Carpentarijski zaliv je veliko, plitko more na severu Australije . Na severu se grani?i sa Arafurskim morem . Severna granica se generalno defini?e kao linija Slade Point u Queenslandu , na severoistoku, do Cape Arnhema na zapadu.

Uz obalu, zaliv je ?irok 590 km, i dalje ka jugu, 675 km. Du?ina sever-jug prelazi 700 km. Ukupna povr?ina je 300.000 km². Prose?na dubina je između 55 i 66 metara i ne prelazi 82 metra ^[1] . Iznos amplitude morskih doba je u Carpentarijskom zalivu od dva do tri metra.

Tokom poslednjem ledenog doba , pre oko 18.000 godina, Carpentarijski zaliv bio je suv, jer je globalni nivo Svetskog mora bio za 120 metara ni?i od sada?njeg. U to vreme veliko i plitko jezero okupiralo je sredi?te basena.

Prvi poznati Evropljanjin koji je posetio ovaj region je bio holandski istra?iva? Willem Janszoon tokom 1605 . godine ^[2] . Njegov zemljak Jan Carstenszoon, tokom obilaska zaliva 1623 . godine , nazvao ga je u ?ast guvernara Nizozemske isto?ne Indije - Pietera de Carpentiera. Abel Tasman je takođe istra?ivao obalu 1644 . godine.

Region je posle detaljnijih istra?ivanja mapiran zahvaljuju?i Matthewu Flindersu 1802 . i 1803 . godine. Prva velika ekspedicija do zaliva je bila Burkeova i Willsova ekspedicija koju je vodio Robert O’Hara Burke i William John Wills koji je napustio grad Melbourne u avgustu 1860. godine i stigao do reke Bynoe u Queenslandu, u februaru 1861 . godine ^[3] .

Zemlja oko zaliva je uglavnom ravna i niska. Na zapadu je Arnhemova zemlja , Top End (krajnji sever) i ostrvo Groote Eylandt, najve?e ostrvo u zalivu. Na istoku je poluostrvo Cape York i Torresov prolaz koji se nastavlja na Koralno more . Podru?je na jugu poznato je pod imenom Zalivska regija.

Klima je topla i vla?na sa izra?ena dva godi?nja doba. Su?na sezona traje od aprila do novembra i odlikuje se jugoisto?nim do isto?nim vetrovima ?to je uzrokovano preme?tanjem polja visokog vazdu?nog pritiska ka jugu. Vla?na sezona traje od decembra do marta . Ve?ina godi?njih padavina je koncentrisana u ovom delu godine. Zaliv je sklon tropskim ciklonima između novembra i aprila ^[4] .

Du? najve?eg dela isto?ne Australije pruđa se venac Velikih razvodnih planina koje doprinose da je priobalje pod uticajem velike koli?ine padavina, pobrđe umereno vla?no, a unutra?njost kontinenta najve?im delo semiaridna do aridna. U severozapadnom delu nema planina te je kol?i?ina padavina mnogo ve?a, a klimatske odlike zaliva su tropskog tipa. Karpentarijski zaliv poznat je po meteorolo?kom fenomenu ?kotrljaju?ih oblaka “, koji se javljaju tokom jutra u septembru i oktobru mesecu.

Carpentarijski zaliv je poznat po tome ?to se na njegovom dnu nalaze potopljene kolonije nekada?njih koralnih grebena. Istra?ivanja tokom 2003 . i 2005 . godine utvrdila su da je njihova povr?ina bila oko 300 km ₂ , a da su svoj vrhunac imali za vreme kasnog kvartara ^[5] .

Na krajnjem severu reke Roper, Walker i Wilton ulivaju se u zaliv.Reke Cox, Calvert, Leichhardt, McArthur , zatim Flinders, Norman i Gilbert ulivaju se u severozapadnom delu. Kod poluostrva Cape York u zaliv se ulivaju reke Smithburne, Mitchell , Alice , Staaten, Mission , Wenlock i Archer .

• Queensland
• Arafursko more
• Arnhemova zemlja

Carpentarijski zaliv na Wikimedijinoj ostavi