvođenju diktature
6. januar
1929
. godine ostao bez obe funkcije. U listu ?
Ni?ka slobodna tribina
“, koji je sam pokrenuo, pisao je protiv
diktature
, zbog ?ega je hap?en, a list zabranjen.
Va?an potez povukao je
1934
. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Ni?u okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sli?nih politi?kih programa. Tako je stvorena
Jugoslovenska radikalna zajednica
(JRZ), koja je pobedila na izborima
1935
. godine.
Posle tih izbora, jo? jednom je bio
gradona?elnik
Ni?a, predsednik poslani?kog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministara za fizi?ko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi
Milana Stojadinovi?a
u periodu 1935?1939. godine.
Jugoslovenski radni?ki savez
[
uredi
|
uredi kod
]
Godine
1936
. zajedno sa
Mihom Krekom
osnovao je
Jugoslovenski radni?ki savez
(JUGORAS) objedinjavanjem radni?kih sekcija Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Dragi?a Cvetkovi? je izabran za vođu saveza, dok je Milan Stojadinovi? postao predsednik novog
sindikata
. Glavni cilj osnivanja saveza bio je stvaranje ?radni?ke stale?ke organizacije“ radi saradnje s poslodavcima i vladom i ru?enje levi?arskog
URS
-ovog sindikalnog pokreta.
Dragi?a je u?estvovao u ru?enju vlade
Milana Stojadinovi?a
1939. godine, posle ?ega postaje novi predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, a ne?to kasnije uspeo je da u novoj vladi uklju?i Hrvate. Izvr?io je
federalizaciju
Jugoslavije
putem stvaranja
Banovine Hrvatske
u dogovoru sa hrvatskim politi?arem
Vlatkom Ma?ekom
. Ovaj dogovor je nazvan
Sporazum Cvetkovi?-Ma?ek
i nastao je u jesen
1939
. godine.
Trojni pakt i pad s vlasti
[
uredi
|
uredi kod
]
Potpisao je 1940. i dve antisemitske uredbe, koje su objavljene u Beogradu (?Slu?bene novine“, 5. oktobar) i Zagrebu (?Narodne novine“, 9. oktobra).
[1]
Dragi?a je sa ministrom spoljnih poslova
Cincar-Markovi?em
putovao u
Nema?ku
13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nema?ke
fon Ribentropom
i samim
Hitlerom
, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi
Trojnom paktu
, obja?njavaju?i da za to nije ovla??en.
Nekoliko nedelja kasnije
25. marta
1941
. godine po odluci
Krunsko saveta
. Dragi?a Cvetkovi?, Ministar inostranih poslova
Aleksandar Cincar-Markovi?
i nema?ki Ministar inostranih poslova fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u
Be?u
potpisali su protokol o pristupanju Jugoslavije
Trojnom paktu
sila osovina.
Cvetkovi? i ministri su se vratili
26. marta
sa zavr?nog puta u Nema?koj i izdali zvani?no saop?tenje:
...da je Trojni pakt potpisan u Be?u i da je Jugoslavija zvani?no pristupili silama Osovine. U izjavi je, takođe, re?eno da pakt sadr?i tajne klauzule koje za nas predstavljaju veliku prednost jer garantuju Jugoslaviji potpunu neutralnost.
[2]
Major Kraljeve garde
?ivan Kne?evi?
hapsi predsednika vlade Dragi?u Cvetkovi?a tokom Vojnog pu?a
27. marta
1941
. u
Beogradu
.
[3]
Dva dana kasnije,
27. marta
, grupa oficira je izvela
vojni udar
, zbacila Vladu i namesni?tvo, uhapsila Dragi?u Cvetkovi?a i ostale ministre, a
kralja Petra II
proglasila za punoletnog i predala mu vlast. Cvetkovi? je ubrzo pu?ten iz zatvora.
Dragi?a Cvetkovi? je iz Ni?a predlagao nema?kim predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa biv?im namesnicima
Radenkom Stankovi?em
i
Ivom Perovi?em
, smatraju?i da je on jo? uvek legalni predsednik vlade.
U ni?kom kraju pomagao je pokret
Dra?e Mihailovi?a
.
