Draga Obrenovi? , ( Gornji Milanovac 23. septembar , 1864 - Beograd 30. maj , 1903 ), devoja?ko Lunjevica, je bila kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra Obrenovi?a , poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovi?a . Pre nego ?to je postala kraljica, Draga je bila udovica in?enjera Svetozara Ma?ina i bila je dvorska dama na dvoru kraljice Natalije Obrenovi? . Ubijena je zajedno sa suprugom tokom Majskog prevrata 30. maja 1903 .

Draginja Lunjevica je rođena 23. septembra 1867 . godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okru?ni na?elnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija doma?ica. Deda joj je bio Nikola Mili?evi? Lunjevica , prijatelj Milo?a Obrenovi?a. Pored Drage, Anđelija i Panta su u braku imali jo? sinove Nikodija i Nikolu i ?erke Hristinu, Vojku i Anu.

U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na ?kolovanje u Beograd . Osnovu ?kolu je zavr?ila u Beogradu, zatim i "Cermankin zavod", odnosno "?enski zavod". Tu je nau?ila vi?e stranih jezika, među kojima ruski , francuski i nema?ki jezik . Za vreme boravka u Beogradu, Draga se po?ela baviti pisanjem romana i pripovedaka, prevođenjem knjiga za novac. I pored toga ?to je otac vodio dosta ra?una o njoj, kao vrlo mlada devojka je po?ela da zarađuje za ?ivot. ?ak je objavila i nekoliko zanimljivih pri?a za inostrane ?asopise. Volela je da ?ita, a naro?ito je volela da ?ita Stendala .

U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovi?a , kasnije profesora i teoreti?ara knji?evnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. ?esto su se sastajali u klubu knji?evnika, gde je Draga ?esto navra?ala. Međutim, ?elje Draginih roditelja odve??e je potpuno daleko od Popovi?a.

Za vreme svog boravka u Beogradu, dok je jo? stanovala u predgrađu Zemuna , dogodila joj se te?ka nesre?a. Jednom se vra?ala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne mo?e da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo bri?ljivo skrivala, nadaju?i se da ?e se prona?i lek za to. Jedino je to rekla kraljici Nataliji Obrenovi? za vreme svog boravka u Bijaricu , a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipo?to ne sme da uzme ?enu koja je nerotkinja.

?im je napunila ?esnaestu godinu, roditelji su po?eli da je spremaju za udaju. Rudarski in?enjer Svetozar Ma?in je bio dobar poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo. Svetozar Ma?in je bio petnaest godina stariji od Drage. Njegov otac je bio ugledni lekar i slu?io je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovi?a . Dragin dever, a Svetozarov brat, Aleksandar Ma?in ?e kasnije biti jedan od vode?ih zaverenika u njenoj likvidaciji, a jedno vreme bi?e i na?elnik general?taba srpske vojske. Draga Ma?in je rekla Bogdanu Popovi?u da ?e se zbog roditljeske prisile udati za Svetozara, ali da tu nema ljubavi, ve? samo koristi. Tako su se rastali u Beogradu.

Svetozar i Draga su se ven?ali avgusta 1883 . godine u Sabornoj crkvi u Beogradu . Draga je ?esto je odlazila na dvor kralja Milana Obrenovi?a, koji je bio odli?an prijatelj Svetozara Ma?ina. U braku sa Svetozarom Ma?inom ?ivela je tri godine, a zatim je postala udovica. Nasledila je njegovu penziju i ime. Aleksandar Ma?in se toliko protivio ovome, da je kasnije optu?io li?no Dragu da je ubila njegovog brata.

Za vreme dok je bila udovica, Draga je nastavila da pi?e romane i pripovetke. Prevela je roman "Ma?ije oko". Stanovala je u Svetozarevom dr?avnom stanu u Smederevu , sve dok nije bila primorana da se iseli, kada se vratila u Beograd. Za vreme svog boravka u Beogradu, umrli su joj oba roditelja i Draga je morala da se sada stara i o sebi i o svojim najbli?ima. U Beogradu je bila urednica u ?asopisu "Doma?ica", i ?lan srpskog novinarskog dru?tva.

Zbog te?kog materijalnog stanja, Draga Ma?in je poku?ala da se uda za jednog francuskog in?enjera, ali bezuspe?no.

Po razvodu kralja Milana sa kraljicom Natalijom Obrenovi? 1888 . godine, kraljica je kupila dvorac "Sa?ino" u banjskom le?ili?tu Bijaric u Francuskoj , koji je dobio ime po njenom jedinom sinu Aleksandru Obrenovi?u. Kraljica Natalija je na put pozvala i Dragu Ma?in, da joj bude pratnja i dvorska gospođica. Putovale su zajedno vozom u Rusiju , u posetu carskoj porodici Romanov i najzad stigle u banjsko le?ili?te, na Atlantiku. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na sve?anosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, ?minku i kozmetiku.