Okupacine vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u
logor na Banjici
, gde je proveo oko dva i po meseca. U
Bugarsku
je pobegao 4. septembra 1944. godine, a odatle u
Tursku
. Iz
Istanbula
pre?ao je u
Rim
, pa u
Pariz
.
Posle rata po odluci dr?avne komisije komunisti?ke Jugoslavije Dragi?a Cvetkovi? je progla?en za narodnog neprijatelja i ratnog zlo?inca. Njemu, zapravo, nikada nije bilo suđeno. Borave?i u inostranstvu,
emigrant
Dragi?a Cvetkovi? je pisao i govorio da tra?i da se obrazuje ekipa relevantnih stru?njaka na
Balkanu
koji bi procenili da li je potpisivanje
Trojnog pakta
bila izdaja ili ?astan poku?aj da se spre?i klanica u kojoj je poginulo 1,8 miliona Jugoslovena.
Dragi?a je ?iveo u Parizu sve do smrti 1969. Sahranjen je na srpskom delu vojni?kog groblja u
Tijeu
, kod Pariza, pored grobova generala
Petra ?ivkovi?a
i
Bogoljuba Jevti?a
.
Preispitivanje uloge Cvetkovi?a
[
uredi
|
uredi kod
]
Skup?tina grada Ni?a donela je
2007
. godine odluku kojom je Ulica
Bo?idara Ad?ije
(
narodnog heroja
) preimenovana u Ulicu Dragi?e Cvetkovi?a
[5]
.
Okru?ni sud u Ni?u je
25. septembra
2009
. doneo odluku o rehabilitaciji Dragi?e Cvetkovi?a, kojom je poni?tena odluka Dr?avne komisije
Demokratske Federativne Jugoslavije
od
15. septembra
1945
. kojom je Cvetkovi? progla?en narodnim neprijateljem i ratnim zlo?incem. Zahtev sudu, koji su podneli Cvetkovi?evi potomci, dugo nije napredovao jer nije mogla biti nađena sudska odluka iz
1945
. godine. Ni?kom knji?evniku Vidosavu Petrovi?u, koji ovaj dokument nije mogao da nađe tokom pripreme knjige ?Dragi?a Cvetkovi? ? njim samim“
2006
, re?eno je tada da bi on mogao biti među oko 500 dokumenata koji nisu ustupljeni arhivima, ve? zadr?ani u visokim dr?avnim institucijama ?iz operativnih potreba“.
[5]
Predsednik
Socijalisti?ke partije Srbije
i prvi potpredsednik
Vlade Republike Srbije
Ivica Da?i?
je o?tro osudio ovaj potez Okru?nog suda u Ni?u, ocenjuju?i da je ta odluka ?apsolutno pogre?na“, da ?alje ?izuzetno lo?u poruku mladim generacijama“, da ?Srbi polako postaju narod koji se stidi
svoje borbe
protiv
fa?ista
“, kao i da je ta odluka suda sigurno nai?la na odobravanje desni?arske organizacije (
OP ?Obraz“
).
[6]
. Ovu sudsku odluku su osudili i predstavnici
SUBNOR
-a.
U Cvetkovi?evom rodnom selu
Dadince
, pored ?kole, je
30. juna
2012
. godine otkriveno spomen obele?je podignuto njemu u ?ast
[7]
.
- ↑
?Slu?bene novine Kraljevine Jugoslavije“, br. od 5. oktobra 1940.
- ↑
Protiv pakta i crkva! Ve?ernje Novosti 18.3.2013
Pose??eno 19.3.2013.
- ↑
Rehabilitovan jedan od organizatora pu?a 27. marta 1941. godine
, Nada Kova?evi?, Politika, 24. januar 2009.
- ↑
5,0
5,1
Rehabilitovan Dragi?a Cvetkovi?.
Radio-televizija Srbije, 25. 9. 2009., Pristupljeno 25. 09. 2009.
- ↑
?Da?i? osudio odluku o rehabilitaciji Dragi?e Cvetkovi?a“
(
Blic
,
26. 09.
2008
)
- ↑
RTS: Spomenik Dragi?i Cvetkovi?u (30.06.2012)
, Pristupljeno 9. 4. 2013.