Mladi kralj Aleksandar je stigao u martu 1895. godine u Bijaric. Za to vreme, Draga se starala o uređenju i odr?avanju kupali?ne pla?e u Bijaricu. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila ba? na tom mestu, kada je po navodima hroni?ara, Draga spasila budu?eg kralja da se ne udavi. U Bijaricu su po?eli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se tome nije protivila jer je ?elela svog sina da spremi za mogu?u ?enidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, između njih se rodila istinska ljubav, mnogo ja?a nego ?to su to Natalija i Milan mislili. Aleksandar je zamolio Nataliju da ga ostavi samog sa Dragom i da se vrati u Beograd , ?to je kraljica Natalija i u?inila. U po?etku niko nije imao protiv ove ljubavi, misle?i da je to samo prolazna avantura. Kralj je nagovarao Dragu da napusti slu?bu kod njegove majke i da ?e se on nov?ano starati o njoj i njenoj familiji. Draga Ma?in je ostala u slu?bi kraljice Natalije sve do 1897. godine kada se vratila u Beograd.

U vreme dok je kralj Milan jo? uvek imao uticaja u zemlji, oformljena je nova vlada na ?elu sa dr Vladanom đorđevi?em . Prvo pitanje koje je đorđevi? postavio ministrima bilo je pronala?enje dostojne ?ene mladome kralju. Kralj Milan je predlo?io da to bude nema?ka princeza od ?amburg-Lipea, ?erka njegovog velikog prijatelja. U Beogradu se ve? tada znalo za ljubav Aleksandra i Drage. Draga Ma?in je ?esto pozivana na svaki va?an prijem. Svi su tada hvalili njenu takti?nost, otmenost, lepotu, pamet i suzdr?anost. Kralj Milan je predao presto svome sinu Aleksandru i jedno vreme ostao u Srbiji.

?itavu Srbiju je uzbunila vest koju je saop?tio kralj Aleksandar 8. jula 1900 . da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Ma?in, unuke Nikole Lunjevice , borca u ratovima za oslobođenje Srbije. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu ?enu koja je dvanaest godina starija od kralja, uz to i udovica. Naro?ito su se ovome o?tro suprostavili ministar policije đorđe Gen?i? , koji je odmah iz policijskih arhiva izvadio dvanaest dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima, a iz Rusije se javila kraljica Natalija Obrenovi?, o?tro govore?i protiv Drage da je bila bludnica i da je nerotkinja.

?enidbi se naro?ito suprostavio biv?i kralj Milan, koji je u znak protesta napustio Srbiju i otputovao za Bukure?t , pa za Be? , gde je naredne godine i umro. Kralj se potpuno okrenuo protiv oca, pa je ?ak pomilovao i radikale , koji su le?ali na robiji zbog Ivanjdanskog atentata na kralja Milana. Kralj Aleksandar je zakazao ven?anje sa Dragom Ma?in za 23. jul 1900 . i pozvao sve dobronamerne građana da vide za kraljicu pravu Srpkinju, ozna?iv?i novu politike da se srpski vladari ?ene Srpkinjama, a ne vi?e inostranim princezama. Vlada je zbog ove kraljeve odluke podnela ostavke, a ministar inostranih poslova Andra đorđevi? je oti?ao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov mladom kralju. Za to vreme Draga Ma?in je bila predmet ?ar?ijskih ogovaranja.

Mladi Kralj je oti?ao kod beogradskog mitropolita da moli blagoslov jer se ?eni pravom Srpkinjom, na ?ta ga je mitropolit odbio. Kralj je zapretio adbikacijom i odlaskom sa Dragom u Bijaric i prepu?tanju zemlje bez kralja. Mitropolit je pristao i sve je dogovoreno za ven?anje kraljevskog para u Beogradu. Jo? radosnije vest za Aleksandra je bila vest da ?e kum na ven?anju biti sam do ruski car Nikolaj II Romanov .

Na dan ven?anja, pred ku?om Drage Ma?in pojavili su se hiljade građana, koji su nosili njene slike i klicali joj. Povorka je krenula prema Sabornoj crkvi, gde se trebao obaviti ?in ven?anja. Sve?tenici su od ranog jutra iznosili ikone, kandila i sve?e. Kralj Aleksandar se pojavio tog jutra na ven?anju u vojnoj uniformi, sa epoletama i odlikovanjima, a Draga Ma?in u ven?anici od bele ?ipke sa brilijantskom dijademom na glavi. U crkvi su ?in ven?anja obavila dva mitropolita, episkopi i dvadeset ?est arhimandrita. Po?asnu pratnju su ?inili oficiri srpske vojske, među njima i Dragutin Dimitrijevi? Apis , sa ?inom kapetana. Posle obavljenog ven?anja, po izlazu iz crkve, narod je uzvikivao: ??iveo Kralj! ?ivela Kraljica Draga!“

Kralj je odr?ao sve?ani govor gde je rekao da se od danas prekidaju bliske veze koje je biv?i kralj Milan ?inio sa Austro-Ugarskom i da se Srbija okre?e miru i blagostanju. Međutim, kraljica Natalija se javno u pismu odrekla svoga sina i za?alila je ?to ga je rodila, a kralj Milan se javio iz Be?a i poru?io da njegova noga vi?e ne?e kro?iti u sramotnu Srbiju kojom vlada njegov sin i ?ena koja je dvanajst godina starija od njega. Uve?e, posle ven?anja, odr?ana je sve?anost u Dvoru i napravljen je po?asni bal, a jedno kolo koje je tada odigrano, po ?elji kralja Aleksandra, nazvano je ?Kolo Kraljice Drage“.

Nije pro?lo ni godinu dana od ven?anja kraljevskog para, a ve? 8. maja 1901 . Kralj Aleksandar je saop?tio da je kraljica Draga trudna i da ?e Srbija da dobije potomka Obrenovi?a. Pre samog objavljivanja, Draga se nalazila u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, kada je stigao doktor Kole iz Pariza i saop?tio joj da je u blagoslovenom stanju. Kao prvu akciju za ovu radosnu vest, kralj Aleksandar je pomilovao sve politi?ke zatvorenike, naro?ito radikale i one koji su se protivili njegovoj ?enidbi. Tako su tada na slobodu pu?teni Nikola Pa?i? , đorđe Gen?i? i mnogi drugi. Kralj je u ?ast kralji?ine trudno?e priredio besplatni bal gde su se sakupili 800 gostiju. Kraljica Draga se pojavila u sve?anoj ampir haljini i pozdravila sve prisutne i dobronamerne ljude koji su do?li i rekla je da se radi odr?avanja trudno?e nalazi u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, da malo jede, da se malo kre?e i da po ceo dan ?ita i pi?e. Draga je ba? tada zapo?ela da pi?e svoje autobiografsko delo ?Ja Draga“, koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom.

Kum Nikolaj Romanov je u znak dobrih vesti iz Srbije kupio i poslao za Srbiju zlatnu kolevku za budu?eg naslednika. U ?itavoj radosti oko kralji?ine trudno?e, kralj je dobio vest da je njegov otac umro u Be?u . Kraljicu Dragu je pogodilo to ?to je ?eleo da bude sahranjen izvan Srbije, jer je bio ljut na nju i kralja. Kralj Aleksandar je poslao svoje izaslanike na sahranu, a u pomen svoga oca odr?ao je molevstvije za pokoj du?e u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde se u crnini pojavila i Draga. Međutim, sve snove o nasledniku je raspr?io ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru kraljice Natalije, u Srbiju poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je do?ao u maju 1901 . u Smederevo i pregledao Dragu. Nalaz je bio da trudno?e nema, niti je ikada i bilo. Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je od ađutanta zatra?io pi?tolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudno?u.

Kao znak pa?nje prema svojoj ?eni, on je izdao zapovest da se 4. konji?ki puk kralja Milana od 23. maja zove "Konji?ki puk kraljice Drage." Kralj se morao pomiriti sa odlukom da trudno?e nije bilo i zajedno sa Dragom se vratio u Beograd . Otada je li?nost kraljice Drage bila srozana u narodu.

Kraljica se sa Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru, gde je jednu sobu uredila po svome ukusu i naru?ila mno?tvo stvari iz Francuske i ?vajcarske . Imala je svoju pratnju, sprema?icu, kroja?icu i dizajnerku i ?esto je odlazila na sve?ane balove i prijeme. Odlazila je u klub knji?evnika, ?iji je bila nekada?nji ?lan, stipendirala mlade knji?evnike, pomagala de?ijem siroti?tu i uvela je veliku ?tednju na dvoru. Uz to, veoma je cenila Branislava Nu?i?a i postavila ga za upravnika Narodnog pozori?ta , a Jovanu Skerli?u je pla?ala studiranje u ?enevi . Pored toga, kraljica Draga je finansirala Zmajev Neven i spomenik Vojislavu Ili?u .

U to vreme, kralj je bio zauzet politi?kim problemima u zemlji. Stalno je donosio Ustave, da bi ih preko no?i obarao. Menjao je vlade prema svom nahođenju. Pored oficirske zavere, koja se tada javila u glavama mladih oficira zbog srozavanja zemlje minulim događajima, prvi otvoreni protest protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage dogodio se 23. marta 1902 . kada su na ulice iza?li socijalisti predvođeni Dimitrijem Tucovi?em i Ljubomirom Jovanovi?em , jer im je vlada Dimitrija Cincar-Markovi?a zabranila marksisti?ki skup. Demonstranti su krenuli prema Terazijama , u nameri da se stignu do Kraljevskog dvora. Tu je do?lo do sukoba sa ?andarmerijom, gde su dva protestanta stradala.

Kraljica Draga je po?injala da sve vi?e bude nezadovoljna. Predlo?ila je da se povu?e iz kraljevog ?ivota i da se on o?eni ?enom koja mo?e da mu rodi naslednika, ali ju je kralj odvratio od takvih predloga i tra?io da ostane s njim.

Glavni ?lanak: Majski prevrat

Narodno nezadovoljstvo je iskoristila zavereni?ka organizacija da jo? vi?e ubrza izvođenje atentata. Povod za zavr?etak odlaganja je bilo ubistvo u Smederevu jednog srpskog ?andarma od strane Draginog rođenog brata Nikole Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Zaverenicima se priklju?io i pukovnik Aleksandar Ma?in. Kao dan za po?etak akcije određena je no? između 29. i 30. maja 1903 , jer se tada u Dvoru nalazila zavereni?ka grupa na du?nostima. Te ve?eri, kralj i kraljica su se vratili sa ve?ere kod kralji?ine rodbine i ot?li na spavanje. Zavereni?ka akcija je po?ela ta?no deset minuta posle pono?i. Zahvaljuju?i zaverenicima u Dvoru, oficiri su brzo uleteli u sobu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali u krevetu nije bilo nikog. Na toaletnom sto?i?u su prona?li Dragin omiljeni roman ?La trahison“, okrenut na 80. strani.

Oficiri su pretra?ili celu sobu, otvarali ormane i prevrtali stvari, ali nisu uspeli da pronađi kralja i kraljicu. Pre samog ?ina pronala?enja skrivenog kraljevskog para, oficiri su zarobili Draginu bra?u, potporu?nike Nikolu i Nikodija Lunjevicu i odveli ih u mesnu komandu grada, gde ih je po naređenju pukovnika Ma?ina, izveo u jedno dvori?te potporu?nik Voja Tankosi? i streljao. Dragine sestre Ana, Vojka i Hristina su otpremljene na ?elezni?ku stanicu i poslate za Minhen .

Posle ve?ih natezanja, zaverenici su doveli kraljevog ađutanta Lazu Petrovi?a da otkrije gde su se kralj i kraljica sakrili. Tada su se u kraljevskoj sobi nalazili pored Petrovi?a i poru?nik đorđe Risti?, potporu?nik Velimir Vemi? i kapetan Ilija Radivojevi?. Potporu?nik Vemi? je prona?ao zarez na jednim vratima i uzvuknuo: ?Sekiru!“ ?Evo vrata!“ Kona?no su se pojavili iza skrivenih vrata kralj i kraljica u belim pid?amama, vidno upla?eni i pripijeni jedno uz drugo.

Ni?lija, kapetan Mihailo Risti? bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu, koja se na prvi pucanj bacila da svojim telom za?titi kralja. Potom su i ostali zaverenici pucali, praznili revolvere i sabljama boli ubijena tela, a onda su ih bacili kroz prozor u dvori?te, odakle su ih odvukli u obli?nju prizemnu sobu, gde su pripremljeni za sahranu, koja je obavljena idu?e no?i, u Markovoj crkvi. U trenutku kad se ovaj atentat desio, bilo je ta?no 3:50 minuta izjutra.

Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kov?ege i pod najve?om tajno??u prevezena ko?ijama ka starom beogradskom groblju. Ko?ije su stigle iza pono?i u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. ?inu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika. Kov?ezi su spu?teni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenovi?, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Ko?utnjaku 29. maja 1868 . Nakon nema?kog zauze?a Beograda u Prvom svetskom ratu , u oktobru 1915, Makenzenovi vojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obele?ili ga, ali je on posle rata bio uklonjen.

• Ljubavna veza kralja Aleksandra i kraljice Drage je prikazana u televizijskoj seriji Kraj dinastije Obrenovi? .

Draga Obrenovi? na Wikimedijinoj ostavi

• Dragi?a Vasi?, Devetsto tre?a, Beograd, 1920.
• Dragana Bukumirovi?, Draga Ma?in, Beograd, 2000.
• Ljubi?a Joci?, Draga Ma?in, Novi Sad 1961.